PAMETNI SRBI!
NAJINTELIGENTNIJI U REGIONU
"Srbija se po broju natprosečno inteligentnih može porediti sa Francuskom i Engeskom", rekao je potpredsednik Mense Fedor Munižaba. On je naveo da Mensa, kao udruženje koje okuplja natprosečno inteligente, u Srbiji trenutno ima samo 950 članova, jer je za članstvo neophodno uplatiti godišnju članarinu.
Prema njegovim rečima, članovi su uglavnom fakultetski obrazovane osobe i studenti, ali ima i potpuno neobrazovanih i onih sa završenom osnovnom školom.
On je, međutim, kazao da nepismenost i stepen obrazovanja nemaju veze sa inteligencijom.
Mensa primenjuje test rezonovanja figura, koji se sastoji od 45 grafičkih zadataka, koje treba rešiti za 20 minuta.
Najmanji koeficijent inteligencije članova Mense je 131, a, prema procenama - samo dva odsto populacije sposobno je da test reši dovoljno dobro da bi se kvalifikovalo za članstvo u Mensi.
ZEMLJA NEPISMENIH PUNA GENIJALACA
Treću godinu zaredom je student generacije na prestižnom američkom univerzitetu ,,Jejl", koji su pohađali mnogi predsednici SAD, Srbin - dvedesetpetogodišnji Lazar Krstić iz Niša. Pre četiri godine ovaj genijalac, inače član Mense, bio je nezanimljiv našem Ministarstvu za nauku koje mu je te godine ukinulo stipendiju. Čudna odluka, s obzirom na to da bi takvi ljudi trebalo lako da se prepoznaju među 1.350.000 nepismenih i slabo obrazovanih, koliko ih ima u Srbiji.
Lazarev slučaj nije usamljen. Veliki broj naših ljudi studira ili radi na uglednim svetskim univerzitetima poput Harvarda, Oksforda, Kembridža, Stanforda, Kolumbije, Hejdelberga ili su već na dobrim pozicijama u velikim svetskim kompanijama kao što su ,,Majkrosoft", ,,Mek Donalds", NASA, ARRI...
Velika većina njih danas bi bila potpuno nepoznata da je ostala u Srbiji jer naša zemlja ne samo da ne ulaže u genijalnost, već ne radi ništa da promeni sliku o nama kao nepismenoj, nerazvijenoj i neobrazovanoj naciji.
Palac umesto olovke
To potvrđuju i brojne domaće statistike prema kojima je više od polovine odraslih građana Srbije u rasponu od nepismenih do nesvršenih srednjoškolaca, tačnije 3,5 odsto je nepismeno, 6,5 odsto nikada nije išlo u školu, 22 odsto nema kompletno osnovno obrazovanje, a 24 odsto nije završilo srednju školu.
Od onih koji i upišu fakultet, oko 45 odsto studije nikad ne završi, dok broj diplomiranih na evropskim univerzitetima ide i do 80 odsto. To nas, prema istraživanjima iz 2007. godine, stavlja na začelje evropske liste.
Koren svega toga leži još u osnovnom obrazovanju, što pokazuju rezultati PISA testova, programa koji meri koliko su učenici na kraju opšteg obrazovanja (15 godina) pripremljeni za nastavak školovanja i snalaženje u savremenom tehnološkom društvu. Rezultati sa poslednjeg testiranja iz 2006. godine svrstali su nas pred kraj liste u sve tri kategorije - prosečna postignuća u oblasti prirodnih nauka, matematike i razumevanja pročitanog teksta. Definitivno nam najteže ide treća kategorija, a stručnjaci smatraju da će ovogodišnje istraživanje na tom polju pokazati još gore rezultate.
- Na osnovu trenda iz 2003. i 2006. godine od kada se PISA testovi rade kod nas, a budući da se u obrazovnom sistemu za poslednje tri godine nije ništa drastično promenilo, očekujem da će rezultati prosečnih postignuća iz prirodnih nauka i matematike ostati isti, dok će se kod razumevanja pročitanog teksta nastaviti osetni pad - smatra Dragica Pavlović-Babić, nacionalni koordinator PISA projekta.
