Reditelj Andrej Aćin za ,,Blic" o svom novom filmu ,,Obala"
Potpuno izolovan, a u centru zbivanja
Reditelj Andrej Aćin, dobitnik niza priznanja za dosadašnji rad, krenuo je da se bavi novim filmom ,,Obala", koji je njegov prvi dugometražni igrani film. Tokom prethodnih godina, priča on, radio je i ono što ga je umetnički privlačilo i ono što ga je odbijalo.
Radnja filma ,,Obala" smeštena je u jedan dan, u 28. februar 2008, odnosno u demonstracije zbog jednostranog otcepljenja Kosova, a govoreći o svojim motivima da se bavi tom temom, Aćin kaže: ,,Vratiću se nekoliko godina unazad, na moj kratkometražni film 'Margina' koji je imao uspeha u svetu i, između ostalog, bio nagrađen 'Zlatnom zvezdom' na Festivalu u Hjustonu (SAD) 2003. godine. Uzgred, bila je to vest koja je odjeknula, a meni je i danas jako žao što je više pažnje posvećeno mojoj izjavi da ne želim da idem da primim nagradu nego gledanju film. A 'Margina' je film koji je govorio o periodu koji nas je dočekao nakon petooktobarske revolucije.
Tog 28. februara 2008. najinteresantnije je što nisam ni znao šta se događa. Bio sam u studiju kod jednog prijatelja, radili smo. On nije imao televizor, kao što sve više mojih prijatelja izbacuje TV iz kuće i mi smo saznali o nemirima u gradu iz Danske i Kanade, od tamošnjih prijatelja koji su preko satelita pratili šta se zbiva i zvali nas da čuju još nešto više. A mi, pozicionirani u centar zbivanja, nismo znali šta se događa. Kasnije sam video kako su ljudi usmerili svoje nezadovoljstvo na destrukciju, na rušenje, paljenje, krađu i to je za mene lično bio veliki poraz. A to je i slika koja je otišla u svet i koja je pokazala u najgorem mogućem svetlu dokle smo stigli posle petooktobarskih promena. Bila mi je fascinantna i činjenica da možeš biti potpuno izolovan, a biti u centru takvih zbivanja."
Film ,,Obala" je priča o takozvanim malim, običnim ljudima i tome kako (pre)živeti u turbulentnim vremenima. Likovi odražavaju tri generacije, odnosno tri tipa ljudi koje su, napominje Aćin, obeležili poslednjih dvadesetak godina naših života: ,,Jedna je generacija iz minulog doba, Miloševićevog režima, čiji je predstavnik Gale (igra ga Dragan Petrović), nekadašnji egzekutor koji je u ime tih velikih nacionalnih interesa iz dubokih uverenja radio sve. Te noći se suočava sa sunovratom sopstvenih ideala zbog kojih je žrtvovao i porodicu i izgubio dušu. Druga generacija je generacija postpetooktobarska, negde mojih godina, a ja imam 37 godina. Junak Mladen (igra ga Dragan Šepetkovski), koji je takođe imao velike ambicije i ideale da će se svet promeniti, od nekadašnjeg velikog šmekera iz kraja postao je bleda senka. Predaje na fakultetu književnost koja više nikoga ne zanima i budući da je i politički neaktivan nema nikakvo poštovanje od strane svojih kolega, a kamoli studenata kojima predaje. Treća generacija su oni rođeni na izmaku osamdesetih, generacija koja je rasla na uzorima iz devedesetih i izgubila veru u ljubav; tzv. 'no fjučer' generacija. Oličena je u junaku Milanu. Uzbudljivo je kako će se njihovi životi ispreplesti i šta će za svakog ponaosob i za sve njih zajedno značiti ta februarska noć."
Govoreći dalje o zamkama vremena, (ne)mogućnosti preživljavanja, bespućima, Aćin veli: ,,Postoje tri stvari koje nikada ne treba napustiti: vera, nada i ljubav. Možda zvuči patetično, ali je tako. Danas je najteže biti čovek. A najstrašnije pitanje jeste šta ja dobijam ako sam dobar čovek. Pitanje moralnosti ne podrazumeva pitanje profita iz te moralnosti, a u tranzicionoj Srbiji ključno je upravo pitanje profita koji (ne)donose određeni postupci".
Film ,,Obala", za koji su scenario napisali Andrej Aćin i Ivan Jovanović, a čije snimanje počinje u februaru," rade mlade kooprodukcijske kuće ,,"Geronimo media group", ,,All in 16 pictures" i ,,Komuna", a u kratkom osvrtu na savremenu srpsku kinematografiju Andrej Aćin, između ostalog, napominje:
,,Pitanje malih ili velikih budžeta ne sme da predstavlja alibi za nedostatak osnovne ideje i nemogućnost njihovog realizovanja. Film je priča. Pitanje je kako je pričaš, a (ne)imanje novca ne sme da utiče na kvalitet pričanja priče".
Upitan da se podseti kako i zašto te 2003. godine nije otišao u Hjuston da primi nagradu, Aćin veli: ,,Nisam hteo da odem na uručenje nagrade u Hjuston jer je u to vreme krenula američka intervencija u Iraku. S obzirom na to da smo mi tad bili tek jedva izašli iz onoga što nam se dešavalo 1999, nisam smatrao da je prikladno da u momentu dok u Iraku stradaju nedužni civili, kao što su stradali i ovde, idem u Ameriku i pijem šampanjac dok primam nagradu. I nema to veze sa patriotizmom ili politikom. To je pitanje ljudskosti."
Interesuje me sta je bilo sa ovim filmom, da li je imao premijeru? I mislim da nije u pitanju glumac DRAGAN SEPETKOVSKI nego ANDREJ SEPETKOVSKI.