U prevodu Save Babića...
Преци су напустили пут богова. Где је протон псеудос? Ко је лагао први? За протеклих педесет или стотину, или сто педесет година неко је лагао и нас је скренуо с пута богова. Ко је то био? Где се збила прва лаж? Како се збило скретање? Да ли забуна? Намерна превара? Када се збила?
*
Насупрот лепоти искрсла је корист. Али пре него што би било ко могао да начини приговор, најодлучније треба утврдити да је лепота вредност, а насупрот томе корист није вредност. Када завлада мисао о користи, људи ће почети да верују да је држава погон. Човек није егзистенцијално биће, него произвођач, или потрошач. Када лепота не казује шта је корисно, него корист казује шта је лепо, то се зове пропаганда.
*
Смисао бића различитих нација не налази се у њима самима, него у универзалности целог човечанства.
*
Неподношљиво је ако једна нација не зна о себи ништа друго до да је она највећа међу свим народима света. Позвана је на најузвишеније, али не чини ништа друго до што се огледа.
*
Нација је имала две историје: једна се учила у школи, али онај ко се освестио, похитао је да је заборави... Историја која се учи јесте све сам мед и шећер и изборна пропаганда, а прећутана је све сам отров, завист и освета.
*
Свет се може изменити једино унутарњом обновом човека. Политика само наизглед мења, а суштину ни не дотиче. Једино религиозно преображен човек може остварити социјални поредак, светски мир и само тако је једном и заувек могуће уклонити глад и оскудицу. Треба почети од метафизике.
*
Тежину кризе народ најјаче осећа, то је истина. Али је народ понајвећма у ситуацији да издржи и поднесе целу кризу. Народ понајмање уме да промени сопствену судбину; али стоји на ненарушивом тлу. То тло је земља.
*
Како политика убија нацију? Тако што уместо духовне идеје поставља корист. Тако што уместо духовне делатности разглашава праксу. Тако што захтева просперитет уместо лепоте. Тако што врши пропаганду, односно уметност ставља у службу користи. Тако што каже: препород зависи од спољњих средстава. Тако што каже: пример треба узети из прошлости; пример треба узети из иностранства. Тако што доноси спољње реформе и одржава веру у спољње реформе.
Око нас влада лаж. И у новинским уводницима и у књижевним делима. Сви знају да је тако. Стварност нам се не казује, она се закукуљује и - ми због тога не живимо истинским живом, тако је изгубљена стварност људског бивства. Новине лажу, књижевност такође лаже зато што није критична према животу. Нема критеријума ни у животу, ни у књижевности, збрка постоји, али сви за њу знају, нико више не верује у оно што се говори и пише. Све се заснива на досадним, пропагандним лажима, а и зна се да је баш тако. Онај ко је у стању да види целовитост, Геније, принуђен је да се повуче, да оде у праву опозицију у односу на укупно друштво, да бар не учествује, без било каквог изгледа, у лажи уводника и некритичке књижевности. Он и даље трага за путем богова. Геније? Али шта да чини обичан, нормалан, паметан човек?
Лепота и уметност су највише вредности хармоничног живота. Уметник је божански стваралац који израста заједно са својим делом, и тек тада је истински човек. А онда се јавља просперитет као захтев и идеал.
Ако ништа друго, човек бар мора бити свестан пута којим се иде кроз лаж. Пута малих и великих компромиса који срозавају човека. Ако је већ свестан, довољно је за почетак. Ствар је личног избора и одважности хоће ли, може ли да закорачи на постојећи пут богова.
(Из поговора)
Бела Хамваш (1897-1968), мудрац нашега доба, речено је за њега да је Сократ 20. века, заронио је у прошлост човечанства и, знајући садашњост покушао је да нађе путеве изласка за човечанство које се нашло у ћорсокаку.