ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

OPET AMERIKA

Ispratio sam pogledom poslednji komad irskog kopna i shvatio da smo nad Atlantikom. Opet sam napravio glupost koju već nekoliko godina pokušavam da izbegnem. Otići u Ameriku sa predubeđenjem da je "zemlja mogućnosti" je jedno, a vraćati se tamo, uprkos ranije stečenom saznanju da ona to baš i nije, je nešto sasvim drugo, veoma blisko onome što nazivamo mazohizmom.

Lufthansin Boeing 747, sa grbinom za one što su nam stalno na grbači, ovoga puta je još tešnji nego obično. Kad stigne obrok i stjuardi i stjuardese se uzmuvaju te postanu ono što, zapravo, i jesu - konobari, neumitno mi se uvuče u misli sećanje na "Moulin Rouge". Gotovo da u nastaloj teskobi čujem muziku i vidim kako igračice plešu kan-kan, dok mi ruke, stisnutih laktova, pokušavaju da se domognu neke od ketering đakonija prostrtih na improvizovanom stočiću. Da sutra odem u "Moulin Rouge", da sednem sa prijateljima za tesne stolove gde se može jesti samo naizmenično ili u ritmu kan-kana, gde se umesto nogu, prepliću ruke, u savršenom redosledu, dok prinose ustima salatu, pa nož i viljuška režu komadić mesa, pa krompirić, pa viljuška do usta, možda bih umesto muzike zaglunuo od nadpritiska u kabini Boeinga 747.

Posle me pitaju kakva je bila hrana u avionu. Kao da je važno kakva je bila hrana, ako su mi onaj ili ona ispred mene doticali naslonom čelo, ako zbog toga nisam mogao da sagnem glavu bliže tanjiru, ako mi se prosulo pivo, ako mi vreli poklopac posude sa kuvanim jelom odleti iz ruku i završi pod sedištima, u otvorenoj torbi ili u nekoj od patika. Avioni vremenom postaju tesni, ne zato što mi postajemo veći, nego što su ušteda i zarada važniji od udobnosti, pa se, posle svake sezone, sedišta malo pritisnu, pola inča svaki red, pa ima mesta za još jedan red u avionu, a noge i laktovi mogu da se skupe i da se izdrži tih desetak sati leta preko Okeana.

Ovoga puta je jedna torba ostala u Frankfurtu. Obično ne stigne nijedna, ostaju da se druže na nekom aerodromu ili se raziđu po kontinetnima pa dok ih ponovo ne okupe prođe nekoliko dana. Ipak, najdramatičnije je bio 2001-ve godine. Stogodišnjica univerziteta "Rockefeller", ćerka na svečanosti dobija PhD diplomu, a iste večeri, kod domaćina Dejvida Rokfelera mala zakuska za nove doktore i njihove roditelje. Torbe ostale na nekim drugim kontinentima i ne haju što nemam šta da obučem, a ženu mi odmah sredile druge ženske u kući gde ćemo narednih par dana biti u Njujorku. Zet pritegao KLM (sa njima smo tada leteli) i dobio vaučer za naše tekuće troškove dok ne stigne prtljag. Navalio da najmim taksido, a ja tvrdoglavo odem i kupim benkice za Katarinu, a ostatak mu dam za benzin. Briga me što ću na prijem kao adrapovac. Na prijemu, jedino kelneri elegantni, ostali došli kao i ja, kao da je i njima prtljag ostao negde u limbu. A moglo je da mi se desi da unajmim taksido, pa da neko naruči piće da mu donesem.

Posle dvadeset sati putovanja protutnjimo kroz Tulsu, bez glavne torbe sa većinom poklona, i stignemo u kuću na zadnja vrata. Na prednja ne može da se uđe. Dok se raspremamo i delimo prve zagrljaje i poklone imam vremena da premotam najnoviju od otkačenih priča o Amerima.

Kao i većina dobrih Amerikanaca i moji Amerikanci ulažu u doterivanje svoje kuće. Nemaju druge jer je štednja u SAD preskupa, ulaganje u akcije i investicione fondove rizično, a kupovina skupih stvari da bi bile držane u sefovima i nije neka štednja. Kuća u kojoj se nalazimo je povelika, na sopstvenom brdašcetu, na kosini, poduprta železničkim pragovima. Izgleda da je u vreme vađenja tih pragova zbog rekonstrukcija pruga kupovina i ugradnja bila atraktivna i ekonomična. Ugrađene u zemlju dotrajavaju brže nego pod šinama, pa kao i svemu drugome i njima dođe kraj. Moji Ameri, posle zamene divne dotrajale šindre na krovu limenim pločama, odlučili da ojačaju i samu kuću i da pragove zamene betonom. Velike kiše su pokazale da je čitavo brdašce samo peščana dina, te da je pitanje vremena kad će se dina izmestiti, a s kućom šta bude.

Majstori otkopali kuću spolja i poskidali nauljene i istrulele pragove. Usput presekli dovod gasa. Popravili dovod gasa i zvali inspektora da odobri dalje korišćenje gasa. Inspektor dođe i utvrdi da su majstori za krov zaboravili da proteraju odvode od sagorevanja gasa kroz krov, pa zabranio korišćenje dok se pretnja da svi izginu od ugljenmonoksida ne ukloni. Dakle, prva dva dana u Tulsi, Oklahoma smo bez grejanja, bez tople vode za kupanje i umivanje, bez pravog kuvanja, ako se u kuvanje ne računa spremanje u dry cooker-u, microwave peći ili električnoj rerni. Temperatura ujutro -7^oC, popodne 0^oC. Zakazana žurka za zetovo osoblje u bolnici, oko 30 osoba, za sredu, a mi stigli u ponedeljak uveče. U četvrtak balet "Nutcracker", naša Julie igra miša koji nastrada uu ratnom obračunu (to je veća uloga od uloge drugih miševa koje igraju deca).
Utorak ujutro. Zima je, a moramo u kupovinu zbog žurke. Izlazim iz kuće i slikam je sa ulazne strane. Ne razumem zašto su Ameri zaljubljeni u kuće na kojima mora da se rinta. Ova nije imala dobar krov, dobru osnovu - čardak ni sa nebom ni sa zemljom, ako se ne prizna peščana dina kao dobra osnova.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg6.imageshack.us%2Fimg6%2F4690%2Fpc150004p.jpg&hash=5957cdab8dbab2d6a0921e2973619ad285d44850) (http://img6.imageshack.us/i/pc150004p.jpg/)

Štednja preskupa? Kako to tamo izgleda?

Quote from: angel011 on 18-12-2009, 21:28:07
Štednja preskupa? Kako to tamo izgleda?

Ako imaš pare u banci, nema kamate ili su jako male, a sumu moraš da prijaviš kao imovinu, pa ti je oporezuju. Dakle, ako ne uložiš u nešto, pare isparavaju.

Na slici - Portos.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg130.imageshack.us%2Fimg130%2F5636%2Fpc160029.jpg&hash=8aee3d01d39771a6df5b5da1fac02050981600ac) (http://img130.imageshack.us/i/pc160029.jpg/)

Divan mačak. :)

Nadam se da nije primenjen declawing.

Quote from: angel011 on 18-12-2009, 22:06:53
Divan mačak. :)

Nadam se da nije primenjen declawing.

Pa, kakav bi to onda bio Portos?!

Clawless Portos. Zube ima jer mi grize kabl od laptopa. Ja ga prskam vodom.

Žurke...

