Dobre vesti:
- Scenario je promišljen i dobro razrađen (najveća pohvala filmu)
- Likovi su napisani kako valja, prijemčljivi su i drže ceo film
- Priča nije politički angažovana niti se bavi sumornom povjesnom zbiljom (baš me zanima hoće li Vladislava zbog ovoga da ga pokopa) :evil:
- Kasting je odgovarajuć
- Gluma je (uglavnom) korektna, Mirjana Karanović, Petar Božović, Miloš Samolov, Sergej Trifunović i Danica Maksimović odskaču.
- Dijalozi funkcionišu; "recept" Petra Božovića za lečenje ljubavnih patnji je biser za pamćenje, kao i loptanje rečima na proslavi velike mature (Goran Kičić - Danica Maksimović - Tanja Pjevac)
Loše vesti:
- Film deluje razvučeno, iako traje samo 90 minuta.
- Film je loše režiran, a mestimično i loše montiran.
- Ovo je jedan od onih filmova u kojima se psihološka stanja junaka često dočaravaju dugačkim krupnim kadrovima njihovih lica, bez dijaloga.
- Pojedini glumci teatralno glume (Gordan Kičić, ponegde i Milica Mihajlović), i u odsustvu dinamičnije i maštovitije režije nanose štetu nekim dobro osmišljenim scenama.
Ukratko, "Čekaj me..." je dramaturški valjano delo, ali filmski kljakavo, pri čemu sam nekoliko puta poželeo da imam daljinski upravljač i ubrzam radnju. Ipak, može da se gleda.
Na skali od jedan do deset ovo je šest minus.
"Đavolja varoš", iako dramaturški slabiji film, mnogo me je više dojmio od "Čekaj me". Razlog: filmski jezik Paskaljevićevog guilty-pleasure urnebesa je jednostavno superiorniji.
Auh, Tauruse, opali su ti kriterijumi...
Nesrećne ljubavi nisu moguće
Miroslav Momčilović, filmski reditelj
Najnagrađivaniji film na ovogodišnjim domaćim festivalima - ,,Čekaj me, ja sigurno neću doći", scenariste i reditelja Miroslava Momčilovića, imaće beogradsku premijeru sutra u bioskopu ,,Kolosej", a nakon toga naći će se na repertoaru bioskopa širom Srbije.
http://www.blic.rs/intervju.php?id=503 (http://www.blic.rs/intervju.php?id=503)
Tema filma je opsednutost srećom i ljubavlju i potrebom da nam te bitne supstrate ispunjenog života donese neko drugi. To je i priča patološkim stanjima u koja ljudi upadaju zbog neuzvraćene ljubavi, o problemima u komunikaciji, međusobnom nerazumevanju... U intervjuu za ,,Blic" Momčilović govori o svom novom ostvarenju, reakcijama publike...
- Drago mi je da publika odlično reaguje. Ali ovo i jeste film koji se tiče svih nas. Svako ko je imao bilo kakvo ljubavno iskustvo u svom emotivnom sazrevanju imaće šta da vidi.
Mislite li da postoje ljudi koji nisu imali ljubavno iskustvo?
- Mislim da postoje. Mnogi ljudi imaju mali zastoj u emotivnom razvoju, ali se film tiče i takvih, jer ne govori o srećnim ljubavima, već o ljubavnim problemima, lepim i lošim stranama, uzbuđujućim i ružnim, euforičnim i tužnim, depresivnim, očajnim... Ovo je pre svega priča o emotivnoj redukciji, o tom nepreboljavanju, nemirenju s tim da se nekome više ne sviđaš, da te više ne voli... To je ono što je manje-više svojstveno i emotivno zrelima i onima manje zrelim.
Šta je emotivna zrelost?
- Emotivna zrelost nastupa onda kada shvatiš da je ljubav davanje i kada uspeš da to primeniš. Svi mi kao poznajemo teoriju, ali u praksi obično demantujemo sami sebe. Imamo prevelika ili bolje reći pogrešna očekivanja. Mislimo da je ljubav nešto što samo po sebi donosi sreću i euforiju. Adrenalin je aktuelan prvih mesec-dva, nakon čega upadaš u jedno splavarenje nemirnom rekom. Treba praviti kompromise, saslušati drugu stranu, istrajavati...
Čini se da su svi vaši junaci sebični i u ljubavi i u prijateljstvu, opsednuti sobom i sopstvenim potrebama?
- Čovek koji je zaljubljen i koji pati opsednut je svojim stanjem i to mu je apsolutno najvažnija stvar na svetu. To mu je važnije od zdravlja, posla, prijatelja, svega. Kada se zaljubiš ne možeš da spavaš, jedeš, ne primećuješ ni najbliže prijatelje, a kamoli njihove probleme... Nisam hteo da prikažem ljudsku sebičnost, već strast koja je jača od bilo koje droge.