Da je razumevanje onoga što pročitaju problem za naše đake, pokazalo je i nedavno istraživanje prema kome čak 40 do 50 odsto naših učenika izađe iz osnovne škole funkcionalno nepismeno. To praktično znači da nisu u stanju da razumeju malo duži i složeniji tekst, već samo kratke i jednostavne rečenice s jednom informacijom!
Okićeni nagradama
S druge strane, ne prođe mnogo a da u novinama ne pročitamo kako su naši učenici i studenti osvojili brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima iz matematike, fizike, raznih prirodnih nauka. Brojni su i naši studenti koje su oberučke prihvatili prestižni svetski univerziteti dodelivši im skupe stipendije, kao i naši građani koji su na veoma dobrim pozicijama u multinacionalnim kompanijama.
Osim toga, broj članova domaće Mense poslednjih godina varira između 1.000 i 1.200, što je, kako kaže Ranko Rajović, izvršni direktor ove organizacije koja okuplja natprosečno inteligentne, iznad svetskog proseka.
Nacionalni koeficijent inteligencije (IQ) inače je nemoguće izmeriti. Kako objašnjava Rajović, računa se da je svetski prosek 100, a da je u celom svetu dva odsto stanovnika za Mensu, odnosno ima IQ veći od 148.
Sistem i motivacija
Kako smo došli do toga da je zemlja nepismenih izrodila brojne, danas svetski poznate genijalce?
Osim loše postavljenog obrazovnog sistema koji nas tera da bubamo suvoparne činjenice, a ne uči nas kako da naučeno i primenimo, jedan od razloga je i - motiv.
- To što neko ima IQ veći od 148 ne znači da je genijalac, već samo da ima potencijala da to postane. Od motivacije unutar porodice, obrazovnog sistema, društva uopšte, zavisi da li će ta osoba svoj potencijal iskoristiti ili ne - ističe Rajović, i navodi primer jednog člana Mense koji je saznavši da pripada grupi natprosečno inteligentnih, što je ga je posebno motivisalo, u 45. godini upisao Akademiju lepih umetnosti i završio u roku kao student generacije!
Profesor Beogradskog univerziteta Srbijanka Turajlić slaže se da je naš problem to što je čitav obrazovni sistem usmeren na memorisanje činjenica, a savremeno društvo, nastalo u razvoju tehnologija, ne očekuje da direktno primenjujete nabubane činjenice, već da kombinovanjem onoga što znate dođete do spoznaje kako nešto treba uraditi.
- Zato naši đaci prolaze veoma loše na PISA testovima, jer nisu naučeni da uče, već da bubaju. Kada bi ti testovi bili prilagođeni našem sistemu obrazovanja, odnosno golom nabrajanju činjenica, mi bismo verovatno bili među najboljima - smatra Turajlićeva.
Prema njenom mišljenju, situacija sa studentima je veoma slična - u svakoj generaciji postoji procenat briljantnih, koji bi to bili i bez pomoći profesora, a njen utisak je da se mnogo manje radi s onim studentima i đacima kojima je pomoć daleko potrebnija.
A ono što je nama kao zemlji najpotrebnije definitivno je pamet - mogućnost da prepoznamo, motivišemo i zadržimo svu onu inteligenciju koju druge zemlje umeju i te kako da cene, ali i iskoriste za napredak svog društva.
Moj burazer od strica jede u Menzi, al poznavajuci ga znam da ga cisto zabole da uplacuje tu clanarinu, on je od ovih umet-nika.
Fond za mlade talente ne zna šta je s njihovim stipendistima
Gde je i šta radi 175 studenta koje je Vlada Srbije od 2005. do 2008. godine stipendirala sa po 15.000 evra na osnovnim, master i doktorskim studijama u inostranstvu? Da li su se ovi mladi ljudi vratili u zemlju ili su karijeru započeli daleko od domovine? Na ova i na mnoga druga pitanja čini se da niko od nadležnih ne zna odgovor.