Žurke (odraslih) u Americi nisu kao što to biva u Srbiji. One su ispujavanje kvote ako ste socijalno biće. To znači da dva do tri puta godišnje ima da podelite svoje privatno vreme sa osobama koje su na neki način bliske. To može da bude brojna familija koja se dosmuca sa svih strana SAD za neki od velikih praznika, po utvrđenom redosledu, koji je promenljiv jedino u smislu šta se kod koga slavi ove godine. Dalje, to može da bude godišnji susret zaposlenih u nekoj firmi, veče opuštanja bez uobičajenih formalnosti sa radnog mesta, dan kad će "očajne domaćice" pripustiti u svoju blizinu i bračne partnere ili dan kad se oni koji su uspeli u novoj zemlji da se pokažu i raspredaju o svom uspehu, kao i o uspomenama na staru zemlju za koju veruju da je još nisu zaboravili. Svi ovi susreti, po pravilu, imaju jednu zajedničku crtu. Hrana i piće nisu pravo i obaveza isključivo domaćina, kao ni pranje prljavih sudova i kesa sa otpacima. U tome svi učestvuju podjednako, ili, skoro podjednako. Oni pažljiviji će primetiti da svako u zajednički doživljaj unosi i deo svoje naravi, bilo da se to ispoljava kroz donetu hranu (nabavljenu u supermarketu) ili piće. Na fotografiji sa naše žurke videćete kako to biva kod piva. Uz elegantnija i skuplja piva, uvek se protegne i neko zidarsko kao Coors Light, ali to nije znak škrtosti već ličnog ukusa. Piva kao Tilburg's Dutch (na slici ptica ždere golog čoveka kome iz dupeta izleću male crne ptice) ili Brother Thelonius su posledica kućne ekstravagancije i o njima ću kad piva dođu na red.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg130.imageshack.us%2Fimg130%2F8262%2Fpc160030.jpg&hash=202090ccade2bf1e6bf3a605721aa9519054a5e1) (http://img130.imageshack.us/i/pc160030.jpg/)

Žurka zbog koje smo morali, odmah posle touchdown-a u ponedeljak, da rintamo u utorak za sredu uveče (svi su znali da dolaze baba i deda i da će sigurno spremiti nešto dobro), organizovana je što je moj zet konačno obezbedio partnera koga je želeo i to je bila prilika da ga osoblje iz bolnice, sa kojim će raditi, upozna. Za mene je zvezda večeri bio Hesus koji je sa Floride dovezao kola novog partnera i njegove žene. Kolumbijac, 32 godine u SAD, video Belorusiju, Transilvaniju i Prištinu, nije mogao da mi promakne. Čovek zauzeo šank, tu se najbolje snalazi, kaže. Čitavo veče je služio svakog ko navrati za još jedno piće, kao da nije prvi put u toj kući i sa tim ljudima. Čovek sa kapom je jedan od supruga medicinskih sestara koje su bile u većini na žurci.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2F1548%2Fpc160025.jpg&hash=33eae24ca0408f9dc4c7935869c47b012467c296) (http://img694.imageshack.us/i/pc160025.jpg/)

Daj bre slike tih medicinskih sestara, šta će nam njihovi muževi...

Uziva se, uziva.  :)

... i baleti

U četvrtak je već balet. NUTCRACKER, P.I. Čajkovskog. Hej, "Krcko Oraščić"! Naša Julie, dete ima sedam godina i ide na balet, igra miša koji ima da crkne. To crkavanje je bilo razlogom žestokog nadmetanja među decom. Ko igra crknutog miša taj je u središtu pažnje publike čitavih 30 sekundi. Toliko traje pakovanje i odnošenje miša sa scene, odnosno, Julie koja je pobedila u nadmetanju još u avgustu. Zbog toga su nekoliko dana ranije otišli iz Beograda gde se deca bila prvi put. Jebeš Beograd kad te čeka uloga crknutog miša. Eto, to smo išli da gledamo, tri dana po dolasku u Tulsu, kao da su se boravak u Beogradu i uzbuna zbog audicije odmah nastavili.

Socializing je veoma bitan u SAD. Ko nema van nastavne aktivnosti nema ni nastavne. Deca moraju biti nečim zabavljena inače, ulica ih čeka raširenih ruku. Ta ulica, zapravo, stalno čeka raširenih ruku, i iluzija je verovati da van nastavne aktivnosti te raširene ruke isključuju. Bilo kako bilo, naši unuci imaju čime da se zabavljaju kad nemaju čime da se zabavljaju. Julie-en izbor je balet. Tvrdo da već sumnjam da nije trajno. Ta malena curica iz sve snage radi na svojoj van nastavnoj aktivnosti pa se čini da će biti doživotno.

Nešto drugo je daleko zanimljivije od baleta u provinciji kao što je Tulsa. Bez obzira što se Tulsa-nska škola baleta ceni u SAD. Deca idu na balet i plaćaju tu školu i to je u redu. Onda igraju u baletskoj predstavi za odrasle. I to je u redu. Neki rani snovi se ispunjavaju. Međutim, gledam ja program dok se tanki orkestar uštimava, baletska trupa s konca i konopca. Kineza, Vijetnamaca ko salate. Znam da muškići imaju problem da zadrže balerinu kad skoči, kol'ko god bile tanušne - masa je to. Ni oni ne skaču visoko, onako kao što samo Rusi umeju, visoko pa zaborave da padnu na zemlju. Izgleda kao da trčkaju po sceni i s vremena na vreme se raskreče, onako kao Brus Li ali ne sa kamerom na podu. Onda ni orkestar ne zvuči onako kako Čajkovski zvuči, sećate se - Ra-pa-pa-paaa! Klavirski koncert u B-molu op.23, da ne govorimo o baletima. Kao da se čitavu predstavu muzičari uštimavaju. Onda ja to kažem naglas, a sa svih strana mi dobace mame ovog ili onog deteta da je bilo sjajno i što ja samo zanovetam.

Tu prevrnem stranu gde je upisano dečje učešće i što miševa što vojnika, za dve postave, prebrojim 76-toro dece. To što svi plaćaju baletsku školu je u redu, ali, otkud toliki roditelji naokolo? Pitam ćerku koliko je ona karata kupila? Četrnaest. Pošto karta? Četrdeset dolara. I tu mi bi jasno. Jebeš ansambl kad 76x14x40 dolara po predstavi kane samo od dece. Godišnje dve predstave. Najmanje. Deca su naše najveće blago samo treba pritisnuti na pravo dugme. Slikali decu u kostimima, pojedinačno. Svakog odrali za set slika. Slika fenomenalna, da je metnem na topik da vidite? Ne, nema elektronske kopije. Da je skeniramo, pa...? Ne može, fotografija je vlasništvo baleta. Snimio ja kamerom, ne valja. Eto, ni dete da vam pokažem, a baš lepo izgleda kao miš, ako posebno ne platim. Zato siromašni duhom ne idu na balet, jer njihovo je carstvo nebesko, a ovo zemaljsko mora da se plati, jer imače ne bismo imali balet u Tulsi, već piperevku sa tumble weed preko druma kroz Plains.

U petak će ćerka sa Julie potrošiti poslednje dve karte, da vidi dete kako izgleda na sceni. Iz sale se ionako ne vidi ko je ko.

Amerika, zemlja velika...uh. Od svega napisanog i priloženog, piva su im naizgled lepa, mada ne znam kakvog su ukusa  xcheers

Quote from: Boban on 20-12-2009, 16:56:47
Daj bre slike tih medicinskih sestara, šta će nam njihovi muževi...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg97.imageshack.us%2Fimg97%2F1083%2Fpc160021.jpg&hash=1338124cf32165ff86aa22426a62325e3375c3d0) (http://img97.imageshack.us/i/pc160021.jpg/)
Evo ti i ženske, kad bi ti znao čemu služe u životu. Najbliža je Cherokee, Creek i Apache po deo, ali liči kao da je sve zajedno.

tjah...

Američki san...

Quote from: scallop on 20-12-2009, 18:12:13

Onda ni orkestar ne zvuči onako kako Čajkovski zvuči, sećate se - Ra-pa-pa-paaa!

Meni ovo vise zvuci kao Grigov "Per Gint" nego kao Cajkovski. Ali, dobro...

Č je samo malo preradio temu Ludviga vana... :roll:

O nastavnim i vannastavnim aktivnostima, kao i o ulici...

Početkom 90-ih bila je serija članaka u NYT o američkom nižem i srednjem školstvu. Autor tekstova je, izmedju ostalog, potegao pitanje zašto dobar deo američkih klinaca izlazi nepismeno ili polupismeno iz škole. Objašnjenje su dali sami nastavnici. Kažu da je njima dovoljno da dete ne pravi sranje tokom nastave i da mu daju prelaznu ocenu. Ne traži mu se nikakvo znanje. Oni smatraju da bi loše ocene i traženje da se uči i radi, takvu decu automatski odvelo van škole. A, van škole je ulica na kojoj se diluje droga, preprodaje vatreno oružje, pljačkaju prolaznici i prodavnice... Tako, oni decu "spasavaju" od kriminala.