Govorite li o fatalnoj ljubavi?
- Mislim da fatalna ljubav ne postoji. Mislim da čak ne postoje ni nesrećne ljubavi. Postoje samo ljubavi koje se realizuju ili ne. Volim da citiram Hegelovu misao: ,,Sve što je propalo, trebalo je da propadne." Ne treba se nikada vraćati u nazad sa mišlju šta bi bilo kad bi... To je gubljenje vremena.
Kada se kaže ljubavni film svi očekuju ružičaste boje, kod vas je daleko od toga...
- Nisam želeo da napravim komediju, mada film nije ni depresivan, kako se nekima na prvi pogled čini, jer ljubav sama po sebi nije depresivna čak i kad je uzaludna i bezuspešna. Potraga za ljubavlju je aktivna i kao takva na suprotnoj strani od depresije, koja opet proizlazi iz pasivnosti i ništavila.
Jedan od glavnih junaka strada u nedostatku ljubavi uopšte...
- Ljubav muškarca i žene je samo jedan od tokova kroz koje se prelama život. U ljubavnoj priči nikada nisu samo dva aktera.
Baneta slama nedostatak komunikacije i sa roditeljima i sa prijateljima i sa potencijalnim partnerom. On je svima rame za plakanje, ali nema svoje rame za plakanje. Dramatična iskustva nas obično čine jačim i zrelijim, ali se neki od nas i slome.
Lajt motiv filma je priča o radio ribama koje se nakon parenja spajaju u jednu osobu nedefinisanog pola. Je li to verzija starog mita o dve polovine?
- Da, to je priča o idealizaciji, idealnoj, savršenoj ljubavi. Postoje ribe koje se tako spajaju jedna u drugu, ali to su ribe koje žive na pet kilometara od površine na kojoj smo mi. Ipak, to nije samo mit. Postoje savršene veze, kao što postoje i vanzemaljci. Ko veruje u vanzemaljce, veruje i u idealnu ljubav. Ja verujem.
Već pišete novi scenario, šta će biti tema vašeg sledećeg filma.
- Vanzemaljci (smeh).
Začarani ljubavni krug
Film ,,Čekaj me, ja sigurno neću doći" priča je o ljubavnom petouglu. Alek (Gordan Kičić) očajan je pošto ga je nakon trogodišnje veze Teodora (Milica Mihajlović) ostavila. Pati, ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog druga Baneta (Miloš Samolov). Uprkos Banetovim savetima, Alek i dalje zove Teodoru koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju (Branislav Trifunović). Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u Marinu (Vanja Ejdus), nekoliko godina mlađu devojku. Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega, nju jako privlači Alek, ali ne zna da je razlog njegovom ,,šarmu očajnika" brodolom s Teodorom. Svako od njih bi dao sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Tako se stvara jedan emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavnu krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem se centru nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja.
Tužni optimizam
Povodom premijere novog filma Miroslava Momčilovića, ,,Čekaj me, ja sigurno neću doći", juče je u bioskopu ,,Kolosej" u Ušću oržana konferencija za novinare, na kojoj su utiske o filmu sa novinarima podelili Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Miroslav Momčilović, Branislav Trifunović i Mirjana Karanović.
- Drago mi je da smo došli do bioskopa. Neke filmove koje sam snimila, nisu nigde stigli (smeh). Uspeli smo na festivalima, film je dobio brojne nagrade. On zaista ima energiju, posebnu, koja je nastajala dok smo ga snimali. Ovo je tužna priča sa dozom optimizma. Što se tiče moje uloge, majke... pa do sada nisam imala baš takvu ulogu, valjda sam se snašla – kaže Mirjana Karanović.
Nije mi jasno zašto je ovaj film dobio toliko nagrada. Dobar scenario ne znači da je čitav posao obavljen kako valja. Ovde je rezultat u najmanju ruku polovičan, a mane se javljaju upravo u filmskom jeziku - u režiji i montaži. Jebi ga, kad idem u bioskop idem da gledam film a ne u pozorište.
Ovo najbolji film? Ni u ludilu. Bioskopski hit? Sa lepljenjem plakata po celom Beogradu, kao što sad rade, možda i navuku 20 - 30.000 gledalaca.
@ Crippled Avenger
Opali mi kriterijumi? Film je mestimično dosadnjikav, i ima probleme koje sam naveo. Ali meni je jebena "Čitulja za Eskobara" bila potpuni smor, sve sa groznom glumom i televizijskom režijom, a videlo ju je više od 100.000 ljudi, pa ju je čak i Spider Jerusalem pohvalio na B92!
