Prisustvujemo kraju jednog sveta. Možemo na to gledati kao na kraj vremena, o čemu nam govori majanski kalendar. Ili je možda reč o kraju istorije o kojem govori Fukujama. Možda, ako ova civilizacija povuče ceo svet za sobom. A možda je samo reč o kraju jedne civilizacije – koja je, uostalom, i rekla već skoro sve što je imala reći. Možda će se pojaviti neki novi ljudi. Možda ih već ima u nekom paralelnom univerzumu.
Ivan Vukadinović
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.tardis.rs%2Fimages%2Fnaslovnice%2Fhorizonti%2Fnmandic-spasojevic-cuvari_severa.jpg&hash=c8a2935f9ea1b5aa18634a47060ff4fbf5317eb1)
Ne postoji samo jedan Univerzum. Ne postoji samo jedan Svet.
To je početna konstatacija na kojoj se temelji roman Čuvari Severa. Svet je podeljen na Zone. Postoje paralelne stvarnosti i u svakoj od njih su isti akteri. Ali ne i isti događaji. Alternativa vodi ka drugačijem ishodu. Možda ovaj svet ide svom kraju.
Izabel Lens koristi tehnike paralelnog univerzuma da bi prodrla u vladin sistem i tako rešila jedno veoma lično pitanje — sudbinu njenog supruga Pjera. Uspešnim preuzimanjem poverljivog fajla ,,Erosion" skrenula je pažnju na svoje umeće i preporučila se za viši nivo – prelazak sa 5. na 6. nivo Zone. Ali napredak u takvim sferama se skupo plaća...
Neda Mandić Spasojević nije nepoznata čitalačkoj publici. Od početka devedesetih objavljuje eseje, prikaze, kritike i prozne radove. Čuvari Severa su njen prvi roman.
Pročitao.
Neda može da bira kako hoće komentar. Meni se dopada osnovna priča i kako je plasirana. Sad mislim da znam više o ženskom načinu razmišljanja. Sa SF terminologijom sam se sve vreme svađao: oni koji se razumeju naći će defekte, oni koji se ne razumeju neće naći.
Quote from: scallop on 25-10-2009, 19:12:13Meni se dopada osnovna priča i kako je plasirana.
I meni.
Sa SF terminologijom sam imala problema, ne zato što sam nalazila defekte (ne razumem se dovoljno), nego mi je bila naporna. Osećala sam se kao da se probijam kroz terminologiju da bih shvatila neke stvari. Sećam se da mi je takvo probijanje u nekim hard SF delima nekad bilo zabavno, pošto bude nagrađeno stvarno zanimljivom teorijom i "razgiba" mi mozak, ali ovde je samo bilo naporno.
I uz taj napor, priča izvlači stvar, stvarno je lepa.
Drago mi je cuti da se nekom nesto dopalo. Sorry, za naporan tech-art!
Quote from: caterina de medici on 27-10-2009, 21:08:00Drago mi je cuti da se nekom nesto dopalo. Sorry, za naporan tech-art!
lako je reći 'izvini' sad kad si već smorila!
ček, ček... pa ta knjigica nema ni sto strana; kako ste uspeli da se smorite?
Nisam se smorila, samo je bilo malo naporno, ali i dalje zanimljivo.
Ghoul priča o smaranju, a knjigu, koliko znam, nije pročitao.
Ghoulu nije potrebno da neki roman pročita ili da ga napiše, da bi mogao da se smori tj. da smara, dovoljan mu je ovaj forum. ;)
Quote from: angel011 on 27-10-2009, 22:56:13Ghoul priča o smaranju, a knjigu, koliko znam, nije pročitao.
popušta ti pažnja iako se ja, kao i uvek, maximalno PRECIZNO izražavam.
da li sam možda kazao da je knjiga MENE smorila?
nisam.
referisao sam na tuđe žalopojke, i na autorkin odgovor na njih, koji mi je bio zabavan.
'sorry, angel!'
Od kad "Ghoul priča o smaranju" znači "Ghoula je smorila knjiga"? xfrog
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi38.tinypic.com%2F2nklymb.jpg&hash=43ca20d6cede67eadfa744d6b784c234e8fdeb06)
Da prevedem: roman zahteva pažnju ... nije štivo koje se čita kao ljubavni vikend roman. (Ne znam odakle mi ovo, nisam nikad čitala ljubavne vikend romane)
Kad sam prvi put čitala roman shvatila sam da sam dobila rukopis koji nije za prosečnog čitaoca. Ovo je roman za ljubitelje SF. I mnogo mi se dopao.
Mislim da je Škerović koristio pravi izraz za tu vrstu proze: tech-art.
Quote from: Ghoul on 27-10-2009, 23:02:47
Quote from: angel011 on 27-10-2009, 22:56:13Ghoul priča o smaranju, a knjigu, koliko znam, nije pročitao.
popušta ti pažnja iako se ja, kao i uvek, maximalno PRECIZNO izražavam.
da li sam možda kazao da je knjiga MENE smorila?
nisam.
referisao sam na tuđe žalopojke, i na autorkin odgovor na njih, koji mi je bio zabavan.
'sorry, angel!'
A pravi se javio da izigrava dusebriznika!
I kad smo kod preciznosti nije pisalo sorry, angel! Pretpostavljam da bi to Ghoulu bilo draze, onako maximalno pathetic, na sta bi se izbljuvao, ali nije bilo te radosti! Odnosilo se na na komentare scallopa i angel kojima je takav tehnicki background bio naporan, a kad je nesto naporno ne cita se do kraja. Prema tome, ljudi su ulozili napor jer ih je nesto tu ipak interesovalo.
Na kraju krajeva i Joyce je napisao Finnegans Wake, iako su ga svi odvracali od te ideje. Da imaju kriticari sta da rade narednih 300 godina. Pa eto danas postoje jako zanimljiva tumacenja te knjiga, struktura poput mreze (u tehnickom smislu, naravno) makar je ti isti sa aspekta njenih civilizacijskih vrednosti nisu razumeli ni deseti deo. Ali svako nadje nesto sto se njemu svidja.
Budući da me ovde vataju za.. za... petu, moram da napomenem da ja nisam napisao da mi je bilo naporno. Napisao sam da sam se svađao sa terminologijom. Unapred si mi napomenula da ću se s njom posvađati. Tako je i bilo. O tome ćemo bez "nadzirača" naših mišljenja. Tako neće nikad saznati šta je napisano u knjizi. I neće moći da je prepričavaju. Iz druge ruke. :)
Quote from: scallop on 28-10-2009, 13:30:20Napisao sam da sam se svađao sa terminologijom.
ti se stalno svađaš s terminologijom.
grand guignol
kunstwollen
prevod vs. citat
itd. itd.
reklo bi se čak da si posvađan i sa nečim mnogo ozbiljnijim... kao npr. s mozgom.
Može li neko od administratora da makne ovo prepucavanje sa Ghoulom, da ne zagađuje topik?