Stipendije za školovanje mladih ljudi u inostranstvu dodeljuju se preko Fonda za mlade talente, koji je osnovan krajem juna 2005. godine. Svaki od stipendista potpisao je ugovor kojim se obavezao da će se po završetku studija vratiti i najmanje pet godina raditi u svojoj zemlji. Međutim gde su sada, nismo mogli da saznamo, jer nijedna institucija ne vodi evidenciju o tome šta se s njima dogodilo po završetku studija.
Fond za mlade talente, koji je osnovala Vlada Srbije, do prošle godine radio je pod okriljem Ministarstva prosvete, a zatim je prešao u nadležnost Ministarstva sporta. Neko je smislio da se stari Fond rasformira i da se formira novi pod istim imenom. U tom novom kažu da nisu u obavezi da prate stare stipendiste.
- Stari Fond je rasformiran i nova odluka o obrazovanju Fonda za mlade talente stupila je na snagu 2. avgusta 2008. godine. Mi nismo pravni naslednici starog Fonda, tako da ne pratimo rad ranijih stipendista - kažu u novom Fondu za mlade talente.
U Ministarstvu prosvete pak tvrde da je obavljena primopredaja kompletne dokumentacije Fonda za mlade talente između dva ministarstva sredinom avgusta 2008. godine. Samom primopredajom ugašena je služba koja je do tada pratila studente, stipendiste Vlade. Zaposlene u Fondu i kompletnu dokumentaciju preuzelo je Ministarstvo sporta.
- Tokom primopredaje preuzeli su sve odluke Fonda za mlade talente koje su donete na 11 održanih sednica do tada. U tim odlukama nalaze se svi podaci o stipendistima, njihove adrese, brojevi telefona, šta su završili i na kom fakultetu su upisali master i doktorske studije u inostranstvu - tvrde u Ministarstvu prosvete.
Potvrđujući još jednom pravilo da dolaskom nove garniture vlasti njeni predstavnici u svako ministarstvo dovode svoje ljude, dok se istovremeno briše sve što je prethodna garnitura uradila, ovo je ujedno i dokaz vrhunske nebrige u trošenju državnog novca.
Nesporno je da se zaposleni u Fondu danas trude da sve funkcioniše kako treba. Tokom prošle godine stipendije od 1.250.000 dinara za osnovne, master i doktorske studije dobilo je 97 studenata. Ove godine prijavilo se 218 kandidata, a koliko će njih otići u inostranstvo, znaće se kada Komisija završi s pregledom dokumentacije.
- Ove godine proširili smo broj zemalja u kojima stipendiramo studente. Naime, ne radi se više samo o zemljama EU, nego i zemljama EFTA, čime smo obuhvatili i Švajcarsku i Norvešku, koje nisu članice EU, ali za studiranje u njima zainteresovan je veliki broj naših studenata. Najzad, sačinili smo i listu vodećih svetskih univerziteta, jer smo želeli da pomognemo i onima koji studiraju na Harvardu, Karltonu u Kanadi, Univerzitetu u Kjotou u Japanu, na Moskovskom državnom univerzitetu - kažu u Ministarstvu sporta.
Dodaju još da se trude da obezbede stipendistima što više pogodnosti. Uspeli su u saradnji sa Jatom da obezbede popuste na avionske karte za one koji studiraju u EU, a otvoren je i Centar za karijerno vođenje i savetovanje namenjen mladim talentima.
Pančevka u Pragu
Pančevka Ana Brateljević, zahvaljujući stipendiji Fonda za mlade talente, nastavila je željene postdiplomske studije na Muzičkoj Akademiji u Pragu. Prvu godinu master studija završila je sa najvišim ocenama.
Ana je sa 20 godina diplomirala harfu na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu s prosečnom ocenom 9,72, a zatim uspešno završila i specijalističke studije na ovom fakultetu. San da nastavi učenje u inostranstvu pretočio se u stvarnost kada je dobila stipendiju Fonda za mlade talente. Danas je na drugoj završnoj godini master studija harfe na Muzičkoj akademiji u Pragu u klasi svetski poznate harfistkinje prof. dr Jane Bouškove.