U krajnjem skoru, "Čekaj me" je ipak dosta bolji film od "Čitulje". Ne kažem da bih i jedan i drugi film pogledao ponovo. Život je ipak kratak.
"chekaj me" je film koji nije toliko rezhiran/montiran, koliko zabelezhen. onako, imali su pristojan scenario od kojeg bi neko ko je zapravo rezhiser, makar i prosechan, uz izbacivanje ili adaptiranje nekih scena mogao da napravi jedan krajnje simpatichan urbani film o vezama. nazhalost, ovde se sa oblikvanjem materijala na bilo koji nachin stalo kod pisanja, a vizuelni kvalitet varira zavisno od trenutne volje i inspiracije Duleta Joksimovica.
ovako nam ostaje "chekaj me" kakav jeste, koji i ovakav ima par svetlih trenutaka i dobrih glumachkih ostvarenja - i nishta vishe. shteta.
Pita jedan moj drug svog druga koji radi ČEKAJ ME SMSom "Ima li smeha na setu?"
Stiže mu odgovor, "Na setu nema ničega".
ČMJASND je najnagrađeniji domaći film na našim festivalima. Osvojio je:
Cinema City – Novi Sad
-Nagrada ŽIRIJA KRITIKE FIPRESCI
-Nagrada za najbolji scenario
SOFEST – Sopot
-Nagrada za najbolju mušku ulogu – Miloš Samolov
-Nagrada za najbolji scenario
-Najbolji film po Žiriju publike
Hercegnovski filmski festival – Herceg Novi
-Posebno priznanje žirija za scenario
-Zlatna mimoza za Najbolju žensku ulogu - Jelena Đokić
Festival filmskog scenarija - Vrnjačka Banja
-Prva nagrada na Festivalu filmskog scenarija
-Nagrada filmske kritike FIPRESCI
Filmski susreti Niš – Niš
-Nagrada "Car Konstantin" za najbolju mušku ulogu - Gordan Kičić
-Nagrada "Carica Teodora" za najbolju žensku ulogu - Milica Mihajlović
-Povelja za izuzetno odigranu žensku ulogu - Mirjana Karanović
-Najbolja muška epizodna uloga - Petar Božović
-Najbolja ženska epizodna uloga - Jelena Đokić
Bio sam danas u Tucku i pogledao ga. Film je potpuno i nepopravljivo ogavan. Zapravo, Tamo i ovde mi sada, u poređenju, izgleda pristojno.
ČMJSND je još jedan "srpski film". Već znate taj osećaj... Gledate nešto što traje 80 minuta, neprijatno vam je i imate osećaj da film traje (bar) 300 minuta. Užasan, užasan film... Likovi su katastrofalno napisani, jednodimenzionalni su i nemotivisani. Uz to - svi likovi u filmu su notorni moroni. Dileja do dileje. Svi su kao nesrećno zaljubljeni - muškarci kukaju, žene se ponašaju kao neurotične kučke, i tako u krug. Bilo kakvo poistovećivanje sa njima je nemoguće.
Film malo dobija na zamajcu u trenutku kada Bane (Miloš Samolov) pokuša da uhvati svoju bivšu razrednu (Danica Maximovitz) za dojku i dobije dnevnik o glavu. Tada sam se malo ponadao. Jedini spas (uslovno rečeno) ovog filma bi bio beg u trash, ali, jbg, takvih momenata je premalo...
Doduše, pored neuspelog drpanja postoji još jedna deo u filmu koji je na nekom bizarnom nivou bio interesantan.
U jednom trenutku Bane odustaje od života. On leže na svoj krevet samo u gaćama, bulji u plafon i guta lekove. (Bane je, btw, veliki momak. Veliki u smislu da ima jedno, brat bratu, 120 kilograma.) Režiser opsesivno snima Banetov ogromni trbuh, posebno akcentujući vađenje prljavštine iz pupka.
Poslednju trećinu filma Bane provodi ležeći u svojoj sobi kao nasukani kit. Ćuti. Čeka da umre (valjda). U jednom trenutku, počinje da urinira. Uriniranje je prikazano iz donjeg rakursa. Preko čitavog ekrana imate prljave gaće koje se natapaju urinom. Mlaz počinje da probija. Curi po posteljini. Ovaj pišoskok traje. I traje.
Zatim, Bane pada sa kreveta, kreće da puzi ka kupatilu na stomaku. Tokom ovoga gaće mu spadaju i otkrivaju gledaocima njegovu ogromnu dlakavu zadnjicu. I ona je preko čitavog ekrana. Veća od života. (Očekivao sam da Bane iskoristi situaciju i ispusti gas kako bi ugođaj bio potpun, ali je to nekim čudom izostalo.)
I to je to.
