DRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE
u saradnji sa
SRPSKOM AKADEMIJOM NAUKA I UMETNOSTI
organizuje
u ponedeljak 14 septembra 2009. u 11.00
OKRUGLI STO POVODOM KNJIGE
Stanka Stojiljkovića
,,MOZAK NA ČIPU"
Hoće li mašine iskoreniti ljude?
Neke zagonetke iz knjige: koja je konačna granica za superkompjutere, da li je ,,crna rupa" najmoćniji kvantni računar, koliko podataka staje u kapi ljudske DNK, može li računar za zbraja više od zbira atoma u kosmosu, ima li izgleda da ljudi žive 1.000 godina, u kakvom će svetu živeti poslednji čovek, da li posle čoveka dolazi veštački natčovek, kada će nestati granica između živog i neživog i druge?
Učestvuju:
Akademik Ljubiša Rakić, potpredsednik SANU
Dr Zoran Petrović, dopisni član SANU
Prof. dr Slobodan Antonić, Filozofski fakultet
Prof.dr Srđan Stanković, Elektrotehnički fakultet
Mr. Oliver Subotić, Centar za proučavanje i upotrebu
savremenih tehnologija Srpske Pravoslavne Crkve
prof.dr Milan Milosavljević, Univerzitet Singidunum
Prof.dr Miroljub Radojković, Fakultet političkih nauka
Stanko Stojiljković, Politika
Voditelj:
Nikola Marković, Društvo za informatiku Srbije
Srpska akademija nauka i umetnosti
Beograd, Knez Mihajlova 35
Svečana sala na 2. spratu
Neće. Ljude će iskoreniti ljudi. Jedno modernizovano pitanje: Koliko zombija stane u mini crnu rupu?
http://www.live-e.tv/video-prilog/etv-06-08-2009/mozak-na-čipu (http://www.live-e.tv/video-prilog/etv-06-08-2009/mozak-na-%C4%8Dipu)
Pokušavam i njega da nahvatam da dođe u LK.
Mozak na čipu, interviju sa Stankom Sojiljkovićem - Kursor TV 22 (http://www.youtube.com/watch?v=_KRN609lYs4#normal)
Priča u SANU je bila jako zanimljiva, što zbog teme, a što zbog vrlo zanimljivih učesnika, poglavito prof. dr Miroljuba Radojkovića i mr Olivera Subotića. Detalji - kasnije.
Knjiga ima 500 strana, meke korice, šiveno, košta 1000 dinara, a možete je nabaviti od autora:
Stanko Stojiljković
062 846 28 64
s.stanko@yahoo.com
Posle kraće reči g.
Nikole Markovića, uvodno izlaganje je dao akademik
Ljubiša Rakić, koji, mada ushićen razvojem nauke ističe da moramo zadržati obavezni kritički stav. Napominje da se većina grana nauke ipak bavi prošlošću. Kratko se osvrće na teme "superkompjuter vs ljudski mozak" i nanotehnologije (nanoračunari, genski računari, memorijski kapacitet DNK, ciljno lečenje bolesti). Opisuje neke oglede na ljudima koje je sam vršio, mislim na MITu, o stimulaciji centara za pamćenje električnim impulsima. Kaže, danas su elektrode mnogo bolje :)
Dr
Zoran Petrović sa Instituta za fiziku se profesionalno bavi tehnologijom proizvodnje mikročipova. Dao je osnove tehnologije, stepen razvoja, trenutne tendencije, kratkoročna i dugoročna predviđanja o tehnologiji izrade i povećavanju brzine i računske moći mikročipova. Ističe eksponencijalni rast sirove moći obrade podataka (Murov zakon), upućuje na razliku između nanonauke i nanotehnologije (tehnologija znatno zaostaje za naučnim modelima). Kao najbitnije iz njegovog izlaganja izdvajam stav da je dizajn, koncept, funkcija mikročipa ono što će ga u budućnosti izdvojiti, a ne puka moć obrade podataka. Poredeći sadašnje mikroprocesore sa mozgom, čiji je svaki neuron povezan sa i do 20.000(!) drugih neurona, ističe da ta silna mreženja centara zapravo daju mozgu njegove sposobnosti, a ne broj neurona, i da će se u dizajnu čipova najverovatnije ići sličnim principom.