- Školovanje u Pragu u potpunosti je ispunilo moja očekivanja. Rad sa svetski poznatom harfistkinjom omogućio mi je da unapredim svoje izvođačke sposobnosti. Pored solističkog programa, stekla sam značajno iskustvo iz oblasti kamerne muzike radeći sa iskusnim pedagozima iz te oblasti - priča ona.
Mlada Pančevka se nada na će joj se pružiti prilika da po završetku studija nastavi da radi u Srbiji. Osim održavanja koncerata, spremna je da svoje znanje prenese na druge kako bi se odškolovalo što više mladih, kvalitetnih harfista i ljubitelja muzike.
(Preuzeto sa sajta Blic - 11. 10. 2009.)
Dok tipovi kao Turajlićeva budu vodili politiku pametnih i obrazovanih PIŠA test će biti zakon. Ja se pitam gde propadoše svi oni koji su "bubali" na stari "prevaziđeni" način? Otišli tamo gde se "nabubano" transformisalo u "uspešno", pa nam više ne valjaju. Ili neće da se vrate kod Slobodanke i sličnih. Koncept "Bolonje" je precenjen, a rezultate ćemo tek pazariti kad budemo shvatili da obrazovane moramo da dovodimo iz sveta.
"tipovi kao Turajliceva" su vishe uchinili za obrazovni sistem u Srbiji nego svi oni izbljuvci koji su nosili naziv ministra obrazovanja. to da se u nashim shkolama bubaju teorije i fakti i da se ni u tragovima ne gaji kritichko mishljenje ne da je tachno, nego je prosto sramotno koliko je tachno.
Budući da pokušavamo da budemo malo pristojniji, molim da se ne koristi izraz - izbljuvci.
Ja sam iz one malo starije škole i sigurno je poznajem bolje. I ne vidim da se ovde školovanje loše pokazalo. Još se krčmi ono što je izgrađeno od strane tih "loše školovanih", I moja deca su iz te škole i nekako nisam primetio da im nedostaje kritičko mišljenje. Suprotno od toga. Jedno je doktor nauka, a drugo magistar. Istovremeno primećujem masovno školovanje za marketing, menadžment i PR. Takvi će teško završiti u svetu.
Zastupanje "Bolonje" smatram nasrtanjem na osnovne vrednosti u ovoj zemlji i pokušaj da se stvaraju pomoćni, a ne vodeći kadrovi. Nijedan od velikih univerziteta u svetu nije prihvatio Bolonjsku deklaraciju, a Beogradski univerzitet je spadao u takve univerzitete. Tu pre svega mislim na one struke kojima smo decenijama napajali svet. Ja znam gde su odlazili i kako su bili primani.
Ti, Le Samourai, to ne znaš. Braniti gospođu Turajlić nipodaštavanjem drugih je nemoralno. Ona zastupa današnju dnevnu politiku, na osnovu tog zastupanja se pojavljuje i iznosi stavove na TV i u štampi, a ja bih radije da čujem i vidim neke druge umne osobe kojima se ta prilika ne pruža.
Što neko ne obezbedi novac za Petnicu? Tamo su dorađivana naša talentovana deca. Ne, naš sistem će to uništiti radi ulagivanja nekom ili negde i meni je toga dosta.
Nadam se da me ne drmaju prvi znaci starosti, pa stoga ne razumem nove generacije :|, ali mi se ovaj novi sistem doktorskih studija nikako ne dopada. Mislim da je rad na magistarskom ustvari bila neka prelazna faza kad se covek upoznaje s laboratorijom, tehnikama rada, uci kako se osmisljava eksperiment (al ima mentora i kolege nad glavom) i kako se pisu radovi. Posle toga je dolazio doktorat kao nesto sto sam osmisljavas, isprobavas, zakljucujes, formiras, diskutujes.
