ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Tekst iz UBIQ-a 4, online:

http://www.art-anima.com/d/eseji/kratakprilog.html (http://www.art-anima.com/d/eseji/kratakprilog.html)

Svaka primedba, dopuna, ispravka, vise je nego dobrodosla, za neke buduce tekstove...

unapred se radujem.
javiću se kad pročitam.

Tvoj primerak UBIQa 4 te ceka... Javi se kad dodjes u Beograd.

Vratio si se u Beograd? :!:

Ne. Vracam se krajem meseca...

dolazim 04.08.

Super. Bicu tada u Beogradu. Javi se da se vidimo...

Mica mi je poslao Ubiq #4, tako da sam juce procitao njegov tekst o istoriji srpskog SF, F i H. Tekst je kratak, koncizan i jasan. Mica trasira najsire linije koje bi mogle da budu kasnije iskoriscene kao polazna tacka za dublje i sire analize pojedinih segmenata istorije srpskog fantasticnog stvaralastva. Bilo bi lepo da ovaj tekst bude nadahnuce za jedan zbornik u kome bi bili okupljeni radovi razlicitih autora i koji bi pokrivali odrednice navedene u Micinom tekstu. Tako bi se postigla celovitija slika srpskog SF, F i H stvaralastva, a iz puno razlicitih uglova.

Upravo se radi na tome, biće jedna 1000 strana velika srpska SF antologija gde će ovaj Mićin tekst, dodatno sređen i proširen gomilom bibliografskih podataka biti garnirung.

A vredi li Antologija srpske fantstike,video sam je negde zajedno sa Antologijom francuske i poljske fantstike?

road w: vredi!

mićo:
pročitao sam esej – en generale, to je sve odmereno, jasno, pregledno i sve na mestu i kako dolikuje.

naravno, faktografija ti je očito bila primarna, a evaluacija i kritika sekundarni, ako i toliko; ne znam da li je to bilo uslovljeno naručiocima texta ili tvojim namerama, ali nisam siguran koliko će čitaocu – a naročito nekome sa strane, kome većina ovih imena nije znana, ili ih zna vrlo mutno – biti zanimljivo ovo nizanje ovolikih imena i naslova i godina.

od zamerki, najveća – totalno izostavljanje ma i najmanjeg pomena RANKA MUNITIĆA.
ne znam kako si uspeo da počiniš tako ogroman propust?
on se u svojim knjigama bavio fantastikom u širokom smislu, ne samo na filmu nego u stalnim paralelama sa književnim delima i arhetipovima koji stoje iza SF-F-H žanrova, i njegove analize ključnih književnih i filmskih SF-F-H dela su zaista veoma vredne i značajne.
mislim da si morao makar da pomeneš (a i više od toga) barem FANTASTIKU NA FILMU I & II, ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI (više verzija) i ALISU NA PUTU KROZ PODZEMLJE I SVEMIR.

to je jedina baš velika zamerka koju imam na text.


+ nekoliko manjih:

- korišćenje floskule 'fantastike natprirodnog' kao sinonima za horor netačno je, ili u najmanju ruku neprecizno upotrebljeno (tj. ako si ti hteo da kažeš da tebe, za svrhe ovog texta, zanima samo onaj horor koji je natprirodan, onda je to trebalo tako da kažeš i povučeš distinkciju; istina, u tom slučaju, ne znam zašto uopšte pominješ SRPSKOG PSIHA.)

-ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio.

-iako se u načelu slažem sa opisom pekićevog BESNILA, čudno mi je da među žanrovima koji su tu smešani ("roman katastrofe, naučne fantastike, špijunskog romana") ne pominješ horor. čak ni ja ne bih išao tak odaleko da tvrdim da je to čist horor roman, ali rekao bih da u njemu horora ima više od SF-a. da se sad ne bavimo promilima i procentima, mislim da ćeš se složiti da je horor nesumnjivo prisutan i to u značajnoj meri.

-šta god privatno mislio o ABN-u, njegovo društvo, i vesti iz nesvesti trebalo bi pomenuti, kao i činjenicu da predaje –kako-tako- SF kurseve u kragujevcu.

-trebalo bi da apdejtuješ, makar u elektronskoj verziji, na animi, deonicu u kojoj i piševa ubrajaš među mladunce koji još nemaju knjigu. a vala i zelića. + ako već apdejtuješ, i dexa bi trebalo da nađe svoje mesto negde.

-što se tiče teorijske literature, fale ti METAMORFOZE VAMPIRA marije šarović i naročito MOTIV VAMPIRA U MITU I KNJIŽEVNOSTI ane radin, a vala i njena antologija domaćih priča – PRIČE O VAMPIRIMA.

-relevantno je makar uzgred pomenuti i knjižicu saše radojevića MIT O FRANKENŠTAJNU.

-kod kratkih filmova pominješ " Rakete Nikole Mančića (2006)" – reditelj se zove VLADIMIR mančić.

-kod opisa opusa radmila anđelkovića izostavio si da napomeneš koliko je taj dosadan i naporan za čitanje.

-Ilija Bakić je, po meni, značajniji i bolji nego što iz prekratke odrednice o njemu sledi.

eto, ako ne računam nabrojano, sve ostalo je super.

hope this helps!

Dobar tekst, a i Ghoulove zamerke i dopune su sasvim na mestu osim ove pretposlednje.

Quote from: Ghoul on 21-07-2009, 22:28:17
-ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio.

ali avaj; on nije priređivač te antologije; on je samo besramno pokrao od reči do reči postojeću takvu antologiju (koju sam imao priliku da držim u rukama, ne verujući sopstvenim očima) i malo je garnirao sa domaćim radovima; kao kada bi neko ovde uzeo Dozoisa i rekao da je to njegov izbor.

Vidim gule da te boli "zanemarivanje" horora, ali ja lično mislim da ga ima daleko previše.

bobane, sumnjam u to što tvrdiš, i sumnjaću sve dok se ne setiš naziva te antologije koju je navodno krstajić pokrao.

a sumnjam iz 2 razloga:

1) to što je on odabrao, u bar 90% slučajeva, zaista i slovi za klasike fantastike, i teško je napraviti tako zacrtanu antologiju u kojoj ne bi bilo najmanje 60% baš ovih priča koje se tu sada nalaze.

2) sve priče u antologiji već su u tom trenutku postojale u srpskom ili hrvatskom prevodu: da je slučaj kao što ti tvrdiš, da je maznuo gotov izbor od nekog sa strane, morao bi neki broj priča da se prevodi spec. za ovu antologiju, nije realno da 100% već postoji prevedeno - a to nije slučaj.
pogledaj imena prevodilaca, to su sve postojeći i poznati ljudi.
nema među njima ni đorđija jakšića ni hamdije tunguza a kamo li dore suarez.

Moj savet je da se nekoliko puta pročita naslov ovog priloga. I, još, da se nekoliko puta pročita naslov ovog priloga. Za one koji ni posle toga ne shvate - pročitati još nekoliko puta naslov ovog priloga. :|

Gule, da li si u stanju da pojmiš da postoje ljudi koje horor ne zanima i da su oni većina?... da posmatraju horor kao atmosferu, a ne kao samostalni žanr?

Još jedan pozdrav Mići.

Dobre kratke SF filmove si odabrao za spominjanje, ali situacija na terenu se značajno izmenila nedavnom pojavom studentskog filma "Zvezda Tri" Nebojše Nenadića (2009) koji se u celosti dešava u svemiru, na svemirskom brodu "Stefan Dečanski", sa srpskim astronautima kao protagonistima, u misiji koja je tipično srpska (razaranje izvesne zvezde koja je "narodu nebeskom" trn u oku). Scenografija je profesionalna i pravljena za potrebe filma, scena svemirske bitke je odlična. U svakom slučaju, ovo je žanrovski i tehnološki kamen međaš za domaću kinematografilju kakav je 2001. godine bio film "Oni su" (Mladi kadrovi), sa uvođenjem digitalnih specijalnih efekata za dočaravanje spuštanja vanzemaljskog broda u Beograd, njegovo poletanje i potom let kroz svemir - sa otetim Miroslavom Lakobrijom.

a, pominjao mi je miki taj film, kaže - pravili su pravu sgf broda, nije cgi nacrtana!
kad će to moći da se vidi? jel ga nosiš na grozman?

ljudi nikako da shvate da kod ovakvog posla mora negde da se povuče granica... dok bi sada Mića ubacio te stvari iz 2009. godine došla bi 2010 i ko zna šta sve... s druge strane, zaboravljate da je ovaj tekst osmišljen pre 3-4 godine.
Na kraju krajeva, bitan je i kontinuitet. Vrlo je lako kod ovakvog rada uvrstiti svoje drugare koji su ti u vidokrugu (to je ghoulov sistem, uvrštavanje i knjiga koje još nisu izašle jer su "naše") a zanemariti ljude koji su decenijama prisutni na sceni ali tamo negde...

šta lupetaš bre, čbobane, zar MUNITIĆ ne spada u "ljude koji su decenijama prisutni na sceni ali tamo negde..." i čije zanemarivanje sam naveo kao najveću zamerku? isto i krstajić, bakić, itd.
šta haluciniraš na ovoj žegi?
kao da moj post ne stoji tamo gore, sasvim jasan, nego ti moraš sad da ga reinterpretiraš u skladu sa svojim poremećajima i predrasudama?

Za Ghoula i Miću:

Zvezda Tri je premijerno prikazana na dan kada je Grossmann zatvorio konkurs za takmičarski program, ali sam razgovarao malopre sa Tomažom u vezi mogućnosti da film prikažemo u revijalnom programu. Ili ćemo ga staviti u program FSFF, kao pretpremijeru.

Quote from: Ghoul on 22-07-2009, 16:22:37
šta lupetaš bre, čbobane, zar MUNITIĆ ne spada u "ljude koji su decenijama prisutni na sceni ali tamo negde..." i čije zanemarivanje sam naveo kao najveću zamerku?

munitić je hrvat, rođen u zagrebu... uvrštavanje njega bi bilo u rangu uvrštavanja suvina. A primedbe oko dexe, zelića i piševa jednostavno ne stoje... jer su promene nastale posle objavljana teksta ili tek treba da se dogode.

Ghoule, zao si, površan i ograničen.

Quote from: Boban on 22-07-2009, 17:01:11
munitić je hrvat, rođen u zagrebu... uvrštavanje njega bi bilo u rangu uvrštavanja suvina.

pa ti si zaista idiot!
zašto je onda uvrštena lidija beatović u srpske pisce? da nije možda rođena u srbiji? i kakve veze ima gde je ko ROĐEN?

munitić je sva svoja značajna dela napisao i objavio u srbiji, a tvoj argument je obično lupetanje čoveka koji je izgubio svaki dodir sa stvarnošću i zdravim razumom!

O Bobane,

Ghoul je napisao sledeće:

"Trebalo bi da apdejtuješ, makar u elektronskoj verziji, na animi, deonicu u kojoj i piševa ubrajaš među mladunce koji još nemaju knjigu. a vala i zelića. + ako već apdejtuješ, i dexa bi trebalo da nađe svoje mesto negde."

I njegova sugestija sasvim je na mestu. Treba samo pažljivo pročitati i uz to biti dobronameran.

Ghoulova primedba na izostavljanjem Munitića takođe je na mestu. A Poređenje Munitića sa Suvinom je neodrživo. Munitić je od 1971. godine živeo u Srbiji, to jest Beogradu i originalno objavljivao za srpske izdavače. Na njega se, u najmanju ruku, podjednako mogu pozivati Srbi i Hrvati.

Sa druge strane, ABN - čovek koji je rođen u Srbiji i sve vreme živi u Srbiji - nije spomenut, a uveo je naučnu fantastiku kao predmet u srpsko visoko školstvo. Pa tačno ne znam kakve primedbe da mu se stavljaju na dušu, zaslužio je spominjanje u tekstu makar i samo zbog ovog notornog fakta.

Ali, buduća enciklopedija će, verujem, ispraviti ove propuste.

A Mići svaka čast na trudu - ovakav rad poodavno je potreban srpskoj naučnoj fantastici. Navijam da ih bude još! :|

Pisao sam istovremeno kad i Ghoul, a reagovali smo na sličnu glupost.

I, zaista, ako je Lidija mogla da bude uvršćena - a uvršćena je s punim pravom kao spisateljica koja je živela i stvarala u Srbiji - onda ne vidim u čemu bi bio problem sa Munitićem.

