ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Reč urednika (http://www.lazarkomarcic.org/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80/477/%D0%A0%D0%B5%D1%87_%D1%83%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0)

Emitor 477 je stigao! Hm, zašto mi se čini da je ovo trebalo da otkucam još pre više meseci... No, kako god, dok me pravednički gnev fanova fantastike, koji su željni redovnijeg fanzina, ne otera sa ove pozicije (You wish! sad bi neko rekao), mogao bih da pokušam da vas ukratko ubedim zašto ne bi bilo loše da možda i pročitate ovaj broj Emitora pre nego što ga iskoristite za potpalu, da ga podmetnete ispod klimavog stola ili za tako već neku praktičnu funkciju... Elem, za one kojima je do čitanja, u ovom broju vas očekuju četiri priče. Dve duže mogu da posluže kao svojevrsni intro za antologiju ISTINITE LAŽI Gorana Skrobonje (neplaćena reklama!), pošto su obe priče na (za)datu tematiku urbanih legendi, a to što su se našle u Emitoru a ne u antologiji ne znači da su slabije od Goranovog izbora. Zapravo, možda i jesu, ali to ću saznati kad pročitam zbirku, dok će u Emitoru o tome pisati Meho Krljić zvani Uroš Smiljanić, koji je u ovom broju kritički tranžirao BELI ŠUM. Elem, navedene priče su: NE OSTADE ČAK NI VIDEO KASETA od mlade nade Filipa Rogovića koji ima još oko osam godina fore da ga tako zovemo, a druga priča je U POČETKU BEŠE REČ Gorana Mladenovića o kome trenutno nemam ništa vickasto da kažem. U nešto kraćoj formi očekuje nas jedna dama koja debituje u Emitoru – Milica Arsić sa pričom POSLEDNjA ZVEZDA PADALICA (kratka SF priča koja vrca od zabavnih detalja), a na kraju tu je još jedan stari znanac – Nikola Petrović (čitali ste i uživali u praznično-hororičnoj remix poemi NIKAD VIŠE) i odlična priča DUHOVI.

U nastavku gnjavaže zvane ,,uvodna reč" moram da istaknem jednu ekskluzivu i pravu poslasticu, i to ne samo za čitaoce Emitora već i za SVE koji su ozbiljnije zainteresovani za fantastiku, nauku, književnost i film (sa ili bez žanrovskog predznaka), kao i kritičko razmišljanje na ove teme. Naime, Emitor vam predstavlja nikada do sada objavljeni intervju iz 1996. sa RANKOM MUNITIĆEM! Zahvaljujući dr Aleksandru B. Nedeljkoviću intervju je nakon trinaest godina privoljen na papir sa (nekim čudom sačuvanih) audio kaseta, tako da sada možete da uživate u Munitićevim promišljanjima koja su i danas zanimljiva, aktuelna i pravo ih je uživanje čitati uz žal što jedan takav mislilac više nije sa nama.

Toliko od mene. Ako ostanem na ovom mestu i ne postanem žrtva gripa (ili sopstvene inertnosti), u međuvremenu možda dočekate i broj 478! Preporuka za nadolazeću zimu: pustite Don't Fear the Reaper na repeat i uzmite da čitate Kingovo UPORIŠTE, bilo u originalu ili u upravo objavljenom prevodu (kakav tajming!).

Do Emitora...

Miloš Cvetković

Oglasna tabla (http://www.lazarkomarcic.org/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80/477/%D0%9E%D0%B3%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B0)


Priče:

   * Filip Rogović: ,,Ne ostade čak ni video kaseta!"
   * Milica Arsić: ,,Poslednja zvezda padalica"
   * Goran Mladenović: ,,U početku beše reč"
   * Nikola Petrović: ,,Duhovi"


Intervju:

   * Ranko Munitić


Prikazi:

   * Radmilo anđelković: Čitali smo za vas... (Emitor 476)
   * Filip Rogović: Alhemija, ljubav najmilija (Radmilo Anđelković, Rašani)
   * Uroš Smiljanić: Beli šum (Beli šum, ur. Goran Skrobonja)


FLICKER:

   * Aleksandar Janjić: Bad Biology
   * Dejan Ognjanović: Parasomnia

Rezervišite primerak ODMAH! Isporuka odmah sutra u ponedeljak večer u LK!

Rezervisano xdrinka

Ja možda dođem, ti donesi za svaki slučaj.

Najnovije vesti: Emitor će da kasni koji dan zbog gužve u štampariji. Svi štampaju koješta za "Sinergiju". Blah.
Što meni daje izgovor da zabijem glavu u lonac i lečim bolne sinuse.
Dakle, ne vidimo se večeras.

 xfrenki

svi programi su i inače otkazani zbog dana žalosti.