Quote from: angel011 on 28-10-2009, 14:19:54
Može li neko od administratora da makne ovo prepucavanje sa Ghoulom, da ne zagađuje topik?
Misliš, Gulovo nasrtanje?
Da.
Quote from: scallop on 28-10-2009, 13:30:20
Budući da me ovde vataju za.. za... petu, moram da napomenem da ja nisam napisao da mi je bilo naporno. Napisao sam da sam se svađao sa terminologijom. Unapred si mi napomenula da ću se s njom posvađati. Tako je i bilo. O tome ćemo bez "nadzirača" naših mišljenja. Tako neće nikad saznati šta je napisano u knjizi. I neće moći da je prepričavaju. Iz druge ruke. :)
Kapiram. Tacno, rekla sam, to svima kazem, osim inzenjera telekomunikacija, kojima sam dala na citanje pre objavljivanja, zbog mogucih logickih gresaka i pronadjena je samo jedna, ticala se modula za prespajanje. Sto se, pak kvantne fizike tice, mislim da ona vise izbegava ovo pitanje, nego sto na njega daje odgovor. Previse bi bilo da ja ostvarim snove o konacnoj teoriji!
Nisam jos stigla da procitam, jos sam pot utiskom sa Sajma, a gomila knjiga i stripova koju sam dovukla ceka li ceka... No, opis deluje izuzetno privlacno. Dopada mi se ideja paralelnih Univerzuma, sa mogucnostima prelaska iz jedne u drugu Zonu. I ne bojim se terminologije... :)
Ova knjiga i ja se nikako nismo našli.
Pisac i ja kao da ne baratamo istim rečnikom, tako da sam imao velikih problema prilikom čitanja. Ja ne znam da li je to namerno ili nije, ali "erozija" nije ono što pisac misli da je "erozija" ili bar navodi u romanu da je "erozija" - na primer, rečenica: "Umesto Visokog stepena erozije prouzrokovanog na švajcarskim Alpima zimskim sportovima i sistematskim uništavanom vegetacijom, glavna vest na svim sportskim nacionalnim televizijama prethodnog dana bila je nova pobeda Reala" jednostavno nema smisla.
Nije to jedini primer - nisam stručnjak iz oblasti medicine, ali zaista nemam ideju šta bi mogao biti "obim srčane frekvencije" i sl.
Takođe, sama konstrukcija rečenica mi je bila naporna, dijalozi veoma često neubedljivi.
Osnovna ideja romana prilično je zanimljiva i vredna truda probijanja do nje, ali za istinsko uživanje u delu potrebno je da se sve kockice slože, a to se ovde, barem kod mene nije dogodilo.
Quote from: Mica Milovanovic on 03-11-2009, 01:09:57
Ova knjiga i ja se nikako nismo našli.
Pisac i ja kao da ne baratamo istim rečnikom, tako da sam imao velikih problema prilikom čitanja. Ja ne znam da li je to namerno ili nije, ali "erozija" nije ono što pisac misli da je "erozija" ili bar navodi u romanu da je "erozija" - na primer, rečenica: "Umesto Visokog stepena urušavanja na švajcarskim Alpima, prouzrokovanog zimskim sportovima i sistematskim uništavanjem vegetacije, glavna vest na svim sportskim nacionalnim televizijama prethodnog dana bila je nova pobeda Reala" jednostavno nema smisla.
Nije to jedini primer - nisam stručnjak iz oblasti medicine, ali zaista nemam ideju šta bi mogao biti "obim srčane frekvencije" i sl.
Takođe, sama konstrukcija rečenica mi je bila naporna, dijalozi veoma često neubedljivi.
Osnovna ideja romana prilično je zanimljiva i vredna truda probijanja do nje, ali za istinsko uživanje u delu potrebno je da se sve kockice slože, a to se ovde, barem kod mene nije dogodilo.
Mićo, Mićo. Tebe je alarmirao LFN, a ne rečenica koja sledi. Kad si utvrdio da to mora da bude NFL, odmah je sve postalo podložno preispitivanju. Naravno da je boldovana rečenica loše lektorisana, ovako nije "jestiva" (ja sam je malo doterao). Međutim, dame su čudna sorta i ja sam oprezan kad se bave "muškim delom sveta". Sve može da bude namerno iskrivljeno.
Slažem se s tobom da erozija nije erotična, "sleganje" ili "urušavanje" bi bili primereniji, ali Nedini ciljevi su različiti i mera u kojoj se nije snašla sa terminologijom (uprkos činjenici da su elektro inženjeri imali uvid) samo je posledica toga da nije konsultovala hidrogeologa ili lekara (za slučaj "obima srčane frekvencije"). Napisao sam već ovde da sam se "svađao" sa terminologijom, ali sam se "prepustio" baš kao i kad sam čitao Ljubinu knjigu "Vi što maštate o sreći". I tamo smo mogli da se "svađamo" od početka do kraja, ali je bilo zabavno.
Priznajem da je kod Nede malo teže pronaći suštinu, žene to dobro sakrivaju od nas, ali mislim da sam je našao: paralelni svetovi nisu makro događaj, oni su u svakom od nas ponaosob. Otkriti taj lični paralelni svet, "šta bi kad bi", je poriv skriven u svakom pojedincu. Traganje za tim svetom je avantura kojoj se ponekad prepuštamo, želja da se vratimo u trenutak kad smo krenuli odvojenom stazom neodvojivi je deo naše ličnosti. Život nam prolazi u svetu koji nismo odabrali, a ne u onom koji smo promašili.
Rekao sam Nedi šta sam ja u priči video (meni se pripisuje da "učitavam" ono što nije napisano) i da mi je žao što u priči ima previše balasta. Neke veće i deblje knjige koje ćemo čitati kao berbu '09 kazaće manje.
Parodija je da se jedan lingvista opredelio za "tech-art", a da "tech-artisti" sagorevaju u literarnim egzibicijama.
Međutim, dame su čudna sorta i ja sam oprezan kad se bave "muškim delom sveta". Sve može da bude namerno iskrivljeno.
Ma, znam ja to. Imam toliko iskustva. Vidis da sam nesto tako i napisao na pocetku teksta - "ne znam da li je to namerno ili nije". Medjutim, na kraju, kad sve podvucem, mislim da nije.
Takodje, slazem se sa tobom da roman ima prilicno zanimljivu ideju - to sam i sam rekao. Jedino mi je zao sto je ona naprosto zatrpana u geoloskim slojevima teskih recenica, neobicnih i, bar meni, stranih konstrukcija, koje mi nisu prijale oku i uhu.
Mozda je pisac namerno zeleo da to tako bude, da traganje bude sto teze - medjutim, opet kazem, meni to traganje vrlo cesto nije bilo ugodno - parale su mi usi reci upotrebljene na nacin koji mi se nije cinio prigodan, po meni nepotrebne inverzije reda reci u recenici, neprecizni pojmovi, itd.