Ostalo se čak ne može podvesti ni u kategoriju grešnih zadovljstava aka toliko loše da je dobro. Sve što je TJ naveo kao adute filma ja zaista nisam primetio. Gluma? Prijemčivi likovi? Scenario i dijalozi koji funkcionišu? Možda. Ali ne u ovom filmu. xrotaeye
Koliko shvatam, Samolov je za ovu ulogu nagrađen u Sopotu. Imajući u vidu stepen degradacije koje je morao da pretrpi - zaslužio je nagradu. Ali, ostali "laureati"... Ja bih ovaj film spalio do poslednje kopije, ne bih ga nagrađivao.
Po oficijelnoj statistici udruge distributera, film je na 14 727 ali verujem da su tu i gledaoci sa lokalnih festivala jer skor za vikend je 3 849.
...u subotu sam pogledao i ovo čudo... čudo je prava reč za ovo neelo, čak i ako se stavi u sumorni kontekst ovdašnjeg kino-čemera; ČEKAJ ME... je neverovatno ostvarenje, nevoravatno jer uspeva da omane po svakom kriterijumu i čini da FLASHBACK (POVRAĆANJE) Gordane Boškov, recimo deluje kao legtimno i kredibilno delo promišljenog filmskog autora...ČEKAJ ME... je pogrešno snimljena, xxx iskonstruisana, falš priča o odvratnim likovima koji slabo koga iole mentalno zdravog mogu da intersuju, budući da svih 6 ključnih likova pati od nekog od ozbiljnih duševnih poremećaja (od kojih neka i nisu toliko antifilmična sama po sebi, ali kako Momčilović uporno nastoji da opostavi nove granice ovdašnjeg filmskog diletantizma, i to mu polazi za rukom)...
...ČEKAJ ME... je neverovatno gnusno i dosadno rasulo bez ikakvog koncepta (osim ako se stvaranje jadnog filma naknadno ne postavi kao koncept) koji protura tipično DSovski prezir prema zemlji kojom se uporno upinju da vladaju (otud ni ne čudi uspeh ovog scenarija na svim konkursima)... Momčilovićevi junaci su odurne prikaze, malo korporativni bezumnici, malo retardirani navijači, malo deadbeat zgubidani (kojima bi trebalo da verujemo jer im je stan nakrcan, čak i u ogromne brikove, vakumiranim VHS izdanjima, a nose majie sa posterima filmova na koje ČEKAJ ME... ni ne pokušava da liči)... film u smislu pečata nudi nešto i pogrešno reciklirane karanovićevske mizantropije ali ne na nivou okvira za priču već više kao puki odraz rediteljeve nadmenosti, nadmenosti koja i izakanu doskočicu što kružna dramaturgija priče već poodavno jeste predstave kao neviđenu inovaciju... in a nutshell, film, ma koliko mi je to izgledalo nemoguće na samo minut pre početka projekcije, je gori od TAMO I OVDE, a to dosta govori...
...u prvoj sali Tuckwooda, na subotnjoj projekciji u 16.30, osim jedne od Novi kadrovi dama, Kunca i mene bilo je još 8 duša, te sam potpuno siguran da ova cifra od 10000 uključuje i gledaoca iz Sopota, Vrnjačke Banje, Herceg Novog, Niša...
...ako je verovati poslednjem posteru sa yuforum.net-a, i ovo zlodelo je dospelo na divx piratsku ponudu...
neka me taj 'film' slobodno čeka - ja sasvim sigurno NEĆU doći. 8-)
Dugo je DVD cirkulisao po gradu ovog proleća pa me ne čudi da ga je neko i piratizovao, ali taj DVD je bio leak iz montaže...
Sve kopije ČJSND treba spaliti - a ne umnožavati i kačiti po netu.
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7709 (http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7709)
Olga Dimitrijevic oplela po ČJSND... 1/10
Ona to posmatra iz feminističkog ugla. Percepcija je uvek drugačija kad posmatraš stvari iz feminističkog ugla.
Pa sad...to je malo tendeciozna i ekstremistichka ocena. Daleko je Chekaj me... od dna nashe kinematografije.
ocena je adekvatna, ali je kritika nemušta i ne bavi se ključnim problemima filma
Ne bih se saglasio da je kritika nemušta. Ocena je okej, mada je mogla biti i malo viša. Recimo 2/10. Problem sa ČJSND je u tome što svojom glupošću izaziva gnev kod gledalaca - a ne uspeva (sem u toj jednoj sceni) ni da bude toliko loš da je odbar.
meni ova kritika zvuči ubedljivo, ali naravno na kraj pameti mi ne pada da njenu istinitost proveravam - javlja mi se da bi me ovaj film naizmenično smarao i nervirao...