Emitor je LEP!!! Ko upisan!
Intervju malo podugačak ali skroz "nenormalan".
Mehmetov osvrt na Beli šum dobar, pitak i sažet. Ne bi smetalo da ima više.
Ostalo još nisam pročitala.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.lazarkomarcic.org%2F_%2Ffiles%2Femitor477serviran.jpg&hash=e66ec6dbf8ec505770d7bb7ea675fc314f4c3ec8)

Sinoć se povlašćena manjina dokopala Emitora 477. Čitam intervju ABN sa Rankom Munitićem i neda mi se da ga dočitam. Usporiću maksimalno da duže traje. Moram da se nesložim sa Sivkom: to nije "nenormalan" intervju, to je epohalno suprotstavljanje dva pogleda na život i umetnost. Ako je iko ikada imao dileme oko žanrovskog ili nežanrovskog statusa SF ili horora, ako mu nije sasvim bistro šta je pogled napolje a šta pogled unutra, ako nema uvid u debljinu zida između širokog i uskog pogleda, onda je taj "intervju" ključno mesto razlikovanja. Ovako neispeglano, ostavlja nas na zemlji, a da je ispeglano, bilo bi "štivo za sva vremena", mesto za obučavanje vernih, kao Arakis. Sudar materije i antimaterije izgledao bi otprilike ovako. Želeo sam da tako izgleda sudar Tardeusa i Bentela, ali realnost uvek nadmaša imaginaciju. Luđa je.

Neposedovanje ovog Emitora je grdan propust. Ovo je pravi događaj 2009-te u srpskoj fantastici.

Ja sam taj intervju dobio od Ace pre sest meseci.
Tokom citanja plakao sam, vristao od smeha, hteo u zemlju da propadnem, totalna katarza... Must have...

Quote from: Mica Milovanovic on 24-11-2009, 11:23:53Tokom citanja plakao sam, vristao od smeha, hteo u zemlju da propadnem, totalna katarza... Must have...

Ovo je sjajan blurb da se stavi na naslovnicu narednog tiraža ovog Emitora!

Hoće li biti Emitora u Tardisovoj knjižari?

Ne razumem. Ja ne vrištim od smeha. Obojica su sve vreme pokušavali da ozbiljno iznesu svoje poglede. To što je nama ABN smešan, ne znači da je bio smešan Munitiću u tom trenutku. On je zaista pokušavao da ABN-u objasni svoje, meni tako bliske poglede na odnos čoveka prema svemu oko njega i u njemu. Kao da je to ostvarivo preduzeće. Klasično, ja u klin, ti u ploču. Svaki se odvezao u suprotnom pravcu i mora da su se na rastanku začudili da su jedan pored drugog. Taj zapis je za ozbiljno studiranje. Rečenicu po rečenicu. S jedne strane otvoren pogled na sve strane, a sa druge, čovek zakucan u svoju dogmu. K'o Bobanova građevina znanja na virtuelnim stubovima. Da se ABN-u izmakne bilo koji - srušio bi se. A, opet, i on ima neke svoje argumente sklepane na apsolutnom nerazumevanju kako nauke tako i literature. Sinoć smo razgovarali o takvim stavovima i čini mi se da ih je Melkor gurnuo negde u četrdesete godine ovog veka i tadašnje dogme o SF u SAD. Prosto je neverovatno da to čudo u ABN-u odoleva realnosti. Potom i Munitićev pogled na kentaura kao kauboja! Meni je kentaur od uvek samo konjanik, kao što je i bager u Škanatinom dokumentarcu uvek bio bager. Fenomenalno!

Pa ko kaze da je bilo smesno Muniticu, hteo je covek verovatno pet puta tokom intervjua da se zakolje...

taj intervju s munitićem, kroz koji se vrlo precizno ogoljava i abn, zaista je antologijski i sve i da nijedan drugi text u ovom broju ne vredi ni pišljiva boba (a siguran sam da nije tako), zbog tog dugačkog i sadržajnog texta trebalo bi ga kupiti i dobro čuvati (tj. paziti kome se daje, i da se obavezno vrati nazad).
zaista izaziva suprotstavljene emocije - nit je da čovek plače, niti da se smeje... a opet, previše pametnog kazuje munitić a da bi nerviranje zbog kratkovidog abn-a bilo dominantno...

naravno, ne treba baš sve što je munitić reko uzimati kao nesumnjivu i neupitnu istinu, ima se tu sa čim i polemisati, ali u načelu je to sve ok.

Quote from: scallop on 24-11-2009, 11:41:36K'o Bobanova građevina znanja na virtuelnim stubovima.

Čekmalo, to sam ja iskonstruisao!

Plašim se da mi ne ode ovaj broj ako ni sledećeg ponedeljka ne dođem. Jel može da padne jedna rezervacija i specijalni dogovor o primopredaji? Može i preko neke knjižare.

Neće da nestane...

A biće u Tardisu, al kad se otvori knjižara, polako bre :)

Neće nestati primerci kod Miloša. A, neće ni kod tebe kako ih lepo nudiš. :x

Ja, opet. Žao mi je da Emitor 477 crkne za dva dana, to nije zaslužio.

Toliko sam uživao u Munitićevoj golgoti po ABN-u da sam čitanje rastegao na dva dana, zapustio Skrobonjinu antologiju i propustio da pomenem Mehino skakutanje po antologiji "Beli šum". Zato Emitori i postoje, da se u njemu istovari ono što ne bismo napisali za pare, ali za dušu... Da ne govorim o Filipovim masivnim kontradikcijama u pokušaju da napiše sve o svemu kad su u pitanju "Rašani". Da nije Munitićevih jada, uživao bih u njegovim. Nisam uspeo da počem sa čitanjem priča. To mi se nikada ranije nije dogodilo.

Pa, pošto ovog broja ima na pretek, nemojte da se brinete kako ćete doći do njega, čekaće na vas negde kod Zakka.