Prof. dr
Slobodan Antonić sa Filozofskog fakulteta se nadovezuje na tekst iz knjige koji kaže da će nam razvoj tehnologije doneti nadljudsku/neljudsku inteligenciju, u obliku robota ili kiborga. Njega zanima socijalni ugao priče, tj kako će izgledati društvo. Skeptičan je, ističe kašnjenje razvoja etičkih normi u nauci i ogromne mogućnosti zlouoptrebe naučnih dostignuća, ističe već postojeću globalno nejednaku raspodelu moći. Plaši se korišćenja vrhunskih tehnologija (od strane moćnika) bez adekvatne kontrole. Pita se da li će to buduće društvo diskriminisati poboljšane ljude, da li ćemo imati robote kao (savršene) bračne partnere. Predviđa konfliktno društvo.
Prof. dr
Srđan Stanković sa Elektrotehničkog fakulteta, Katedra za signale i sisteme (Neuralne mreže, Ekspertski sistemi, Veštačka inteligencija) malo spušta loptu. Upoznaje nas sa razlikom u laičkom i stručnom poimanju pojma "veštačka inteligencija" i dometima tehnologije u toj oblasti. AI postoje, ali kao usko specijalizovani ekspertski sistemi za rešavanje konkretnih problema: radi se o pragmatičkom programu koji vrši komplikovane funkcije. Ističe da je prvenstvena razlika između ljudske i programske inteligencije upravo u versatilnosti. Razvoj u ovoj oblasti je izneverio sva predviđanja, a danas imamo AI-je kao konkretna programska sredstva koja služe da nas nas nadopunjuju i pomažu, dajući nam slobodu da se bavimo suštinama problema i pojava. Kaže da je tehnologija nešto na šta se civilizacija postavlja, temelj za bivstvovanje, i da nema smisla diskutovati da li će nas nadići, jer će uvek biti u našoj službi.
Mr.
Oliver Subotić (Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija Srpske Pravoslavne Crkve) je dao neke teze o duhovnom i filozofskom odnosu čoveka prema tehnologiji a na temu "hoće li mašine iskoreniti ljude". Prvobitni stav da tehnologija ne utiče na razvoj čoveka je osporio Hajdeger, koji je, opet, otišao u krajnost dajući razvoju tehnologije slobodu od uticaja čoveka. Kritička teorija (Fuko, Markuzi) kaže da tehnologija nije autonomna u svom razvoju i menja je čovekova svest. Tehnologija ima u sebi usvojene (višestruke) inherentne vrednosti i ciljeve. Navodi nož kao rudimentarnu tehnologiju koja se može koristiti i u dobre i u loše svrhe i ciljeve, i CCTV, dakle 100% nadzor, kao nešto loše još u konceptu.
Čoveka kao "mašinu za razmenu materije i energije" nauka će možda i uspeti da replicira, ali "duhovnu komponentu ne možemo definisati niti transponovati u digitalni svet" (kao odgovor na članak o prevaziđenosti smrti, u smislu da se sadržaj mozga da digitalizovati).
Zaključuje da tehnologija neće zameniti čoveka, a da će uticaj tehnologije na društvo zavisiti isključivo da čovekovog kritičkog stava na sopstveno korišćenje izuma.
http://www.covekitehnologija.com/ (http://www.covekitehnologija.com/)
Prof. dr
Miroljub Radojković, Fakultet političkih nauka, je dao kontrastav optimizmu prethodnih govornika, plaši se zloupotreba i posledica tehnologije. Poziva se na primer iz Pekićeve
1999 gde čoveka istiskuju fizički i mentalno superiorni kiborzi / androidi. Kaže da će takve tvorevine morati da sadrže "moralnu prepreku", i kao takvu navodi
Zakone robotike Isaka Asimova. Upire u opasnost od "potptuno elektroniziranog staništa", i "kulture između 0 i 1", gde se pluralizam simbola sabija u 2 stanja; osvrćući se na digitalizaciju umetničkih dela, kaže da čoveka ne zanimaju pikseli već umetnički osmeh.