Kritika nije nemushta, ali je recimo autorka potpuno promashila da se Misha Samolov pali na Vanju Ejdus, shto je vishe nego evidentno, isto kao shto je propustila da primeti da Bane Trifunovic nije navijach od samog pochetka vec to postaje nekakvim suludim pokushajem da se dopadne devojci u koju je zaljubljen.
Samim time, postaje evidentno da je ovo zapravo chitanje neke uproshcene verzije ovog filma, gde je sve shto se ne uklapa u odredjeni feminizmom obojeni kalup odstranjeno da bi glavna teza kritike mogla da postoji. Nishta ovde tipovi nisu manje histerichni kreteni od devojaka.
Kritika je jednodimenzionalna i ne dotiče se ni režije (mada to možda jeste prejaka reč) ni scenarija mimo besmislene teze o njegovoj mizoginiji, niti bilo kog drugog elementa koji čini jedan film. Daklem...
@Le Samourai - moram da priznam da ni ja nisam skapirao da se Miša Samolov pali na Vanju Ejdus, a i čini mi se da je Bane Trifunović od starta navijač. Mada se slažem da su svi likovi podjednako antipatični...
Quote from: mrkoye on 29-10-2009, 22:58:37
Kritika je jednodimenzionalna i ne dotiče se ni režije (mada to možda jeste prejaka reč) ni scenarija mimo besmislene teze o njegovoj mizoginiji, niti bilo kog drugog elementa koji čini jedan film. Daklem...
@Le Samourai - moram da priznam da ni ja nisam skapirao da se Miša Samolov pali na Vanju Ejdus, a i čini mi se da je Bane Trifunović od starta navijač. Mada se slažem da su svi likovi podjednako antipatični...
Quote from: mrkoye on 29-10-2009, 22:58:37
Kritika je jednodimenzionalna i ne dotiče se ni režije (mada to možda jeste prejaka reč) ni scenarija mimo besmislene teze o njegovoj mizoginiji, niti bilo kog drugog elementa koji čini jedan film. Daklem...
@Le Samourai - moram da priznam da ni ja nisam skapirao da se Miša Samolov pali na Vanju Ejdus, a i čini mi se da je Bane Trifunović od starta navijač. Mada se slažem da su svi likovi podjednako antipatični...
Za jedno oko konj ćorav. Ona je celu kritiku zasnovala na priči da su ženski likovi problematični, i iz toga izvukla zaključak o mizoginiji. A ni reč nije prozborila o onom što su ključne boljke filma. To se zove loše obavljen posao. Le Samourai je lepo primetio da je Olga omašila nekoliko stvari u tumačenju filma. A ima tu još jednu stvar: pojma nemam što se ona čudi zbog lika Miše Samolova, depresivnog, pasivnog matorog konja, koji pati za majkom koja posle muževljeve smrti odlazi da traži ljubavnika iz mladosti. Šta je tu čudno? Zaista postoje muškarci koji provedu sa mamom ceo život i bez nje ne umeju nos da obrišu. Mamin odlazak od kuće pretvara se u kuku Todore.
Ima intereantan detalj samo za ljubitelje i poznavaoce koji je u stvari ključ filma a to je posveta na knjizi o životinjama koja glasi "Debelom od Pegave"...
Quote from: crippled_avenger on 31-10-2009, 10:49:31
Ima intereantan detalj samo za ljubitelje i poznavaoce koji je u stvari ključ filma a to je posveta na knjizi o životinjama koja glasi "Debelom od Pegave"...
Elaboriraj,
Pa zapravo, tu je objašnjena predistorija između Miše Samolova i Jelene Đokić (u daljem tekstu J.Đo). Reko bi se da su i oni jedan od rastavljenih parova koji je imao predistoriju dosta ranije...
Pa da, to je jasno kasnije, samo shto bih rekao da je u tom odnosu Jelena DJokic zaljubljena u njega, ali ne i on u nju.
Gledo i ja film, i mora da kazem da je film najpre namenjen 30+ gledalishchu, jer ne moz nikako ranije da dozivis to ostavljanje posle duge veze koja je bila for life u najavi pa stoga mozda mladja publika to slabije skontava, nisam siguran. Znaci sto se toga tice to je OK zabodeno, sve ostalo je dno po obicaju.