Po antologiji "Beli šum"?  :cry:

Pa, poštedeo je par priča. One iz glavnog toka i nije. Mislim da se u dobroj meri poklopio sa Ghoulom i sa mojom malenkošću. Samo, Meho je elitista, on to ume bolje, pa i kad piči, piči elitno. xrofl

Baš sam ga... spičio... Samo se plašim da nije dovoljno duhovito.

Meni jeste. Nemam priču u "Belom šumu". :lol:

Važno da je nekom bilo zabavno.  :)

Postoji li ikakva sansa da mi neka dobra dusa posalje taj Munitic VS. ABN intervju na mail?

Quote from: Will-O-The-Wisp on 28-11-2009, 15:51:12
Postoji li ikakva sansa da mi neka dobra dusa posalje taj Munitic VS. ABN intervju na mail?

Ipak ABN kao tema za doktorat? :lol:

Intervju je... xrofl

Nije mi jasno kako je Munitić izdržao sat i po sa ABN-om a da ga ne mlatne ili ne dobije moždani udar. :twisted:

Pročitala i Filipov prikaz "Rašana", ok je, knjiga je nezgodna za prikazivanje.

Pročitala i prikaz "Belog šuma", umereno zabavan, deluje suviše samozadovoljno da bih ga ozbiljno shvatila.

Quote from: angel011 on 02-12-2009, 22:19:58prikaz "Rašana", ok je, knjiga je nezgodna za prikazivanje.

pričaj mi o tome!

a tek što je nezgodna za čitanje...!

Što jes' -jes'. Nezgodna je za čitanje. A, i Filip se propisno namučio. Ne treba čitati ono što je nezgodno. :cry:

Za čitanje nije nimalo nezgodna, bar meni nije bila, ali je komplikovana za prikazivanje.

Ne znam bokte šta se zbiva. Nije mi bilo nezgodno ni da pročitam Rašane ni da napišem prikaz. Vi ipak pričate o mojim silnim naporima... Možda je moj tekst težak za čitanje, pa se stiču neki pogrešni utisci? Ali ja sam ga napisao brzo, i to je išlo, onako, prilično glatko...

Zbiva se da se, čitajući tekst, čini kao da si se dosta trudio da biraš reči...

Mislite na onaj uvodni deo đe objašnjavam kako mi se ono što sam ranije od Radmila čitao nije sviđalo?

Mislim ono sto sam napisao  :)

Pogrešno mislite  :)

Čuj, ako te iko razume, ja te razumem.
Ja sam imao čast da nekada davno govorim na promociji knjiga dva Andjelkovića.
Mislim da se nikada u zivotu nisam pažljivije pripremio za neki javni nastup, a i dalje sam se pitao da li sam dorastao takvom zadatku.

Ma sve je u redu. Prikaz je pun digresija, teško je razlučiti šta je na umu prikazivača, možda mu je to i najveća vrlina.  :)

Nije mi bilo jasno šta će tu Bobanov komentar, kao da još na jednom mestu moram da čitam njegove Paramecijum izjave. Šta mogu, moje drugo ime je digresija. Ja ni ulicama ne volim da idem pravolinijski, ako ne može dijagonalno. Cik-cak je moja velika ljubav. Tako usput više vidim. I imam šta da ispričam o viđenom.

Quote from: scallop on 03-12-2009, 15:57:42
Prikaz je pun digresija, teško je razlučiti šta je na umu prikazivača, možda mu je to i najveća vrlina.

Hehe, prikaz Radmila u duhu Radmila...

Evo, da pojasnim ako nije bilo jasno šta mi je na umu:

Poenta teksta i jeste kontradikcija između dve pojave:

1. pojava: Radmilovo pisanje mi se ranije nije dopadalo, a ne privlači me ni vreme u kojem se Rašani događaju, ni alhemija, oko koje se radnja vrti.

2. pojava: Rašani su mi se svideli! (uprkos 1. pojavi)

Dakle, nisam očekivao, ali se to ipak dogodilo. To je kao neka poenta prikaza... Da, nisam propustio da ukažem i na to da ne znam ništa ni o alhemiji ni o 7. veku, i da neka poigravanja pisca možda nisam skontao, ali sve ovo mi nije nešto baš naročito teško palo. Mislim, ni čitanje, ni pisanje. Možda je prikaz zbrkan jer sam hteo sve to da pomenem.

E, što se tiče navođenja Paramecijum izjave, objasniću to kasnije, sam da pišam....

Šalim se, moram da pođem iz kuće, pa kad se vrnem!

Cool! Zbrkan prikaz! To podsjeća na moje prikaze!

E, što sam citirao Paramecujum izjavu?