Upoznaje nas sa konceptom "singularnosti" Vernora Vindža kao trenutkom kad ljudi više neće biti potrebni, koje se plaši jer donosi ukidanje razlika, ukidanje saznajne, umetničke i religiozne komunikacije...
Stanko Stojiljković, autor, u svom izlaganju kaže da smo "još uvek u carstvu sofizma, gde je čovek mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, i onih koje nisu da nisu". "Čovek je prvo biće... sposobno da nadiđe samog sebe." "Znatiželja je glavni pokretač nauke, težnja da se dođe do najdubljih kutaka kosmosa." Stava je da "čovečanstvo bezglavo srlja u progres", bez uvida u posledice tog puta i odredište. Poziva da zastanemo, usporimo i pogledamo šta radimo
Iz publike, prof.
Vladimir Ajdačić:
"Paradoksalna misao će srušiti sve [trenutne predikcije]."
"Pravljenje mašine bolje od sebe je uslovljeno poznavanjem sebe. A pre ćemo uništiti sebe."
U potonjoj diskusiji ističu se:
- Potreba permanentne interakcije naučnika i humanista u oblikovanju budućnosti
- Pomenuto je uvećavanje raspoloživog korpusa informacija
- Istaknuta je razlika između svesti i intelekta. AI je nekakav intelekt, ali ka veštačkoj svesti nema postignuća.
- Većina briga o kojima se pričalo su proizvodi ekonomije i holivudskih projekcija katastrofe.
Meni lično tehnološka izlaganja nisu bila preterano zanimljiva, jer su bila uprošćena i na rudimentarnom nivou (što je i dovoljno za ovakav opšti razgovor). Tu bih ipak izdvojio izlaganje prof. dr Srđana Stankovića koji je dao objašnjenje šta AI jeste a šta nije, čemu to služi i koliko je trenutno moćno.
Daleko najzanimljiviji sagovornik je Mr. Oliver Subotić, koji je najupućenije i najargumentovanije govorio o odnosu čoveka/društva i tehnologije, a posle njega prof. dr Miroljub Radojković, koji je, čini mi se, bio pesimista radi diskusije, da približi publici i to stanovište.
Trebalo bi da obojica budu u gostima u LK, 12 oktobra, kad je predstavljanje knjige.
Izgleda da je okrugli sto bio prilično rezervisan prema percepciji auditorijuma ili se razgovaralo sa vrlo niskih pozicija. Možda je i Zakk bio malo bolećiv prema forumu, tek, nisam naišao na nešto što bi me impresioniralo. Ipak, moj utisak je da je dr Zoran Petrović bio vrlo blizu, ako je ukazao na bitne razlike u funkcionisanju neuronske transmisije i transmisije preko čipova. Mada se to moglo znati i pre dvadesetak godina. Dovoljno je pročitati neurofiziologiju za studente. Čip u mozgu da, ali mozak u čipovima - ne. Ja skoro deset godina imam jedan na srcu i radi.
Nažalost, nije ovo bio okrugli sto, nije bilo diskusije, već je koncipirano kao naučno-popularno predavanje da se publika upozna sa tematikom knjige. Pričali su redom, svaki o nekoj "svojoj" temi iz knjige, i nisu komentarisali izlaganja kolega. Klasično ex-katedra. Zanimljivo, doduše. Što se tehnologije tiče, nije rečeno ništa novo ni kontraverzno. A ima takvih stvari...
Našao sam u beleškama još jednu opasku, bitnu, a propustio sam je:
Dok se brzina hardvera razvija eksponencijalno (eto već 30 godina), razvoj softvera ide linearno ili sporije.
Što je evidentno i tačno u većini slučajeva. Komecijalni softver se gadno koristi svom silinom i mogućnostima hardvera da proturi neefikasna rešenja. Najzastupljeniji tekst procesor (Word) sad ište:
Computer and processor 500 megahertz (MHz) processor or higher
Memory 256 megabyte (MB) RAM or higher (Grammar and contextual spelling in Word is not turned on unless the machine has 1 GB memory.)
Hard disk 1.5 gigabyte (GB); a portion of this disk space will be freed after installation if the original download package is removed from the hard drive.
Display 1024x768 or higher resolution monitor
Što se sa manje-višim istom svrhom teralo na 386... Sad je, eto, šarenije. I možeš da staviš 5000 fontova na mašinu a da ne umre.