Pošto je ovo otvorena diskusija reći ću par stvari. Da je neka druga polemika prosto bi bilo neumesno da se pisac oglašava na komentare o svojoj knjizi.
Vidim da je sporan ovaj "obim srčane frekvencije", moguće je da bi reč "opseg" bio jasniji. Ali ajmo sad prvo da razjasnimo "lingvističku omašku", ako je bila omaška, a nije. Kada u rečniku potražite reč obim, upućuje vas na opseg ili obujam. Dakle, sama sintagma "obim srčane frekvencije" nije nikakva moja izmišljotina. Nije valjda sporno da postoje lekovi, tzv. betablokatori tipa nekadašnjeg inderala, koji je proizvodila Galenika (koji se piju za smanjenje krvnog pritiska, doslovno citiram sa uputstva za korišćenje: "smanjuju srčanu frekvenciju"). Sreća je vaša što nemate u kući srčane bolesnike, pa niste čitali takva uputstva. Ja to redovno čitam. Takva mi porodična loza.
Ovo sa erozijom, mislim da se iz knjige može shvatiti: teško da je Švajcarska teren, na kome se dešavaju nestanci kuća ili ljudi u eroziji. Upravo zato je i sporan fajl Erosion i njegovi podaci. On je napravljen (da kažem podmetnut) u svrhe regrutovanja glavne junakinje u viši nivo Zone. Tačnije način njenog pristupa takvom fajlu ovde je važniji.
Što se tiče diskusije sa lekarima, mislim da oni neće naći ništa sporno. Ali eto možemo sad i sa hidrogeolozima, nemam ništa protiv.
Quote from: scallop on 03-11-2009, 09:22:38
Priznajem da je kod Nede malo teže pronaći suštinu, žene to dobro sakrivaju od nas, ali mislim da sam je našao: paralelni svetovi nisu makro događaj, oni su u svakom od nas ponaosob. Otkriti taj lični paralelni svet, "šta bi kad bi", je poriv skriven u svakom pojedincu. Traganje za tim svetom je avantura kojoj se ponekad prepuštamo, želja da se vratimo u trenutak kad smo krenuli odvojenom stazom neodvojivi je deo naše ličnosti. Život nam prolazi u svetu koji nismo odabrali, a ne u onom koji smo promašili.
svi smo pomalo skloni da razmisljamo o alternativnim putanjama. zato se ljudi valjda toliko dugo bave idejom putovanja kroz vreme i idejom svetova u kojima ljudi jesu krenuli tom nekom alternativnom putanjom. to je vrlo kompleksna tema, ali sam se kao i Scallop prepustila tokom citanja i zasad mi odgovara. Mislim da je ovo knjiga koja se cita vise puta. Uprkos mojoj neupucenosti u terminologiji vizualizacija price mi zasad ide prilicno lako (negde sam na polovini romana) mada priznajem, ima stvari koje ne razumem, ali pripisujem to svom nedovoljnom poznavanju sf terminologije.
Nedo, ne vredi da se batrgaš, jer nije potrebno. Ja sam srčani bolesnik, nosim pejsmejker i dobro znam sve o srčanoj frekvenciji. Farmaceuti su prilično nepismeni, ako si u njihovim uputstvima našla termin "obim". Naprosto, napravila si analogiju sa visokim C i kristalnim čašama ili duvanjem vetra i frekvencijom mosta i to je sjajno. Pojačavanje amplituda u identičnoj strukturi rada srčanog mišića dve osobe je zanimljiva mogućnost i to je "novum" za SF koji može da bude vrlo uspešan.
Za ostalo, pusti da se jave još neki čitači. Mića i ja i nismo neki, suviše smo profesionalno deformisani, pa nam svašta pada u oči. I, trepćemo.
Quote from: Mica Milovanovic on 03-11-2009, 01:09:57
Ja ne znam da li je to namerno ili nije, ali "erozija" nije ono što pisac misli da je "erozija" ili bar navodi u romanu da je "erozija" - na primer, rečenica: "Umesto Visokog stepena erozije prouzrokovanog na švajcarskim Alpima zimskim sportovima i sistematskim uništavanom vegetacijom, glavna vest na svim sportskim nacionalnim televizijama prethodnog dana bila je nova pobeda Reala" jednostavno nema smisla.
Moram da kažem i da je ovaj citat pogrešan. I sama sam se prepala kad sam videla "sportske nacionalne televizije", Mića je ovo citirao iz glave. U knjizi stoji: Umesto visokog stepena erozije prozrokovanog na švajcarskim Alpima zimskim sportovima i sistematski uništavanom vegetacijom, glavna vest na svim evropskim nacionalnim televizijama prethodnog dana bila nova pobeda Reala.
Naravno da nema smisla da se na sportskim televizijama raspravlja o stepenu erozije. Ali to ni ne piše u knjizi.
Drugo, erozija je proces koji traje godina, za posledicu može imati odron tla, što sam ja i napisala, i to u brdovitim krajevima pod nagibom većim od 15 stepeni. Već dva sata pokušavam da shvatim šta tu nije jasno?
Nema brige. Ko stigne do 81-ve strane već je pobednik ili je - pobeđen. Mića je, zapravo, imao primedbu na LFN. xcheers
To je pročitao unazad (National Football League), pa su se otud stvorile nacionalne sportske televizije. Zanimljivo. I ja sam saznala ponešto o tome kako razmišljaju muškarci :)
eto do čega sve dovodi brzinsko čitanje...
Nisam citirao iz glave, pokušavao sam da prekucam, ali sam ćorav i ne vidim dobro. Taj deo rečenice nije bitan za ono što sam hteo da kažem.
To što si rekla u tvom postu "da je Švajcarska teren, na kome se dešavaju nestanci kuća ili ljudi u eroziji" potvrđuje ono što sam rekao - to naprosto nema smisla. Erozija je naprosto reč koja se ne koristi u tom kontekstu, ljudi koji se bave erozijom ne bi te rečenice formulisali na način na koji si ih ti formulisala... Kad stručnjaci govore o eroziji tla, uglavnom podrazumevaju dugotrajne procese. Niko od stručnjaka, kada bi bio pozvan na televiziju zbog nekog odrona tla, ne bi tom prilikom pominjao eroziju, jer je to drugi tip procesa. I stručnjaci za eroziju tla nisu hidrogeolozi. To se uči na drugim fakultetima, pre svega šumarskom. Veruj mi. Ili pitaj nekoga... :)
Frekvenca ne može da ima obim. To naprosto nema smisla... Ali to nije moj fah, pa ostavljam mogućnost (istina malu) da medicinari imaju neku svoju terminologiju. Uzgred, i ja koristim beta-blokatore, pa nikada nisam čuo za tako nešto... :(
A na televiziji inace govore strucnjaci!