Piše: Aleksandar S. Janković
ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI, MCF
Režija: Miroslav Momčilović
Uloge: Mirjana Karanović, Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Miloš Samolov, Vanja Ejdus, Branislav Trifunović i Petar Božović
Voleli il ne voleli ovaj film, indikativna reč koja ga prati jeste zrelost. Scenarista/reditelj, Miroslav Momčilović uspeo je da izoštri valjan fokus narativa, likova i režije. Većina mladih glumaca izašla je iz manirizma prethodnih uloga iz sumnjivih filmova postavši karakteri što je na neki način transcedentiralo i likove i tipove. Da je ovaj film čovek, rekli bi da mu je pod hitno potrebna terapija jer je depresivno stanje u kome se nalazi na alarmantnom nivou. Ipak, film je veći od života i zato imamo dva pametna mimetska trika za sam kraj. Jedan se tiče tragične ljubavi Pere Božovića i Mire Karanović, a drugi je Deus ex Machina koji se u ovom filmu zove Jelena Đokić. Ipak, koliko god da poslednja tri minuta donose utehu, treba se izboriti sa stotinjak minuta žestoke filmske torture raznih vrsta emocionalne zavisnosti i šta smo sve spremni da uradimo zbog nekih sebičnih ciljeva i interesa. Ovo je film o taštini, a kao ni u prošlom Momčilovićevom filmu, ni u ovom nema pozitivnih likova. Jednostavno nema proste nivelacije dobro-loše, makar zbog nekakvog referentnog sistema koji bi nam sve malo olakšao. Ovde govorimo o ljubavi i pogrešnim izborima. Deluje kao da Momčilović više voli ženske likove od muških, ili ih bar smatra pametnijim. Lik Mirjane Karanović je možda najveći negativac u filmu. Onda svojim naglim i naprasitim odlukama o bekstvu zauvek pokreće tragičan sled događaja koji lik Miloša Samolova (jedini lik koji trpi radnju, ali i koji je potpuno zaokružen) dovodi na rub tragedije. Emotivna uslovljavanja i nezrelo shvatanje nečeg tako tananog i krhkog kao što je ljubav dovodi nas, opijene u sopstvenom bolu, u situacije nepromišljenih stranputica. Postajemo sebični, samoživi i (auto)destruktivni. Žene u ovom filmu jesu pokretačka snaga, ali lentu tragedije nose muški likovi. Na kraju, Miloš Samolov, Cica Perović 21. veka je nešto najbolje u ovom filmu, prometejski lik koji svu patnju upija kao sunđer, ali ga niko ne primećuje. Izbor samoubistva uzimaju oni koji ne govore o tome. Ovo nije film o slovenskoj tuzi ili ljubavničkom vapaju ili o opojnosti melanholije. Ovo je film o kliničkoj depresiji, o nerazumevanju i sebičluku, ovo je komleksno emotivno mapiranje najozbiljnijih problema međusobnog razumevanja. I bolji je od svih Hadersvilda, Klopki i Đavoljih varoši na ovom svetu. Zapamtite, retko se u ovom našem otuđenom i hladnom svetu gledaju filmovi koji nisu površni, makar u svojoj glomaznoj vizuelizaciji i stilizaciji. Ovde je sve svedeno. Jad, beda, čemer. Čist geštalt. Čuvajte se katarze. Ovo je film koji se gleda samo jednom.
* * * * *
Ovo bi moglo da bude patetičnije čak i od 2012.
S. Janković nije osoba čije mišljenje o filmovima poštujem, i ovaj prikaz, koji se isključivo bavi temom i idejom "Čekaj me...", daje mi za pravo. Ali red koji ću citirati je priceless, naročito u svetlu daleko slabijeg, pretencioznog osvrta Olge Dimitrijević:
QuoteDeluje kao da Momčilović više voli ženske likove od muških, ili ih bar smatra pametnijim.
:|
Quote from: taurus-jor on 16-11-2009, 15:04:58
S. Janković nije osoba čije mišljenje o filmovima poštujem, i ovaj prikaz, koji se isključivo bavi temom i idejom "Čekaj me...", daje mi za pravo. Ali red koji ću citirati je priceless, naročito u svetlu daleko slabijeg, pretencioznog osvrta Olge Dimitrijević:
QuoteDeluje kao da Momčilović više voli ženske likove od muških, ili ih bar smatra pametnijim.
:|
I ja sam to registrovao i umro od smeha. :)
Skandalozan tekst. Nadam se da je za ovo debelo plaćen.
ja se nadam da je siromašno plaćen, i da ima svinjski grip.
Quote from: SayaScenarista/reditelj, Miroslav Momčilović uspeo je da izoštri valjan fokus narativa, likova i režije. Većina mladih glumaca izašla je iz manirizma prethodnih uloga iz sumnjivih filmova postavši karakteri što je na neki način transcedentiralo i likove i tipove.
Prva rečenica, osim što je neprecizna, vapi za argumentacijom. Druga rečenica je... mislim, šta reći. :x A obe su
sve što filmski kritičar ASJ ima da kaže o filmskom jeziku "Čekaj me..."
Mislim da u njegov sud ne treba sumnjati, on je ipak DOKTOR FILMOLOGIJE (ne mešati sa Mehom i mrkoyem koji su doktori MILFologije), godinama je bio asistent na teoriji a sada predaje Istoriju... :)
Možda bi mu bilo bolje da se bavi MILFologijom, pošto mu FILMologija nešto ne ide od ruke...
pa čim je doktor u njegov sud ne treba sumnjati. još mu samo beli mantil fali.