Sticajem okolnosti ja sam radio pripremu za štampu prvog izdanja "Čudovišta koja smo voleli 2" pre otprilike 13 godina. Izdavač iz Srbije, a vlasnik izdavačke kuće Hrvatica koja se nekoliko godina kasnije odselila za Dubrovnik. Slučajno?
Dokle će Srbi da prigrabljuju za sebe kompletnu jugoslovensku baštinu?

Kako to da ABN nije pomenut, pa ima ga najmanje na deset mesta? Opet, izostale su njegove neke najnovije zasluge, ali, Mićin tekst je bio skiciran pre neku godinu i uzeo je u obzir taj raniji period.

Ako budem radio antologiju srpskog SF-a svakako ću se zaustaviti na godini 2000. Granice moraju postojati. Primetio sam da je ghoul napomenuo da bi trebalo ispraviti verziju, ali zašto? Svake godine da se dopisuju podaci; zar nije logičnije da tekst stoji onakav kakav je sa napomenom koje godine je napisan? Kako neko ima obraza da pominje knjigu Zelićevu koja još nije izdata da bi trebalo da se pomene?

mića će, siguran sam, primiti napomene i sugestije onako kako treba i kako su napisane - a napisane su vrlo jasno.

a s čobanom je izlišno raspravljati se i dokazivati mu ono što ionako jasno piše a što on u svom slepilu odbija da vidi.
on je površan, ograničen i glup.
ne uvek, ali kad se nađe u mojoj blizini, postane još kratkovidiji nego inače.

Jedino što možeš jeste da me vređaš, a to i radiš; svako uvek čini ono što mu kapaciteti dozvoljavaju. Ti si očigledno dosegao granicu kada si u stanju samo da baljezgaš.
Munitić je HRVATSKI i to nema nikakve veze s tim da li Lib spada u hrvatski ili srpski korpus. Da li su možda Pekić ili Kapor hrvatski autori s obzirom da je u staroj Jugoslaviji znatan deo njihovih opusa objavljen upravo u Zagrebu? Ti bre ghoule ne znaš šta pričaš; očigledno ti druženje s dexom i njegov alkoholni zadah potpuno pomućuju tih nekoliko preostalih vijuga.

da li da ovom slepcu objašnjavam da ni kapor ni pekić nisu živeli, a svakako ne decenijama, u zagrebu, niti su isključivo objavljivali tamo, niti su bili deo tamošnje spisateljske scene?

naravno da neću.
ispod časti mi je da se osvrćem na ove nesuvisle baljezgarije.
nadalje mogu da diskutujem sa mićom, koji je normalan, uravnotežen i zdravorazuman čovek - sve ono što boban nije.
znači, ako ovaj nastavi da lupa, neka ga. kad ga nije sramota... ja na to neću više reagovati.

Može li ovo zagađivanje topika da se prebaci na deponiju?

Pravo kažeš, Angel. Mogla bi malo sekira da poradi.

E, meni ovo govno od hotelskog interneta ne dozvoljava duze kucanje od minuta. Zato cu vam odgovoriti kad se vratim u Beograd.

I nema razloga za svadju...

ghoule, tebi i tvojoj sažaljenja vrednoj generaciji nedostaje život u vremenu komunizma i sve prednosti i mane koje su proisticale iz toga. Vi ste s jedne strane uskraćeni za čitavu dimenziju pristupa svemu (pa i umetnosti), a s druge osuđeni da praktično ceo život stvarate u senci generacija koje su imale to iskustvo i umeju da prave razliku.

Čudo jedno, koliko Ghoul ima teških reči kada argumentuje nešto. Zar je baš neophodno da prilikom diskusije ljudi budu nazivani pogrdnim imenima? Čemu to služi?

Evo, sad sam proverio na sajtu Narodne biblioteke; Momo Kapor, od prvih 15 knjiga koje je objavio (računajući i Beleške jedne Ane i doživljaje na beogradskoj Adi) samo je jedna knjiga originalno izašla u Beogradu; sve ostale u Zagrebu.

Quote from: Cornelius on 22-07-2009, 22:13:58
Čudo jedno, koliko Ghoul ima teških reči kada argumentuje nešto. Zar je baš neophodno da prilikom diskusije ljudi budu nazivani pogrdnim imenima? Čemu to služi?

ja sam, za razumne i pažljive čitaoce, sasvim mirno i argumentovano izneo to što sam imao, bez pogrdnih imena.

pogrde su počele kada je boban za mene kazao bez ikakvog razloga ili povoda:
"Ghoule, zao si, površan i ograničen."
odnosno, 1 exchange ranije, kada je na mene projektovao svoje privatne animozitete protiv dexe i zelića i optužio da branim svoje prijatelje, a zapostavljam ljude koji su decenijama u ovoj priči, što je apsurd koji bi i staloženijeg od mene isterao iz takta...

zanimljivo da ti je taj deo promakao...

ali, nećemo više o tome.
sve je jasno.

srećom, svi postovi stoje, po redu i redosledu, pa može da se vidi kako je tekla rasprava i ko je prvi počeo sa vređanjem.
ajda objasni nama ograničenima koji bi argument bio za uvrštenje dexe u priču o srpskom SF-u osim toga što ti je ortak?

Bobane, da li Deksu smatraš lošijim piscem od Mijata Vujačića, koji je pomenut u Mićinom tekstu?

naravno da ne; ali u trenutku kada je Mića koncipirao svoj tekst dexa jedva da je imao nekoliko objavljenih priča.

Najpre ću da se složim sa Mićom. On je najavio da će biti reakcija na savremeni period.

Zatim ću da se složim sa sobom i Cornelijusom, jer sam Mići govorio da se sa tim pregledom SF-a mora početi, a kao i svako drugo takvo delo predstavlja osnov na kome se dalje može graditi i ispravljati ako treba. Conelijus je to potvrdio i ukazao da Mićin prilog jeste dobar putokaz kako ići dalje, da je to pregled, a da u kriterijume ocene i procene kvaliteta tek treba ući.

Naravno da se neću složiti sa Ghoulom, jer je on prvi nastupio sa svojim neprimerenim komentarima, te je i Miloš morao da reaguje.

Mi ne znamo u kojim uslovima je ovaj prilog formulisan ovako kako je izložen. Mislim da je zagrižen ogroman komad, koji ćemo svi malo teže da sažvaćemo. Istorijat, pun pregled svih autora bez stava o sadržini, strip koji ima svoju knjigu "Sto godina srpskog stripa" (ili tako nekako), na koju je bilo dovoljno ukazati, pa i teorijske priloge gde je nekako izostao Munitić, a Krstajić je pomenut. Da ne govorimo o hororu, koji je tu uleteo zbog Nešića i Skrobonje, pa sad moramo da se maltretiramo sa tatko na horror, a moglo je da se ta tema ostavi njemu, on je za to kompetentniji i imao bi izazov. Stvarno je bezveze pominjati "Srpske psihoe", a ne pomenuti Mijuškovića sa dva romana. To je ista liga.

Dobra strana svega je što ćemo, na kraju, verovatno imati posebne odeljke za izdavačku i autorsku istoriju, precizne komentare o piscima, teorijski odeljak, drugog autora za horor... Početak je samo domaći zadatak.

Ja stvarno počinjem da imam problem s vama, ljudi.
Kao da ne čitamo isti tekst.
Kako to misliš da Mijušković nije pomenut... jeste, sa oba romana iz Znaka sagite, ali čovek ima još jedan roman izdat posle, trebalo je i njega uvrstiti.

kao i ova nebuloza da nije pomenut ABN-ov rad... evo šta piše kod Miće, skinuto sa sajta, dakle, krunski dokaz da je ghoul (ali ne samo on) pretrčao preko odrednica:

Aleksandar B. Nedeljković (Beograd, 1950), književni istoriograf, teoretičar, prevodilac, pedagog i urednik. Diplomirao je anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu; magistrirao s temom "Književna obrada putovanja u svemir kao teme u američkoj naučnofantastičnoj književnosti 20. veka" (1976); doktorirao s temom "Britanski i američki naučnofantastični roman 1950-1980 sa tematikom alternativne istorije (aksiološki pristup)" (1994). Docent na Katedri za engleski jezik i književnost na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Prvi u Srbiji počeo da predaje SF kao univerzitetski predmet. Objavljuje SF priče pod pseudonimom Konstantin Tezeus. Odabrana dela: Naučnofantastični film (1974) (spaljen tiraž iz cenzorskih razloga); Naših 110 SF godina (1983); Svet naučne fantastike (1983), Istorija srpske naučne fantastike (1985), Istorija hrvatske naučne fantastike (1985).

Evo za Ranka Krstajića: Ranko Krstajić (Žabljak 1952), pisac i slikar. Zbirka pripovedaka: Noći crnog meseca (1989); romani: Slučaj gospodina Asimova (1985), Senka u magli (1994), Martinov greh (2000); priredio: Antologija svetske fantastike (1989).

Dakle, stvarno nema smisla optuživati čoveka za propuste koje nije uradio.
Površni ghoul, koji je samo projurio kroz tekst tražeći odrednice njemu zanimljive i svi oni koji nasedaju na njegovu izvitoperenu viziju.
Kako neko posle ovih gluposti i vređanja koja je započeo, išta više može verovati tom stvoru.

kako sad ozbiljno prihvatati bobanove pokušaje da izigrava drvenog advokata, kada ima elementarne probleme sa percepcijom i sve 'vidi' kroz sopstvene iskrivljene naočari.

primer br. 1:
JA nisam kazao da ABN 'nije pomenut'. to je kazao jor.
ja sam kazao: "šta god privatno mislio o ABN-u, njegovo društvo, i vesti iz nesvesti trebalo bi pomenuti, kao i činjenicu da predaje –kako-tako- SF kurseve u kragujevcu."
o ABN-u se govori samo u završnom pregledu tih nekoliko istaknutih imena, a ne u glavnom delu texta (gde mu se samo ime pominje).
to da ima društvo, ne kaže se nigde.
sf vesti (kakve-takve, ali ipak jedine od te sorte, koje se šalju mejlom) ne pominju se. jesu one pretežno đubre, da se razumemo, i ne pominju bobanova izdanja (a to njega njaviše boli) - ali jesu kuriozitet vredan jedne rečenice, ili bar pola rečenice.
sf kursevi – jesu pomenuti na kraju, ali mislim da je tako nečem važnom mesto u glavnom delu texta.

znači, to su moje sugestije mići. može ih ali i ne mora prihvatiti, ali nemoj mi u usta stavljati nešto što nisam kazao.
izneo sam ih principijelno, a ne zato što mi je ABN 'ortak'.

primer br. 2:
za krstajića NISAM kazao da nije pomenut. kazao sam sledeće, a ko nije preleteo nego pročitao moj kratki osvrt, video je:

"ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio."

znači, ima ga, ali –po meni- nedovoljno. samo su nabrojana dela, bez ikakvog komentara, vrednovanja, kritičkog suda. samo jedna rečenica ili dve, to je sve što predlažem.
mića se ne mora složiti s tim, moj je sud da krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, a ako se mića ne slaže s tim – NJEGOV je text, a ja znam kako ću u svome.
ali nemoj mi, bobane, tim citatom u kome se nabrajaju krstajićeva dela, i baš ništa sem toga, mahati kao dokazom da ja nešto nisam video. video sam, i na to što sam video, reagovao sam.
ti si taj koji ne čita pažljvo, zaslepljen sopstvenim predrasudama i privatnim animozitetima.

primer br. 3:
"optuživati čoveka za propuste koje nije uradio"
=ako ovo nije dokaz bobanove neizlečive paranoje i groteskno iskrivljene percepcije, ne znam šta je.
niti sam ja miću za bilo šta OPTUŽIO, niti je boban u stanju da načini suptilnu razliku između OPTUŽBE i sugestije, impresije, preporuke, subjektivnog stava itsl.
najveća većina onoga što sam gore nabrojao spada u SUGESTIJE. znači, stvari koje mići predlažem da razmotri ako ikada ovaj text bude dorađivao. ničim nisam implicirao da je text slabiji zbog većine njih.
ako si baš zapeo za 'PROPUSTE' – propustima bih nazvao samo nepominjanje munitića, koje se ne može racionalno braniti nikako, te faktografske greške (mančićevo ime, apdejt ANIMA verzije o piscima koji sada imaju knjige...).

apsurdima tipa "uvrštavanje munitića bi bilo u rangu uvrštavanja suvina" neću da se bavim, jer mi nije poznato da je suvin decenijama živeo u beogradu i sva svoja za fantastiku bitna dela objavio u srbiji, kod srpskih izdavača, kao što je slučaj s munitićem.

dexa i zelić su mi 'ortaci' kolko i željko psiho, ili možda dve nijanse više od toga.
ali neko ko na ljude gleda samo svojim patološki iskrivljenim naočarama kao boban - ne može to da pojmi, i moje komentare u stanju je da pojmi samo u 'ortačkom' ključu jer i sam jedino tako funkcioniše.
whatever.
ja rekoh i spasih dušu svoju, a ako mići od ikakve vajde budu bar neki moji komentari – super.
dao sam veći prilog nego mnogi koji dobacuju iz ćoška, a kad treba da nešto korisno prilože, nema ih nigde.

kao što rekoh tvoj hendikep je nerazumevanje komunističke jugoslavije i pravila koja su tada vladala... ko je gde radio i objavljivao zavisilo je od drugih stvari, ne od proste želje i sposobnosti.
Stigao si prekasno da pohvataš sve potrebne konce, a prerano da budeš deo onoga što dolazi. Praznina tvog bolesnog života ispunjena je lelekom nekoliko izumirućih istomišljenika.
gule, ti si malezijska tigrica, i nastavi da ričeš u suton svoje beznadnosti...