Videćemo šta će da se desi kad kompjuteri počnu da tumače govor u realnom vremenu. To će da bude bitna stepenica... a jedino zavisi od softvera.
Ja sam imao u rukama knjigu Kevina Warwicka (http://en.wikipedia.org/wiki/Kevin_Warwick), I, Cyborg, i sad mi je žao što je nisam kupio. Bavi se ovom tematikom. Warwick je, inače, čuven po tome što je ugrađivao čipove u sebe.
Mislim da mašine po sebi ne predstavljaju opasnost za ljude. Matematička logika nije dovoljna da bi se ugrozilo ili zamenilo čovečanstvo. Potrebna je želja.
Nekako je normalno da hardver ide ispred softvera. I danas deca odrastaju linearno, ali se suočavaju sa novim hardverom, pa brže napreduju. Nemaš pojma koliko imam materijala koji više ne mogu da otvorim. Valjda ne želiš svet u kome bi se svi bavili samo bekapovanjem sopstvenih sećanja. To mi liči na jednu Borhesovu priču. I svet bi stao.
Stoji sve to, i do pojave romana je došlo tek kad su knjige postale lakše za izradu...
Možemo i ovako:
Do Gutemberga su znali da čitaju samo povlašćeni i poneki prepisivači knjiga. (Ti prepisivači, a kasnije i slovoslagači su mnogo zajeban nepovlašćeni društveni sloj.) Posle su mnogi počeli da čitaju knjige, a gotovo svi zainteresovani novine. Sa kompjuterima zaboravljamo da pišemo rukom, da listamo knjige. Audio čitanje će nas dovesti do toga da zaboravimo da čitamo, kad nam ugrade čipove za misaonu komunikaciju sa kompjuterom zaboravićemo slova, račun. Mislim da je Klark napisao jednu kratku priču o čoveku koji je znao tablicu množenja napamet. Ili je to bio neko drugi, svejedno. Na kraju će samo povlašćeni raspolagati znanjem. Kao na početku.
Jebiga, Zakk, čip u mozgu je zajebana stvar. Kroz pet stotina godina, arheolozi će zaključiti da smo bili nepismeni i da smo zato nestali.
Quote from: scallop on 20-09-2009, 09:51:32
Mislim da je Klark napisao jednu kratku priču o čoveku koji je znao tablicu množenja napamet. Ili je to bio neko drugi, svejedno.
Asimov. Priča se zove
Osjećaj moći (
The Feeling of Power). Objavljena u Siriusu broj 31. Odlična priča!
Quote from: Ygg on 20-09-2009, 11:43:00
Quote from: scallop on 20-09-2009, 09:51:32
Mislim da je Klark napisao jednu kratku priču o čoveku koji je znao tablicu množenja napamet. Ili je to bio neko drugi, svejedno.
Asimov. Priča se zove Osjećaj moći (The Feeling of Power). Objavljena u Siriusu broj 31. Odlična priča!
Hvala. Mrzelo me da preturam po "Sirius"-u.
Arheolozi će pronaći bekape naše kulture na veštačkim dijamanatima veličine teniske lopte, i misliće da su to nekakvi ukrasni držači za hartiju.
Neće imati hartiju. Maznuće je neki lokalni warlord i staviti u svoju krunu. Zamisli sve znanje ovog sveta na čelu tupavog siledžije.
kakve mašine? kakvi strojevi? kakve umjetne inteligencije?
sve stare kulture su srušili intelektualno inferiorni. sama inteligencija ne može postići ništa. Rimljani su propali kada su ustanovili ustanove, pravosuđe koje još i danas oponašamo. bili su pismeniji, obrazovaniji, organiziraniji od rušitelja.
strojevi pripomažu propadanju jedino u smislu nekrofilskog karaktera, što umrtvljuju strasti i potiču zanimanje ljudi za mrtve strukture.