Recimo ovako:
Bor: Dodeljene nove kuće oštećenima
Porodice Vojinović i Miroš dobile su nove domove od Rudarsko-topionačarskog
basena Bor. Njihove prethodne kuće nestale su u eroziji koja je progutala
desetak zgrada. Uzrok erozije verovatno je stari površinski kop rudnika
bakra
http://www.mefeedia.com/watch/22620845 (http://www.mefeedia.com/watch/22620845)
Frekvencija može da ima opseg u kome varira, http://sr.wikipedia.org/wiki/Ширина_фреквентног_опсега (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%84%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3_%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%B5%D0%B3%D0%B0). Hrvatima je opseg ono što je nama obim. Možda je tu negde nastala greška u prevodu.
Erozija u datom videu je spora, nije odron.
Kod sf-a terminologija, sve dok ne postane usvojena, može da skrene pažnju čitaocu i da ne vidi suštinu. A to nikako ne bi trebalo da bude problem. Ima mnogo reči i izraza koji su se prvi put pojavile u fantastici, a kasnije bile usvojene i koristili su ih mnogi pisci.
Čini mi se da je scalop uspeo da "ukači" poruku i senzibilitet ove knjige.
Ne mogu a da ne citiram:
Прочитао сам Чуваре Севера
Мени је било занимљиво, а нарочито због тога што је баш апстрактно до коске, стварно изненађујуће
Оно је на граници поезије
Али је прави, тврди СФ у којем се научници жестоко опањкавају као сујетна бића...
Iz večerašnjeg razgovora o književnosti a vezano za Čuvare Severa...
A mozda da ne citiras bas svaki komentar, bar za visi cilj marketinga?
Pročitao iz cuga. Iznenađen nivoom apstrakcije, prava poetska simulacija tvrdog SF-a.
Mislim da ste se nepotrebno uhvatili za tu eroziju. Greška je verovatno u tome što je autorica uopšte pokušala da nešto objašnjava, to je uvek smrt za svaku vrstu teksta.
Quote from: Melkor on 05-11-2009, 02:19:33
A mozda da ne citiras bas svaki komentar, bar za visi cilj marketinga?
Do sada nisam dobila ni jedan negativan komentar za ovaj roman. :)
Naravno, ali ne zaboravi da je sve relativno (a ne samo dobro ili lose ko sto rece Cornelius). Ma koliko da je autor imao zelju da pohvali, onakav komentar na mene ima poprilicno negativno dejstvo, to jest, ne bih se uhvatio za knjigu koja je hvaljena na taj nacin. Ali, da preduhitrim scalopa, ja ionako ne citam domace autore i mozda se samo spremam da uskoro legnem na pogresnu nogu.
kako to misliš "ne čitaš domaće autore"?
Ne pišu na engleskom. :lol:
Sto se mene tice, zbog zanimljive ideje ovaj roman ima prelaznu ocenu, ali je ta prelazna ocena sve sto od mene moze dobiti.
Meni se dopalo. Ima neobicnu formu poetskog sf, koja je pomalo neocekivana i retka, a na mene je roman delovao umirujuce i malo hipnotisuce, u pozitivnom smislu. :) Terminologiju ne poznajem dobro, ali nisam se uznemiravala previse zbog toga jer je uprkos tome citanje islo glatko. Kad budem procitala sve knjige (a bogami ima tu materijala!) planiram da se uhvatim citanja "Cuvara" jos jednom.
Hvala Biljo. Posebno je mi je drago da se tebi dopalo. A što se tiče te terminologije, mislim da ona i nije toliko deo nekog drugačijeg sveta. Mislila sam da će ljudi više postavljati pitanja kakav je to mehanizam koji omogućava postojanje u dva paralelna univerzuma. Da je upravo to diskutabilno kada je u pitanju ova knjiga. Ali kao što rekoh i sama kvantna fizika vešto izbegava da daje odgovore na ta pitanja. A to onda piscima zvuči kao podstrek da na tu temu spekulišu.
O ovoj temi bih mogla jednom da razgovaram sa mojim ocem, posto je on kvantni fizicar. Nije mi jasno kako se toga nisam setila ranije. Ali mene ne kopka bas mehanizam (jer je to suvise kompleksno) nego posledice i sustina vise univerzuma, odnosno da li je moguce povezivanje i kakve bi bile posledice. I kako bi to sve skupa funkcionisalo. Mislim da je ovo vraski atraktivna ali zahtevna tema.
Ako je svemir beskonačan, onda ne postoje drugi univerzumi. To praktično znači da je naš univerzum jedan jedini koji postoji, što je, onako...sumnjivo, egocentrično. Ako pođemo od činjenice da je univerzum kakav ga mi poznajemo unikatna pojava, moramo se zapitati da li bi u drugim verzijama univerzuma vladala drugačija pravila fizike i drugačiji hemijski zakoni? Postoji li univerzalna svest i da li je svest moguće preneti kroz neki medij kao što se energija prenosi?
Na ta pitanja kvantna fizika ima svoje odgovore. Međutim, teorija multiverzuma, iako dosta popularna toliko ne objašnjava zakone fizike. Stoga je jako teško govoriti o fizičkom mehanizmu koji stvara te univerzume i zakone unutar istih. Ovaj proces zahteva svoje sopstvene meta-zakone. Problem se tako pomera na meta-zakone univerzuma.
kako je slatko videti da se neko bavi temama koje smo izanđali pre 20 godina...
Quote from: Boban on 05-11-2009, 12:15:55
kako je slatko videti da se neko bavi temama koje smo izanđali pre 20 godina...
A kako ste rešili problem kvantne gravitacije?
pa vidiš, mi nismo kvantni fizičari, mi smo pisci; mi ne rešavamo naučne zavrzlame, nego pokušavamo da se bavimo literaturom.
Da li kada pišeš ljubavni roman objašnjavaš kako radi semafor na ulici ili automatska naplata u ekspres restoranu?
Ali vidiš čitaoci traže od pisaca sf-a da im ponude neko, makar i neverovatno rešenje, kad se inspiriše tim estetičnim teorijama koje današnja kvantna fizika ima. Meni lično te teorije lepše od bilo koje književnosti.
S druge strane, ni ja nisam inženjer šumarstva, niti pejzažne arhitekture, pa su se ovde uhvatili erozije u svim njenim slojevima, iako sam ja napisala da je čovek nastradao u odronu (str. 31), samo se fajl zove EROSION.
Kvantni skok ili metafizička mehanika, postoji u literaturi još od Odiseje, pa sve do Bulgakova, Kastanede i Dicka... Kod Kastanede je svet stvar percepcije, o čemu je on dosta razglabao. Šamanske tehnike su metafizičke jer se rekalibracijom percepcije dolazi do novih svetova ili "dimenzija". U normalnoj percepciji "smrt" je upravo to: prelaz u drugu dimenziju, nevidljivu iz postojeće perspektive. Fizika nema nikakve veze s tim pošto je, kao nauka, potpuno nesvesna subjektivnih implikacija. I Dekart je tvrdio da je svet samo stvar percepcije, to jest, našeg "viđenja". Što se kvantne gravitačije tiče, pretvaranje beskraja u krajnost je čista fraktalna rekalibracija - gravitacija je direktno posledica percepcije (ono što održava percepciju na okupu). Problem nauke (fizike) je samo u tome što hoće da sve prevede na jezik matematike - kako bi postalo "razumljivo" (he he he). 8-)
A što se pisaca tiče, oni samo koriste kulise i animatrone kako bi "dočarali" kvantni skok...