Naravno, verovatnoća da ta deca urade nešto sa "diplomom" vrlo je mala, jer je prohodnost na fakultete nemoguća, a kako ništa nisu naučili, ulaz u profesionalni život je na najmanja vrata. U svakom slučaju, na taj način se stvara čitav sloj ljudi prilično nesposobnih da se uklope u nove potrebe ekonomski i tehološki razvijenog društva. Preostaje im ili da pasu travu ili da se okrenu kriminalu.

Stvara=Održava.
Koje su to nove potrebe ekonomski i tehnološki razvijenog društva, kad se broj zaposlenih stalno smanjuje?
Mislim da je već rečeno baj-baj napretku u smislu "masovnog napretka".
Klasa "delti" uopšte ne mora da se pravi u epruvetama... Dovoljno je da budu mirni na času. To je i najjeftinije.

Kufer, ti i moj brat Cornelius kao da ste informacije o SAD skupljali iz romana "Poslednji Srbin". Em, bajato, em netačno. I Triple X kres prvo traži ženske, a kad ih dobije, onda - tjah... Koliku žensku bi on teo?

Sutra o epohalnom tallgrass prairie hiking-u! Samo za vas!

Što nije u romanu - to ne postoji  xwink2

A ova ženska Apačica je prava karijatida  xjap

Quote from: scallop on 20-12-2009, 23:38:21
Kufer, ti i moj brat Cornelius kao da ste informacije o SAD skupljali iz romana "Poslednji Srbin".

Ma, jok... Naše pisanje spada u prorokovanje o Americi koje će biti objedinjeno u tekstu koji će se zvati "40 miliona živosaranjenih (a, ostali kad će, još ne znamo, sve zavisi od Kineza)".

Čujem da tamo imaju žute duhove po kućama iz kojih su isterani. Jel to istina?

Ne znam tačno. Ali, tamo gde nisu isterani, garant nemaju žute duhove.

Tallgrass prairie hiking

Jay je najobrazovaniji redneck koga sam upoznao. Subota je, jutro, danas nas vodi na pešačenje, hiking, po "najvećem tallgrass rezervatu u državi". Kada su SAD u pitanju uvek treba biti rezervisan kod reči "najveći" i "država". Video sam njihovog "najvećeg" soma i taj ima pedeset kila. Dakle, ako prepostavimo da nismo uočili razliku između "state" i "states", onda smo krenuli u Osage county, najveću kompaktnu indijansku teritoriju u Oklahomi, a možda i u "states".
Na nula stepeni Celzijusa taj izlet i nije neko zadovoljstvo. Posebno ako ćemo i da žipčimo po preriji par sati da "steknemo utisak". Poneli smo i klopu za teferič, oni to zovu tailgating, druženje oko zadnjih vrata automobila. Vozimo jedan sat na sever do gradića Pawhaska, a odatle na zapad ka rezervatu. Prva stanica Hominy (tako se naziva i beli kukuruz u zrnu koji ukuvavaju u supe i čorbe). Selendra "čuvena" po muralima! Jebote, murali u Hominy-ju! Jest' ima slikarija po zidovima, evo ih iza mene. "Čuvene!"
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg689.imageshack.us%2Fimg689%2F953%2Fpc190011.jpg&hash=9654a48430f43802fd283c653558db2ea44c1d1f) (http://img689.imageshack.us/i/pc190011.jpg/)
Do samog rezervata prolazimo i kroz Wynonu (ne Rajder) i najzad cattlegrid prelaz. Te kotrljajuće cevke sprečavaju bafala da zbrišu iz rezervata, ali ne i kola da uđu. U rezervatu nas čeka obaveštenje da je zatvoren do 1-og marta 2010. Pametni ljudi. Ko je lud da u decembru ide da gleda visoku travu (koja će biti visoka osam stopa tek idućeg leta, tako da se bafala neće videti)? Ipak, tu je mesto gde će trava da naraste, sad se i krda bafala vide... Otvorimo paktregere kola i pojedemo ono što smo poneli. Deca srećna. Krenemo stazom za hiking.
Hiking je najnacionalniji sport u SAD. Taj otkačeni narod (po Poslednjem Srbinu), kad nije u kolima, onda je na pešačenju. Svako božje izletište u SAD ima svoje hiking staze. To su obavezno tri nivoa težine: za šetače, pešake i iskusne hodače. Razlikuju se po težini i bojama traka koje ih obeležavaju. Većina iskusnih ima i posebnu opremu za logorovanje, jer su neke staze kompleksne i pravi je izazov kad u više dana treba proći više staza različite težine. Kao igrice za Mehu.
Pošto zimi trava nije visoka uspeli smo da vidimo bafala. Sve ukupno, mislim da ih ima par hiljada. Jay će tužno reći da nisu autohtona grla, već importovana iz Kanade gde, za razliku od SAD, nikad nisu bili zatrti. Lenji su ko goveda, ali nije zdravo prilaziti, jer imaju tintaru koja može da razbije kola. Važno je da nisu iz Kine, kao sve ostalo.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg696.imageshack.us%2Fimg696%2F3583%2Fpc190016.jpg&hash=dadb649f0bf594ab044dc556fc03957897a87bc9) (http://img696.imageshack.us/i/pc190016.jpg/)

Ipak, pri povratku, uspevamo da ih uslikamo iz veće blizine, ali kroz otvoreni prozor. Sa upaljenim motorom.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg696.imageshack.us%2Fimg696%2F4707%2Fpc190032.jpg&hash=3382d20cef2c2e1ca2b945bdfd786b65084af45b) (http://img696.imageshack.us/i/pc190032.jpg/)

Skalope, dobar ti ovaj putopis. Samo nastavi.

Ako ne bude grozno vreme, u sredu pičimo za New Mexico. Spavanje u Amarillo, Texas, pa Las Crusas, oko Albquerque, pa u Santa Fe. Pre 48 godina sam adaptirao "Baf vođa karavana" za strip. Dobar deo se dešavao upravo u tim gradovima. Osim, naravno, Albukerkija, tu je Duško Dugouško glavni na raskrsnici. :!:

Stopama Duska Dugouska: od Lajkovca do Albukerkija, scallop i leteci tanjiri.

Taos, Nju Meksiko, rodno mesto šerifa Meklauda  xuzi

Quote from: lilit_depp on 22-12-2009, 01:06:18
Skalope, dobar ti ovaj putopis. Samo nastavi.

učio je od najboljih!

Quote from: Ghoul on 22-12-2009, 04:49:00

Quote from: lilit_depp on 22-12-2009, 01:06:18
Skalope, dobar ti ovaj putopis. Samo nastavi.

učio je od najboljih!

Pre pola veka.  xyxy

KUĆE

U Srbiji imamo prilično maglovitu predstavu o kućama u SAD. U glavama oblakoderi, u oblacima obične kuće. Zapravo, ni ne znamo šta su obične kuće. Ni udžerice. Kad junak romana "Poslednji Srbin" stekne udžericu u Sijatlu, mi nemamo predstavu te kuće, nema je ni pisac knjige. On nikada nije bio u Sijetlu.
Privatne kuće u SAD, odnosno, kuće u kojima žive ljudi u SAD, imaju samo prolaznost kao zajedničku osobinu. Američka tradicija seljakanja je do krajnosti uneta u način zidanja kuće. Niko ne pravi kuću za nekoliko generacija, kao što je to običaj na Balkanu. To su kuće u kojima će biti provedeno neko vreme, ne život.

Naravno, postoje kuće koje se, kao što puž nosi svoju na leđima, nose sobom u svom seljakanju. Postoje trejleri, praktično, autobusi uređeni za život, sa parkingom i automobilom na njemu, koji se vuče drumom iza autobusa, svuda gde vlasnici putuju. "Šta će im još jedan auto?" pita moj unuk. "Autobus je kuća, on nije auto..." glasi odgovor, pa ko razume, razumeo je.

Postoji još jedna vrsta kuća. Te kuće kupite na nekoj pijaci i neko vam ih doveze na parking, pardon, na parcelu gde će kuća biti postavljena. Tipski blok ima oko 36 m² (3,5x12 metara), dabl ima duplo, a montira se po dopremanju. Kuća je na "klocne", a ponekad i na gumama.