u tom smislu važi ovo scallopovo 'mi'. našoj, zapadnoj kulturi prijeti opasnost. neće nas zamijeniti strojevi, nego Treći Svijet. najbogatije zemlje već poodavno gnjile. one agresivne impulse, koje su Stari praznili u ratovima, moderno doba je zamijenilo sportom. ali Prvi Svijet je već u takvoj apatiji da su mase još jedino u stanju otromboljeno pratiti utakmice na TV-u. za fizičku aktivnost su unajmili crne ljude. Francuzi, Ameri, Englezi, čak i Nijemci. eno i Rusi upošljavaju crne košarkaše. ma kod nas, na brdoviti Balkan su se dokotrljali crni sportaši. vjerojatno je ista stvar sa vojskom. lako je zamisliti da američku i englesku vojsku preuzimaju crni ljudi i naturalizirani imigranti. jednako kao što su barbari popunili rimske trupe. naposljetku ostaje samo otpuhati preostale balzamirane lešine.
to je istina mašina. smežurana krv.
a ne iskorjenjivanje ljudi.
Mi imamo izreku: "Sirotinjsko je da si trupka, čorbadžijsko da glede." To ti je vranjsko narečje. Igre su da ih bogati gledaju. Eto, svi ovde igramo. Zato smo i dobri u sportu. K'o čigra: kad je ošineš oputom - vrti se. Vi'š kako sam ja pametan sa malo reči! E?
Bilo bi dobro, da kad napunis 7 godina, da ti samo roknu cip u glavu, i da ne moras da ides u skolu.
ili metak ako ne zadovoljavaš estetsko-intelektualne kriterijume...
Quote from: Boban on 21-09-2009, 19:05:24
ili metak ako ne zadovoljavaš estetsko-intelektualne kriterijume...
Ne budi extreman.
samo sam praktičan... ako glupima ostaviš mogućnost da se razmnožavaju, oni na kraju prevladaju, jer, recimo, glupa žena sedi kod kuće i rodi četvoro-petoro dece a pametna juri karijeru i zakači maximum jedno dete...
Quote from: Boban on 21-09-2009, 19:14:05
samo sam praktičan... ako glupima ostaviš mogućnost da se razmnožavaju, oni na kraju prevladaju, jer, recimo, glupa žena sedi kod kuće i rodi četvoro-petoro dece a pametna juri karijeru i zakači maximum jedno dete...
Ma ti si mnogo agresivan lik neki. A okovan knjizevnim snobizmom.
Ma jok, on je duša od čoveka, samo se vešto prikriva.
I mrzi ljubitelje fentazija.
Quote from: Mica Milovanovic on 21-09-2009, 19:19:46
Ma jok, on je duša od čoveka, samo se vešto prikriva.
I mrzi ljubitelje fentazija.
Mrzi ljubitelje fantazija? A mozda voli fantazi ko zna.
Quote from: Genome on 21-09-2009, 19:15:36
Ma ti si mnogo agresivan lik neki. A okovan knjizevnim snobizmom.
šta li u tvom umu znači sintagma "književni snobizam"?
Quote from: Boban on 21-09-2009, 19:14:05
recimo, glupa žena sedi kod kuće i rodi četvoro-petoro dece a pametna juri karijeru i zakači maximum jedno dete...
'pametna žena' zvuči tako ružno. a ružnoća je uvijek prigovor.
pravo rečeno, pametna žena je contradictio in adjecto
ali dobro, ti si ovo gore zamijenio: name, pametna žena sjedi kod kuće i rađa, a glupa juri karijeru
Quote from: Boban on 21-09-2009, 19:35:28
Quote from: Genome on 21-09-2009, 19:15:36
Ma ti si mnogo agresivan lik neki. A okovan knjizevnim snobizmom.
šta li u tvom umu znači sintagma "književni snobizam"?
Ne znam. A sta je to sigtagma?
Quote from: PingvinPatuljak on 21-09-2009, 19:36:27
Quote from: Boban on 21-09-2009, 19:14:05
recimo, glupa žena sedi kod kuće i rodi četvoro-petoro dece a pametna juri karijeru i zakači maximum jedno dete...
contradictio in adjecto
i ti si knjizevni snob?
ne, nego plesač na žici sa seoskih sajmova
Quote from: PingvinPatuljak on 21-09-2009, 19:42:40
ne, nego plesač na žici sa seoskih sajmova
A sto nisi na pocetak recenice roknuo veliko slovce a na kraj tackicu :D
već sam odavno prešao te konvencije
budi sretan što još pišem alfabetom. sve češće me salijeću misli o graktanju. ionako, što god kažem je jasno samo po sebi. tko dvoji u rečeno, ili nema ukusa ili se radi o rahitičarskoj zloći.