Ne znam da li je Kastaneda baš primer za kvantni skok, ali recimo da se to može i tako posmatrati. On više govori o pomeranju skupne tačke, što se sad opet tiče mikroplana. I tehnike o kojima govori svakako su stimulisane i upotrebom halucinogenih supstanci. Dobro, ne nužno, neki prevaziđu, dođu do nivoa svesti kada im to više nije potrebno. U svakom slučaju Kastanedini svetovi mogli bi biti samo jedan aspekt TOE.
Pomeranjem skupne tačke na novu poziciju stvara se, ili se stiže u, potpuno novi svet. Uopšte nisu nužne halucinogene supstance, dovoljno je da se dekonstrukcijom navika i prestankom refleksije (stopping the world) oslobodi energija vezana za projekcije (koje i jesu svet). Taj prelaz iz percepcije u čistu energiju je uslov za kvantni skok, a on se postiže najobičnijom meditacijom (i to ne samo sedenjem i ispražnjivanjem uma, već i analitičkim mišljenjem, usredsređenjem na ono što se čini sada - to jest, odustajanjem od projektovanja i zamišljanja).
A što se tiče EROZIJE, mislim da je trebalo da odabereš drugi izraz: odron, lavina, klizište, jer je erozija ipak izraz koji prati promene i degradaciju terena u dužem vremenskom periodu, a ne označava baš neki nagli događaj i katastrofu.
Sitnicarenje. Da li vi ljudi IKAD uzivate u citanju knjige (osim mozda sopstvenih)?
:(Rekoh da sam upotrebila reč ODRON pri opisu kako je čovek nastradao, da li da crtam?
Da sam fajl nazvala odron onda ne bismo imali poglavlje koje počinje velikim E. A baš zato što je erozija dugotrajan proces, fajl se tako zove.
Inače, ovo oko erozije sve me više podseća na one kritičare koji su pomenuli kako Šekspir nije bio poznavalac geografije, kada je na početku Zimske bajke napisao da Bohemija izlazi na more.
But to tell the truth, geography was never Shakespeare's strongest subject. For example, he tacked a seacoast onto landlocked Bohemia in A Winter's Tale.
Ovako nešto: :?
http://www.cnn.com/2009/US/10/13/washington.landslide/index.html (http://www.cnn.com/2009/US/10/13/washington.landslide/index.html)
http://www.cnn.com/2009/US/10/13/washington.landslide/index.html#cnnSTCPhoto (http://www.cnn.com/2009/US/10/13/washington.landslide/index.html#cnnSTCPhoto)
"Every morning I hear big rocks coming down," said longtime valley resident Frank Koch.
But a landslide over the weekend was more than Koch and the other 1,500 people in the Nile Valley bargained for.
"We just had the whole face of the mountain just pretty much come off," said Valerie Royster, manager of the Woodshed Restaurant, which sits just across the road from the edge of the landslide.
The slide covered a quarter-mile to half-mile of State Route 410, which connects Yakima with Mount Rainier National Park
Nedo, dobrodošla u SF. Zato se tako i naziva: Sve je sadržano u fantastičnom, a onda se rasprava raspada na naučnom. Boban ima pravo. Pre četvrt veka gotovo da i nismo razgovarali o tome kako je nešto napisano, već kako je "naučni" motiv upotrebljen i da li "drži vodu". Sećam se niz anegdota na tu temu, ali ovo nije pravo mesto. ABN je ostao zaglavljen negde u tom paralelnom svetu. Ostali su krenuli dalje. Ne moraš ništa da objašnjavaš "kako i zašto", nije trebalo ni u knjizi.
Izvinjavam se autorici zbog EROZIJE. Nadovezao sam se na besplodnu diskusiju, a pri čitanju knjige to mi uopšte nije zasmetalo.
Voleo bih, međutim, da objasni šta su tačno "satelitske zone". Ne zato što insistiram na preciznosti tehno žargona, pošto žargon samo treba da dočara opštu atmosferu a ne da je u detalje iscrtava. Mislim da je upravo u ovom denominatoru ključ za razumevanje lavirinta u kojem se junakinja tako dobro snalazi...
Nema potrebe da se izvinjavaš. Hvala na čitanju. I na interesantnoj diskusiji, nekog ko je upućen.
Što se tiče satelitskih zona, to bi mogli biti veliki satelitski sistemi poput INTELSATA ili EUTELSATA, recimo ovako:
http://www.intelsat.com/network/teleports/ (http://www.intelsat.com/network/teleports/)
zadovoljan?
Ukoliko ćemo da poštujemo princip ekskluziviteta, prilično sam zadovoljan 8-)
Dobro, dok se dođe do Principa eksluziviteta, u iskustvu pisca krene se od prvog satelitskog centra koji sam imala prilike da vidim, koji su izgradili Japanci u Ivanjici. Malo je reći da sam se ja tamo osećala kao svoj na svome. Onda su ga naravno roknuli '99, pa sam prisustvovala revitalizaciji koja je ne baš najbolje urađena, tako da je antena od 18,2m ličila na krivi toranj u Pizi.
E onda sam videla Intelsatove portove i shvatila da bi jedan tako složen satelitski sistem mogao da nadzire procese odleđivanja severa, a Zona koja ima tako sofisticiran satelitski sistem ima naravno i eksperte koji to nadziru i imaju načina da utiču na te procese.
Još jedan prikaz romana...
http://kultura.krstarica.com/l/knjige/tehnologija-u-sluzbi-ljubavi/ (http://kultura.krstarica.com/l/knjige/tehnologija-u-sluzbi-ljubavi/)
Ivana, hvala, ovo je jako lepo napisano. Ima neki poseban šarm :) A posebno mi je drago da si baš ti pisala o tome.
Pozdrav za angel xjap
Drago mi je da ti se dopalo. :)
ovo počlinje da liči na ženski kružok podrške i razumevanja.
Ja moram priznati da imam dosta problema sa ovom knjigom; očigledno ona zahteva mentalne resurse koje nisam očekivao da ću morati da upotrebim ili koje nisam voljan da pokrećem.
Quote from: Boban on 17-11-2009, 13:07:55
ovo počlinje da liči na ženski kružok podrške i razumevanja.
Ja moram priznati da imam dosta problema sa ovom knjigom; očigledno ona zahteva mentalne resurse koje nisam očekivao da ću morati da upotrebim ili koje nisam voljan da pokrećem.