Quote from: Boban on 23-07-2009, 00:25:57

Kako to misliš da Mijušković nije pomenut... jeste, sa oba romana iz Znaka sagite, ali čovek ima još jedan roman izdat posle, trebalo je i njega uvrstiti.

Ti baš ne razumeš zajebanciju. Ja sam hteo da istaknem značajnost tih autora.

ne razumem... samo vidim da mnoge gulove primedbe koje nemaju veze sa istinom ljudi uzimaju zdravo za gotovo i ponavljaju ih kao papagaji.
niko bre ne razmišlja svojom glavom!
gomila ljudi je poverovala da ABN nije pomenut, a pomenut je 8 puta, u svakom segmentu svog angažovanja osim u slanju svojih astronautsko-SFičnih vesti. Kakve veze ima da li je na kraju, sredini ili početku; bitno je da podatak postoji i da je vrlo precizan.

he he, evo ga i boban se pridružio skalopovoj ingenioznoj tezi o armiji ghoulovih klonova...
super, našli ste se! :)

Rasprave se obilčno rasplamsaju zbog graničnih slučajeva, jer tu dolazi do tumačenja, pa svako ima svoje vidjenje. Mića ima potpuno pravo da granične slučajeve tumači po svom nahodjenju, jer je on autor teksta. Zato, najbolje bi bilo da se nastavi rad na istoriji srpske fantastike i da se tako daju i druga neka vidjenja. Nema mesta svadji i vredjanju. Bar ne na ovom topicu.

Quote from: Boban on 21-07-2009, 23:14:04
Gule, da li si u stanju da pojmiš da postoje ljudi koje horor ne zanima i da su oni većina?... da posmatraju horor kao atmosferu, a ne kao samostalni žanr?

Znam da nisam Ghoul, ali dok god pišeš dobar horor, nije mi briga kako ga posmatraš.

Vidite, ja sam presek morao negde da napravim.
Kasnio sam prilicno sa tekstom, jer sam zeleo da bude sto potpuniji. Ja sam procitao uglavnom sve sto je dexa napisao i veoma malo toga je SF - veoma malo je fantastika uopste - do ovog romana samo par prica iz zbirke ima neke veze sa fantastikom. Nakon objavljivanja ovog romana, koji je prilicno korektan zanrovski roman, on ce svakako naci svoje mesto u jednom ovakom prikazu.
Krstajic jeste vazan, Ghoule, slazem se, ali ne za SF - mislim da u jednom ovakvom tekstu je dovoljno pomenut. Za fantasticno stvaralastvo ima i vaznijih tekstova - pre svega Palavestrini, itd.
I ja zaista ne vidim Ghoulove primedbe kao nedobronamerne...

I jos jednom, Munitic je Hrvat.
Dogovor je bio da se napravi razgranicenje, da se stvari u tekstovima koji bi trebalo da cine jedinstvenu celinu ne ponavljaju. Ima jos primera hrvatskih pisaca, ilustratora itd koji su znacajni za razvoj srpskog SF-a (odnosno SF-a u Srbiji), ne znam zasto samo njega isticete? Pa sta je sa Suvinom? Zar postoji neko ko je vazniji za SF teoriju u bivsoj Jugoslaviji. Pa svi su nasi teoreticari SF-a odrasli na Suvinu.
Ja Munitica nisam ni u kom slucaju zaboravio. Ja ga smatram daleko najznacajnijim teoreticarem fantastike u vizuelnim medijima u bivsoj Jugoslaviji.

Micin tekst je odlican, informativan i prikladno sazet. Koliko ce cesto biti azuriran?

Pa, ne znam. Ovo je namenski pisan tekst za UBIQ. Ja sam dugo prikupljao podatke, ali nikako nisam imao pravi povod.

Verovatno ce prosirena verzija ici kao prilog knjizi koju Boban i ja imamo nameru da napravimo - kad-tad...

Quote from: Goran Skrobonja on 24-07-2009, 12:51:33
Micin tekst je odlican, informativan i prikladno sazet. Koliko ce cesto biti azuriran?

Mogao bi ti da napises novi Prilog... Ili tekst "Dopuna priloga... sa aspektom na..." Nije to telefonski imenik da se azurira. Hajde da pitamo Z.Z.-a kad ce da azurira enciklopediju.

Quote from: taurus-jor on 22-07-2009, 16:28:39
Za Ghoula i Miću:

Zvezda Tri je premijerno prikazana na dan kada je Grossmann zatvorio konkurs za takmičarski program, ali sam razgovarao malopre sa Tomažom u vezi mogućnosti da film prikažemo u revijalnom programu. Ili ćemo ga staviti u program FSFF, kao pretpremijeru.

Zvezda Tri će se za koji dan naći na programu bioskopa Balkan u Beogradu. Darko Bajić je bio na projekciji na FDU, film mu se mnogo dopao, pa je predložio Nebojši da ga prikaže kod njega. Više podataka imaćete večeras, a sutra-prekosutra dobićete priču o filmu - praćenu fotkama, ako mi Nebojša bude dozvolio da ih postujem.

dobro balkan, ali... slovenija, EU?
će li ga biti na grosmanu?

Sve će se sazna kad bude trebalo. xyxy

http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,intItemID,141112,intCategoryID,115.html (http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,intLangID,2,intItemID,141112,intCategoryID,115.html)

(Ovo je debelo skraćena verzija teksta, praćena jednom fotkom, a dužu verziju ću da postujem popodne, pošto sada nisam u prilici).

jore, možda je bolje da dalju priču o ovom FILMU nastavimo na adekvatnom topiku, a ovaj ostavimo SF PISCIMA.
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7904 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=7904)

Apsolutno. Idemo u teleport, a na odgovarajućem topiku sledi obećana, celovita verzija mog teksta, objavljenog preko Bete.

Hm, vijest da je za vas Munitić hrvatski autor je meni sokantna, jer njega se ovdje dozivljava iskljucivo kao srpskog teoretičara fantastike na filmu, animacije itd. Mozda stoga jer je bio ogroman zagovornik unitarizma na filmu (tj. negirao je postojanje nacionalnih/republickih kinematografija u ex-Yu), da bi 1990-h pisao knjige naglašavajući već u naslovima da je riječ o srpskom filmu/animaciji, itd. U svakom slučaju, zaboravljen je u Zagrebu, premda je bilo nešto nekrologa sad kad je umro, i spomena kako je taj čovjek ipak dobar dio svojeg zivota vezao uz Zagreb i napisao stotine dobrih stranica o Zagrebačkoj školi crtanog filma. (Osobno znam da je zadnjih par godina pokušavao opet uspostaviti veze sa zagrebačkom filmologijom, međutim ovdje nitko nije pokazao neko posebno oduševljenje.)

Ja sam ga nazalost zaboravio, inace bih inzistirao da ga Mica stavi u tekst. Naprosto mi nije palo na pamet.

Inače u Žiljkovoj i mojoj antologiji, pa ni u Ziljkovu tekstu, Munitić se ni riječju ne spominje. Jednostavno nam je, kao srpski autor, ispao iz vidokruga...

Quote from: tomsak on 31-07-2009, 00:43:10
Hm, vijest da je za vas Munitić hrvatski autor je meni sokantna,

i meni.
ne samo šokantna nego i apsurdna.

munitić je žrtva toga što je pokušao da bude nesvrstan - a sada mu se dešava da ga i jedni i drugi zaboravljaju, jer nije u njihovoj fijoci.
baš tužno.

Dobro, da li još jednom treba da ponovim da ga nisam zaboravio.

od zamerki, najveća – totalno izostavljanje ma i najmanjeg pomena RANKA MUNITIĆA.
ne znam kako si uspeo da počiniš tako ogroman propust?
on se u svojim knjigama bavio fantastikom u širokom smislu, ne samo na filmu nego u stalnim paralelama sa književnim delima i arhetipovima koji stoje iza SF-F-H žanrova, i njegove analize ključnih književnih i filmskih SF-F-H dela su zaista veoma vredne i značajne.
mislim da si morao makar da pomeneš (a i više od toga) barem FANTASTIKU NA FILMU I & II, ČUDOVIŠTA KOJA SMO VOLELI (više verzija) i ALISU NA PUTU KROZ PODZEMLJE I SVEMIR.
to je jedina baš velika zamerka koju imam na text.
OK. Verovatno sam pogrešio što nisam pomenuo Munitića, kao Hrvata koji je najveći deo karijere proveo u Srbiji. Biće ispravljeno u narednim tekstovima (ako ih bude). Ipak, u nekakvom eventualnom zbirnom tekstu koji bi mogao da se uradi, on pripada Hrvatima.


+ nekoliko manjih:

- korišćenje floskule 'fantastike natprirodnog' kao sinonima za horor netačno je, ili u najmanju ruku neprecizno upotrebljeno (tj. ako si ti hteo da kažeš da tebe, za svrhe ovog texta, zanima samo onaj horor koji je natprirodan, onda je to trebalo tako da kažeš i povučeš distinkciju; istina, u tom slučaju, ne znam zašto uopšte pominješ SRPSKOG PSIHA.)

OK. Horor nije isto što i fantastika natprirodnog i to bi trebalo da bude jasnije razgraničeno, a namera je bila upravo ona koju navodiš. Što se tiče SP žao mi je bilo da ga izostavim, jer je privukao dosta pažnje – mada imaš pravo da nisam do kraja dosledan.

-ranko krstajić zaslužuje malo opširnije pominjanje i isticanje, i kao pisac (pre svega zbog zbirke Noći crnog meseca) ali i zbog nedovoljno istaknutog značaja Antologije svetske fantastike koju je priredio.
O ovome sam već govorio. Ipak je ovo prevashodno tekst o SF-u.

-iako se u načelu slažem sa opisom pekićevog BESNILA, čudno mi je da među žanrovima koji su tu smešani ("roman katastrofe, naučne fantastike, špijunskog romana") ne pominješ horor. čak ni ja ne bih išao tak odaleko da tvrdim da je to čist horor roman, ali rekao bih da u njemu horora ima više od SF-a. da se sad ne bavimo promilima i procentima, mislim da ćeš se složiti da je horor nesumnjivo prisutan i to u značajnoj meri.

Da. Mogao sam da pomenem da ima elemente i horora.

-šta god privatno mislio o ABN-u, njegovo društvo, i vesti iz nesvesti trebalo bi pomenuti, kao i činjenicu da predaje –kako-tako- SF kurseve u kragujevcu.
Za Vesti se ne slazem, za kurseve da.

-trebalo bi da apdejtuješ, makar u elektronskoj verziji, na animi, deonicu u kojoj i piševa ubrajaš među mladunce koji još nemaju knjigu. a vala i zelića. + ako već apdejtuješ, i dexa bi trebalo da nađe svoje mesto negde.

To ne može. Tekst ide onakak kakav je bio. U nekoj buducoj, prosirenoj verziji, oni ce naci svoje mesto.


-što se tiče teorijske literature, fale ti METAMORFOZE VAMPIRA marije šarović i naročito MOTIV VAMPIRA U MITU I KNJIŽEVNOSTI ane radin, a vala i njena antologija domaćih priča – PRIČE O VAMPIRIMA.