Sad su nam laboratorije, pricam o prirodnim naukama, pune svrsenih studenata koji bi sto pre do doktorata (OK, razumem), al bez preteranog ulaganja, sto mentalnog, sto fizickog. Naravno, sigurno tu ima puno izuzetaka, al kod mene u firmi nema. :(
Ni ja ne mislim da je Bolonja najcharobniji sistem shkolstva, ali sve je bolje od dosadashnjeg.
A, da su dosadashnji ministri prosvete suza suzu sustizhe, to nije smao moje lichno mishljenje, vec i neshto obilato potkrepljeno chinjenicama i primerima.
Ne znam, scallope, za tvoju decu i njihov nivo kritichkog mishljenja, ali jesam pohadjao srpske fakultete, i znao druge koji ih pohadjaju, i kritichko mishljenje se tamo, makar na bilo kakvom institucionalnom nivou - ne razvija. Kod nas josh uvek profesori obilno obaraju ukoliko student razume teoriju ili koncept, ali se sa profesrom oko nje ne slazhe, a takvi su i udzbenici. Poenta Bolonje je da se moc oduzme bahatim profesorima i njihovoj mogucnosti da bez ikakve kontrole gospodare tudjim shkolovanjima, shto se tvrdim profesorskim strukturama svakako ne dopada - te tako i dolazi do sadashnjeg shvatanja Bolonje koja podrazume sve najgore elemente Bolonje, spojene sa svim najgorim elementima dosadashnjeg sistema.
Žao mi je, Le Samourai, ali nas dvojica se toliko duboko ne slažemo da je iluzorno da raspravljamo dalje. Bolonja utabava na ravno, ali ne rešava bahatost profesora. Ni kritičko mišljenje nije u fokusu onoga o čemu govoriš. Čovek ga ima ili nema. Ponekad nekritičnost obezbeđuje uspeh, ponekad je obrnuto. Ako govorimo o principima, ne možemo se upuštati u marginalne slučajeve. Lako je iskopati marginu, ali nije mudro na njoj graditi stav.
Moja ćerka je na razgovoru za Kornel uspela da se ne složi sa profesorom koji je testirao za upis na poslediplomske studije i bila primljena jedino zbog toga. Dopalo im se kako je zastupala svoj stav. Da ga nije ponela iz Beograda, usput ga sigurno ne bi stekla. Svako ima kritičko mišljenje ali nije svako spreman da stane iza njega. Uostalom kritičko mišljenje i nije predmet PISA testova već logičko zaključivanje.
Za jednog studenta zauzela se jedna ministarka - perspektivni akademac, Slobodan Tomić, koji je za tri i po godine završio Fakultet političkih nauka sa prosekom 9,53, umalo da zbog ,,papirologije" ostane bez stipendije koja mu je neophodna da bi studirao na prestižnom britanskom Fakultetu za ekonomiju i političke nauke.
Fond za mlade talente Ministarstva omladine i sporta nije mogao da Tomiću da stipendiju, jer uz originalnu potvrdu o upisu nije, kako kažu, dostavio prevod dokumenta na srpski, iako je sve druge uslove ispunio. Problem koji je stigao i do javnosti, ipak je rešen - posle angažovanja ministarke Snežane Samardžić-Marković, inače i predsednice Fonda za mlade talente.
U izjavi za ,,Politiku" ministarka objašnjava da je poziv za pomoć akademcu koji je dobio mogućnost da studira na jednom od najboljih fakulteta društvenih nauka u Evropi, upućen na nekoliko adresa. Pozivu se odazvala jedna međunarodna kompanija.
- Oni će mu u najskorijem roku uplatiti onoliku stipendiju koliku imaju i drugi studenti koje stipendira fond, a mi sad tražimo tehničko rešenje kako da to obavimo. Kompanija mu je ponudila da kod njih stažira, ali oni nemaju obavezu da ga zaposle niti on ima obavezu da kod njih radi - kaže Snežana Samardžić-Marković.