Trebalo je na početku teksta da kažem da ranije nisam gotivio Radmilovu prozu. Ali, nisam mogo reći: to je zbog ovoga ili onoga. Nisam se pre par godina ni trudio da pronađem taj razlog što mi te stvari nisu legle. Sećam se samo da je bilo naporno. Neke od tih stvari nisam ni pročitao do kraja. Recimo, "Svu vučju decu" sam bio dovatio u nekom od onih prastarih ZS-a, pa krenuo, ali posle nekoliko strana - ne ide, pa ne ide. Ne vuče me. Nisam baš siguran ni šta mi to autor priča, ni zašto, ali što je najgore - nemam dovoljno V. (Volje, Vremena, Vatre u srcu) da se i dalje trudim da skontam. Dakle, to je moj deo greške. Sklon sam tome da ne krivim samo pisca ako mi neka proza ne odgovara. Ja volim jednostavnije pisanje, bez mnogo intelektualnih masturbacija, ali ne mogu svi tako. Pa, sad, brajko, ti se potrudi da svariš nekog autora, pa onda kritikuj do mile volje i ovo i ono, i tako dalje... Nekad se treba vratiti na neko štivo koje ti isprve nije išlo. Sa Radmilom to nikada nisam uradio.

I ondak, umesto da ja nagađam što to nije leglo meni, koji nisam ni dočitao, bolje da navedem šta kažu ovi koji taj opus malo bolje poznaju. A izjava izdavača mu dođe ko šlag na tortu. Bokte mazo, čak i Boban smatra da je to najnezgodnija knjiga u njegovoj ediciji!

Ali, to se ispostavilo kao velika zabluda, i nadam se da je bar to u tom mom prikazu jasno! Rašani nisu teški za čitanje kao ostala Radmilova dela, i ja ih preporučujem bukvalno svakome. Za Vučju decu, recimo, ovo ne bih smeo da kažem. Dakle, Šarani su mi bili pitki, podjednako u bržim delovima, kao i u onim filozofskim, misaonim, u kojima se naklapa naširoko i nadugačko...

Onda ne mora da čitaš roman "Poslednji Srbin", to ti je kasnija verzija priče "Sva vučja deca". xcheers

Quote from: scallop on 03-12-2009, 23:14:23
"Poslednji Srbin" je kasnija verzija priče "Sva vučja deca".

Ovo valjda znači da je tematika ista?

A ja kažem da to uopšte ne govori da ne treba da čitam Srbendu. Jer: problem sa "Vučjom decom" i nije bio u tome što mi se nije svidela tematika, već način na koji je obrađena. Ja tematiku, zapravo, nisam uspeo ni da dokučim...

Kod Bobaneskuovih priča mi se to nikada nije dogodilo. Bez obzira da li mi se sviđale više ili manje, uvek su bile jasne, i nije bio problem da ih pročitam do kraja.

Književnost nije umetnost ŠTA, nego umetnost KAKO. Dva autora mogu da obrade istu temu, a da napišu sasvim različita dela.

kako su ova deca pametna...

Ja sam samo proveravao da li si živ. A, dete je pametno, ne zamera se onima koji ne opraštaju.

to ne umanjuje tačnost iskaza.

Nije me mrzelo pa sam napravio mali eksperimenat, koji ćemo da nazovemo Paramecijum vs Scallop. Metoda je ona koju Paramecijum voli često da pominje, i zove se «Uzmi sitan uzorak (npr. prvi pasus) pa izvlači krupne zaključke». Dakle, uzećemo početne rečenice dva pomenuta dela:

Evo kako kreće Srbenda:

«Ameri su definitivno otkačena populacija. Šizofreničari. Baš dvostruke ličnosti. Treba da poživite godinu-dve među njima pa da shvatite da sve što ste mislili da znate o njima, njihovim navikama i kućnim ljubimcima, takozvani «američki način života» prisutan u svakom kubnom milimetru celuloidne trake... nema nikakvih dodirnih tačaka sa stvarnošću. Ili je bar tako u Srednjem Vajomingu.»

Dakle, knjiga počinje bombastičnom izjavom pripovedača. Ispaljuje tri kratke, efektne rečenice u kojima proziva Amere, i mi se već pitamo – zašto to radi, šta je doživeo pa tako misli, i na kraju krajeva – ko je taj uopšte?! Daj da čitamo dalje, da vidimo. Autor nas vuče dalje kroz pasus. Skontamo onda da im je reko da su šizofreničari jer je taj njihov američki način života u stvari laž, i na kraju nas obaveštava da se nalazi u Srednjem Vajomingu. Imamo odmah i lik i mesto, i sad hajmo dalje, da vidimo šta mu se tamo događalo... Sigurno je nešto zanimljivo, čim naziva celu naciju šizofreničarima. Evo, ja bih sad nastavio da čitam, samo da nisam počeo tu nekog Dostojevskog... Al doćiće Srbenda na red.

A kako startuju Scallopova Vučja deca:

«Sunce zape za krezube obrise bivšeg grada i poče da krvari.»

Ovo se dešava svakog dana, u svakom gradu na svetu. Autor nas ne obaveštava koji je ovde u pitanju. Samo konstatuje to, što smo mi oduvek znali. Nastavlja:

«Obzorjem se razli stid zvezde. Možda zbog svežeg pamćenja da je bila pasivni posmatrač uništenja. Samo grada? Čega još? Zaludna beše najava smiraja; kao da je moguće pronaći privremeni zaborav na onoj strani, na Zapadu.»

On potroši još pet (5) rečenica, a da se u njima ne pojavi čovek. Ne znamo još ni koji je to grad, i šta je zapadno od njega. Stičemo neku polu-sliku nekog uništenja, ali ni izdaleka ne naziremo o čemu se zaista radi. Tek u sledećoj rečenici (sedmoj), pojavljuje se lik:

«Joen Brandt se pokrenu preko najviše zaravni tvrđave ka severnoj padini.»