Ebre, a Ghoul je nekada Saju Jankovića u zvijezde kovao. How the mighty have fallen.
ja sam loš s imenima, naročito kad su debili u pitanju, al mislim da si ovog puta ti nešto pomešao; ovo valjda nije onaj ex-ninovac?
Aleksandar S. Janković, saradnik pokojnog Ritma i B92 je jedini Saja Janković koga JA znam.
Mislim da piše i za City magazin, ali pošto se kratko zadržava u mojoj kući (magazin, ne Saja), nisam sto posto siguran, ali je najverovatnije tako.
pa da, to je onaj što je piso, čini mi se, i za jelou keb.
ne pamtim da sam ga kovao u zvezde. štaviše.
Kako bre nisi, svakih par strana u "U Brdima Horori" kažeš da je on jedini ukapirao ovo i on jedini ispravno analizirao ono. I nisi u krivu. Mislim, meni je on vazda išao na nerve dok je radio za Ritam, ali više sa strane ukusa nego argumentacije, ne može se poreći da je umeo da obrazloži.
Ala je izargumentovao Čekaj me..., ne zna se!
Možda to ipak... nije on? :shock: Ne znam više što da mislim, komu da se okrenem.
Moguće je da je on. Ljudi se mejaju. A i svi tekstovi ne mogu biti podjednako dobri/argumetnotvani... Treba pitati Bevca. On zna sve o A.S.J.-u.
Ne, ne, Saja u RITMU as far as I know nije pisao film već muziku...
I to je pisao podjednako "argumentovano" kao film.
Pa, pisao je, nije to bilo loše. Mislim, omicale su mu se materijalne greške tu i tamo, ali kome se nisu omicale u to jebeno vreme pre Interneta. Nije on meni bio tahnički loš koliko sam imao problem sa njegovim default kriterijumima i ukusom.
meho, stotinu ti munja, pa ti zapravo misliš na alexandra d. kostića!
NJEGA sam u povoljnom kontextu pominjao u BRDIMA...
da, to sam upravo ja hteo da kažem, ti si pomešao saju i kostu. mislim, kosta jeste bio pajkićevac drugopozivac, ali ipak znao je znanje. no kostu i tu ekipu je uništila pojava interneta. tada su postali potpuno obsolete. internet je pak omogućio proboj opskurnim figurama kao što smo radivojević i ja (kasnije ghoul), ljudima koji su kao videodrom, naizgled su pornografija ali u stvari imaju svoju filozofiju :)
sajin problem što se muzike tiče je što je opterećen britpop paradigmom, u stvari paradigmama klasičnog pristupa svakom žanru, a u svemu tome najviše voli britpop, što mu je dosta suzilo mogućnost otkrivanja novih stvari.
A, jeste, dobro je!!!!!!!!!!!!!!
kako je to internet 'probio' radivojevića?
nije mi poznat njegov veći angažman na tom mediju.
zapravo, najviše njegovih kritičkih textova, trenutno, ima na mom blogu (mada su, naravno, pisani mnogo ranije - i prvobitno ŠTAMPANI na artiji, a ne na netu).
ghoule, tvoja potreba da mi oponiraš u svakoj prilici je hvale vredna. čak i kada se pohvalno izjasnim o tebi.
ne govorim o internetu da ga je "probio", nego da je on kritičar koji je (bio) VEĆI od interneta u tom smislu da je nudio tekstove kakvi se ne mogu nigde naći, koji su dovoljno autentični i imaju dovoljno attitudea... kosta i ekipa nažalost postali su suvišna kad se pojavio internet...
kad kažem "bio", da ne bi opet bilo zabune, to kažem pre svega jer se čovek više ne bavi kritikom.
i to čini mi se važi i za mene, a bogami i za tebe. i to, isto, da ne bi bilo zabune, kažem u najpozitivnijem smislu.
mislim da ako postoji jedan razlog zašto je neko uskraćen što ne zna srpski jeste nemogućnost da čita radivojevićeve tekstove...
CA, tvoja potreba da u svakom mom komentaru vidiš direktan atak na sebe je –uh, pa neću reći hvale vredna, jer mislim baš suprotno, ali svakako barem rastužujuća.
rekao si, citiram:
Quote from: crippled_avenger on 17-11-2009, 14:04:20internet je pak omogućio proboj opskurnim figurama kao što smo radivojević i ja (kasnije ghoul)
nakon mog pitanja, u kome ti nisi video ništa do zlobu ili šta već obično vidiš u mojim postovima, zapravo ti je pružena šansa da modifikuješ i pojasniš izjavu koja, u prvobitnom obliku (a vezano za acu) naprosto nije bila tačna.
hvala ti što si mi ukazao na grešku.
