ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ivan Panić, KRALJ REKE
Okean, 2006

Pripovedajući o istoričaru Iliji, koga nevreme odvlači u vojvođanske močvare i koji tamo nailazi na arheološka iskopavanja, Kralj reke izrasta u savremeni roman koji, mešajući istorijske i imaginarne činjenice, govori o traganju za ličnim identitetom.

Ubistvo profesora Bodina, veza sa njegovom ćerkom, izdaja prijatelja i neverovatna otkrića dovešće junaka do pročišćenja i novog sagledavanja savremenog sveta.

Kao roman sa izuzetnim dramaturškim sklopom, Kralj reke zavodi čitaoca najpre kao istorijsko-avanturistički triler sa fascinantnom pričom o potrazi za Izvorom života u vojvođanskim pustarama i vodenim rukavcima, zatim kao niz tragičnih sudbina vezanih za imaginarno mesto Pričin, a potom kao metafizičko preispitivanje sopstvenog Ja.

Pisana stilom prošlih vremena, ova priča, baš kao i delta mitske reke Ister, teče u više pravaca od kojih je dominantan onaj koji prati sled hrišćanske simbolike.

Reč je o knjizi koja spaja savremene istorijske misterije (a napisan je pre denbraunovske histerije) i tradicionalno pripovedanje sa vešto uklopljenim obrtima.

---

Za ovo znam odavno, još od izbora za nagradu Lazar Komarčić (http://www.lazarkomarcic.org/%D0%9D%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_%E2%80%9E%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%87%D0%B8%D1%9B%E2%80%9C_%D0%B7%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B1%D0%BE%D1%99%D0%B0_%D1%84%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0#.D0.97.D0.B0_.D0.B4.D0.B5.D0.BB.D0.B0_.D0.BE.D0.B1.D1.98.D0.B0.D0.B2.D1.99.D0.B5.D0.BD.D0.B0_2006._.D0.B3.D0.BE.D0.B4.D0.B8.D0.BD.D0.B5) 2006, pazario je još na sajmu knjiga 2007 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=5092.msg121114#msg121114) ali je tek sad pročitah, verovatno posle priča o Izgubljenim evropskim civilizacijama (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7237.0) i arheolozima u nas (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7706.0). Osnove zapleta su prilično u tim vodama :)

Utisak: nije ovo loše! Naprotiv!
Nije zabavno kao pobednik, Strava u ulici kuge (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=3539.0), ali je 'telegentnija knjiga. Arheloška romantična gikovština :)

Pa zar o ovome nismo raspravljali? Generalno, u potpunosti se slažem sa tobom. Mnogo toga dobrog ima u ovoj knjizi, ali autor nekako ne uspeva da se izbori sa širinom zahvata. Pojedini delovi knjige deluju prozaično, dok pojedni su preterano ozbiljni.
Kao što kažeš, nije loša knjiga, al' ostaje žal što nije bolja.

Pa nismo, samo je pominjano na temi o domaćem fenteziju. A zaslužuje da se makar malo više čuje.

Izlapeo sam. Mislio sam da je detaljnije prikazana.