Shvatamo da je na nekoj tvrđavi, ali kojoj, kakvoj, zašto? Nema tu nikakvog detalja, nikakvog mamca koji bi nas povukao dalje:

«Najpre lagano, kao u polusnu, zatim odlučnije. Pre no što zamače kroz istočna gradska vrata, osvrnu se još jednom. Plamteće nebo zapreti da ga preplavi i on potrča. Njegove cipele zadobovaše preko drvenog mosta.....» i to ide dalje u tom maniru.

Scallop troši još dosta rečenica, a i dalje nam ostavlja dosta nedoumica o svemu. Ako je verovati da se po prvom pasusu delo poznaje, onda je Paramecijumova proza dinamičnija, neposrednija, taj autor se više trudi da zgrabi pažnju čitaoca, oseća se manje samodovoljnim, i tako to... Srbendu ću čitati, al mi se nekako ne mili da dajem novu šansu Vučjoj deci, bar još neko vreme...

Naravno, ovo je moj doživljaj proze, i sigurno ima čitalaca drugačijih sklonosti. Pretpostavljam da neki vole da knjigu otvara neki dugi opis krajolika, da se likovi pojave tek kasnije, možda i da celo delo bude zakukuljeno, u zagonetkama, i tako to... To je legitiman prisup, ali se meni ne dopada naročito. Verovatno takvu prozu bolje prihvataju stariji, šta mu ga znam...

Analiziraš i ono čega nema! Svaka čast! Bićeš upamćen.

Evo, ja bih sad nastavio da čitam, samo da nisam počeo tu nekog Dostojevskog...

I nije te stramota da priznaš da si ostavio jednu ovakvu knjigu zarad nekog davno počivšeg Rusa... Nikad od tebe pravi kritičar neće biti...

Ne bih da se natežem sa Pilotom. Svako ima svog degena. Međutim, Kufer je prilično u pravu. Komparacija je na nivou privatnosti, a ne ozbiljnog promišljanja. Čini se kao posledica potrebe da se obrazloži već donet stav. Međutim, kako je izneto da nije važno ŠTA nego KAKO red je da se umešam. Bez obzira na to da sam ja "Vučju decu" potpisao pre šesnaest godina, a Boban "Srbendu" juče.

Kufer verovatno vidi da su u ova dva dela (ne treba zanemariti ni činjenicu da će nas "Srbenda" voziti još 400 stranica, a "Vučja deca" deset puta kraće i to peške) signali ispaljeni iz različitih pušaka. "Otkačeni", "šizofreničari", "dvostruke ličnosti" su nasuprot "bivši", "stid", "uništenje", "čega?". Scallop ne vidi prednost "bombastičnog" iskaza. Ne vidi ni potrebu da budu isti.

Istovremeno, pažljiviji i obaveštenijii će shvatiti da je impresija Beograda iz Beograda, a da su Amerikanci i Vajoming izvučeni "iz svakog kubnog milimetra celuloidne trake". Scallopa zagušuje taj prvi pasus i kasnije će se jedva vratiti u knjigu. Povratak kući, što je središnje mesto oba dela, prepoznavanje i prihvatanje svog prostora je četiri ili dva dana, ali u "Srbendi" će čitaocu trebati dani da to shvati, "Vučja deca" su daleko manji ukupni napor. Možda vredi potrošiti nekoliko rečenica, da bi priča bila kraća. Uostalom, možda analogije ni nema, ali Scallop to tako vidi, a u ukupnom zbiru se računa bar koliko i Pilot.

Ono što mene kopka je zašto "kubni"? Čemu ta treća dimenzija celuloidne trake? Da li se u njoj kriju ti imaginarni svetovi koji postoje samo u glavama Srbendi?

Quote from: scallop on 04-12-2009, 09:29:17
Komparacija je na nivou privatnosti, a ne ozbiljnog promišljanja.

Apsolutno, i ja sam to na kraju i naglasio.

"Uhvati čitaoca" - to NIJE književna tehnika. To je marketinška tehnika. I kritika teksta na tom nivou je možda poželjna i može da prođe na sednici nekog izdavačkog saveta ili ukoliko istražujemo šta su primarni a šta sekundarni motivi pisca.

Okej, nisam ni pisao ozbiljnu književnu studiju. Pokušao sam kao čitalac, kao fan, da objasnim zašto Bobana više volim da čitam nego Radmila. Nisam, ni u jednom trenutku izneo vrednosni sud! Nisam rekao: ovo je bolje, a ovo lošije, itsl, nego naveo šta mi se više sviđa, i zašto.

Prema tome, primedbe na moju terminologiju su neumesne. Činjenica je da se pisci međusobno razlikuju, i da je na čitaocu da izabere koje će da čita pre, koje kasnije, a koje neće uopšte.

Šta se ti petljaš, Kufere, kad je čovek na kraju naglasio da njegovo poređenje nije posledica ozbiljnog promišljanja.

Izlinjavam se  xjap

još će da ispadne da skalop piše nešto vredno ozbiljnog promišljanja!

neki si baš umišljaju!

to što je nešto naporno, mučno i gnjavatorsko za čitanje uopšte ne mora da znači da je - 'ozbiljno' ili vredno muke da se kroz to probija.

i obrnuto - ako se 'lako' čita ne mora da znači da je 'laka literatura'.