Ovde je opet pitanje razgraničenja čime se tekst bavi. Pomenuo sam tebe, a njih ne. Slobodna procena relevantnosti...


-relevantno je makar uzgred pomenuti i knjižicu saše radojevića MIT O FRANKENŠTAJNU.

Da.

-kod kratkih filmova pominješ " Rakete Nikole Mančića (2006)" – reditelj se zove VLADIMIR mančić.

OK. Ovo sam ispravio u nekoj od verzija teksta, ali je promaklo u finalnoj...

-kod opisa opusa radmila anđelkovića izostavio si da napomeneš koliko je taj dosadan i naporan za čitanje.

Nije.

-Ilija Bakić je, po meni, značajniji i bolji nego što iz prekratke odrednice o njemu sledi.
Da. Mogao sam da dodam još par rečenica. Ilija to zasluzuje.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-07-2009, 15:21:21
...Da. Mogao sam da dodam još par rečenica. Ilija to zasluzuje.

MićaM - ajs kul i naj kul  xjap

Da čovek prosto pobesni od njegove pomirljivsti i racionalnog pristupa diskutovanju. Ovo je Internet, Alaha mu. Kamo uzavrele emocije i tvrdoglavljenje? Kamo pogrdna imena i uvrede?

Hoćeš da kažeš da nisam pogodan za pisanje Istorije srpskog SF-a?

 :lol: I to bi se dalo implicirati.

Slažem se da je tužno što je, izgleda, Munitić zaboravljen i tamo i ovdje (i obratno).

Mića, ti ga nisi zaboravio, ali ja jesam, inače bih ti rekao ranije pa bi ga se možda i spomenulo u nekoj varijanti.

Nego, ne piše li on srspkim jezikom (tj. ekavicom)? Evo, pitao sam neke ljude danas, svi kazu: "Da, Munitić, bio je vrlo slavan, dobro je pisao, srpski kritičar filma i SF-a". I sad si ti misli, ali to je slika o njemu u Zagrebu... Vijest da je tamo "hrvatski" je svima iznenađujuća...

munitić je pisao na SRPSKOM jeziku, pa ga barem to, ako ništa drugo, čini pre svega ovdašnjim teoretičarem, tj. onim koga treba pomenuti kad se govori o srbiji.
inače, pošto sam imao zadovoljstvo razgovarati s njim, znam da je i GOVORIO po srpski, sa malo ili nimalo jekavice, dakle - ne radi se o na-srpski-lekturisanim, nego na-srpskom-pisanim knjigama.

A Andrić?
Zašto Hrvati svojataju Andrića kada je sem svog prvog rada, sve objavio u beogradu, tu živeo i radio praktično ceo život.

Quote from: Boban on 31-07-2009, 18:00:43
A Andrić?
Zašto Hrvati svojataju Andrića kada je sem svog prvog rada, sve objavio u beogradu, tu živeo i radio praktično ceo život.

i pisao na srpskom.

Ako je neko operisan od nacionalnog onda sam to ja - ali zdrav razum mi govori da čovek koji je Hrvat po rođenju ne može da bude prisvojen u korpus srpskog SF-a ma gde stvarao i na kom god jeziku stvarao.

Po meni je potpuno irelevantno što je on govorio ekavski u poslednje vreme. Pogledajte naslove njegovih prvih filmova, pre nego što je došao u Beograd: Putujući kino (1964), Vrijeme vampira (1971).

Ali, ono što je najvažnije napravio je pošto je došao u Beograd. Čak je i naglasak tu nebitan. A stvar se može posmatrati i po državljanstvu. Mogu da se kladim da je nakon tolikih godina u Beogradu imao državljanstvo Srbije.

I potpuno je nevažno zašto Hrvati svojataju Andrića. Imaju pravo da ga svojataju koliko i Srbi. Isto važi i za Munitića. Isto važo i za Teslu. Crossover, braćo. Nema pametnog rešenja, osim onog - slavite ih i jedni i drugi, pošto Jugoslavije više nema. 

mićo, jebote, te filmove je radio u HRVATSKOJ, naravno da su im naslovi na hrvatskom, zar stvarno misliš da je neki srpski reditelj mogao da dođe u hrvatsku i da režira film koji će se zvati VOZ U SNEGU, um(j)esto VLAK U SNIJEGU?!
sem toga, on je bio 'samo' scenarista, a ne producent i reditelj/redatelj, pa sve i da je iz nekog nepojmljivog razloga hteo, nije mogao da insistira da hrvatski film ima naslov na srpskom.

Da prekinem diskusiju - ja sam pisao istoriju srpskog SF-a, a ne istoriju SF-a u Srbiji. Uz par izuzetaka koje sam, manje-više, svesno učinio, to sam ispoštovao.
Ja tu ne želim da pravim ustupke.

Meho, jesam li sada malo više Srbin?  :D

Dobro gazda Mićo, rek'o si svoju, bit će kako ti kažeš. xyxy :D xcheers

"ja sam pisao istoriju srpskog SF-a, a ne istoriju SF-a u Srbiji"
=ja bih voleo da vidim definiciju srpskog SF-a: šta je to i šta ga srpskim čini?
i da li si zagleđivao lične karte baš svih pisaca koje si uvrstio u srpske?

nemoj sutra da se otkrije, npr. da je majka lazara komarčića bila hrvatica, ili da krštenica dragutina ilića nije bila autentična, i da je rođen negde preko granice!

Ja se povremeno brinem da li zaista ne umem da se izrazim. Nije bitno gde je ko rođen, već kom narodu pripada.

Ja zaista nemam ništa protiv da napišem i Istoriju SF-a u Srbiji, ali, naprosto, ljudi su od mene tražili da napišem Istoriju srpskog SF-a.

Po meni to su dela čiji su autori Srbi. Njihovu nacionalnu pripadnost sam pokušavao da proverim, koliko god sam to mogao, a naravno da to uvek nije bilo moguće. Ako ima grešaka, popraviću ih u nekom narednom tekstu.

Quote from: Mica Milovanovic on 31-07-2009, 20:39:46
jesam li sada malo više Srbin?  :D

Mićo, Srbendo, ti si bre budućnost Srbije. Mi srbujemo u prošlosti i sadašnjosti, a ti srbuješ u naučno fantastičnoj budućnosti. Tako se kalio Srbin!

ABN bi bio ponosan na mene da sad ovo može da pročita...

Ne brini, prati on svakodnevno šta se piskara ovde...

Quote from: Mica Milovanovic on 31-07-2009, 21:53:50Nije bitno gde je ko rođen, već kom narodu pripada.

Ja bih rekao da nije bitno ni gdje je rođen ni kom narodu pripada - između ostalog i zato jer mu nitko ne može prebrojati ni pretke ni krvna zrnca, a da to bude 100% pouzdano - nego kojem kulturnom krugu pripada. Dakle, ako je netko živio i radio u Beogradu onda je na njega više utjecao beogradski kulturni milje, nego zagrebački i onda on više pripada srpskoj, nego hrvatskoj kulturi. I obrnuto. Što ako je netko doselio u Ameriku i piše na engleskom? Onda je valjda on američki pisac, a ne odaklejevećdošao... Što ako je netko stopostotni rođeni, ali i autohtoni, recimo, novosadski Hrvat? Kamo on spada? U hrvatski ili srpski kuturni krug?

Ma, Izi, slažem se s tobom - potpuno. Ali smo se bili dogovorili (ili sam bar ja tako shvatio) da ovaj prostor bivše Jugoslavije pokrijemo serijom tekstova o hrvatskom, srpskom, slovenačkom, itd. SF-u. Tako je u Žiljkov tekst ušao Hrvat Milan Nikolić (za koga sam ja mislio da je Srbin, jer je pisao ekavicom i mislim da nije živeo i radio u Hrvatskoj), pojedini autori iz Bosne i Hercegovine, pretpostavljam hrvatskog porekla, Veronika Santo (koja je gotovo sve priče izvorno objavila u srpskim časopisima), Željko Pahek (doduše, sa napomenom da je većinu radova objavio u Srbiji), itd. Ja sam preuzeo da pokrijem srpske i crnogorske autore.
Kao što se vidi, trudili smo se da izbegnemo preklapanja i mešanja, iako ih je bilo (Željko Pahek, na primer, Lidija Beatović, jer je kod njih nije bilo, itd.). Verovatno je trebalo na oba mesta da pomenemo Munitića, ali njima je promaklo, a ja nisam proverio, jer sam verovao da su oni uneli njega, kao rođenog Hrvata. Greška, obostrana, definitivno. Šta da se radi... Sada smo je uočili i biće ispravljeno u nekim od narednih tekstova.

Ma okej, nisam kvalificiran da uopće spominjem Munitića, samo sam reagirao na rečenicu  :oops: Ali da, ako ste dogovorno podijelili teritorij i humano preselili stanovništvo, onda ovo zbilja spada pod tehničku grešku... ;)

Router mi sjebao pristojan odgovor. Ponoviću ga iz Beograda.

Samo ukratko: Mića je povukao nogu, a kritičari neka se bace na posao, a ne na trtljanje (natruhe).

Quote from: tomsak on 31-07-2009, 15:43:09
Slažem se da je tužno što je, izgleda, Munitić zaboravljen i tamo i ovdje (i obratno).

Ja bi prije rekla zanemaren nego zaboravljen. BTW, tomsak, dobrodošao, nisi prije postao tu? Barem nije puno.

Meni je sinoć stigla knjiga "Ad Astra". Zajedno sa jednom bocom koju ću najpre "izučiti".

"Ad Astra" sjajna i iscrpna knjiga, koncipirana onako kako treba da bude Bobanova "Antologija". Šakić i Žiljak su lepo uzeli period 76-06, trideset godina i pokrili ga potpuno. Sve je informativno i sadržajno. Bibliografija i nomenklatura, dobar uvodni deo i po jedna priča pisaca. Da li jednom možemo da se ugledamo na njih ili ćemo opet od Dragutina Ilića i Lazara Komarčića?

Mićin "Kratak..." je početni korak (mali za njega, a veliki za Srbiju), a to što je osim u literaturu ugazio i u teoriju, film i stripove, verovatno se više neće ponoviti, jer će oni koji se time bave napisati svoje, parcijalne "Antologije".

Scallope, Boban i ja imamo nesto slicno u vidu...

Treba naci vremena... Za ovaj kratki prilog mi je trebalo sest meseci... Ovo je znatno ozbiljniji poduhvat.

To je ozbiljna pretnja.

Molim da se ovoga puta komentar ne briše.

kada je koji komentar i gde obrisan?

Četiri reči: To je ozbiljna pretnja.

Za to nije potrebna provera ili korekcije pa da se omaši postovanje.

Posao ne mora biti dug, ali treba biti svakodnevan: Žiljak i ja smo sjeli nakon SFeraKona 2004. i pripremili sve (krenuvši od nule) do početka 2006. Ali smo citali svaki dan i nalazili se jednom tjedno uzivo, plus non-stop telefoni i mejlovi.

Naravno, to se ne bi dogodilo da nije krenulo od *jasne i direktne narudžbe* - Macan je nakon "trebalo-bi-moralo-bi" okruglog stola rekao da to oće, dao nam dvije godine (do 30. obljetnice SFere, Siriusa i fandoma), a u hodu je prihvatio opseg, a - nu čuda - dobili smo i pokoju kunicu.

Inače, da smo ostali na hobističkom/fanovskom radu u slobodno vrijeme, nikad ne bi ničeg bilo - to sam dosad naučio uz Macana i Žiljka. To znam jer istom metodom (fiksni rokovi, zadani opseg, redoviti rad) ide redovito i Ubiq, dok "hobističko" pripremanje bibliografija domaćeg SF-a, skeniranje naslovnica Siriusa, popisivanje Parseka i slične rabote koje bi iziskivale utemeljenje cijeloja jednog instituta za znanstvenu fantastiku, više-manje tavori na hrpama po uglovima moje sobe još otkad pokrenusmo Ubiq...

Elem, dok god ide metoda "kad se nadje vremena...", nista od toga, Mića moj... :(

ps. još bolje te našao, Bab-Jago.