Quote from: crippled_avenger on 17-11-2009, 19:16:19hvala ti što si mi ukazao na grešku.
nema na čemu.
znaš da na mene uvek možeš da računaš.
Pre neki dan smo Cripple i ja, povodom najvažnijeg porno filma ove sezone (Rocco vs. Nacho) zaključili da sličan dvoboj titana postoji i u nas, samo što su umesto Roka i Nača to Cripple i Ghoul. Jedino nismo utvrdili ko je tu Roko a ko Načo.
ja sam roko, jer sam stariji i lepši.
hm, ako je suditi po criplovim nekadašnjim izjavama, on mora da bude rocco, pošto je isti probio nacha.
e, a onda mu meho dođe u toj celoj ravrzlami john stagliano! :evil:
Velika je to čast.
Mozda da snimite neki pilot pa nam okacite na rapidshare? :evil:
Trebaće nem i neke žene za to. Ima volonterki?
Od tebe se ocekivalo nesto manje predvidljivo. :( :lol:
E crni Meho, tražiš nam volonterke na Sagiti. Da su Rocco i Nacho snimali filmove sa korisnicama ovog foruma, samo bi ti čuo za njih...
xrofl
Dobro, dobro, otisla sam s topika. xyxy
Quote from: lilit_depp on 19-11-2009, 11:26:08
Od tebe se ocekivalo nesto manje predvidljivo. :( :lol:
U kancelariji sam a Internet konekcija dolazi i odlazi. Ipak je to stresno okruženje, nisam u mogućnosti da isporučujem robu vrhunskog kvaliteta.
A i ja to samo zbog njih dvojice. Ja sam ipak oženjen i stajao bih iza kamere.
Quote from: crippled_avenger on 19-11-2009, 11:26:33
E crni Meho, tražiš nam volonterke na Sagiti. Da su Rocco i Nacho snimali filmove sa korisnicama ovog foruma, samo bi ti čuo za njih...
To bi bilo jedno... zanimljivo iskustvo.
Koga jednom Sagitašica opeče taj i u korisnicu Novih kadrova duva...
Zvao me neki poznanik da mu pravim društvo sutra u bioskopu za ovaj film. To me je nateralo da pročitam i ovaj topik.
Aleksandar S Janković je pisao fine muzičke recenzije, pre svega u XZ-u. Ali, najpre, uže specijalizovane za pop 90-ih, a to su bili, u glavnom, gitarski i brit pop. Onda je patio od dečije bolesti - dominantnog mišljenja svoje/naše generacije - kako je pop 90-ih daleko superiorniji od popa 80-ih, na koji se gledalo sa potcenjivanjem. Od te dečije bolesti izlečio se veći deo UK/USA trendovske muzičke kritike koji sa ove distance posmatra stvari mnogo trezvenije i objektivnije, ali ne i Saja koji je nedavno napravio tzv Duran Duran incident na sajtu B 92, suprotstavivši se svim komentatorima oduševljenim (ili bar pozitivno izjašnjenim) njihovim koncertom u BG, svojim stavom - mi smo oduvek znali da to ne valja, šta je sad ovo?
Ono što sam čitao od ASJ o filmu ili stripu, pretežno je bilo bezveze ili površno, a svojevremeno je njegovo pisanije o Hellblazeru bilo izloženo podsmehu na Sagiti.
S druge strane, Aleksandar D Kostić je ozbiljan poznavalac filma, makar se često nisam slagao sa njim i makar je on priznavao da se u filmsku režiju ne razume previše.
Poznaniku sam odgovorio da ću umesto ČEKAJ ME, JA SIGURNO NEĆU DOĆI, sutra veče, verovatno gledati Flaša Gordona na Sci Fi kanalu.
BEOGRAD, 28. januara 2010. (Beta) - Udruženje filmskih kritičara i novinara "Fipresci Srbija" imenovalo je danas, u Muzeju jugoslovenske kinoteke, dobitnike svojih godišnjih nagrada, i za najbolji srpski film u 2009. godini proglasilo "Ordinary People" Vladimira Perišića.
Najbolji režiser, po oceni članova "Fipresci Srbija", bio je Darko Lungulov, autor filma "Tamo i ovde", a najbolje glumačke role su ostvarili Miloš Samolov, u filmu "Čekaj me, ja sigurno neću doći", i Mirjana Karanović, u "Tamo i ovde".
Istovremeno, prvi put u istoriji "Fipresci Srbija", dodeljena je nagrada za "najbolji glumački ansambl", koja je pripala glumačkoj ekipi filma "Život i smrt porno bande" Mladena Đorđevića.