Ministarka nije mogla da nam kaže o kojoj kompaniji je reč, budući da je darodavac koji će umesto Fonda za mlade talente stipendirati Slobodana Tomića želeo da ostane anoniman, a taj uslov moraće da poštuje i njihov stipendista.
Zbog jednog dokumenta, prevoda potvrde o upisu, Tomić nije mogao da dobije novac za studije od države. Slobodan je tvrdio da mu taj dokument nije ni tražen, kao i da je sve druge uslove, mnogo strože, ispunio, ali u fondu su odgovarali da su uslovi konkursa isti za sve, da se podrazumeva da je uz potvrdu potreban i njen prevod, da mu je to rečeno... Ipak, posle objavljivanja liste sa imenima 155 stipendista, bilo je kasno za priče ko je kriv i da li su u pitanju formalnosti ili pravila koja se moraju poštovati. Akademac, koji je zbog svojih rezultata od prestižnog britanskog fakulteta dobio stipendiju od 12.500 funti, ne može biti naknadno ubačen na listu, a dodatni razlog za zabrinutost bilo je i to što će 12.500 funti morati da vrati britanskom fakultetu ukoliko ne završi studije do septembra 2010. godine. Priča će, posle mnogo zapleta, obrta i napetih trenutaka, izgleda ipak, imati ,,hepiend".
Slobodan je od 1. oktobra na studijama u Londonu, a juče ni sam nije znao bliže detalje o stipendiji koju će, ipak, na neočekivan način dobiti.
- Obavestili su me da će neka međunarodna kompanija da plati stipendiju, ali ne znam druge detalje i čekam uplatu. Voleo bih kada bih mogao da radim i da se sam izdržavam, ali to nisam u mogućnosti na prvom mestu zbog brojnih obaveza na fakultetu, jer je obimno gradivo sažeto u jednu godinu studija. Takođe, zbog vize koju imam, dozvoljeno mi je da radim najviše 20 sati nedeljno, a preporučljivo 5 do 10 sati, što nije dovoljno da bih se samostalno izdržavao - kaže Slobodan.
Planova za budućnost mu, međutim, ne nedostaje, kao ni ideja kako bi mogao da bude od koristi društvu i državi.
- Nastaviću da se angažujem u oblasti koju studiram - javna politika i javna uprava - jer je ona vrlo bitna za razvoj društva i institucija, čiji je manjak kapaciteta trenutno jedna od najvećih ,,kočnica" Srbije. Mogu da se bavim praktičnim angažmanom ili da se akademski bavim ovom temom koju retko obrađuju na našim fakultetima društvenih nauka. Ako se primenjuju rezultati ove discipline, onda se može značajno uticati na poboljšanje reformi, rada i efikasnosti institucija, korišćenja budžetskih sredstava i sprovođenja društvenokorisnih projekata - kaže Slobodan.
(Preuzeto sa sajta Politika - 01. 12. 2009.)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg32.imageshack.us%2Fimg32%2F9200%2Fvrhf.jpg&hash=2c4e694ee1835160c58d6c1a64de1d4cc438ad08)
Bojim se da drugi ne misle tako:
http://en.wikipedia.org/wiki/IQ_and_the_Wealth_of_Nations (http://en.wikipedia.org/wiki/IQ_and_the_Wealth_of_Nations)
Ovo istraživanje nema veze sa životom. Na stranu to što Srbija nije ni uključena u istraživanje, ali metode koje su korišćene da se utvrdi IQ neke nacije su više nego sumnjive.
Očigledno je ovo specifikacija onih koji su najpogodniji i najpodložniji da funkcionišu kao robovi.
Ne učitavaj svoje fantazije. Naučnici koji su sprovodili (ovo dubiozno) istraživanje su jasno rekli da je dužnost inteligentnijih društava da pomažu one manje inteligentne.
a ti im verujes :lol:
Tja, pre ću njima nego Kuferu :-)
Ti si glup - pusti mene da ti pomognem i kažem šta da radiš xuzi
zbog nokie? :(
Mi iz plemena Erikson smo inteligentniji od vas iz plemena Nokije 8-)
A najpametniji su oni iz plemena Apple, ili iz plemena Google, a tek oni iz plemena Samsung što su inteligentni... ;) :idea:
ali oni iz plemena Malimeki nisu inteligentni...ova teorija ima ozbiljan problem...