Uh, znam ja to. Ali tešim se da sam zbog svojih godina u nešto boljem položaju nego vi. Naime, ja sam gotovo 95% kratkog proznog srpskog SF-a (priča do novele) već pročitao i imam već, manje-više, iskristalisano mišljenje šta bi trebalo da uđe u tu antologiju. Negde sam taj spisak i dao, mada to, po Bobanu, ima previše strana... Slede pregovori...

Ono što je veća muka, bar po mom mišljenju, jesu biografske odrednice o piscima, koje bih ja voleo da nešto detaljnije uradimo nego što je to bilo zamišljeno (i odrađeno) u Ad Astri. Naime, ja bih voleo da to bude nešto između antologije i leksikona, gde bi o važnijim piscima bili dati kraći eseji (i do 3-4 stranice).

Ovde ne pominjem probleme sa prekucavanjima tekstova i sl. što, takođe, nije zanemarljivo...

To je moj Mića!

Prekucavanje nije problem, ali kvalitetna lektura jeste.
Ja sam izgleda dao previše slobode autorima; u konačnom, to pomaže najboljima, ali onima koji bi mogli da napreduju baš i ne.

Takođe, problem su tekstovi o piscima jer nema nikoga ko bi bio sposoban da to odradi kvalitetno, kompletno i ujednačenim pristupom za sve autore.

No, ako je izbor da se uradi nešto što će biti najbolje do sada te vrste ili da se čekaju decenije da se uradi najbolje moguće, ipak biram prvu varijantu.

To je moj Boban.

Mića i Boban su prava kombinacija. Rašani bi rekli: difuzija i konfuzija. Od toga bi mogla da nastane - fuzija. (Ne hladna fuzija, to je rekao Skrobonja) :o

Zašto lektura? Objavljeno djelo je objavljeno djelo - mi smo ispravljali samo očite previde i tipfelere. Stvari iz Siriusa nismo ni taknuli niti se to smije raditi (pogotovo pokojne autore), a nove generacije smo samo preuzeli iz izdanja (fala bogu, tu smo dobili ulomkeiz PDF-ova od izdavaca ili Word-fajlove od autora). Ne možemo lektorirati nešto što je već tiskano... Osim toga, užitak mi je u Ad astri pratiti kako se jezik mijenja, od birokratiziranog jezika 70-ih, neke vrste hrvatskosrpskog, pa do suvremenoga govornog jezika u rasponu od literarnog do zagrebačkog svakodnevnog govora... plus eksperimenti kakav je onaj s "ustaškim jezikom"... U nekoj ažuriranoj antologiji bilo bi i novla na kajkavskom i čakavskom dijalektu...

Problem jest bio skeniranje materijala iz Siriusa, OCR, zatim čišćenje tog krša (sva sreća da Žiljak ima viška vremena;P), pa onda korektura korektura korektura... (koja nazalost ipak nije savršena).

Tu sada nailazimo na dublji problem.
Sirius je menjao autore, bez njihovo znanja i dozvole, prepravljao rečenice, dopisivao, otpisivao; zar da konačna i večna bude ta varijanta?

Nasuprot tome, ja uvek kada preštampavam nešto svoje, menjam i dopisujem; evo, Crni cvet je od prvog izranja 1993. godine do sada povećan za oko sedam kartica teksta; polovina u jednom poglavlju, a ostalu tu i tamo. I opet ću da menjam i dopisujem, do god budem imao prilike.

Opet pravimo od komarca - magarca. "Sirius" nije jedini izvor. Malo su prevodili na hrvatsko-srpski sa srpsko-hrvatskog, ali to je, otprilike "planeta" u "planet". Ako je Mića iščitao 95%, to je jedna sigma greške. Od toga je bar polovina "neprevođena", ljudi imaju originale... Greška je u margini. Lepo je rekao Tomket da treba imati i malo patine. Ko je, bre, lud da čita tvoju drugu i petu verziju "Crnog cveta"? Ko je čitao prvu pamti prvu, ko je čitao četvrtu, pamti četvrtu. Možda će ABN da upoređuje. Ili kao što su tražili razlike između dve verzije D. Ilića! 

ali ostaje poslednja verzija.
1978. godine moja priča je bila šesta na Andromedinom konkursu i naredne je objavljena u Galaksiji.
Ja sam odneo u redakciju redigovanu verziju sa nekim maleckim izmenama, ali vrlo bitnim.
No, oduvali su me i objavili od slova do slova ono što sam poslao.
I dan danas sam nesrećan zbog toga.

S druge strane, ti, kao vrstan urednik, verovatno si svestan cinjenice da pisceva ne mora uvek da bude najbolja.

Bože! Ni posle trideset godina nisi shvatio! Kad jednom skineš pantalone, dupe ti je golo. Ja sam napisao "Vrisak zvezda", a Čurčić "Zemlju za dobre ljude" i jednom će neki potomaka ZStefa ili nekog sličnog, diskutovati stilska odstupanja i neće znati da posmatra zamešane knjige. Neće imati ko da mu objasni.

Gledaj, ti si onaj ko se miri sa faktičkim stanjem, ja ne; sav napredak u ljudskoj civilizaciji počiva na osobama kao što sam ja.
Samo težnja ka boljem može nas približiti tom boljem.

Quote from: Boban on 19-08-2009, 00:49:53sav napredak u ljudskoj civilizaciji počiva na osobama kao što sam ja.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg19.imageshack.us%2Fimg19%2F2310%2Fbobban.jpg&hash=a80210b35027d1c01667d910d6e2004d15737d78)

:D :D :D

nego... isti Leonida.
Neće valjda da počiva na nekom kao što si ti?

bolje bi bilo da si rekao "sav napredak u kromanjonskoj civilizaciji počiva na osobama kao što sam ja".

ti bre nemaš mentalni kapacitet da prepoznaš evolutivni napredak.
Uporedi svoje zakošeno čelo sa mojim ravnim i shvatićeš koliko milona godina razvoja deli tvoj i moj soj.

Quote from: Boban on 19-08-2009, 01:29:36
nego... isti Leonida.

ili hogar strasni.

Budući da se na ovom forumu često teško prepoznaje šta poručujem svojim postovima, moram da pojasnim šta sam imao na umu sa "skidanjem pantalona". Jednom objavljeno delo je neopozivo pred javnošću i nikakva kasnija doterivanja objavljeno delo ne čine drugačijim, boljim ili gorim. To što ti doteruješ "Crni cvet", umesto da kreneš dalje je arčenje vremena i energije.

To nema nikakve veze sa kromanjoncima, Leonidama, zakošenim i pravim čelima, Hogarom Strašnim, što treba smestiti negde gde neće ometati topik, kao što si učinio sa "Cornelijusovim potomcima" (Tu uključujem i tvoj odgovor na moj post, jer je moj post bio u skladu sa temom, a tvoj odgovor je izazvao reakciju.)

Quote from: Boban on 18-08-2009, 20:30:02
Tu sada nailazimo na dublji problem.
Sirius je menjao autore, bez njihovo znanja i dozvole, prepravljao rečenice, dopisivao, otpisivao; zar da konačna i večna bude ta varijanta?

Nasuprot tome, ja uvek kada preštampavam nešto svoje, menjam i dopisujem; evo, Crni cvet je od prvog izranja 1993. godine do sada povećan za oko sedam kartica teksta; polovina u jednom poglavlju, a ostalu tu i tamo. I opet ću da menjam i dopisujem, do god budem imao prilike.

Tu se slazem. Ali stvar nije tako crna: da postoji neki skandal oko toga, mi bismo dobili od autora "pravu" priču. Izgleda da smo uvijek tiskali tu "zadnju" varijantu.

Dobili smo nove, autorizirane varijante od Pihača, Raosa, Petrovskoga... na njihov izričit zahtjev (Raos i Petrovski su svoje verzije tiskali u Monolithu Zagrebačke naklade). Te priče se i razlikuju dosta od verzija iz Siriusa. Ostali "siriusovci" nisu nista rekli (osim tri pokojnika), ali su znali koja priča ide, potpisali ugovor, uzeli honorar i primjerke, pa vjerujem da bi rekli da nesto ne stima. Neki su i poslali fajlove, pa je moguce da su nesto i dirali na mikrostilskoj razini. Ista stvar je bila i sa "suvremenim" autorima (1990-e i dalje) - neki su sami slali priče iz svojih kompjutera, pa... Takodjer, za vecinu novih autora, a i neke starije, isle su zadnje verzije prica iz njihovih samostalnih knjiga (ukoliko su imali knjigu). Tako npr., od starijih, Pothodnik od Valjka nije uzet iz Parseka niti Future, nego iz njegove samizdat-knjige iz 1990-ih. Svi iz biblioteke SFera uzeti su iz knjiga, a ne prvotisci, dakle, i opet autorizirane varijante. Antologija inace nije mjesto za popravke onoga sto se autoru ne svidja, jer antologičar bira i stoji iza toga, a autor - naravski - ima neku svoju viziju svoga opusa... Katkada ima pregovora - kod Macana smo razmatrali tri novele, jedna je bila urednički sprčkana u Futuri pa on nije zadovoljan (osim cuti da nam se svidja), jedna je bila mladenačka pa nije bio zadovoljan (a i nama je bila treci izbor), a trećom je bio sretan i on a i nas dva, i tako se katkada odvijaju pregovori zivucih autora i urednika-antologicara... Ali eto, Macanu će za koji tjedan izići knjiga 42 kratke priče i novela iz časopisa, pa ćemo imati konacne varijante jer mi je rekao da je popravljao, napose rane stvari i fanzinske priče.

Dakle, u praksi je ispalo da uvijek postoji konačna varijanta... A antologija ne tiska rukopise iz autorskih ladica, koji onda trebaju profesionalno uredjivanje i lekturu, niti je to mjesto za dorade, jer se antologijski vrednuju tiskane, javno poznate stvari (zato i jest antologija) - da se nesto treba popravljati, nije mu mjesto u antologiji, a s druge strane, ni u antologiju ne mozes stavljati "apstraktno" znajući da neki autor ima tamo u ladici neku bolju varijantu.

Na kraju balade, od svih autora smo o Siriusu (a pogotovo o Borivoju Jurkovicu) culi samo najbolje, bez ijednog jedincatog prigovora, a pogotovo ne o zadiranju u price koje nisu bile opravdane. Opca ocjena je da je uredjivanje Siriusa bilo na visoko profesionalnoj razini, a sve urednicke sugestije obicno su ispale opravdane, ili se barem meni tako čini jer ne znam kakvi su bili rukopisi.

Jedini negativni komentari koje sam čuo dolaze odavde, o "prevodjenju"... Ali kako sma procitao komplet Siriusa, nisam primijetio da je itko ijekaviziran, ako je domaći pisac - kroatizirani su bili samo prijevodi Clarkea od Zivkovica (Mirjane i Zorana), Zivkovicevi eseji i slicno... ali ne i pisci iz Srbije ili Bosne ili Crne Gore. Valjda je ipak riječ samo o pojedinim riječima, što je opet prije stavr mehaničke korekture, a ne lekture, u pogonima starog Vjesnika.

Ovo s planet/planeta je slatko - svi smo u Hrvatskoj govorili planeta do 1990. i neke, ja se jedva naučih da je planet, komet...;P

Ja takođe mislim da treba što manje menjati priču koja je objavljena.
Jer je i suština jedne SF antologije u prikazu razvoja ovog žanra.

Tomsak, valjda je jasno da svi, kad im se objavi nešto, najpre pročitaju svoje nedelo. Kako sam kontinuirano objavljivan u Hrvatskoj od 1984. do poslednjeg broja "Sirius"-a, a i drugde, postupno sam primetio da se neki izrazi menjaju. Ne govorim o ijekavici, toga nije bilo, ali i meni je "planet" bio sladak.

Imaću još komentara na "Ad Astra", kad sve pročitam, stvarno je izuzetno obimna materija.

Mića: Pošto postujemo istovremeno mogu da se, naknadno, složim s tobom.  

meni su asfalt menjali u kolovoz... umesto "hodam po asfaltu" > "hodam kolovozom".

Quote from: Boban on 19-08-2009, 14:52:08
meni su asfalt menjali u kolovoz... umesto "hodam po asfaltu" > "hodam kolovozom".

sad kad tu priču budeš prevodio na srpski, ima da ispadne: "hodam avgustom"! xyxy

Quote from: Ghoul on 19-08-2009, 15:21:31

Quote from: Boban on 19-08-2009, 14:52:08
meni su asfalt menjali u kolovoz... umesto "hodam po asfaltu" > "hodam kolovozom".

sad kad tu priču budeš prevodio na srpski, ima da ispadne: "hodam avgustom"! xyxy

Ha, a sad ga prevedite na francuski, pa na nemački, pa na kineski, pa opet na srpski...ovo može da se igra kao u GALAKTIČKOM ISCELITELJU KERAMIKE. :D

Proverio sam. U broju 90 "Sirius", asfalt je zamenjen sa - kolnik. Ništa od avgusta.