Ozbiljno promišljanje niti književna teorija nisu neophodne da bi neko razlučio koja mu je proza dosadna na prvo čitanje a koja nije.

Ne moram da filozofiram da bih se izjasnio o činjenici da mi se neka rečenica ne dopada kao rečenica koja treba da otvori književno delo.

Nisam se trudio da kažem da su «Vučja deca» loša proza (verujem, zapravo, da nisu) već samo konstatovao da me se ne dopadaju.

Međutim, Scallop nije u stanju da podnese tu prostu činjenicu, i odmah se trudi da objasni da sam neozbiljan, i insinuira da sam degen...

@pilot babo

Dobra ti je analiza, ma koliko da je lična i na prvu loptu, a pisci koji pišu postove kao da su seli da pišu priču i čitaju ih kao da analiziraju književno delo su priča za sebe. ;)

meni se analiza dopada... :roll:

Nisam nikoga pravio degenom. Izreka koju sam upotrebio odnosi se na svakog. Bukvalno. Da je prikaz u Emitoru smušen nisam potreban da otkrivam ja. To su drugi izrekli i napisali pre mene. Meni je, zapravo, svejedno. Nikada nisam tvrdio da pišem bestselere, da, ja dobro pišem (ni to nije trebalo da stoji u zaglavlju), pišem prvenstveno zbog sebe, a ako još nekom legne, dobro. Ako ne legne, opet dobro. Molim da svi koji smatraju moju prozu dosadnom, istu ne čitaju. Da ne kvare svoj ukus.

Sa druge strane, onaj ko se dohvati moje proze, citira je i izvlači zaključke, makar u postu na ZS, otvara prostor koji nikako nije jednostavan. Od književne kritike u novinama ne mogu da se branim, ali od napisa da možda znam ŠTA, a ne znam KAKO, itekako mogu. Tu smo bar jednaki. Miloš je još jednom uzeo sebi pravo da arbitrira sa:

Dobra ti je analiza, ma koliko da je lična i na prvu loptu, a pisci koji pišu postove kao da su seli da pišu priču i čitaju ih kao da analiziraju književno delo su priča za sebe.

Liči mi na mene, ali mi nije jasno zašto bi nešto što je "lično i na prvu loptu" bilo dobro, a "kao da analiziraju književno delo" značilo priču za sebe. Da li to znači da je prvo bolje, a drugo nije ili da to prvo nije ozbiljan iskaz i da ga ne treba shvatiti ozbiljno? Tim pre, ako se usput javi i standardni neljubitelj mojih dela (mada ih ne čita ili ne dočita, a nema jaja da svoje loše mišljenje napiše i u novinama). "Sva vučja deca" nisu moj favorit, pisao sam je u bedaku što sam dete poslao iz zemlje, ali teško da će ozbiljan čitalac zameriti što sam uvodni pasus posvetio otuđenju svog grada, a ne silovitom utrčavanju u šesnaesterac. Tekst sa kojim je poređenje izvršeno teško da će uvodnim rečenicama podići čitalačku tenziju romana koji se i ne bavi Amerikom. Pilot Babo, kad dočitaš "Srbendu", zapitaj se ponovo šta su značile uvodne rečenice. Pa uporedi sa mojim uvodnim rečenicama i pričom.

Uostalom, ko je osim Bobana, Miće i mene (od učesnika u ovoj diskusiji) pročitao Bobanov roman, a da ima zrelo mišljenje o njemu? Niko. Opet se raspravljamo na nivou prvog pasusa. Koješta.

hm... ti žene ne računaš u čitaoce; ili ih ne računaš u ozbiljne čitaoce?

Quote from: scallop on 04-12-2009, 23:01:05Da li to znači da je prvo bolje, a drugo nije ili da to prvo nije ozbiljan iskaz i da ga ne treba shvatiti ozbiljno?

Znači da ti i pilot babo ovde ne pričate istim jezikom, po mojoj proceni.

Elem, kad je reč o standardnom neljubitelju scallopovih dela™ živo me zanima kad će konačno taj prikaz Rašana. :lol:

Nego, da li je neko pročitao priče iz ovog Emitora?

Quote from: Boban on 04-12-2009, 23:41:15
hm... ti žene ne računaš u čitaoce; ili ih ne računaš u ozbiljne čitaoce?

Pilot Babo, Miloš, Ghoul, Harvester, Kufer... Ovo nisu žene, zar ne?

pa ja sam reagovao na sledeće tvoje reči:

QuoteUostalom, ko je osim Bobana, Miće i mene (od učesnika u ovoj diskusiji) pročitao Bobanov roman, a da ima zrelo mišljenje o njemu? Niko. Opet se raspravljamo na nivou prvog pasusa. Koješta.

Dakle, tebi su sve ove silne žene oduševljene mojim romanom niko?

Quote from: Milosh on 05-12-2009, 00:14:00

Quote from: scallop on 04-12-2009, 23:01:05Da li to znači da je prvo bolje, a drugo nije ili da to prvo nije ozbiljan iskaz i da ga ne treba shvatiti ozbiljno?

Znači da ti i pilot babo ovde ne pričate istim jezikom, po mojoj proceni.

