HOĆU KOLAČE
za vaše raspoloženje na moru i planini
povrće s pirinčem uz kuvanog šarplaninca
na jogi dušecima je li to zadnje mišljenje
o njenom organu matematički pojam
ja idem u kinu samo zbog toga za dvadeset
i četiri časa a vama kažete ukus nije
prirodan svlače se trgovi sada su u donjem
rublju bulevari bulevari najveći proizvođači
šlaga zar samo karfiol sa sirom zamislite
čitavih dvanaest meseci to je kao
samoubistvo u koritu za pojenje stoke i
zapaljenje suznih žlezda postaću bokser
poluteške ili vrsta slanine u ovoj ludnici
bez samoupravnih prava sloboda je kao voda
industrijsko mesto u bosni dok mi
nos luta parobrodskim dimnjacima molim vas
hoću kolače i novinarsko zvanje
Miroljub Todorović svakako ide u red najosobenijih ličnosti srpske poezije u drugoj polovini dvadesetog veka, s posebnim obzirom na istraživački duh, na upornjačku sposobnost da sinkretizam svojih ideja dosledno, i kao u kakvim koncentričnim krugovima afirmiše i upotpunjuje.
Višestruko viđenje stvarnosti jedan je od Todorovićevih lekova od smrti. A smrt je za njega vazda u granicama konvencionalnog, ispranog, potrošenog neba bivšeg ukusa, zna se. (...)
Reč je o signalima jednog sveopšteg, neočekivanog, nepredvidljivog preponama sviklog bekstva od dosade, konvencionalne lektire, fasaderstva bilo koje vrste.
Ritam ovih pesama jeste nepredvidljiv, ali je, u skupocenim trenucima otkrića koja predstavljaju prava pravcata ozarenja jezička i vizuelna, temperamentno proročanski.
Draško Ređep, iz Pogovora u zbirci ''Recept za zapaljenje jetre'', Zrenjanin, 1999.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.tardis.rs%2Fimages%2Fnaslovnice%2Fmtodorovic-svinja_je_odlican_plivac.jpg&hash=0d3462224ed1521d6bde78ab102b45912a5f5849)