To se računa u udžerice, osim zapuštenih, dotrajalih kuća, sa dvorištima punim otpada, imovine koju stanari još smatraju vrednošću. Međutim, takve udžerice nikad nisu u Sijatlu, grad ne trpi udžerice.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg683.imageshack.us%2Fimg683%2F9366%2Fpc220009f.jpg&hash=1dff22b0651527e49de32abf470f9a09a6fa6a45) (http://img683.imageshack.us/i/pc220009f.jpg/)

Sasvim drugo pitanje su kuće u rezidencijalnim naseljima. Zavisno od položaja naselja u odnosu na grad, od veličine placa i veličine kuće koja se na placu gradi, zavisi i cena kuće. Bio sam u kućama od stotinak kvadratnih metara, trenutno boravimo u kući od 500m². Roditelji moga zeta se sele iz Dallas-a, da budu bliže i kupili su kuću na slici. Veličina oko 500m². Prizemlje: predvorje, dnevna soba, primaća soba, radna soba, kuhinja, kupatilo, gym, spavaća soba, toalet za goste... Na spratu: par soba za goste, zajedničko kupatilo, velika dečja soba za igru. Zadnje dvorište može da istrpi bazen, ali ga nema.
Pitanje je: šta će njima toliki prostor?

Ne treba im. To je pitanje statusa. Trebaće za familiju kad dođe u goste, za unuke kad dođu na raspust, ako dođu. Trebaće 2-5 puta za okupljanje gostiju istog klasnog nivoa.  Po jednom u Uskršnje-Božićnom periodu, do tri puta za društvena okupljanja većeg broja gostiju, 60-80 komada. Jeftinije nego da negde zakupe prostor. Računa se kao ulaganje, jer smo već za štednju zaključili da je nema.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg13.imageshack.us%2Fimg13%2F4486%2Fpc220007.jpg&hash=380dd4778c370375356cac0ac536bd31533137ce) (http://img13.imageshack.us/i/pc220007.jpg/)

Ove kuće deluju monumentalno, ali su građene kao da su od kartona. To dobrim delom i jesu. Na slici se vidi jedna u izgradnji. Na placu prekoputa naših prijatelja (zbog toga će njihova nova kuća više vredeti). Nešto nisam zapazio da grade temelje, osnovna konstrukcija je od drvenih greda, ispuna zidova je od papirne pulpe... Zaštitni papir sa zidova od gipsa se skida pred malterisanje, preko maltera se stavlja "tapet" od cigala, kamena ili neke druge imitacije čvrstine. Tako će zidovi da zveče na kucanje, a pod da se sezonski rasušuje i priziva poltergeist događaje. Krovovi se oblažu limom, pločama, šindrom (to je najbolje), a crep sam video samo u New Mexico.

zato majkli majersi i džejsoni vurisi tako lako prolaze kroz njihove zidove.

Ne treba da prave kulise za filmove. Samo trčiš kroz njih ako znaš gde su vertikale i ukrštanja.

Kakve su te kuće u slučaju elementarnih nepogoda? Koliko često su potrebne opravke? I koliko dugo, otprilike, jedna takva kuća bude upotrebljiva?

Uragani ih ruše i nose. Tolko znamo sa CNNa i iz knjiga Frenka Bauma. :)

Jeftine kuće za brzo napuštanje.
Kad udari kijamet, beže u škole  :D

Quote from: scallop on 30-12-2009, 03:38:54
KUĆE

Ove kuće deluju monumentalno, ali su građene kao da su od kartona. To dobrim delom i jesu.

U Njujorku sam stanovao u tzv. prewar building (brown brick) iz 20-ih godina. Unutrasnji zidovi su bili ramovi od letvi preko kojih su zakucane tanke gipsane ploce presvucene kartonom. Jako sam pazio kada sam zakucavao slike na zid ili kada sam fiksirao neke elemente, da ne bih proleteo kod komsije.

Pretpostavljam da si odlično čuo kad komšija kine, da ne spominjemo nešto glasnije...

Imali smo jednog komsiju, mladica, crnca, finog, stasitog, zaposlenog u finansijama, koji je bio tih komsija, ali su mu zenske, koje je redovno menjao, skicale i cvilele, pa smo znali kad ima novu.

Ameri se uglavnom ne brane od elementarnih nepogoda. Oni se osiguravaju...

Quote from: Mica Milovanovic on 30-12-2009, 17:21:18
Ameri se uglavnom ne brane od elementarnih nepogoda. Oni se osiguravaju...

To je još jedno pogrešno viđenje SAD. Bruka sa uraganom Katrina još traje, a na Interstate 25 (sever-jug pravci su uvek na 5, a istok zapad na 0), u vreme Španaca Camino Real, (vodi od Meksiko Sitija do Santa Fe, gde se rasipa na Spanish Trail) videli smo, na obodu jedne pritoke Rio Grande, naselje "kuća putujuća" koje tamo stoji još od poplave 2001-ve kad su kuće u gradu odnete vodenim talasom. FIMA nije mogla više, a osiguravajuća društva itekako umeju da zakinu. (Navodno, na jednom plavljenom mestu ne vredi ponovo zidati.)

Karavan za New Mexico

Gravitacija ljudi ka nekim geografskim odrednicama tek je nešto slabija od palnetarne gravitacije. Iako bih ja, da je mene neko uopšte pitao, radije na jug, do Galvestona i Sao Padre ostrva... praznična odrednica je opet New Mexico. Negde pre stotinak godina su se tamo zapatili Stewart-i i Palm-ovi, okosnica zetove porodice i malo-malo nešto ga poganja tamo, da vidi plac sa derutnom kolibom koji je ostao iza babe, drvenu šupu-vikendicu u Ruidoso na Sacramento planinama u Mescalero rezervatu, železni vodotoranj u gradu Tularosa koji je tridesetih podigao deda Palm, deo porodice koji je i dalje u Las Cruces, nadomak El Pasa i Texas-a.

Budući da sam i ja morao da pronađem motiv iz pepela se podigao Clint "Buff" Belmet kome je Zane Grey našao curu na potezu Las Cruces - Santa Fe. Usput sam otkrio da se roman samo kod nas zvao "Baf vođa karavana", a da je u svetu bio poznat kao "Fighting caravans", a 1931. je snimljen i film sa Gari Kuperom i Lili Damitom.

U Hondin SUV Odyssey smo se potrpali nas sedmoro (troje dece i nas četvoro odraslih) sa gomilom prtljaga koji smo ugazili pozadi. Gomila hrane i pića bila je svuda po kolima.  Trasa od skoro 700 milja do Las Cruces planirana je za dva dana.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg260.imageshack.us%2Fimg260%2F2353%2Fpc230030.jpg&hash=e42be32d0a32ba6f136c8f6d94b096910a3f8891) (http://img260.imageshack.us/i/pc230030.jpg/)

Pre Amarillo, TX zaustavili smo se na osmatračnici Panhandle-a. Uvek sam Penhendl smatrao nešto dramatičnim u Teksasu i Oklahomi, kao naročito opasan kaubojski kraj. Zaista deluje opasno, vetar nas umalo nije oduvao dok smo prilazili kontrolnom centru, ali je drama utanjila kad sam shvatio da je Pahandle samo drška tiganja i da pogled na kartu Teksasa i Oklahome razbija iluziju. Ipak, panorama Penhedla je sasvim surova zimi.

Najavili su nam loše vreme na putu pred nama. Spavaćemo u gradu Clovis, odmah posle granice. U Hampton In hotelu. Hotela usputnog tipa ima desetak sa lancima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada hotela. Svi su štancovani i kad uđeš u jedan ušao si u sve njih. Važno je da smo planirali posetu muzeju kulture Clovis stare oko 12.000 godina. Doskora najstarije u SAD.

Jutro. Te noći pao sneg. Biće nevolja do Las Cruces. Ipak, vozimo do muzeja. Zatvoren do marta... Ko kaže da u SAD sve radi samo da se drpi neki dolar?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg260.imageshack.us%2Fimg260%2F6466%2Fpc230046.jpg&hash=563f1f139c1462d154b6b453b22657d02b36f7df) (http://img260.imageshack.us/i/pc230046.jpg/)

Do Roswell-a smo imali led na putu. Jedna kola ispred nas su otklizala u jarak sa leve strane, napravila bočni premet u vazduhu iznad suprotne strane druma i završila u sledećem jarku. Videli smo da su živi i pozvali policiju. Toliko može da uradi vozač sa šest putnika u prepunim kolima. Utronjani predstojećim usponom na Mescalero planinama bili smo prijatno iznenađeni da hladnoća jenjava i da se uz planinu penjemo po suvom putu.