Dobra strana je da sam ustanovio da je Boban bio Slobodan u broju 47 "Senka u noći" i da tada nije bilo "kroatizacije". Takođe, prvi put sam čitao objavljenu verziju "Protiv Irvinga". To je daleko bolja priča od one koju pamtim iz LK i pokazuje da je kao pisac u ratu sa sopstvenim identitetom od te priče do romana "Crni cvet". Izgleda da teza da pisci uvek pišu sebe ne važi samo za mene.

Quote from: scallop on 20-08-2009, 10:33:50
To je daleko bolja priča od one koju pamtim iz LK ...

aha... prepravljanje ponekad nije loše, a?

I dobri urednici  :)

"Protiv Irvinga" je prva kiberpank priča na celom svetu, mnogo pre Gibsona i ostalih plagijatora.
Napisana 1982. godine
Pobedila na petom internom konkursu LK.
Odbijena u Siriusu. Onda sam je odneo Bori Jurkoviću na sto i pitao da mi objasni zašto je zaista odbijena i on mi je posle javio da je to uradio recenzent, da on nije ni video priču i da je izvanredna, te da će biti objavljena.
Bila je u finalu nagrade SFera i apsolutno je zasluživala da pobedi, ali su neki momci tamo zaključili da bi bilo previše da Srbi dobijaju tri godine zaredom i da je red da pokupi neko domaći, pa pošto nisu imali šta da ponude, iskopali su neku tralala pričicu svog drugara Hrvoja Prćića iz RS magazina i popeli je na postolje.
"Bilo šta" rekao je tada jedan uvaženi član žirija koga nećemo imenovati ovde i sada, "samo ne Boban."

Quote from: Boban on 20-08-2009, 11:14:21

Quote from: scallop on 20-08-2009, 10:33:50
To je daleko bolja priča od one koju pamtim iz LK ...

aha... prepravljanje ponekad nije loše, a?

Neobjavljenog, da.

dakle, jedno objavljivanje, bilo gde zauvek zakucava određeno delo i ne dopušta da se dalje radi na njemu?
Zašto ja ne bih sada, za zbirku svih mojih priča, doveo tu verziju u mnogo bolji oblik, da takva ostane za potomstvo?

Quote from: Boban on 20-08-2009, 11:34:23
"Protiv Irvinga" je prva kiberpank priča na celom svetu, mnogo pre Gibsona i ostalih plagijatora.
Napisana 1982. godine

Ahahaha,  :D :D :D

Mislim, ja sam već na ovom forumu ekstenzivno objašnjavao zašto mi je Protiv Irvinga jedna od omiljenih domaćih SF priča i to mi je bila daleko pre nego što sam znao ko je uopšte Boban Knežević.

No, nije se loše setiti da je Gibson svoju prvu priču objavio barem 3 godine pre 1982. (Pišem po sećanju, ali mislim da su Fragmenti Hologramske Ruže iz 1979.) Da ne pominjem da je Kiberpank (termin nastao 1983.) ipak estetski a ne samo tematski definisano pisanje i da podrazumeva pre svega elemente noir/ hardboiled crime stila čega u Protiv Irvinga nema ni u najavi. Zato zelaznijev Dream master nije kiberpank, kao što nisu ni Ubik ili Demolished Man.

Quote from: Boban on 20-08-2009, 12:24:22
dakle, jedno objavljivanje, bilo gde zauvek zakucava određeno delo i ne dopušta da se dalje radi na njemu?
Zašto ja ne bih sada, za zbirku svih mojih priča, doveo tu verziju u mnogo bolji oblik, da takva ostane za potomstvo?

Zato što tome nema kraja, jer je uvek moguće bolje.

Zato što je to nešto što radiš kad ostaneš bez ikakvih ideja za bilo šta novo, pa ti preostane samo da u beskraj prežvakavaš staro.

Mislim da je uputno pretresti stare tekstove pre objavljivanja. Uvek ima sitnih nesavršenstava koja se mogu ispraviti. Zašto ne uložiti taj napor da bi se dobio bolji tekst?

(Sve sa merom, naravno...)

Pre objavljivanja, svakako.

Ali ne pred svako objavljivanje.

Upravo. Mora postojati neka konačna verzija koja će zadovoljiti samog pisca. Reviziju romana praviti svaki put pred ponovno izdavanje je po meni bespotrebna stvar, ali svakom svoje.

Quote from: Boban on 20-08-2009, 12:24:22
dakle, jedno objavljivanje, bilo gde zauvek zakucava određeno delo i ne dopušta da se dalje radi na njemu?
Zašto ja ne bih sada, za zbirku svih mojih priča, doveo tu verziju u mnogo bolji oblik, da takva ostane za potomstvo?

Zato što je i prethodna verzija ostala za potomstvo. Ti k'o Irving. Igra se ponavlja dok ne crkneš, a onda ponovo, ali sa druge strane stola, pa neko treći tu istu igru. Zato se Mehi i svidelo. Zbog igrica.

Quote from: scallop on 20-08-2009, 14:30:06
Zato se Mehi i svidelo. Zbog igrica.

Hhaahahahahahahahaahah, Skalope, ovim si mi izmamio takvu navalu smeha da jedva kucam po tastaturi. :D :D

Slažem se sa Bobanom da ponekad ima smisla doterati neku priču ili roman ali ne svaki put i uz određenu meru. Nije to ništa ni novo ni neuobičajeno. Na primer Džejms Džojs je svoju sjajnu priču "Sestre" iz zbirke "Dablinci" menjao. Prva verzija je objavljena u dnevniku "The Irish Homestead Journal" u avgustu 1904 dok je izmenjena verzija, koja je i danas na raspolaganju, objavljena 1914 u prvom izdanju zbirke "Dablinci".

To je nešto sasvim drugo. Različiti mediji, pomak od deset godina, drugi ugled u društvu, različita publika... Ali, ne isti naslov u istim koricama, pa dve osobe raspravljaju o knjizi misleći da je ista, a ona nije.

Na primer, Tamni vilajet, izbor jugoslovenskog SF-a, Znak Sagite 14, poznat kao Tamni vilajet 1. Pa dvojica da se pobiju. Jedan ima knjigu od 412 strana, sa oborenim "Pobednikom" na naslovnoj strani, a drugi ima knjigu od 260 strana, sa isečkom iz izmišljenog broja lista "Politika" na naslovnoj strani. Obe iz 1988 godine. Dešava se kroz sto godina i ne znaju šta se zaista zbilo. A, važno je! Na moju sreću, imam oba primerka, pa nemam problem, ali neću biti tu da sprečim zavadu. Koliko vas ima obe knjige?

Ja nemam nijednu :) ali razumem sta hoces da kazes.

Ako nešto ima smisla prepraviti jednom, zašto nema još jednom, pa još jednom?

"Nema povratka, nema predaje, nema oprosta."

To je 2:1 za ponovno editovanje. "Nema povratka" ide Scallopu, "nema predaje, nema oprosta" ide Bobanu.

Recimo, Flavio je radio nekoliko puta izbor Džojsovih priča, stalno pomalo različit, pa je čak uvrštavao različite verzije iste priče.
Promena i želja za promenom normalna je osobina ljudskog roda.
Samo koze i ovce po brdima ne žude da im se život i okolnosti menjaju.

To je taj čuveni "hrkljuš"

Quote from: Mica Milovanovic on 02-08-2009, 05:04:14
Tako je u Žiljkov tekst ušao Hrvat Milan Nikolić (za koga sam ja mislio da je Srbin, jer je pisao ekavicom i mislim da nije živeo i radio u Hrvatskoj) ... Veronika Santo (koja je gotovo sve priče izvorno objavila u srpskim časopisima), Željko Pahek (doduše, sa napomenom da je većinu radova objavio u Srbiji), itd.

Evo, dok daunloudam neku pornjavu, da se uključim:

Nikolić je rođen u Osijeku, imao je, čini se vojno-obavještajnu karijeru u području STT-a, potom činovnik na Kvarneru, a onda (a to je zadnjih 13 godina života, u kojima i objavljuje), novinarsku u Virovitici, gdje je i umro, relativno mlad. E sad, on je u Hrvatskoj objavljivan vrlo malo, većina toga išla je u sarajevskoj "Džepnoj knjizi", te beogradskoj "Zelenoj biblioteci". I da, tu je objavljivano na ekavici, da li je prerađivano ili je on tako pisao ne mogu da kažem bez uvida u rukopise, ako uopće postoje.

Veronika Santo je počela u SIRIUSU, živjela je u Zadru, nastavila kod Bobana (Tamni vilajeti, Alef, Znak sagite), nastavila u zadnjih par godina u UBIQ-u, a uskoro bi mogla postati i talijanska spisateljica, s obzirom da u Italiji živi i počela je objavljivati i tamo.

Itd, itd, vidite kako to hoće postati zabavno.

Mićin tekst smo inače naručili za UBIQ, da zaokružimo povijesni pregled tri najznačajnije scene u ex-YU. Za kritičke osvrte treba, ne drugi tekst, nego čitava publikacija, da ne kažem knjiga. Ako pročitate moj tekst u Ad Astri ili Tanje Cvitko o slovenskom SF-u, onda ćete vidjeti da tu nema nekih kritičkih osvrta.

A propos Munitića: smatram da je previd moj, jer u tekstu u Ad Astri nisam spomenuo čovjeka. Iskreno, u tom trenutku sam njegov rad vezan uz fantastiku na filmu poznavao samo iz "Fantastike na ekranu", koju je objavila Jugoslavenska kinoteka ranih sedamdesetih, a koju sam u tom trenutku zadnje držao u rukama kasnih sedamdesetih (u međuvremenu sam ponosni vlasnik potpsanog kompleta, kupljenog na buvljaku). Jednostavno mi je promakao...

Vidi, Žiljak, to je pitanje kriterijuma koji mogu da budu veoma mučni. Dobro, vi ste postavili osnovu i to je po meni OK. Neko mora da "povuče nogu". Sada se postavlja pitanje na koji način to treba uraditi u Srbiji. Pokušaj to gledati sa te strane, a ne kao kritiku "Ad Astra". Da li sada treba odustati od autora hrvatskog porekla, koji su mahom stvarali u Srbiji zato što su smešteni u tu knjigu ili ih treba tretirati kao deo zajedničke baštine. Ako je tako, a nije, da li je moguće da se u Srbiji odustane od mog udela, zato što sam frtalj Hrvat i Srbin, a po ocu Makedonac? Pa da me se prepusti Makedoniji, gde nikada ništa nisam objavio? Sa druge strane, u Hrvatskoj sam objavio više od deset priča, nikada "kratke", a tamo me već nema. U Srbiji sam objavljivao dužu formu, manje ono što je sadržaj vaše antologije.

Ne, ne bojim se da neću ući u srpsku antologiju, već pokušavam da postavim pitanje: zašto se u hrvatskoj antologiji nije pojavio deo koji obrađuje zajednički period? Ona je dovoljno segmentirana da je to bilo moguće.

I još jedno pitanje: zašto je vaš najnoviji konkurs ograničen hrvatskim jezikom? Da li je to otklon od srpskog jezika ili omaška? Planet ili planeta jeste slatko, a kolnik nije kolovoz, ali, da li se toliko ne razumemo?

U vezi s Munitićem, postoji jedna dečija igra gde jedan igrač zada odrednicu sa geografske karte a drugi igrač treba da je pronađe na karti. Jedna od taktika je da zadaš odrednicu koja je toliko velika da je ispisana preko cele karte. Takve odrednice se najčešće previde.

Ubiq, kao časopis iz Hrvatske, ima najviše čitaoca odatle, koji ne bi sa oduševljenjem dočekali srpsko-hrvatsku verziju, tako da verujem da je taj slučaj sa hrvatskim jezikom ustvari čist marketinški potez. Ali to je moje mišljenje.