Elem, kad je reč o standardnom neljubitelju scallopovih dela™ živo me zanima kad će konačno taj prikaz Rašana. :lol:

Sigurno ne pričamo. Niko ne mora da voli neku knjigu. To je privatno. Kad počne da kopa po njoj javno, onda nije privatno. Kad prestane da bude privatno onda se može kopati i po tome. Jasno? Ili, možeš da postuješ da ti je dosadno - privatno. Ako počneš da obrazlažeš - nije privatno. Kad Ghoul napiše da pišem dosadno, gnjavatorski i slično, ako "Rašani" postanu "Šarani", onda je to privatno. Može da kaže šta hoće. Kad počne da obrazlaže u novinama, onda nije privatno, ali nije ni dosadno, gnjavatorski i slično, već je sukob materijalističkog i metafizičkog svetonazora. Vidiš, ni Ghoul neće napisati ono što postuje. Ne pada mu napamet. Jer će prestati da bude privatno i postaće lično, javno.

Prilično ti je  :lol: želja. Šta ti, zapravo, želiš?

Bobane, pogledaj kolika je zagrada - (od učesnika u ovoj diskusiji) 

Quote from: scallop on 05-12-2009, 00:54:24Prilično ti je  :lol: želja. Šta ti, zapravo, želiš?

To što sam i napisao. To 'privatno' je već postalo dosadno, pa hajde da vidimo i 'javnu' varijantu, i da li će ona bitno da se razlikuje od ove prve. Pod uslovom da je dočitao roman.

Nego, pričajte slobodno i o Emitoru, ako ima ko šta još da doda na tu temu...

dopala mi se kratka prica milice arsic i za nijansu duza nikole petrovica. svideo mi se i tvoj uvod miloshe, bas je onako pun duha. harvijev stil pisanja volim odavno, on treba vise da pise. mehov prikaz je urnebesan i mozda ga nekad nagovorim  da napise i nesto ozbiljnije. al, ko sto vec rekoste, kruna e477 je intervju, i to na vise nivoa. :lol:

Quote from: lilit_depp on 05-12-2009, 01:45:53harvijev stil pisanja volim odavno, on treba vise da pise.

On stalno preti kako će da napiše neku priču, ali to za sad ostaje na obećanjima (pretnjama).

Ispravka: Napisao sam ja mnogo priča :-) Ali samo su rijetke i probrane našle svoj put do javnosti  :evil:

Quote from: Harvester on 05-12-2009, 01:51:59Ispravka: Napisao sam ja mnogo priča :-) Ali samo su rijetke i probrane našle svoj put do javnosti  :evil:

Kao npr. onaj Postnatalni abortus (ime priče istovremeno spojluje obrt i ukazuje na kvalitet iste!) :evil:

Stižu novogodišnji blagdani.

Ako neko poželi da pošalje neki primerak, besplatno, nekom van Beograda, kome je Emitor nedostupan, kao poklon, rado ću mu dostaviti svoju adresu. :)

 :oops:
Pa mislim da neko kome je ta priča prvi izlet u javnost ima mnogo razloga da se uzdržava od ponovnog istrčavanja  :)

Quote from: Harvester on 05-12-2009, 02:00:32
:oops:
Pa mislim da neko kome je ta priča prvi izlet u javnost ima mnogo razloga da se uzdržava od ponovnog istrčavanja  :)

Prvi mačići se u vodu bacaju tj. u tvom slučaju prvi fetusi od priča se abortiraju postnatalno!

U vodu se bacaju, i to sa kamenom oko vrata, oni koji pomenu bacanje mačića. xtwak

Ne znam zašto Lilit nije pomenula Filipovu priču "Ne ostade ni video kaseta". Ona je prva po redu, pa sam nju pročitao. Razlog je i to što mi se čini da je to priča koja nije išla u "Istinite laži". Jedna druga Filipova priča, koja je stigla kod mene je jako dobra, pa me je zanimalo zašto se Skrobonji nije svidela ova. Ako zanemarimo Filipove igre sa kurzivom koje baš i ne funkcionišu, tokovi priče mogu da se uspešno razdvoje i na drugi način, to je vrlo zanimljiva priča i lako ju je "usvojiti". Možda se izdavaču "urbana legenda" činila fragmentarnom (meni nije), a možda mu je drkanje pre nedostojnije od drkanja posle, pa se opredelio za Ćirića. U svakom slučaju, Filip tematski napreduje brže od svog pajtaša u SAD. Još da se oslobodi onog heheheheh...

Sa zakasnjenjem se zahvaljujem Ghoulu i Mici koji su mi odmah poslali intervju. Radi se o remek-djelu. ABN je Bog!

Quote from: Will-O-The-Wisp on 17-12-2009, 03:27:24ABN je Bog!

you wish you had his powers?

Ne bi bilo srecnije osobe od mene kad bi se tako nesto desilo.

ABN je okačio AUDIO FAJLOVE svog smaranja mr. munitića, pa to sad možete i da slušate.

kaže abn:

Цењени   ,

окачили смо интервју са Ранком Мунитићем, тонски снимак (транскрипт је објављен у "Емитору" пре неколико месеци).

То су четири слична MP3 документа, јер је тако и било снимљено на аудио-касетама. Објављујемо читав, аутентичан снимак, дакле, без икаквог интервенисања, али, у четири "парчета".