Bobane, ja sam uopšte počastvovana što ste uzeli to u ruke. Mislim da čovek koji ima toliko iskustvo i u pisanju i u čitanju fantastike, ovo može da shvati kao priču za malu decu. S druge strane, moguće da registar te knjige odbija čitaoca. Na to sam bila spremna kad sam pisala. Meni je to izletelo iz glave i ja nisam htela to da prevodim na neki poetičniji, književniji jezik. A to je možda trebalo.
Isto tako, nikako da nabavim od Spomenke Otisak zveri u pepelu. Sad privodim kraju Jakšića i to mi je sledeće na listi. Pa da vidim kakve ću ja mentalne resurse morati da pokrenem.
čitaoca ne možeš potceniti...
Zar jesam?
Meni nije smetalo, upravo kako je napisala Ivana, rukovodila sam se intuicijom. Uostalom, ionako planiram da je procitam bar jos jedanput. :)
Dobro je, Biljo! Vidiš da nas Boban proziva za neki sf AFŽ 8-)
see u in belgrade 30/11/09 xyxy
Ženska intuicija kao neophodan sastojak za uživanje u knjizi... zašto da ne?
Mnogo bih voleo da uspem da iščitam tih nekoliko strana od kojih se knjiga sastoji i da mogu argumentovano da je viviseciram.
Nećeš uspeti. Ti nikada ne uspeš. Zato i jesi urednik i izdavač. :!:
Quote from: Boban on 17-11-2009, 15:55:13
Ženska intuicija kao neophodan sastojak za uživanje u knjizi... zašto da ne?
Mnogo bih voleo da uspem da iščitam tih nekoliko strana od kojih se knjiga sastoji i da mogu argumentovano da je viviseciram.
You are more than welcome!
Nosim tu knjigu svuda sa sobom, koristim svaku pauzu, čak i crvena svetla na semaforu da pokušam da dočitam još neku rečenicu...
Quote from: Boban on 18-11-2009, 12:48:36
Nosim tu knjigu svuda sa sobom, koristim svaku pauzu, čak i crvena svetla na semaforu da pokušam da dočitam još neku rečenicu...
Ako voziš kao što čitaš i pišeš, onda neće biti problema u saobraćaju.
Samo da ne bude Much Ado about Nothing!
Koliko se ja sećam Boban može za vreme vožnje i da popravlja vrata na automobilu. Sto i kusur na sat, ja držim volan i nogu na gasu, a on otvori vrata, uzme šrafciger i popravi kvar. :lol:
Radmilo, bilo je i gorih trenutaka. Kad nije uspevao da u voznji popravi kvar.
Znam. Jednom smo ispod nadvožnjaka, iz pravca Novog Sada, čekali da nam se svećice, okvašene jakom kišom -osuše.
Uspeo sam da se izborim sa jedanaest redova danas... podbacio sam u količini plus nisam ništa razumeo, ali ne odustajem, ova hrabra žena zaslužuje da dobije nepristrasnu kritiku... kad tad.
Bobane, hvala sto svoje dragoceno vreme odvajas na citanje moje knjige. Cenicu tvoju kritiku, kakva god da je i naravno imati na umu da i ako mi ne prija dolazi od ZNALCA!
danas sam imao mnogo više vremena nego juče, ali sam naišao na pasaž koji me je zakucao. Ako se ne izborim s njim do ponoći, odustajem.
Quote from: Boban on 19-11-2009, 18:52:54
danas sam imao mnogo više vremena nego juče, ali sam naišao na pasaž koji me je zakucao. Ako se ne izborim s njim do ponoći, odustajem.
:D :D :D
I poslije se čudiš što te neki ljudi ne vole. :shock:
gledaj, ygggge, mene je lako ne voleti, zato i jeste veličina onih koji me vole veća.
Sad znam zašto sam toliki, a neki ni za prineti. :o
večeras progovorio nekoliko reči s autoricom... vredna, inteligentna žena, moram da nađem snage i probijem se kroz njeno pisanije... srpski.
Da li je autorki srpski maternji?
počinjem da umišljam svašta.
I koješta. Možeš ti da čitaš. Nije sve izgubljeno za tebe.
Quote from: Boban on 24-11-2009, 00:57:21
večeras progovorio nekoliko reči s autoricom... vredna, inteligentna žena, moram da nađem snage i probijem se kroz njeno pisanije... srpski.
Da li je autorki srpski maternji?
počinjem da umišljam svašta.
Da li je Kišu srpski maternji?
Jedno mogu pouzdano da kažem - školovala sam se na srpskom jeziku u sredini koja je višejezična. Moguće je da neke druge jezike samo bolje akcentujem, ali ne bih mogla na njima da pišem.
Šta tačno znači maternji? Jezik kojim se govori u kući ili jezik koji koristimo u formalnoj komunikaciji kao služebeni i na kojem smo školovani?
Ne obraćaj pažnju na Bobana. On samo odugovlači.
dakle, pogodio sam, nije ti srpski osnovni jezik.
E, nije to greh, ali možda objašnjava neke stvari.
Ja sam to odavno rekao, ali me niko ne slusa... :cry:
Latinski
Da se ne zaboravi:
30. novembar
Udruženje ljubitelja fantastike Lazar Komarčić
Beograd, Dom Omladine Beograda, u 19h,
Novi horizonti
Izdavačka kuća Tardis je posvećena izdavanju fantastike iz pera domaćih autora. Ovaj put vam izdvajamo dva nova imena na sceni, dva nova romana, oba prve knjige: Čuvari severa Nede Mandić–Spasojević i Prolaz, Biljane Malešević.
Quote from: Boban on 24-11-2009, 12:35:24
dakle, pogodio sam, nije ti srpski osnovni jezik.
E, nije to greh, ali možda objašnjava neke stvari.
Profesore Higins, ako ste vi shvatili, nadam se da sa mađarskim lingvistom neće biti problema :-)
Pitanje je samo šta je tačno vizija ovih naših današnjih Pigmaliona?
Obrazovana glupača...
Quote from: Lord Kufer on 24-11-2009, 14:56:21
Obrazovana glupača...
Šta bi zaista bilo da sam malo više bila Eliza? Možda bih sada već bila neka svetski poznata naučna radnica ili, u najmanju ruku i sama profesor na fakultetu. Možda bih sa Koštunicom pisala Ustav umesto postovala na ZS? Možda bih na okruglim stolovima diskutovala o svetskoj ekonomskoj krizi ili bi možda napamet znala šta sve ide uz Prada cipele kao neke naše dramske spisateljice.
A ima i drugih vizija...
"...od svojih devojčica očekuju da pošteno i smerno, nose svoje, skupom strujom i još skupljim skalpelom oblikovane noge, nadograđenu kosu i novu Pradinu tašnu. Zbog ovog ili onog vek trajanja je vrlo ograničen a oni se vremenom pretvaraju u izvornog Pigmaliona, osvedočenog ženomrsca."
Ključna reč - "svojih".
sjajno... mislim, mnogo je lepše kada se devojčica batrga; to poprilično podiže užitak.