Pošto onaj "quick reply" mnogo zajebava, odgovaram na Scallopov post:

Ne gledam kao na kritiku. Primjedbe na "Ad Astru" su dobrodošle, iako je mlijeko sada već proliveno. ;) Dakle, za raspravu sam otvoren, iako je to stvar nekog drugog topika. Samo sam razjasnio okolnosti.

Kako je već negdje nabačeno, autori su razvrstavani (znam da vrlo ružno zvuči) po pripadnosti onome što bih mogao zvati "kulturni krug". Tako da niti su, uvjetno rečeno, srpski ili slovenski ili (tu i tamo) makedonski autori posebno pobrajani u mom tekstu, iako su objavljivali u SIRIUS-u, niti su stavljane priče u antologiju, zašto, uostalom imamo i opravdanje ograničenja prostora. (Sad, uvijek netko može reći zašto ova priča i autor, a ne ona priča i autor, ali zato se zna tko je uredio i izbor je ipak urednički.) Moj je dojam, iz perspektive druge polovice 2000-ih, da su neke razlike između SF stvaralaštva u Hrvatskoj i Srbiji u to vrijeme - o njemu sad govorimo, dakle 1976-1991 - vidljive, i da su te dvije scene bile donekle samostojeće, bez obzira na to tko je gdje objavljivao. Sada je ta razlika još i veća.

Ne znam na koji natječaj misliš, ako je za UBIQ, da, mi u ovom trenutku objavljujemo samo hrvatske autore, što se priča tiče. Razlog tome, bar u mojoj glavi, je uloga koju smatram da UBIQ treba imati, a to je stvaranje što je jače moguće hrvatske znanstvene fantastike/fantasy/horora, a opet smo ograničeni prostorom. Jednostavno, za sada radimo u svom dvorištu, a što će biti kasnije, ne znam.

Sad mi je lakše. :shock:

Posto sam pocetnik u svemu ovome i tek sada otkrivam svet fantastike dugujem jedno veeeliko hvala autoru teksta Miodragu Milovanovicu!

nema na cemu...

Nego, naleteh ovde na tekst: http://xtratvision.forumxpress.net/danasnja-knjizevnostza-ili-protiv-f26/eseji-posveeni-fantastinoj-knjizevnosti-t452.htm (http://xtratvision.forumxpress.net/danasnja-knjizevnostza-ili-protiv-f26/eseji-posveeni-fantastinoj-knjizevnosti-t452.htm)

Mićo, da li ovde nastupaš pod imenom Branimir Bošnjak ili te je čovek ladno prepisao ili ja ništa nisam shvatio?

Nisi shvatio.
To je nastavak Mićinog teksta, samo se na svakoj novoj stranici pojavi "reminder" odnosno naziv prvog posta na temi.
Bogato je skupila materijal. Svaka čast.

I dalje ne shvatam, ali lepo je znati da je bar nekome jasno.

Prvi tekst na drugoj stranici je isti kao prvi tekst na prvoj stranici, i ponaša se kao kad u Word tabeli imaš red koji se ponavlja na svakoj novoj stranici. Tekst koji je ispod njega je Mićin, rasparčan u tri dela, gde su prva dva na kraju prve stranice, a poslednji je na početku druge stranice. To jest ako izuzmemo ovaj problematični tekst što se glupo ponavlja na svakoj stranici.

Ma, video sam to.
Na nekom od foruma je neko postovao na jednom mestu nekoliko eseja o fantastičnoj književnosti.
To ne bi trebalo da se radi bez dozvole autora, ali me mrzi da se time bavim.
Kad su mogli knjigu da mi objave, a da me ne pitaju i ne plate mi, šta je jedan tekst na netu...

Dobra strana ovog je što je Bobanova zbunjenost uspostavila vezu sa pomenutim sajtom. Potrošio sam vreme za kafu uz tekstove na njemu. Pročitao sam prevod Spinradovog teksta i ukačio koje muke njega more. Dopale su mi se neke Trippove rečenice i Kuferove misli. Prelistao sam ono što je Mići maznuto i požalio što nema više njegovih tekstova za mažnjavanje. Palo mi je na pamet da bi mogao da napiše nešto direktnije, možda neki presek kao Spinrad, čini mi se da je Tardis otvoren za objavljivanje (Himera ili Borg jeste objavljen tekst). Sve zajedno, ja sam jutros nešto pazario.

Oko Munitića; dobio sam neke privatne informacije koje donekle rasvetljavaju njegov slučaj i pokazuju da su drugi bili više u pravu nego ja.
Elem, 1971. godine za vreme maspoka u Hrvatskoj, Munitić je odbio da da podršku i bio praktično nateran da napusti Zagreb; prešao je u Beograd i tu radio do kraja života. U najmanju ruku Jugosloven koji je verovao da se jugoslovenstvo brani u Beogradu.
Iz svega ovoga, vrlo je jasno zašto Hrvati ne računaju na njega.
Verovatno ga ipak treba uvrstiti u srpske korpus.

Jutros sam čitao jučerašnje priloge na topiku Radionice. Potaklo me da dam neke "dobre" savete učesnicima, jer ne primećuju da smo malo "podigli" sadržinu zadataka. Onda sam shvatio da sam laik za teoriju književnosti, mada nisam laik za perpetuum mobile ( :mrgreen: ) i da će me kompetentni odmah pokopati. Sledeće što sam primetio je da se "kompetentni" bave isključivo stranom fantastikom, toliko da već zaboravljaju srpski i čini im se da su one na engleskom bolje i primerenije. Stignem tako do ovog topika, jer on kao govori o istoriji srpskog SF-a. Ni tu nema sreće, jer se sve okrenulo na srpsko-hrvatski SF. Samo mi je Zosko falio. Ipak, naletim na svoj post o tome šta sam na topiku pazario i evo ga:


Ispade da sam ja signalizirao knjigu "Okvir i retrospektiva". Čudni su putevi Gospodnji.



Dobra strana ovog je što je Bobanova zbunjenost uspostavila vezu sa pomenutim sajtom. Potrošio sam vreme za kafu uz tekstove na njemu. Pročitao sam prevod Spinradovog teksta i ukačio koje muke njega more. Dopale su mi se neke Trippove rečenice i Kuferove misli. Prelistao sam ono što je Mići maznuto i požalio što nema više njegovih tekstova za mažnjavanje. Palo mi je na pamet da bi mogao da napiše nešto direktnije, možda neki presek kao Spinrad, čini mi se da je Tardis otvoren za objavljivanje (Himera ili Borg jeste objavljen tekst). Sve zajedno, ja sam jutros nešto pazario.

Ispade da sam ja signalizirao knjigu "Okvir i retrospektiva". Čudni su putevi Gospodnji. :-o

Upravo je Spinrad postavio lestvicu na bojim se nedohvatne visine domaćih "teoretirčara".
Sanjam da dobijem tekst nekog lokalnog SF-esejiste a da to ne bude skup šta su drugi rekli o nekoj temi.
Sanjam da neko ne pomene Nortona Fraja.
Tekstovi treba da imaju neki smisao, neko ishodište ka kome teže, da napisano bude podloga za zaključak, e, naši "teoretičari" samo nabrajaju tačne i manje tačne informacije i to na kraju bude sve.
Da se razumemo, takvi su svi, ne samo fantastičari... svojevremeno sam radio knjigu "Smisao sličnosti u književnosti", neverovatno zanimljiva tema o preklapanju ideja kod autora koji očigledno nisu imali priliku da utiču jedni na druge. Dakle, čovek počinje da navodi primere iz najrazličitijih epoha i to je užasno zanimljivo... prvih sto strana, ali on tako nastavlja do kraja, jednostavno, cela knjiga je nabrajanje slučajnih sličnosti i nema nikakav zaključak koji bi se izvukao, zakonitost, pravilo... ništa. OK, to je ekstremni primer, ali većina domaćih tekstova je upravo takva. I zato treba čitati Spinrada, izučavati njegove eseje i pokušati raditi bar nešto nalik tome.

Obaška mi se dopala omaška "teoretiričara" i taman pomislim da je namerna i da ponudim varijantu "teoritračara", kad primetim da je obična omaška. Jah. Post sam napisao sa sasvim drugim povodom, no šta da se radi, sad je pokriven i ušuškan. A hteo sam da napomenem da kod nas takav presek nije moguće napraviti, jer se utapamo između exyu rasprava i ignorisanja domaće fantastike od strane onih koji bi mogli nešto da učine. Možda ipak da se ja vratim u Radionicu i da tamo laički, onoliko koliko jedan bivši inženjer to može, objasnim gde se denu motivacije i motivi, a gde umetnička sloboda i ostalo.

Samo da napomenem kako esejisti rade jedno, a teoretičari drugo... U ovom trenutku, mislim da ima nekoliko domaćih što antropologa, što filologa koji se srazmerno ozbiljno bave SF-om i drugim vidovima fantastike, ali njihove radove fandom - neretko zasluženo, ali često i ne - uglavnom dočekuje na nož ili potpuno previđa.

Nisam siguran da smo na istoj temi. Mislim da ni Spinrad nije teoretičar, što bi on time bavio, a domaći tekstovi o stranom SF (da se ne okliznem pominjući fantastiku) sa zadrškom od nekoliko desetina godina me ne zanimaju. Ako misliš na neke druge radove, a ne na onaj jedan koji se bavio sa ukupno dve (dal' tri? :shock: ) domaće priče, onda bih bio rad da čujem koji su. Znaš, zbog satare u dočeku.

Može, al ne danas.

Quote from: scallop on 06-11-2011, 12:51:34
Jutros sam čitao jučerašnje priloge na topiku Radionice. Potaklo me da dam neke "dobre" savete učesnicima, jer ne primećuju da smo malo "podigli" sadržinu zadataka. Onda sam shvatio da sam laik za teoriju književnosti, mada nisam laik za perpetuum mobile ( :mrgreen: ) i da će me kompetentni odmah pokopati. Sledeće što sam primetio je da se "kompetentni" bave isključivo stranom fantastikom, toliko da već zaboravljaju srpski i čini im se da su one na engleskom bolje i primerenije. Stignem tako do ovog topika, jer on kao govori o istoriji srpskog SF-a. Ni tu nema sreće, jer se sve okrenulo na srpsko-hrvatski SF. Samo mi je Zosko falio. Ipak, naletim na svoj post o tome šta sam na topiku pazario i evo ga:


Ispade da sam ja signalizirao knjigu "Okvir i retrospektiva". Čudni su putevi Gospodnji.



Dobra strana ovog je što je Bobanova zbunjenost uspostavila vezu sa pomenutim sajtom. Potrošio sam vreme za kafu uz tekstove na njemu. Pročitao sam prevod Spinradovog teksta i ukačio koje muke njega more. Dopale su mi se neke Trippove rečenice i Kuferove misli. Prelistao sam ono što je Mići maznuto i požalio što nema više njegovih tekstova za mažnjavanje. Palo mi je na pamet da bi mogao da napiše nešto direktnije, možda neki presek kao Spinrad, čini mi se da je Tardis otvoren za objavljivanje (Himera ili Borg jeste objavljen tekst). Sve zajedno, ja sam jutros nešto pazario.

Ispade da sam ja signalizirao knjigu "Okvir i retrospektiva". Čudni su putevi Gospodnji. :-o

Dakle. Signaliste ne bi trebalo potcenjivati, pogotovo kad stazama Gospodnjim hode, je brzo tu Djavo dodje po svoje.
Rad na knjizi "Okvir i Retrospektiva" je poceo u maju 2010. U toj prvoj fazi, na knjizi smo radili samo Mica, Boban i ja. Prvog augusta sam poslala Normanu listu tekstova i poceli smo pregovore oko kopirajta. U drugoj fazi, odmah u avgustu, pocela sam da dajem tekstove prevodiocima. Dedlajn je bio 20 septembra i oni koji do tada nisu uspeli da zavrse prevod, poslali su mi to sto su imali. 18 septembra Biljana mi je poslala konacnu verziju naslovnice. Dakle, na dan tvog "signaliziranja", knjiga je bila zavrsena.
Sto se tice prevoda koji te je potakao na signalizaciju, isti je dugo camio na animi, a da ga niko od vas nije procitao. Link koji je Boban ponudio vodi do bloga neke dokone i zaludne devojke koja je dane provodila kopipejstujuci raznorazne priloge sa tudjih sajtova na svoj blog. Draza je pokusao da je privoli da tekstove skine ili barem da stavi link do mesta sa kojeg ih je marnula, ali tesko je sa nerazumnim zivljem suvislo komunicirati.
Tako da, ne znam o kakvim signalizacijama se ovde radi, ali molila bih da se ova knjigu ne koristi za kojekakve skrivene namere. Prilicno je ocigledno da Normana nisi citao ni pre dvadeset godina, pa ne moras niti sada. Ali, posto se prvi eseji bave upravo knjigama koje su izasle 2010, bar nemoj da signaliziras da su svi eseji napisani pre dvadeset godina, posto je to, u najmanju ruku, prilicno nelogicna tvrdnja.