Do Ruidosa, turističkog mesta pod vrhom Sierra Blanca na preko 3000 metara visine, stigli smo po suncu i iskoristili priliku da obiđemo turističko naselje gde Stewart-Palm-ovi još imaju jednu šupu za vikende u prirodi. Slikali smo se, ali koga još zanima nešto što liči na Košutnjak. Sa planinskog lanca spustili smo se u White Sands dolinu, gradić Tularosa i grad Alamogordo.

To je još jedno pogrešno viđenje SAD.

Đavola pogrešno. Njihovi sistemi odbrane od poplava su uglavnom stari 80-tak godina i dimenzionisani su uglavnom na stogodišnju vodu. Dok su Evropa i svet išli dalje i smanjivali rizike plavljenja integralnim upravljanjem vodnim resursima, oni su, opet kažem, generalno, išli na to da definišu poplavne zone i sistemom osiguranja pokušavali da oteraju vredne sadržaje iz plavnih zona.

Ako već ne veruješ meni, proguglaj malo. Lako ćeš se uveriti da je ovo što kažem, u principu, tako...

http://www.guardian.co.uk/environment/2009/jun/05/flooding-us-defence (http://www.guardian.co.uk/environment/2009/jun/05/flooding-us-defence)

Govorimo o različitim Amerima. Ja o poplavljenim, a ti o onima koji ne obeštećuju poplavljene. Naravno da su ovi drugi osigurani od nadoknade štete. Ja sam mislio o onima koji plivaju... kad je poplava...

Karavan za New Mexico (nastavak)

Ne znam da li ste zapazili, ali Ameri svuda na put kreću uz dužno otezanje i razvlačenje sa polaskom, da bi na cilj stigli kasno, u nevreme i uz prateće rizike. To rade i kad idu na posao. Ustaju toliko rano da na nešto moraju da bace vreme. Otkako su na filmu otkrili da se golotinja najbolje pokazuje ako se glumice neprestano tuširaju, Ameri se toliko kupaju da istanjenu kožu nadoknađuju viškom premaza, namaza, šminke i drugih indijanskih boja.

Tako je i kad idu na put. Obavezno će toliko otezati da će na cilj stići kasno, po noći, po poledici ako je zima. Naravno, do White Sandsa smo stigli kad je Sunce bilo dva milimetra iznad Organ planina koje smo morali da pređemo do Las Cruces-a. Zapanjujuću belinu nismo mogli da vidimo pošto smo kupovali uputstva za gledanje peska i ulaznice koje ne mogu da se zaobiđu. Slikali smo dotle jednu pticu trkačicu koja je čučala kraj ulaza u biletarnicu. Sledećih osam milja smo vozili taman ispod nivoa nanosa peska i Sunce je zašlo kad smo konačno stali. Ovo što vidite smo mi na pesku, ali divota je već nestala.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg214.imageshack.us%2Fimg214%2F503%2Fpc240073.jpg&hash=f9f8266fb95d713b1cf6b4b7ac46f9d5b72be3e6) (http://img214.imageshack.us/i/pc240073.jpg/)

Planine Organ su dobile ime po tome što nekom liče na orgulje, a ne na organe. Na karti SAD se ne vide, ali su visoke preko 2000 metara. To je nevolja sa Plains. Dok se dokopate Mountains časovne zone ni ne primetite da se penjete. Od Misisipija do Kolorada i Nju Meksika neprimetno se popnete hiljadu metara. Pažljiviji će primetiti da fauna postepeno jenjava, da je drveće ređe i kvrgavije, da se trava pretvara u šikaru, da ponegde žbun više liči na kaktus, pa odjednom ustanovite da to i jeste kaktus, samo neke vrste koju ranije niste videli. Do Arizone će drveće postati saguaro. Kao da je čitava kontinentalna ploča nagurana uz Stenovite Planine, a da je drveće ustupilo mesto kaktusima, jer su se vode ocedile ka Misisipiju. Čini se da se to, zapravo, i dogodilo.

Provukli smo se kroz planine i našli nad Las Crucesom. Toliko svetala, a samo 90.000 stanovnika. Naravno, zalutali smo u mraku i jedno tri puta ulazili i izlazili iz grada. Kao kad vi ne biste znali da uđete u Valjevo.
Imanje Palmovih je okruženo sa desetak hektara zasada pekana. To je, ustvari, 26 akara pod pekanom, američkim orahom. Zasadi su uz čitav pojas kraj Rio Grande (Meksikanci ga zovu Rio Bravo) u neposrednoj blizini grada i sezonski se nalivaju vodom kao pirinčana polja. Slikali smo reku. Čovek ostaje zapanjen kad shvati da Ameri imaju samo nekoliko pravih reka, onako kako mi zamišljamo reku, a da su sve ostalo potoci dok ne nabujaju od topljenja snega. Ili od potopa neverovatnih kiša koje znaju samo ponekad da padnu, ali uvek da iznenade.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg442.imageshack.us%2Fimg442%2F4323%2Fpc240091.jpg&hash=4ab8a06b713549ee023b0c7bffd2c33aa61539ed) (http://img442.imageshack.us/i/pc240091.jpg/)

Glavna atrakcija Las Crucesa je Mesilla (Mesija). Mesija je srce grada, i dalje sastavljena od meksičkih kuća, sa karakterističnim trgom, crkvom i kafanom u kojoj je suđen i osuđen Bili Kid. Kasnije ću vam pokazati i zgradu u kojoj je uhapšen, ali to je bilo u Santa Feu, gde idemo tek narednih dana.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg35.imageshack.us%2Fimg35%2F9168%2Fpc250104.jpg&hash=3ec6d58b2c2a014ca9d81a158f9ef9b431662735) (http://img35.imageshack.us/i/pc250104.jpg/)

Quote from: scallop on 02-01-2010, 20:00:33
... Pažljiviji će primetiti da ... ponegde žbun više liči na kaktus, pa odjednom ustanovite da to i jeste kaktus, samo neke vrste koju ranije niste videli. ...

xcheers

Petroglifi

Možda bismo mogli o turizmu da se učimo od Amera. Ne možeš da prođeš desetak milja a da ne naletiš na nešto što se turistički eksploatiše. "Istorijskih mesta" ima više nego igde, a prirodne lepote koje su u nečemu "naj" na svetu ima ko salate. New Mexico je posebno bogat petroglifima, ako ih negde nisu našli, konzervirali, obeležili i stavili kasicu prasicu ispred, onda tamo zaista nema ničega. Sem ako se nije desila neka vulkanska erupcija, pa ako nema petroglifa pokazaće nam vulkanske nanose lave koji su te petroglife pokrili.

Iz Las Crucesa smo potegli ujutro, naravno posle propisnog natezanja, e da bismo kasno stigli nazad posle celodnevnog izleta. Vratili smo se kroz Organ Planinu, prošli pored White Sandsa (sad je bio dan pa smo izbegli da se slikamo na bleštavom pesku), Kroz Alamogordo i Tularosu, koja je veliiiiki proizvođač pistaća i odskora vina, da bismo stigli do mesta Three Rivers gde smo skrenuli ka mestu sa petroglifima. Usput sam slikao Sierra Blancu pod snegom, kroz šofer šajbnu, da mi ne pobegne, onako mala. Pa, opet i opet, jer mi preblizu kad je gledam, predaleko kad slikam. Optička varka je bila tolika da je, i kad sam slikao petroglife, još bila bar 15 kilometara daleko. Vidljivost u toj oblasti, kad je lepo vreme, prevazilazi 100 kilometara.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg689.imageshack.us%2Fimg689%2F7692%2Fpc260142.jpg&hash=3458f75a6ee7410b958be58aa11ee3e8c37007c8) (http://img689.imageshack.us/i/pc260142.jpg/)

Dok su moji plaćali ulaznicu, ja sam na samom ulazu slučajno snimio pticu trkačicu. Nije čekala da joj priđem bliže. Na ovom mestu ima 20.000 petroglifa. Navodno, to je bilo ritualno mesto Mescalero Apača još pre oko 1000 godina i tu su dolazili da na kamen ucrtaju svoje želje. Meni se čini da su tu terali loše strip crtače za kaznu, da crtaju dok ne nacrtaju nešto dobro. Evo jedne od slika.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg85.imageshack.us%2Fimg85%2F443%2Fpc260171.jpg&hash=474f23f3fc5cf760dce817419c16140feea89d44) (http://img85.imageshack.us/i/pc260171.jpg/)

Usput smo obišli i staru crkvicu, kao i krave na ispaši za koje znaju samo jednom do dva puta godišnje kad ih obilaze. Produžili smo do Carrizoza i skrenuli ka oblasti Malpais i "vatrene doline lave". Malpais znači rđava zemlja i to je mesto gde se lava, pre 5000 godina, izlila iz vulkana koji se danas zove Little Black Peak (na 1800 m visine, a ne možeš ga na karti videti?).