Evo, pročitala sam knjigu pre desetak dana, mogu nešto da doprinesem :)
Tokom čitanja sam doživela nekoliko prijatnih iznenađenja. Prvo: čovek je pismen. Ne, ozbiljno, čovek je pismen, to je danas krupna pohvala. Ima pisaca dobitnika Ninove i Andrićeve nagrade od čije gramatike i pravopisa meni krene krv na nos. Panić piše korektno i sasvim tečno.
Drugo: potrudio se da se upozna sa materijom o kojoj piše, u svim oblastima. Na primer: u početku opisuje kako je krenuo Dunavom (koji uporno zove Ister, ali neka mu), i u nekom trenutku mu se prevrne čamac. Ja se u plovidbu ič ne razumem, ali mi je pripovedačevo objašnjenje – šta se dogodilo, kakvu je grešku u kormilarenju napravio itd – delovalo kao da čovek zna o čemu priča. Shvatiće me svi koji su se ikad iznervirali zbog površnih i loše otaljanih prikaza bilo kakve akcije, iz kojih se vidi da dotični pisci nemaju pojma o jahanju/streljastvu/zvonolivstvu/upotrebi kompjutera, samo im je trebalo da junak nešto maglovito odradi.
Isto važi i za druge aspekte knjige – opisi Podunavlja su uverljivi i upečatljivi (bar za mene), istorijski i etnološki delovi deluju kao da su dobro proučeni i uglavnom lepo uklopljeni u celinu (istorija, uh, prelazi u težak ,,infodump" na jednom mestu, ali to posle, u delu o manama knjige). Sve u svemu, vidi se da je u knjigu uložen ozbiljan trud i da nije tek tako skrkana (ovo sasvim nezavisno od onog podatka sa omota kako je pisana osam godina; moglo je i duže pa da bude mnogo gore). Sve ovo Kralja reke, čini mi se, izdvaja daleko iznad prosečne domaće produkcije.
Ali.
Problem koji sam imala sa knjigom možda je uslovljen isključivo osobenošću mog ukusa, ali bih ga pre pripisala tome što je Ivan Panić, ni kriv ni dužan, osakaćen time što je završio dramaturgiju na FDU. Iz nepoznatih razloga, to je najčešće dovoljno da ljudi upadnu u šablon koji jedan moj poznanik zove ,,beogradskom školom dijaloga", tipa: ,,Zdravo, Petre Popoviću, kočničaru tramvaja! Ne videsmo se od one saobraćajne nesreće posle koje si se propio! Kako tvoja ćerka Vesna, na koju sam oduvek trzao?" kad likovi govore a) krajnje uštogljeno čak i kad psuju b) jedni drugima saopštavaju stvari koje već znaju jer scenarista ne zna kako bi nas drugačije o njima obavestio. To je u Kralju reke najuočljivije u sceni kad profesor svom bivšem studentu, a sad doktorantu, drži predavanje iz opšte istorije, od neolita preko pada Carigrada do danas. Opet, bolje je izvedeno nego, recimo, ista priča o padu Carigrada kod Radoslava Petkovića, koji se uopšte nije potrudio da istoričarske tekstove preradi, nego krk usred romanesknog, pa vi čitajte ako možete.
Pošto je Kralj reke roman, taj problem sa dijalogom je znatno svedeniji (sem uštogljenosti koja proviri kad ne treba) ali se prebacuje na drugi nivo. (Sad kreću spojleri, pa ko neće, nek ne čita dalje.) Panić očigledno zna kako treba da izgleda avanturističko-fantastični roman koji je istovremeno priča o duhovnom sazrevanju glavnog junaka, i drži se toga kao pijan plota. Posledica toga jeste da posle prvih tridesetak strana sve već znamo. Tu je pripovedač od 33 godine (zdravo Isuse, zdravo Frodo), figura oca – profesor koji mora da nastrada, tu je glavni negativac za koga je jasno da je glavni negativac od trenutka kad se pojavi na sceni (,,radosno sam pozdravio najboljeg druga sa studija"), tu je prekrasna devojka koja je tu da bude prekrasna i... ništa više, ne daj Bože da se aktivno uključi u radnju, osim kao neko koga treba spasavati. Zanimljivi su sporedni likovi, posebno Maksim, ali podzaplet o ukletoj lozi u kojoj sve žene rađaju po jednog sina i umiru na prvom porođaju – em nije baš razrađena njegova veza sa glavnim zapletom, em se ne razrešava, sem zatiranjem loze. (A i ženski likovi su opet izgutali.)
Uzgred: roman ima dosta jaku ideološku notu. Patriotsku. Što samo po sebi nije loše, ali ja sam alergična na podelu ,,dobri četnici-zli partizani" koja se ovde dosta provlači, doduše ne sasvim eksplicitno, uz nagoveštaj da su samo četnici bili pravi Srbi. Ta nemojte kasti.
Dakle: sve je to ok, ali više na nekom vrlo visokom zanatskom nivou nego kao originalno delo. Otprilike kao goblen za koji se zna po kojoj je šemi rađen i tu odstupanja nema, može da bude bolje ili gore izveden, ali Vilerov goblen je Vilerov, štancovan, a ne veziljin. Ja ipak više volim vezove po sopstvenom nacrtu, čak i kad negde imaju grešku.
Verovatno su drugi ovo različito doživeli, volela bih da čujem kako...