Biće zanimljivi ovi predstojeći hladni dani...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.tardis.rs%2Fimages%2Fstories%2Fcuvari-prikaz.jpg&hash=916cfbe6f6c8693d26f162503bf79cb8c4563a8e)
Blic, dodatak Knjiga od 25.04.2010.
Odlicna je knjiga, i svakako nam treba vise takvog, veoma kvalitetnog stiva, a manje onih "standardnih" dzepnih i manje dzepnih izdanja (ali samo po formatu ne i sadrzaju) od autorki voditeljki, sponzorusa, manekenki i sl. Meni je uvek zanimljiv roman opisan sa zenskog gledista, stava, ali mi je vec muka od onog sto se inace na trzistu nudi uz ogroman marketing. Romani poput Nedinog nemaju ni blizu publicitet koji zasluzuju a to je steta.
šta fali sponzorušama?
Biljo, super je biti na marginama u zemlji gde su Bjelica, Mojsilović, Habjanović, i da ne nabrajam ZVEZDE xyxy
Biti na margini ne podrazumeva kvalitetno kontriranje pomenutim imenima.
Quote from: libeat on 01-05-2010, 15:41:00
Biti na margini ne podrazumeva kvalitetno kontriranje pomenutim imenima.
Ne umem kvalitetno ni da kuvam, ni da strikam u emisijama.
Vidi, ono je bila onako, generalna opaska, svakako ne upućena sa namerom da akcentira išta uvredljivo po tebe lično.
Htela sam samo da naglasim kako smatram da i u "centru" i na "margini" ima i dobre i loše proze, pa mi sama "lokacija" stvarno ne garantuje kvalitet.
Mislim da kontriranje takvim piscima nije nacin. Pisci koji pisu na jedan drugaciji nacin, malo otrgnuti od te zavicajnosti, sa iskorakom iz nje, prosto se nekako nuzno nadju na marginama.
A brine me nesto drugo. Sad cu ja verovatno malo zarezati granu na kojoj sedim :D Brine me cinjenica da u Srbiji od Isidore Sekulic ne postoji kvalitetan zenski pisac i jednostavno me niko nece uveriti u suprotno. Ignorisuci cinjenicu da nijedna od tih dama koje se bave pisanjem (osim Isidore Sekulic) ne sedi u Akademiji, prosto se jedna takva zenska figura jos nije pojavila. Naravno, ne mislim da je Akademija neko jako pozeljno mesto, ali ako se neko seti i jedne zene pisca koja pise na srpskom jeziku, a da se njen knjizevni opus moze porediti sa Isidorom Sekulic, nek me uputi. Ja je do sada nisam srela.
U Hrvatskoj bi to mogla biti Dubravka Ugresic, ali to je, sto bi sami Hrvati rekli dulja prica. Ona vec vise od 15 godina i ne zivi u Hrvatskoj i poznatija je u Holandiji, Italiji, Nemackoj, Americi, pa cak i Srbiji i prihvacenija, nego u rodnoj Hrvatskoj. Ne, mi definitivno nemamo taj format zenskog pisca. Tako da ove sto strikaju i kuvaju mogu biti ponosne, jer ce jos jako dugo to moci da rade, mozda neka (npr. Habjanovic, sto osvestava rukopise) doceka i Nobela xuss
Neće se protivim za tvrdnju iz prvog pasusa, verovatno si u pravu – ja slabo čitam domaću prozu, van žanrovske – ali meni je Mirjana Novaković trenutno vrh. I to tvrdim samo na bazi jednog pročitanog romana – čekam nestrpljivo drugi – nego i zato što u njemu prepoznajem kvalitete koje smatram neophodnima u autora: zrelost izraza, zavidna snaga teksta i vrlo dobro savladan zanat pripovedanja. Ostalo su, naravno, finese koje spadaju u domen afiniteta, ali mislim da bi mi "legao" svaki njen roman, bez obzira na tematiku.
Za ostatak po pitanju štikačke nepravde... eh. Tu nema leka. Ali kapiram da se dobra knjiga baš i ne zanemaruje tako lako. Jes' da malko potraje, ali... sve to na kraju nekako dođe na svoje. Bar donekle. :)
Quote from: libeat on 04-05-2010, 10:29:55
Neće se protivim za tvrdnju iz prvog pasusa, verovatno si u pravu – ja slabo čitam domaću prozu, van žanrovske – ali meni je Mirjana Novaković trenutno vrh. I to tvrdim samo na bazi jednog pročitanog romana – čekam nestrpljivo drugi – nego i zato što u njemu prepoznajem kvalitete koje smatram neophodnima u autora: zrelost izraza, zavidna snaga teksta i vrlo dobro savladan zanat pripovedanja. Ostalo su, naravno, finese koje spadaju u domen afiniteta, ali mislim da bi mi "legao" svaki njen roman, bez obzira na tematiku.
Za ostatak po pitanju štikačke nepravde... eh. Tu nema leka. Ali kapiram da se dobra knjiga baš i ne zanemaruje tako lako. Jes' da malko potraje, ali... sve to na kraju nekako dođe na svoje. Bar donekle. :)
Moje lično mišljenje, naročito što se tiče ovog poslednjeg što si napisala, jeste da zapravo TREBA SKRENUTI PAŽNJU od strane stručne javnosti, dakle ljudi koji se bave ozbiljnom esejistikom, na dobre ženske pisce i hvala što si mi skrenula pažnju na Mirjanu Novaković. Već jedno duže vreme razmišljam o jednoj knjizi koja bi na objektivan, ali provokativan način (bez štedenja književnog smeća svih onih autorki koje su iskoristile svoje nekakve lične istorije, pa se samoprevazišle u samospoznaji, počele da štancuju silne opuse koji ne vrede ništa) obratiti dakle pažnju i na one autorke koje godinama pišu nešto što je kvalitetna proza. Sa Isidorom Sekulić sam to delimično uradila, ali o njoj su mnogi već mnogo rekli, nažalost nakon njene smrti, a ja mislim da stručna javnost MORA reći da imamo i autorki koje ne štrikaju i ne kuvaju, ne mašu sa bilborda i ne potpisuju brdo smeća na sajmovima, ali ipak postoje. Tu je recimo vrlo ezoterična proza Marice Josimčević, tu su detektivski romani (satire) Mirjane Đurđević, i tu je zajedničko izdanje beogradskog Samizdata i zagrebačkog Konzora sa kompletnim delima Dubravke Ugrešić, što prosto zaslužuje jednu zbirku eseja (o čemu sam pisala po raznim književnim časopisima) da dospe do šire javnosti.
To stoji, ali vidi; slutim da ti kupci koji reaguju na štrikanje, kuvanje i bilborde ipak slabo reaguju na stručne eseje. A ovi koji dobro reaguju na stručne eseje ionako ne obraćaju mnogo pažnje na sve ono drugo, tako da se tu manje toga poklapa nego što se na prvi pogled čini.
Ali u principu se slažem sa svime što predlažeš, samo ne vidim jasne prečice da se to postigne, osim vremenom, kvalitetom i dobrim reakcijama kupaca. Tek kad se to troje složi i preklopi, onda se dobije taj krajnji rezultat koji pominješ.