Ulaznice su bile 3$ po kolima, platiš bez svedoka i ubaciš ček u kutiju, nije neka para, ali se čitav kraj izdržava od takvog turizma. Sama "vatrena dolina lave" izgleda kao izorani asfalt što je možda i bila osnova te lave, crno i zloguko. Međutim, neverovatno je da je to ujedno i najzelenije mesto bar 100 kilometara naokolo.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg705.imageshack.us%2Fimg705%2F4865%2Fpc260188.jpg&hash=661edca446bbee3c324382e5b6a75a33dbeeff57) (http://img705.imageshack.us/i/pc260188.jpg/)

Odžipčili smo pešačku turu stazom kroz lavu (ta, platili smo), slikali tu i tamo, mada su razglednice boljeg kvaliteta i nastavili na sever i zapad, preko White Sandsa i Jornada del Muerto do San Antonia (to nije onaj San Antonio sa atlasa, već onaj iz knjige o karavanima). Usput smo zastali na još jednom mestu, mada nismo mogli i da ga obiđemo, jer je otvoreno samo dva dana godišnje. Najzlobnije mesto na čitavoj teritoriji koje govori o pravom izvoru životnih potencijala ovoga kraja. Sve unaokolo je vojni poligon, tu se i dalje obučavaju kadrovi za nove poduhvate. Sama kota je Trinity Site, ispod Oscura Mountains, Ground Zero gde je 16 jula 1945. izvršena prva nuklearna eksplozija. Slikao sam, ali se ne spoznaje ono što bi trebalo da se vidi.

Večerali smo dobro u jednoj krčmi San Antonija. Prišao nam i jedan čovek sa sinom. Na lošem srpskom nam rekao da je iz Albukerkija, da je bio ataše u beogradskoj Ambasadi, a sin, rođen u Beogradu, na leto će da obiđe rodni kraj. Naše prezime, tako daleko, kao da se ponovo događao Poslednji Srbin.

Ovaj izlet je predsavljao put od preko 500 kilometara. To vam je kao da krenete iz Beograda do Ušica, pa presečete preko Kraljeva do Niša i nazad do Beograda. Pokušajte da na karti pronađete gde smo se to mi denuli, pa ćete videti kolika je Amerika.

Quote from: scallop on 18-12-2009, 20:10:54
Ispratio sam...

kao dokument je upitno jer ti 'autorstvo' prosijava iz svake rečenice.
ne može me učiti o americi jer nije pisano suhoparno i bezlično, možda da si upotrijebio uniformni pusti birokratski jezik

čak uspijevaš biti duhovit makar ne mislim da pišeš komediju

je li to onda nešto kao Zerkalo, 'pomaknuto' kontempliranje o životu?

Quote from: scallop on 02-01-2010, 21:15:14
Petroglifi

Možda bismo mogli o turizmu da se učimo od Amera.

Jednom prilikom u Njujorku, kupio sam katalog američkih muzeja, ne bi li u njemu našao sve one koji bi mogli da budu zainteresovani za srednjevekovne evropske skulpture koje smo imali u galeriji. Podebeli katalog, od 1500 strana, većeg formata, imao je oko 10.000 adresa muzeja sa kratkim opisom kolekcije, adresom i imenom nadležnog lika. Ja sam uredno pregledao sve i pronašao nekih 15-ak muzeja koji su u kolekcijama imali srednjevekovnu evropsku umetnost. Ono što me je zapanjilo bile su hiljade muzeja u kojima su se čuvale travke, kamenčići i komadi drveta, najverovatnije pokupljeni na mestima koja nalikuju Scallopovim opisima. Zaista je neverovatno kako Ameri umeju da oneobiče svakodnevnicu i da tako nešto naplaćuju turistima (najviše svojim).

Eh, moj Patuljak... Odu ti tako poznanici u Ameriku i dobiješ priču koju si mogao dobiti iz bilo kojeg prospekta. Niko ti ne da doživljeno, impresiju sa lica mesta. Stičeš utisak o New Yorku na osnovu Empire State Buildinga ili Twin Towers. Niko ti neće napisati da je jeo u kineskom restoranu i izašao napolje na puš pauzu, pa ispušio kraj kontejnera. Niko ne kaže koliko je pikavaca izbrojao na trolley stanici u Drexel Hill-u kod Philadelphije. Jednostavno, ne stigne da zapazi od silnih utisaka.

Budući da već desetak godina idem tamo, da redovno negde putujemo, a do sada sam video samo 4% SAD, mislio sam da je red, ako već sve slikam, da podelim utiske onako kako sam ih sticao. Kao, prelazimo reku Pekos (znaš da je to reka, ma rečina kaubojska), a ono tek potok, jedva da se vidi. Dok se voziš kroz Plains gotovo da nema žive duše i misliš kako uskoro neće biti nikoga i da će Indijanci uzeti svoje. Ili, ustanoviš da je Santa Fe bio glavni grad špansko-meksičke pokrajine pre 300 godina, da je do njega vodio put El Camino Real (sada IS 25), a gledaš kako Apači sede uz zid zgrade meksičkog guvernera, kao naši Cigani na buvljaku i pokušavaju da uvale svoje "rukotvorine", u 90% slučajeva proizvedene u Kini. Ma, uskoro će i Indijance da proizvode u Kini.

Eto, to želim da pokažem, bez nekog napora da bude savršen tekst, već više podsetnik za vreme kad opet budem kod kuće.

ma može biti da jednostavno nisam znao drukčije započeti razgovor, ali sam znao okolnost da kad 'pikneš' nekoga onda se taj i mrdne

znaš, nisam uopće siguran je li amerika 'kip slobode' i 'sve je veće u texasu' ili "doživljene impresije sa lica mjesta" raznih scallopa. koje je veća iluzija, pitam se?

tekst je savršeno lijep
jasno ti je da govori manje o americi a više o tebi

vidiš, to oko rijeka
"Ima jedna modra rijeka. Široka je duboka je. Sto godina široka je. Tisuć ljeta duboka jest"
o kakvim rijekama ti pričaš, zapravo?
"Čovek ostaje zapanjen kad shvati da Ameri imaju samo nekoliko pravih reka, onako kako mi zamišljamo reku, a da su sve ostalo potoci ..."
da ne vadim sve ostalo... 'protuameričko' ... tekst, savršen, lijep, miriši protuamerički, 'sve su to potoci' je potmuli pozadinski ton kao njegova podgradnja
gotovo sam uvjeren da makedonsko duboko bistro utočište pruža, da tamo izvire rijeka onako kako je mi zamišljamo
tekst, lijep, zašto ne savršen(?), podsjetnik za amor fati, tragičko, grčko - scallop je rascijepljen poput školjke. zarastaju li te rane i u vremenima kod kuće? makedonski melos

...

meni se sviđaš, već sam rekao
i opet o rijekama
znaš kad sam ja spoznao "prelazimo reku Pekos, ma rečina kaubojska" premda nisam doživio impresiju na licu mjesta? u autu. vozim se tamo-natrag tu po kraju (ništa impresivno, skroz prozaični odlasci na posao) dobrim dijelom uz Bednju. nju su neki ljudi definirali kao rijeku (ima tabla. piše rijeka Bednja). ma tisuću puta sam je vidio krajičkom oka, a onda mi je jednom (bez nekog posebnog razloga) sinulo: čekaj, kako se na konju prelazi preko? Bednja je potpuno mala, čak mislim da je plitka. (govori li ovo o meni kao tvoji američki potoci  o tebi?)
kauboji su bili strašni. prelazili su konjima rijeke. a što ako strašni kauboji uopće ne bijahu strašni? oni su si olakšavali: tražili su gazove.
čak se i Bednja doima neprelaznom za kauboje...