Sintagma = jedinstvo (grčki), označava dve ili više reči sa jedinstvenim značenjem. Sinergija, sinergizam... Suprotno tome je oksimoron, dve reči, saopštene kao sintagma, a imaju suprotstavljeno značenje. Recimo, naučna fantastika (SF). To je oksimoron u opštoj upotrebi.
Quote from: scallop on 21-09-2009, 19:49:46
Sintagma = jedinstvo (grčki), označava dve ili više reči sa jedinstvenim značenjem. Sinergija, sinergizam... Suprotno tome je oksimoron, dve reči, saopštene kao sintagma, a imaju suprotstavljeno značenje. Recimo, naučna fantastika (SF). To je oksimoron u opštoj upotrebi.
Pa, je li knjizevni snobizam sintagma ondak?
ne, to je pleonazam
Quote from: PingvinPatuljak on 21-09-2009, 19:55:53
ne, to je pleonazam
pa sto onda kaze Boban da je sintagma to?
zabunio se
kao što se netom prije zabunio oko pametne i glupe žene
mene je samo zanimalo šta u tvom umu to znači i dobio sam odgovor.
Pingvin se zajebava. Pleonazam je nepotrebno nagomilavanje reči (za njega su književno i snobizam premisa). Umetničko nagomilavanje reči ti je tautologija (to stalno radi Pingvin pišući bez preke potrebe suviše reči).
Quote from: Boban on 21-09-2009, 19:59:31
mene je samo zanimalo šta u tvom umu to znači i dobio sam odgovor.
U mom umu znaci da zagledas clanovima da li imaju gramaticke greske kao da nemas pametnija posla. Reklo bi se da si dokona baba.. al to je pleonazam hahaha
ne zajebavam se
što nije dovoljno jednostavno reći književno? svakome je odmah jasno da je riječ o snobizmu
Quote from: Genome on 21-09-2009, 20:03:31
znaci da zagledas clanovima da li imaju gramaticke greske kao da nemas pametnija posla.
otkud ti ideja da to ima veze sa književnošću
to ti je profiliranje
instance koje se zanimaju za takve fenomene, već uobličavaju tvoj profil. nisi valjda mislio da možeš izvanjštiti nešto iz tvog unutrašnjeg svemira u svijet tek tako? nisi čitao Evanđelja? Bdijte!
Ja odoh da naranim svinje a vratim se posle
Bolje bi zvučalo: "Ja odoh da naranim svinje a posle ću da vidim šta ću."
Genome, pingvinpatuljak te plaši mogućnošću Drugog dolaska, ali ja se na tvom mestu ne bih brinuo...
Quote from: Boban on 21-09-2009, 20:49:20
Bolje bi zvučalo: "Ja odoh da naranim svinje a posle ću da vidim šta ću."
Pa ne. Meni bas ova peasant varijanta mnogo bolje zvuci. Mozda ti ne razumes da nacin govora ne cini coveka. Jer onda vidis, u trudu da ispadnes pametan, zaboravis da u "naranim" nedostaje apostrof. xfrog
U stvari. Mozda si i u pravu. Moderno forumasenje je unakazilo srpski internet pravopis. Evo pokusacu da se na dalje na forumu pravilno pismeno izrazavam. Jedino ce me mrzeti da stavljam veliko slovo na pocetku recenice (uvek).
Hvala cika Bobane na opomeni, od danas sam novi covek!
Genome me podseća na Villu.
"Sta mislite, ko je (16. 03. 1992) bio pokrovitelj jedinstvenog parapsiholoskog poduhvata – prenosa misaonih slika iz Novosibirska u Beograd? Nije ni Zona sumraka ni Cudo, vec Politika. Domacin i voditelj programa bio je urednik Politikine naucne rubrike izvesni Stanko Stoiljkovic. Salu Centra »Sava«, gde se ceo spektakl odvijao, prethodno su pregledali rasljari »da bi utvrdili u kojim delovima sale ima podzemnog zracenja«, a citaoci Politike su sutradan obavesteni da je eksperiment u potpunosti uspeo. Stanko Stoiljkovic nastavio je da redovno izvestava o takvim temama (srescemo ga, na primer, kako nas 14. maja 1995. podrobno izvestava o »neobicnom naucnom istrazivanju« koje uspeva da udje u trag brojnim otmicama zemljana od strane vanzemaljaca)."