У зависности од вашег оперативног система, неко ће ово моћи да отвори и одмах слуша директно са нета, али, ако имате потешкоћа с тиме, снимите код себе (на свој компјутер, на свој хард-диск) сва четири фајла, и теко онда их слушајте код себе, а тако ћете их барем имати и сачуване. – Требало би да успе.


Први део траје око 3 минута и има око 3 мегабајта:


http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-1.mp3 (http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-1.mp3)



Други део има око 30 минута трајања и око 30 мегабајта:


http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-2.mp3 (http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-2.mp3)



Трећи део, око десет минута и око десет мегабајта:


http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-3.mp3 (http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-3.mp3)



И, четврти део интервјуа траје око 30 минута и има око 28 мегабајта "тежине":


http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-4.mp3 (http://www.srpsko-dnf.com/CMS/uploaded/Munitic-Ranko-intervju-1996-09-07-ABN-i-LjD-deo-4.mp3)



Па, то је укупно преко 70 мегабајта. Значи, и ако имате брзу везу, скидање сва четири ова прилога са нашег сајта потрајаће прилично... можда двадесетак минута, или, пола сата...

abn nije čuo za optimalizaciju, a i to da mono snimak zauzima duplo manje mesta.

Na letovanju konačno pročitala ceo Emitor. Priče su me podsetile zbog čega mi je bilo potrebno toliko dugo da se latim toga.

"Ne ostade čak ni video kaseta!"... Moj veliki problem sa ovom pričom jeste što me klinačka prepričavanja koliko ko puta može da svrši ič ne zanimaju (dvadeset i kusur puta u isto toliko minuta, čemu to uopšte služi? Koja bi riba htela takvog?). Na stranu tema koja mene ne zanima a nekog bi možda i mogla, likovi su nedovoljno definisani, a kompletan deo u kurzivu deluje kao nešto što je dodato da bi priča imala dovoljnu dužinu za konkurs i da bi bilo elementa fantastike (mada, koga bi zanimalo posmrtno šegačenje infantilnog mamlaza je beyond me). Elem, nije me briga za likove, priča me ne zanima, zašto ja to uopšte da čitam? (bez uvrede autoru)

"Poslednja zvezda padalica" je na mene ostavila takav utisak da sam nekoliko puta morala da se podsetim o tome o čemu se uopššte tu radi. Predvidljiva priča, što ne mora da bude problem ako je interesantno napisana. Ali nije.

"U početku beše reč", zanimljiva ideja, slabo obrađena. Sumanuto menjanje perspektive (volela bih da oni koji žele da izbegavaju interpunkciju to rade sa umećem Kormaka Makartija), nepotrebni delovi, konfuzno... Zanimljiv deo se u tome izgubi.

"Duhovi", hajlajt ovog Emitora. Dobro ispričano, duhovito, fina caka. Nemam zamerki. Da je ta priča jedino što valja u ovom broju Emitora, vredelo bi pročitati ga (pod pretpostavkom da ne odustanete prilikom čitanja prethodnih - mene je u odustajanju sprečilo to što sam se izuzetno dosađivala a nisam imala ništa pametnije da radim).

ABN-ov intervju sa Munitićem je smehotresan, prikazi ok, Flicker standardan.

Quote from: Milosh on 05-12-2009, 00:15:01
Nego, da li je neko pročitao priče iz ovog Emitora?

Pročitao. Što se tiče Pilota babe, više mi se svidjela njegova priča sa nedostajućim prijateljem. Ovde ona prikaza djeluje nekako out of place, a i sama osnovna ideja mi nije baš privlačna (mada mi se stil dopada). Što reče angel, koga briga kolko ko puta može da svrši?

Zvijezda padalica - uzdržavam se od komentara. Tu priču sam zaboravio odmah nakon što sam je pročitao i maloprije uzmem Emitor da se podsjetim i onda shvatim da ništa ne kontam.

Urbana legenda o liku koji se sakrio u autu - nije mi se nešto svidjelo. Mnogo buke (sa svim onim promjenama perspektive i sl.) oko događaja koji je prilično neinteresantan.

Kastor - čovjek je opet isporučio. Duhovito i straight to the point, bez nepotrebnih superozbiljnih dijelova i filozofiranja, ovo je (uz pojedine Otoove priče) moja šoljica čaja kad je riječ o kratkoj prozi. I zašto dođavola taj čovjek ne piše više???

Pročitao sam i intervju sa Rankom Munitićem, vrlo zanimljivo i poučno, otvara prostor za raznorazne diskusije. Da li je na kraju održao to predavanje koje je u intervjuu najavljeno, if so, ima li ovde neko da je bio na tom predavanju i kako je to sve izgledalo?

O ostalom - kad pročitam. Sad mi je na redu Scallopov osvrt na priče iz prethodnog Emitora, a onda kad ja napišem osvrt na osvrt, to će da bude nešto kao metaosvrt. Osvrt na kvadrat, odnosno, preciznije, osvrt kružić osvrt.

Čitajte na http://issuu.com/emitor/docs/emitor477 (http://issuu.com/emitor/docs/emitor477)

Ponosan vlasnik jednog primerka.
Odlična priča Nikole Petrovića, a Munitićev intervju je stvarno legendaran  :).
I naslovnica je jako lepa.

Maestralan je Munitić u ovom ABN intervjuu. Kao i uvek što je bio.