Jesi ti pingvinu studiro negde Konfuziju?

mislim da će scallop shvatiti napisano

a što bi ti: čitav život uredno posložio i strpao u kufer?

Ako smo se do sada dobro razumeli: sve je iluzija, ali i ništa nije iluzija. I makedonski izvor je bistar i dubok kad se gleda iz Novog Zelanda ili Australije. Brda u daljini su zelenija od ovih na kojima stojimo. Izbliza baš i nisu. To se dešava zato što čitamo samo napisane priče.

Svojevremeno mi se žali Hrvoje Prčić da tiraž Siriusa opada uprkos njegovom trudu. Pokazuje gomilu pisama srećnih čitalaca zbog njegovog literarnog pristupa izboru tekstova. A ja ga pitam: "Šta ti pišu oni koji ti nisu pisali?" Objavljene impresije zatiskuju one koje nisu objavljene. Slike i reči koje vam ne prikažem nisu se dogodile? Cvrc!

Slikao sam ja i "hipi znak" iscrtan među petroglifima i godinu "1988", ali, nije mi namera da polemišem o tome što neko iz održavanja turističkog sajta svake godine poprska svežom naftom kamenje da bi se crtarije bolje videle, da docrta izbledele, orobljeno kamenje zameni novim. Hteo sam samo da ukažem da je 20.000 petroglifa na jednom mestu, a ima ih na mnogo mesta, previše i da su u ta stara vremena Indijanci verovatno samo crtali petroglife da bi ih imao ko eksploatisati kojih hiljadu godina kasnije.

Tekst je samo podsetnik, ofrlje notiran tek da ja ne zaboravim detalje. Slika onoliko koliko stane u jedan post. Taman za kufer.

U kuferu je sve uredno spakovano u haotičnom stanju...

ali pitanje je: sta je u kuferu? mozda ti, kao onaj cuveni meda pedington, nosis pun kofer sendvica od marmelade. :idea:

U kuferu nije ništa   xph34

djelomično smo se razumjeli
naime, ja sam kroz tvoju 'napisanu' čitao i onu nenapisanu
vidio sam u scallopa, ono što njegovo oko ni samo ne vidi, ne može vidjeti jer gleda prema van
tobože putopis o americi koji započinje "Ispratio sam pogledom poslednji" ... a "prtljag ostao negde u limbu" ,
koji uči da "žurke (odraslih) u Americi nisu kao" , a djeca "igra(ju) miš(eve) koji ima da crkn(u)" ... ,
a kad ono tamo "niko ne pravi kuću za nekoliko generacija" ; one su "kao da su od kartona" ... ,
i sve u tom stilu i sve u tom stilu do jake rečenice "Čovek ostaje zapanjen kad shvati da Ameri imaju samo nekoliko pravih reka, onako kako mi zamišljamo reku, a da su sve ostalo potoci"

da, 'sve su to potoci' je istina scallopove amerike (ne tuđe). vrati se ti nama doma.

Skretanje kod Albukerkija

Polazak za Santa Fe istovremeno je odlazak iz Las Crucesa. Pozdravljanje i obećanja da ćemo doći ponovo. Možda bi me interesovalo da je u planu El Paso i malo Meksika. Međutim, ovih dana je škakljivo sa Meksikom. Neki klanovi su tamo zaratili, ubija se i sa ove strane granice, aktivirane su i dubinske konrole. Takve stanice smo prošli na izletu do petroglifa, kod White Sands-a, a i sad ćemo, ispred grada koji se sumanuto zove Truth or Concequences. Taj grad je imao pristojno ime Hot Springs (ima toplih izvora i banja, pa OK) sve dok u nekoj TV kviz emisiji od pre 40 godina voditelj nije ponudio da doživotno organizuje posetu gradu koji prihvati da se zove po toj emisiji. Sakupi se gradsko veće Hot Springsa i promene ime. Čovek je morao da dolazi dvadesetpet godina, sve do smrti, a grad i dalje nosi to glupo ime.

Kontrola traži pasoše, pita kog vraga tražimo u SAD sa te strane... Tražili su prethodnog dana i pasoš mojoj ženi, a na putu na Sever - ništa. Učinilo im se da ne ličimo na Meksikance.
Do Albuquerque-ja ima 300 kilometara i to prelazimo za tri sata. Slikam iz kola, ali nigde Patka Dače, nigde Duška Dugouška... Raskrnica Interstate 25 i 40, dve najvažnije saobraćajnice u SAD prolazi iznad nas, a da se ništa nije dogodilo. Pticu trkačicu smo slikali još kod petroglifa.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg37.imageshack.us%2Fimg37%2F121%2Fpc270220c.jpg&hash=ae7caad10f66af1b7217e517fc76baec9db541f1) (http://img37.imageshack.us/i/pc270220c.jpg/) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg37.imageshack.us%2Fimg37%2Fpc270220c.jpg%2F1%2Fw640.png&hash=7a38cd87d6bb9620bc410e3bac5cc5badef422c5) (http://g.imageshack.us/img37/pc270220c.jpg/1/)

Santa Fe je čuda gradić i u njega bih mogao da se vratim još koji put. Negde iza njega završava El Camino Real, a I-25 skreće na severoistok. Sam grad je prestonica države New Mexico, što je već oko 300 godina. Tu je i uhapšen Billy The Kid.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2F6950%2Fpc270227.jpg&hash=7cfbe8bdb16c31fb3a74e96580f06c23ff7b5a26) (http://img694.imageshack.us/i/pc270227.jpg/) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2Fpc270227.jpg%2F1%2Fw2816.png&hash=1b52899bbd26e406d856cfecbfff0596a05fb69a) (http://g.imageshack.us/img694/pc270227.jpg/1/)
Na glavnom trgu stara guvernerska palata, sam trg je mali park, oko trga prodavnice suvenira i raznih kerefeka da ti pamet stane. U prodavnici španskih marama zadržim se kraj nekih grbova, učinilo mi se da piše Serbe (tupavi Balkanac), pa mi priđe čovek i na čistom kastiljanskom me upita za moje plemićko poreklo (u tu radnju ulaze samo pretendenti na noblesse). Naravno, zbrišem napolje i posvetim se indijancima i indijankama što sede ispred zgrade guvernera i prodaju džidžu-mižde i razne džu-džu.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2F66%2Fpc270232.jpg&hash=2d81d1f1b3fb767aa015261733fdc1d624921b2d) (http://img694.imageshack.us/i/pc270232.jpg/) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2Fpc270232.jpg%2F1%2Fw2816.png&hash=c5c446176537ad953012aa28b279077a35f096f6) (http://g.imageshack.us/img694/pc270232.jpg/1/)
Hteo sam da ih slikam, da se vidi kako Apači sad izgledaju, ali me bi sramota i odustanem. Umesto toga, uslikam sam trg, divnu crkvu u pozadini, kuće u meksikanskom stilu i još jednom odlučim da se tu vratim, jer smo ostali samo ta dva sata i okrenuli za Albuquerque, jer je povratak kući, u Tulsu, već otpočeo.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg37.imageshack.us%2Fimg37%2F8776%2Fpc270234.jpg&hash=886d9a30cd1f72eddf6b081dab2f106190095fa3) (http://img37.imageshack.us/i/pc270234.jpg/) (https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg37.imageshack.us%2Fimg37%2Fpc270234.jpg%2F1%2Fw2816.png&hash=361ac6137015062655e2bceb5d700774c0cea6b9) (http://g.imageshack.us/img37/pc270234.jpg/1/)
Sledećeg dana, u povratku, bežali smo od nekog novog olujnog sistema sa Zapada i nismo mnogo turali nos levo-desno.

Slike su malo velike, ali ću se popraviti. ImageShack je ponovo promenio dizajn, pa sam morao sa Mozile

TRAIL OF TEARS, TAHLEQUAH

Ima već više od mesec dana otkao smo se vratili iz SAD, a neki dugovi mi tek sada dolaze na red. Posle zlopaćenja sa ImageShack-om, konačno je sve u redu i mogu da se podsetim jednog izleta koji je ostavio utisak na mene.

Muzej Cherokee Indijanaca u Thalequah, OK je nešto ispod dva sata vožnje od Tulse. To je pravac kojim još nismo bazali i rado sam pristao da se uputimo u tom pravcu.