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/233/233_26.html (http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/233/233_26.html)
Da li je to taj isti Stanko Stojiljković?
Teško da ima drugi istog imena na istoj funkciji.
ko je Villa?
Stanko Stojiljković je dugo bio urednik "Sveta kompjutera", potom je neko vreme radio za časopis "Računari", te je uređivao naučnu rubriku u "Politici".
Ghoul je naslutio da bi se iza imena Genome mogla kriti mašina. A ima li boljeg prvog koraka ka iskorenjivanju ljudskog roda od preuzimanja ovog foruma?
Genome, probaj da pažnju na sebe skrećeš nečim drugim osim prozivanjem i vređanjem.
Ako umeš...
Reynoldse, uređivao je naučnu rubriku u "Politici" ili je i dalje uređuje?
Pitam za Stojiljkovića baš zato što mi ono rašljarenje i prenos misaonih slika iz citiranog Popadićevog teksta, ako je istina, deluje teško spojivo sa uređivanjem naučne rubrike. Pomislih da, možda, nije isti čovek u pitanju.
Odavno ne čitam Politiku, tako da ne znam. A to jeste taj SS, ako mislimo na onog sa bradicom na video klipu sa prethodne strane.
Sinoć je bilo jako zabavno, mada sa predugim uvodom u zabavu.
Uvodno izlaganje, hiper-brzo upoznavanje sa razvojem kompjutera i AI, održao je dr Petar Kočović (http://ww2.petarkocovic.com/index.php?option=com_content&task=category§ionid=5&id=26&Itemid=49&lang=SR)
Posle toga je autor, Stanko Stojiljković, obrazložio nastanak i cilj ove knjige, a to je facinacija i zebnja od brzine razvoja tehnologije.
Naknadna diskusija se (kad se isključi neizbežno meandriranje) može svesti na teze da se ljudi mentalno i duhovno razvijaju znatno sporije od tehnologije, da je mogućnost za svaku sortu zloupotrebe porasla, i da je šteta koja se može napraviti ogromna.
Učestvovali su dr Vladimir Ajdačić (http://www.antic.org/Ajdacic/) i đakon mr Oliver Subotić (http://www.covekitehnologija.com/), Upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija (http://www.cepis-spc.com/) SPC.
Od "naših", Scallop, Sivka, Melkor i ja.
Valjda nisam nikog zaboravio?
Uvodničar je bespotrebno drvio skoro jedan sat o stvarima koje nemaju vezu sa AI. Ustvari, o AI se tek ponešto načelo onda kad više nije bilo vremena. Zaboravio si profu sa Ekonomskog fakulteta. Sa predstavljanjem gostiju smo malo zeznuli stvar, a imali smo baš elitne goste.
Na moju veliku žalost nismo se više pozabavili činjenicom da je AI metafizički, a ne tehnički problem. Sa mr. Subotićem smo imali dobru priliku, ali smo je propustili. I dr Ajdačić je vukao na tu stranu, a čini mi se da je i profa sa Ekonomskog bio sklon. Sivka je lepo pokušala da uvodnu priču gurne u marginu, proglašavajući, s pravom, da je tu bila reč o alatima, a oni nisu pretnja već pomoćno sredstvo. Međutim, vreme je već bilo utrošeno i džaba smo ostali do 9.15h.
Retko se dešava da publika nadiđe glavnu reč, ali to znači da je tema bila dobra.
Ма заборавио сам како се човек зове :oops: – запамтио сам само да је оборио Тијанића четири пута (због чега исти није завршио факултет).
Ian Goldin: Navigating our global future (http://www.youtube.com/watch?v=KuWXfjyGhk0#normal)
Priča čovek o tome gde idemo, šta nas čeka, koji problemi, koja rešenja nam se nude, šta i kako nam je činiti.
U suštini, ono što je već očigledno je: mladi, zaboravite na koncept penzije. :)