A ta ideja koju imaš jeste dobra, ali samo ako ne bude u formi knjige. Bar ja tako mislim; zahtevne knjige se teško prodaju, to možda i jeste glavni problem. Recimo, razmisli o prednostima nekog drugog medijuma, poželjno elektronskog.
Meni se knjiga dopada, autorka još više. Ali, kao i svaki Dirty Old Man, ja sam subjektivan...
Cemu tolika strogost, pogotovo prema sebi, Nedo. Raznolikost u literaturi je pozitivna, i u smislu zanra i u smislu stila i nacina pripovedanja. Ne vidim zasto bi sebe stavila u inferiornu poziciju u odnosu na bilo kog pisca, i ne vidim razlog da se pravi podela na "zenske" i "muske" pisce, bar ne u smislu kvaliteta.
POstoji razlika u nacinu pogleda na svet, i taj aspekt smatram pozitivnim i osvezavajucim, ali ne bih se slozila da postoji samo zenska generalno losa spisateljska scena koja se prepoznaje po "strikanju, kuvanju i bilbordima". Postoje losi romani napisani od strane oba pola, samo sto zenskih pisaca, zasad, ima daleko brojcano manje, pa se naravno teze dolazi do kvaliteta (ali lako do bilborda ako imate para i dobre nogice).
Mmm... nogice. O, da. xfrog
Dirty, zapažam da besomučno naskačeš na postove ženskih članova sa ovakvim i sličnim upadicama, uglavnom bez veze sa temom.
Pokušaj da budeš fin ili idi da se igraš negde drugde.
Quote from: Bilja on 12-05-2010, 14:53:40
Cemu tolika strogost, pogotovo prema sebi, Nedo. Raznolikost u literaturi je pozitivna, i u smislu zanra i u smislu stila i nacina pripovedanja. Ne vidim zasto bi sebe stavila u inferiornu poziciju u odnosu na bilo kog pisca, i ne vidim razlog da se pravi podela na "zenske" i "muske" pisce, bar ne u smislu kvaliteta.
POstoji razlika u nacinu pogleda na svet, i taj aspekt smatram pozitivnim i osvezavajucim, ali ne bih se slozila da postoji samo zenska generalno losa spisateljska scena koja se prepoznaje po "strikanju, kuvanju i bilbordima". Postoje losi romani napisani od strane oba pola, samo sto zenskih pisaca, zasad, ima daleko brojcano manje, pa se naravno teze dolazi do kvaliteta (ali lako do bilborda ako imate para i dobre nogice).
Pa nisam još objavila toliko knjiga, da bismo mogli govoriti u bilo kom smislu o kvalitetu mogu ukupnog opusa. Moguće je da su moje esejističke studije vredne pažnje, samo, kao što sam rekla, osim pisaca koji objavljuju po tim časopisima, ja ne verujem da je to i urednik čitao.
Ovde se radi o nečem drugom. O naletu tzv. ŽENSKIH PISACA, izniklih iz raznih branši, sa raznim "bogatim ličnim istorijama", koje imaju zavidne opuse, a koji, ako mene pitaš, a ovo ne govorim samo zato što mi smeta što mašu sa bilborda, već i zato što sam ponešto od tog smeća i čitala, ne vrede ništa sa književno-teoretskog, pa ako hoćeš i estetskog i umetničkog aspekta. I to neko treba glasno da kaže! Mogu samo da nabrojim televizijske kuće: Pink, RTS, B92; BN i da odmah prepoznate o kojim "damama" je reč. Ne bih ovo govorila bez pokrića, kažem ponešto od toga sam bila prinuđena da pročitam, samo zato da kad o tome govorim, mogu jasno da kažem - to je što se mene tiče, kao nekog ko se od 1991. obraća stručnim tekstovima u književnim časopisima, TRASH.
Ne vidim zašto bi ja tu bila u inferiornoj poziciji. Možda samo kvantitativno. Nisam objavila godišnje jednu knjigu, jer nisam smatrala da je bilo vredno objavljivanja. Do sad bi ih možda imala 10. Samo, kada počneš da pišeš rano, pa se posle osvrneš na to svoje rano pisanje, izgleda ti otprilike one težine tipa Mome Kapora. A ja to nisam htela.
A što se tiče muških pisaca, naravno i tu postoji ono što je kvalitetno i ono što je smeće, samo što se o tome više govori. Bar koliko je meni poznato i po dnevnim novinama i po književnim časopisima.
Je li ti to pljuješ Momu Kapora?
Ima nas koji smo odrasli uz Beleške jedne Ane u Ilustrovanoj politici u vreme kada jedva da je bilo televizije, a telefon i internet još nisu bili ni u dugoročnom planu?
Quote from: Boban on 13-05-2010, 13:42:49
Je li ti to pljuješ Momu Kapora?
Ima nas koji smo odrasli uz Beleške jedne Ane u Ilustrovanoj politici u vreme kada jedva da je bilo televizije, a telefon i internet još nisu bili ni u dugoročnom planu?
Taman posla da ga pljujem. I ja volim neka njegova dela, npr. Unu. Ali potpuno je druga stvar šta ko želi od svog pisanja. Taj žanr
is definitely not my cup of tea.
Pogresno sam se izrazila. Nisam mislila da se postavljas inferiorno u odnosu na tu neku "kvantitativnu" literaturu, nego u odnosu na one koje smatras boljima od sebe. A to nema smisla jer se zanrovski i stilski razlikujete, a citaocima kvalitetne literature je potrebna raznolikost.
Licno, nemam nista protiv ni lakse literature, ali cak ni u tu kategoriju ne racunam literarne pokusaje bivsih sponzorusa i samozvanih novinarki/pevacica/glumica u stilu "ja i moj superzanimljivi zivot i moja superpametna filozofska zapazanja". Neciji egotripovi me ne zanimaju i zamara me odususto bilo kakve samokriticnosti u tim spodobama. U ovoj semikategoriji kvaziknjizevnosti ima i muskih autora cija literarna nedela zaobilazim u sirokom luku.
(https://www.znaksagite.com/ghoul/neda1.jpg)
Slažem se sa Biljom. U laku literaturu bi strpao recimo neke detektivske romane, ili urbanu fantastiku Džima Bučera. Ono o čemu govorimo ovde nekoliko zadnjih postova, ne spada čak ni u to. Danas svako ko ima para ili sponzore, piše knjigu. I Marijana Mateus piše knjigu. I Boban Rajević piše knjigu, a to je pevač za koga ne znaš da li gore peva, ili se gore oblači. I Legija piše knjige. Verovatno će se uskoro pojaviti i Čumetovi i Šarićevi memoari.
Ali ne treba odustati. Nisu svi isti, i uvek će biti publike koja će pre dati šansu Bilji, Nedi, nego nekoj sponzoruši koja se stalno šetka po tv emisijama.