Нисам читао, али Дунав јесте Истер.  xyxy

Quote from: scallop on 09-06-2009, 13:55:13
Нисам читао, али Дунав јесте Истер.  xyxy

Znam da jeste, ali i Beograd jeste Singidunum, pa bi mi smetalo da citam roman smesten otprilike u 1990, i manje-vise prepoznatljivu nasu tadasnju stvarnost, a da se dosledno govori o singidunumskim zurkama, singidunumskom ocajnom GSP-u... nit je period odgovarajuci niti je u pitanju neka zestoka alternativna istorija, cisto da se udari jos jedna recka iz poznavanja predmeta.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-06-2009, 13:39:49osakaćen time što je završio dramaturgiju na FDU. Iz nepoznatih razloga, to je najčešće dovoljno da ljudi upadnu u šablon koji jedan moj poznanik zove ,,beogradskom školom dijaloga", tipa: ,,Zdravo, Petre Popoviću, kočničaru tramvaja! Ne videsmo se od one saobraćajne nesreće posle koje si se propio! Kako tvoja ćerka Vesna, na koju sam oduvek trzao?"

ha ha!
ovo je super.
i 100% tačno!
mislim, kad govorimo srpskim scenaristima.
za roman ne znam, a nešto baš i nisam siguran da ću da ga čitam.

Tačno je kad se radi o trapavim ili lenjim scenaristima, da. :)

Na studijama nam kažu da dijalog ne treba da izgleda tako.

Ovo sa profesorom koji objašnjava bivšem studentu mi nije smetalo, jer se radi o liku sklonom takvom objašnjavanju.

Quote from: Jevtropijevićka on 09-06-2009, 14:14:16

Quote from: scallop on 09-06-2009, 13:55:13
Нисам читао, али Дунав јесте Истер.  xyxy

Znam da jeste, ali i Beograd jeste Singidunum, pa bi mi smetalo da citam roman smesten otprilike u 1990, i manje-vise prepoznatljivu nasu tadasnju stvarnost, a da se dosledno govori o singidunumskim zurkama, singidunumskom ocajnom GSP-u... nit je period odgovarajuci niti je u pitanju neka zestoka alternativna istorija, cisto da se udari jos jedna recka iz poznavanja predmeta.

Ovo je cepanje dlake uzduž. Ja sam načinio toliko nomenklaturnih odstupanja u svojim tekstovima, da mi je ova primedba nepotrebna gnjavaža.

Možda je u pitanju neka minimalna alternativna sadašnjost?

S obzirom na elemente fantastike, morala bi da bude, ali nije u tome stvar.

Nazivanje Dunava Isterom se uklapa u lik pripovedača i u njegov pokušaj da pobegne od sada i ovde.

Проблем са овим сасвим солидним романом је, ипак, у писцу. Иако је роман интелигенто замишљен, иако је писац пажљиво простудирао оно о чему пише, иако ми је било занимљиво да га читам, све време сам осећао да ипак му фали оно "нешто" што издваја врхунско дело од добро занатски изведеног.

bilo bi neprirodno da imamo više izvanrednih pisaca nego što imamo.

Quote from: Mica Milovanovic on 09-06-2009, 19:26:11
Проблем са овим сасвим солидним романом је, ипак, у писцу. Иако је роман интелигенто замишљен, иако је писац пажљиво простудирао оно о чему пише, иако ми је било занимљиво да га читам, све време сам осећао да ипак му фали оно "нешто" што издваја врхунско дело од добро занатски изведеног.

Problem je što pisac ne ume da čitaoca uvuče u svoju viziju. Zanimljivo je, zanatski dobro izvedeno, ali sve vreme ostaješ izvan.

Слажем се.

Quote from: angel011 on 09-06-2009, 20:03:06Problem je što pisac ne ume da čitaoca uvuče u svoju viziju. Zanimljivo je, zanatski dobro izvedeno, ali sve vreme ostaješ izvan.

tu su i jači pali.
recimo, radmilo u ŠARANIMA.
sve je to manje-više ok, al džaba...

Quote from: angel011 on 09-06-2009, 20:03:06

Quote from: Mica Milovanovic on 09-06-2009, 19:26:11
Проблем са овим сасвим солидним романом је, ипак, у писцу. Иако је роман интелигенто замишљен, иако је писац пажљиво простудирао оно о чему пише, иако ми је било занимљиво да га читам, све време сам осећао да ипак му фали оно "нешто" што издваја врхунско дело од добро занатски изведеног.

Problem je što pisac ne ume da čitaoca uvuče u svoju viziju. Zanimljivo je, zanatski dobro izvedeno, ali sve vreme ostaješ izvan.

Pa da, ako to manjka, sve je ostalo nebitno. A ipak - da imamo svake godine nekoliko ovako temeljno uradjenih romana, mislim da bi opsti nivo domace produkcije bio znatno visi...
Za Ister: ma dobro, to je ocigledno pitanje ukusa. Kao veciti problem imena u sekundarnim svetovima  :)