Zna se šta Indijanci rade s testovim inteligencije xchain
Quote from: dejan on 18-12-2009, 14:14:03
ali oni iz plemena Malimeki nisu inteligentni...ova teorija ima ozbiljan problem...
malimeki nemaju veliki iq jer kradu....
Quote from: Lord Kufer on 18-12-2009, 14:18:25
Zna se šta Indijanci rade s testovim inteligencije xchain
nabijaju na stub, skalpiraju.....
pa dobro to je GDP IQ, to je samo jedan aspekat inteligencije, uz emocionalnu, prostornu, logičku itd... fudbalsku bre...
naš GDP IQ je sigurno na nivou idiota, tako da nisu mnogo pogrešili.
Ovo mozda i nema veze sa temom ali mora da pomenem. Na Surreal moviez je trenutno postavljen POLL da se glasuje kolko jezika znate dobro, i ja razmisljam pa jbte, ja ladno znam preko 5 jezika odlichno :
1. srpski
2. engleski
3. hrvatski
4. crnogorski
5. boshnjacki
6. makedonski
7. grcki, slovenacki i nemacki nabadam pa se to ne racuna
tako da sam sa ponosom stikliro PREKO 5 JEZIKA 8-)
Takvi smo mi SRBI xnerd
uskoro ćeš znati i vojvođanski.
uh, milina, tek tad cu moci da se qrchim :|
Quote from: Son of Man on 05-01-2010, 12:42:33
uh, milina, tek tad cu moci da se qrchim :|
Ma, bolje počni odmah, zašto čekati ? Vojvođanski ionako već znaš... :lol:
Od vojvodjanskog ce nastati sremski, backi i banatski jezik. Bices pravi poliglota Sone :).
http://www.test-iq.com/sr/ (http://www.test-iq.com/sr/)
Hah, kakvi smradovi! Puste te da riješiš test i onda da vidiš rezultate moraš da platiš. Gdje li je onaj smajli s povraćanjem...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg688.imageshack.us%2Fimg688%2F4561%2Fpismeni.jpg&hash=1deccd85fba8c9af1b34b1b1c78f046ab16838ec)
Što se tiče srpske inteligencije mislim da mi sami sebe malo precenjujemo. I druge nacije imaju vrhunske studente na svetskim univerzitetima i slično...
Juce je bilo u Politici da Srbija legalno preko NSZa izvozi lekare za zapadnu Evropu. Vise od stotinu lekara i specijalista ide tamo na rad, sto znaci da smo ili mi nadprosecno inteligentni ili nam je skolstvo sjajno...
Ili primaju previše na medicinski fakultet.
Nekada sam smatrao da je eksport mozgova loš za Jugoslaviju. Ako je nova vest tačna, onda ću je pozdraviti. Dobro je imati dobro školstvo makar bili na gubitku izvozom stručnjaka. To je, ekonomski, veoma reverzibilna aktivnost. Zamislite da nemamo koga da pošaljemo tamo gde misle da su pametniji.
Ne znam bas da l imamo dobro skolstvo...
Ne moraš da znaš. Ako izvozimo proizvod, onda je dobar.
Možda je radna snaga više jeftina nego što je školstvo dobro.
izvozite proizvod ne zato sto je toliko dobar ili los, vec sto ga bijedno placate, a drugdje je trenutacno nestasica. trenutacno. i to samo regionalno, -> neatraktivna podrucja za zivot. i niste jedini.
samo se lozite na takve polulazi pa vam ih serviraju u medijima.
i tako babe ponosno citaju "kako su srbski lekari otisli leciti evropu" te pune povjerenja cekaju 6 mjeseci na termin, hraneci 12 pilica za mito, da bi im netko izmjerio tlak.
marsal mito cijeni samo prepelice.