Quote from: LiBeat on 07-11-2011, 09:02:57
Ali, posto se prvi eseji bave upravo knjigama koje su izasle 2010, bar nemoj da signaliziras da su svi eseji napisani pre dvadeset godina, posto je to, u najmanju ruku, prilicno nelogicna tvrdnja.

Svakako da je nelogično, jer si to izmislila. Svašta se tebi priviđa, pa me više ništa ne čudi.

http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf (http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf)


Ovo mi se sviđa. Čovek skratio moj članak iz UBIQ-a (čitavi pasusi copy-paste)
bez navođenja referenci i objavio ga kao naučni rad.


Postaću slavan...

Tako to ide. Da te je pomenuo, stigao bi i na citation index. Ne brini, ljudi koji pišu naučne radove to lako podnose na duši. 8)

Ma nije me briga ni kad me ne citiraju u mom upravljanju vodama, a prepišu pola Vodoprivredne osnove, a kamoli
kad me ne citiraju u teoriji književnosti. Neću napredovati u službi... :)

Pitam se samo, kako ih nije sramota?

Quote from: Mica Milovanovic on 16-02-2013, 10:53:33

Pitam se samo, kako ih nije sramota?

To je lako: desenzitizovani  8-)

Quote from: Mica Milovanovic on 16-02-2013, 09:31:55
http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf (http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/52.pdf)

Ovo mi se sviđa. Čovek skratio moj članak iz UBIQ-a (čitavi pasusi copy-paste)
bez navođenja referenci i objavio ga kao naučni rad.

Postaću slavan...

Tužba!
(pretpostavljam da je "историјат Српске научне фантастике" njegov autentični doprinos)

Quote from: Lord Kufer on 16-02-2013, 10:55:01

Quote from: Mica Milovanovic on 16-02-2013, 10:53:33

Pitam se samo, kako ih nije sramota?

To je lako: desenzitizovani  8)

Naravno. Nego, kad smo već kod toga, nisi li upravo ti ovde predvodio trend desenzitizacije? Bože moj, kako mora da sad uživaš u ambijentu.

Zamena emocije za ideju - profitirati, preživeti, biti bezobziran i bezosećajan - ne, to nije desenzitacija  8-) To je poricanje. Al, drago mi je da si se javila.

Je l' to ovaj čovek? (ako nije, moje iskreno izvinjenje!)


Program (Svečano otvaranje):   http://static.astronomija.co.rs/razno/ad/rudjer/2010/ProgramKonf.pdf (http://static.astronomija.co.rs/razno/ad/rudjer/2010/ProgramKonf.pdf)

http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/slike.pdf (http://servo.aob.rs/eeditions/CDS/Razvoj%20astronomije%20kod%20Srba/6/pdfs-s/slike.pdf)  (slika 2)

http://www.kolektivpozitiv.org/?p=233 (http://www.kolektivpozitiv.org/?p=233)

http://adrb.org/index.php?lang=sl&page=lectures (http://adrb.org/index.php?lang=sl&page=lectures) (razgovori o naučnoj fantastici)

Po imenu bi se reklo da jeste. br. 49. Inače, video sam i Miku Anđelkovića i Tamaru Lujak.

Jbt, ovo je stvarno sramotno. :(

Sramotno i uobičajeno.

konster-efin-nacija!!  :shock: :-? :lol: :lol:




pa momak vam je član kluba, sto mu gromova! Lepo ovde piše:

http://www.flickr.com/photos/bibliotekagrada/5879841591/

... inače, Mićin tekst je izašao u UBIQu broj 4, u aprilu 2009. Ovaj kuksi je žešće proaktivan kad proučava stare broje UBIQa, ali pošto niko ovde ne prati domaću scenu, do danas ništa o tome nismo znali. Ignorance is such a bliss... pa, barem za blissful ones.  :evil:

Ima Mićinog teksta i po netu. Šta će mlade snage,kad je Mića povukao nogu. Mogu da se vozaju na njegovim prstićima.

"neformalno obrazovanje", mislim da je pravi izraz.  xrotaeye




(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kolektivpozitiv.org%2Fwp-content%2Fuploads%2F2011%2F08%2F307924_2294848573754_1325275942_2671977_2188525_n-e1314879418244.jpg&hash=1ee8e78ee9edcf0b923931ded64f017f40682ef7)Razotkrivanje pojma neformalnog obrazovanja sa Srđanom Đukićem

   
• Srđan Đukić je diplomirani profesor fizike i astronomije iz Beograda.Dugi niz godina bavi se edukacijom na polju prirodnih nauka, unapređivanjem nastavnih metoda, kao i popularizacijom nauke i naučne fantastike.Od 2001. godine vanredni je predavač Narodne opservatorije i Planetarijuma. U okviru Međunarodne godine astronomije, učestvovao je u projektima "Svest o svemiru" i "Galileovi učitelji", u okviru Letnjih astronomskih susreta i Letnje škole astronomije, držao je brojne kurseve iz osblasti astrobiologije, otkrića ekstrasolarnih planeta i NLO-a.Kreator je projekta "Kurs naučne fantastike" u okviru kog je držao preko 70 predavanja u vezi sa istorijatom i podžanrovima naučne fantastike, značajnim piscima tog žanra, kao i SF kinematografijom.Takođe, idejni je tvorac "Kursa anime i mange", koji se ove godine održao u Biblioteci grada Beograda, a koji je obrađivao teme razvoja fenomena anime i mange, najznačajnijih autora, ali i vaspitno-obrazovnog aspekta i perspektive anime.U slobodno vreme traga za vanzemaljskim oblicima života, uživa u impresionizmu i druži se sa Klejmorkama ☺☺☺.Centar za vođenje karijere i savetovanje Beogradske otvorene škole Vam predstavlja radionicu pisanja biografije i motivacionog pisma

a ovo je prajsles citat: TVOJE OBRAZOVANJE, TVOJA STVAR!!!   xrofl xrofl xrofl


http://www.kolektivpozitiv.org/?p=233 (http://www.kolektivpozitiv.org/?p=233)

http://daily-hc.blogspot.com/2009/12/galilejevi-ucitelji.html (http://daily-hc.blogspot.com/2009/12/galilejevi-ucitelji.html)

 :lol: :lol: :shock: :-?





jaoj, Gaffe, nemoj više o "učiteljima" ako boga znaš!!  xrofl

http://www.tagai.rs/2011/09/anime-i-mange-u-sluzbi-obrazovanja-srdan-dukic/ (http://www.tagai.rs/2011/09/anime-i-mange-u-sluzbi-obrazovanja-srdan-dukic/)

Gde su Raindelay i Dušman?

čika Gaffe, baš si surov danas! :twisted:




Pošto sam imao prilike da radim kao predavač, negde tokom šestog ili sedmog časa sam primetio da, dok objašnjavam ortogonalnu projekciju, tri četvrtine učenika se bukvalno dave  u mojim rečima, ne razumeju, niti žele da me razumeju, a ja jedva čekam da odem kući.
Kako anime ovde mogu da pomognu i učine celokupan sadržaj predavanja interesantnijim? Tokom godina učestvujuci u nastavi, držeći časove ili pričajuci predavanja, shvatio sam da odredjena dozirana vizuelna informacija mnogo bolje dopire do posetiočevog uma.Činjenica je da slika govori više od hiljadu reči.Medjutim,  kad se u tu sliku ugrade dobri sastojci, onda odjednom shvatite da gledate nešto zanimljivo.
A kad vam je nešto interesantno i zanimljivo, obično uspostavljate odnos prema tom materijalu koji moze da bude krajnje afirmativan, i da kroz gledanje tog materijala vi dokučite neke stvari" objašnjava nam Srđan Đukić.




podvukla i boldovala ja.
xnerd

Quote from: LiBeat on 16-02-2013, 15:09:48
čika Gaffe, baš si surov danas! :twisted:

Ne, ozbiljno, ako ovo nije taj čovek, ja mu se iskreno izvinjavam.

S druge strane, sam naslov govori sve:

http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/13-12-2009/Tema/14212/Kataklizma-ljudske-pameti/print (http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/13-12-2009/Tema/14212/Kataklizma-ljudske-pameti/print)

Стави наочаре па ћеш да видиш вабземљаце.

Quote from: Gaff on 16-02-2013, 15:11:45

Quote from: LiBeat on 16-02-2013, 15:09:48
čika Gaffe, baš si surov danas! :twisted:

Ne, ozbiljno, ako ovo nije taj čovek, ja mu se iskreno izvinjavam.

S druge strane, sam naslov govori sve:

http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/13-12-2009/Tema/14212/Kataklizma-ljudske-pameti/print (http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/13-12-2009/Tema/14212/Kataklizma-ljudske-pameti/print)

Ma on je garant nego crkoh od smeja na svaki link, ima garant da zaginem ako ovako nastavis... :)

Jeste, Srđan "Srki", pomislio sam na njega već na prvom Mićinom postu. Smrklja ga je preslišao već jednom za neke druge stvari, isto vezano za LK... Vidim biće informativnih razgovora -__-

Podsećam vas na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html)

Ma, meni nije jasno samo jedno. Citiriranje prethodnih autora je tako jednostavno i bezbedno. I ubedljivije. Svi srećni i mirna Bačka.

Quote from: zakk on 16-02-2013, 15:20:48
Jeste, Srđan "Srki", pomislio sam na njega već na prvom Mićinom postu. Smrklja ga je preslišao već jednom za neke druge stvari, isto vezano za LK... Vidim biće informativnih razgovora -__-

a sta cete da mu radite, slatkisi moji, make him an offer he can't refuse??  :roll:

Samo zbog Miće, nećemo pribegavati konjskim glavama.

Pa onda da ga malo i čujemo (negde od poslednje trećine):



http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/964580/Besplatni+kursevi+u+Planetarijumu.html (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/964580/Besplatni+kursevi+u+Planetarijumu.html)

Quote from: zakk on 16-02-2013, 15:23:35
Podsećam vas na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html)

The topic or board you are looking for appears to be either missing or off limits to you.

Quote from: zakk on 16-02-2013, 15:32:37
Samo zbog Miće, nećemo pribegavati konjskim glavama.

  :mrgreen:

Bolje ga secnite tamo gde je vec kratak... :evil:

Quote from: Alexdelarge on 16-02-2013, 15:36:00

Quote from: zakk on 16-02-2013, 15:23:35
Podsećam vas na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html)

The topic or board you are looking for appears to be either missing or off limits to you.

Off limits, nego kako.

Quote from: zakk on 16-02-2013, 15:41:27

Quote from: Alexdelarge on 16-02-2013, 15:36:00

Quote from: zakk on 16-02-2013, 15:23:35
Podsećam vas na http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php/topic,4563.0.html)

The topic or board you are looking for appears to be either missing or off limits to you.

Off limits, nego kako.

kamo dalje, rođače! :!:

Off limits i meni. Bar nas upoznaj s tim šta tamo piše.

Nabrajaju se pet njegovih predavanja uz projekciju filmova sa ukupno 97 posetilaca. Poziva se na članstvo u LK i saradništvo u RB.

Zahvaljujem.

Sa druge strane... meh... nadao sam se nečem sočnijem.

Ako i ima sočnije to je... off limits.

Quote from: mac on 16-02-2013, 15:59:54
Ako i ima sočnije to je... off limits.

  :lol: :lol: :lol:

Bitnije je što je to iz maja 2007, ni tad nikog nije bitno zanimalo :/

Quote from: Boban on 21-07-2009, 14:26:49
Upravo se radi na tome, biće jedna 1000 strana velika srpska SF antologija gde će ovaj Mićin tekst, dodatno sređen i proširen gomilom bibliografskih podataka biti garnirung.

jel se još radi na ovome?

Ja imam dosta toga prikupljenog u međuvremenu, neke sam tekstove i napisao, ali odgovor je... ne.


Nažalost, ja trenutno nemam vremena za to... A mislim da nema ni nekog prevelikog interesovanja...