Mnogi misle da je Oklahoma zemlja Indijanaca, pokušaću nešto kasnije da nabrojim i koja su sva plemena tamo prisutna, ali Oklahoma nije Indijanska postojbina. Ona je nešto sasvim suprotno od Izraela. Dok su se Jevreji ponovo okupili u Izraelu posle egzodusa koji je trajao 2000 godina, Indijanci smatraju Oklahomu zemljom svog egzodusa. Iz svojih različitih postojbina u Sev. Americi doterani su tamo, valjda, tada, Oklahomu niko nije hteo. Najgore je što je u tom "velikom poslu" zaradio Indijanac koji je potpisao ugovor, inače robovlasnik iz Karoline.

I dok se vozimo prilično prijatnim krajem Oklahome, to je deo koji je i dalje nizak, ali viši u odnosu na ravnice, jer Plains su ipak Plains, pokušavam sa jedne magnetne nalepnice da nabrojim sva plemena koja su danas prisutna u Oklahomi. U tom čuvenom indijanskom egzodusu pre dvestotinak godina sa raznih teritorija istoka i jugoistoka SAD, na osnovu različitih ugovora, tamo su se zaputili Cherokee, Creek, Seminole, Chickasaw i Chocktaw plemena. Kasniije su se po Oklahomi rasuli i pripadnici drugih plemena: Quapaw, Modoc, Peona, Ottawa, Shawnee, Wyandot, Seneca, Kaw, Osage, Tonkawa, Ponca, Otto&Missouri, Pawnee, Sac&Fox, Iowa, Kickapoo, Patawatomie, Wichita, Kadoo a sasvim na zapadu i Cheyenne, Arapaho, Comanche, Kiowa i Apache. Uf, jedva sam ih popisao.

Usput prolazimo kraj akumulacija na reci Arkansas i znam da nećemo stići do još većih akumulacija kod sastava sa rekom Canadien koja se tegli gotovo paralelno sa njom, ali nešto južnije. Na Sequoyah Bay, iza Wagonera, još je jedno od hiljada izletišta u SAD, na mestima gde ranije nije bilo ničega. Pravimo pauzu, obilazimo turistički centar, to je gotovo koliba sa prospektima i suvenirima, glupi skučeni zoološki vrt sa jednim bald eagle-om, dva kojota, olinjali vuk, iz jednog kaveza smrdi tvor, njega nema. Samo smrdi. Smrde i naši točkovi, prija je pregazila zemne ostatke jednog njegovog sabrata. Pogled na jezero je ipak lep. Možda se Ameri tamo dobro provode kad nije februar.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg180.imageshack.us%2Fimg180%2F6406%2Fp2060376.jpg&hash=54c11324906d22507a45c063417ebd62c9177130) (http://img180.imageshack.us/i/p2060376.jpg/)

Tahlequah je vukojebina, samo 14,5 hiljada stanovnika, ali ima velelepni Northwestern Univerzitet, zapravo, jednu od filijala, ali ogromnu, sa velikim dormitory centrom, prija Rege kaže da su studentske spavaonice skučene, ali nikad nije bila na Novom Beogradu. Glavna ulica je popločana crvenom ciglom, na gotovo svakoj cigli ime porodice ili osobe koja je donirala za popločavanje. Ujedem se za usnu kad pomislim kako mi umesto imena po ulicama ostavljamo pikavce, žvake i prazne boce od piva, sokova, coca cole. Košava raznese papire i prazne kese.

Najzad se zapućujemo do Indijanskog muzeja. U njemu nas očekuju maketa sela, razmera 1:1, muzejske prostorije sa brojnim eksponatima, najviše je onih koji, poput slike Paje Jovanovića "Seoba Srbalja" prikazuju indijanski egzodus. Ispred muzeja stoje tri stuba, preostala posle požara u kom je uništena prva ženska škola za indijanske devojke, unutra ima slika, ali, slike su slike, a stubovi - stubovi.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg99.imageshack.us%2Fimg99%2F8467%2Fp2060413.jpg&hash=0ac8eef0b1416e705e1cfbe941835de0f70a95cd) (http://img99.imageshack.us/i/p2060413.jpg/)

U muzeju me je impresionirala jedna skulptura u drvetu, prikazuje Cherokee Indijanku koja na leđima tegli novorođenče, zapela kroz neko nevreme, na levom obrazu dve suze, jedna teče nadole, a druga kao da bi da se vrati tamo odakle su krenuli. Pokupio sam šemu Cherokee alfabeta, napravio ga je jedan Englez u prvoj polovini XIX veka, Ameri su u II Sv. Ratu imali neprobojnu šifru zahvaljujući Cherokee šifrantima.

Na kraju smo obišli maketu sela, vodič, takođe Indijanka, je uporno ponavljala da je to fake, jer na tom mestu nikada nije bilo Cherokee sela, a ja sam zbrisao od mraza i vetruštine unutra i saslušao domaćina muzeja o detaljima tog egzodusa. Naravno, za njega je to najveći i neponovljivi egzodus, malo je falilo da mu ispričam kako Srbi, malo-malo, imaju sličan, ali sam to ostavio za Beograd, tvrdo ubeđen da ću mu poslati slike bar nekih egzodusa, ali me je sad prošlo. Svakom je njegov egzodus najveći.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg534.imageshack.us%2Fimg534%2F2414%2Fcherokeealfabet.jpg&hash=96e2a1469b26f2bb72c3b5715ffe029550320793) (http://img534.imageshack.us/i/cherokeealfabet.jpg/)

зар нису Амери користили Навахо индијанере за шифровање? или су и једне и друге?

Svašta je moguće, a naročito da ja nisam u pravu. Pogledaj taj Cherokee alfabet. Zar ne izgleda idealno za šifriranje? Sva slova se drugačije izgovaraju nego što su napisana.

изгледа прилично погодно за шпијунске игрице...имаћу Черокије у виду када будем остваривао своје снове о светској доминацији!  :lol:

Koristili su i jedne i druge. Čeroki u prvom, Navaho u drugom. Piše na Vikipediji, http://en.wikipedia.org/wiki/Code_talker (http://en.wikipedia.org/wiki/Code_talker)

Princip je isti, ostalo su nijanse. U osnovi kripto-zamke je ovaj alfabet.

Posle skoro tri godine, opet u Americi. Kao da je juče bilo.


Molio bi da ovaj topik ostane u on modu, a za podjebavanja ću otvoriti pomoćno odeljenje. Za klinceze, pivo, pa i za neka krkanja, a biće ih, tamo gde im je i inače mesto.

PUT JE UVEK DUGAČAK


Ako vam na karti piše da vam avion poleće u 6 h ujutro, a da stižete posle 6 h popodne, to garant nije 12 sati. Ne postoji mesto gde biste mogli putovati 12 sati, a da nema pomeranja vremena. Neki jednostavni račun kaže da sat leta mlaznog putničkog aviona punom snagom pomera satnicu za oko pola sata. Neko će već dokazati da moj račun nije tačan, ali je tačno da je naše putovanje trebalo da traje 18 sati. Ako ne računamo da najmanje dva sata ranije treba prijaviti put i da, mnogo kasnije, sa aerodroma do kuće (prolazak kroz pasošku i carinsku kontrolu, ako je prtljag stigao, traženje i nalaženje kola na parkingu veličine nekih aspirativnih regiona na Balkanu), treba još oko toliko. Ma, računajte 24 časa, ali i da će oni koji vas sačekaju imati osećaj kao da ste došli iz komšiluka gde ste popili kafu, pa ima mesta za još nešto.


Radmila tvrdi da se nizbogčega nije vraćala kući, ali sam, zbog događaja koji su usledili, ubeđen da jeste. Meni sen taj baksuz sigurno nije dogodio, jer da jeste ne bih imao odrečan odgovor na Uroševo pitanje jesam li poneo laptop negde po prolasku odvajanja za Novi Sad. Svet se pomerio kad sam rekao da nije važno i da ću to preživeti, kao što sam preživeo Bobanovu temu za oktobar. Prtljag smo predali u deset do 4 i na pitanje da li imamo samo jedan ručni prtljag odgovorio sam da bih imao još jedan da sam poneo laptop. Agent se nasmešio i podlo me upitao: "A, jeste li iz Beograda?" Kad sam nevoljno potvrdio, konstatovao je da još imam vremena da odem kući i uzmem laptop. E, tu mi je prekipelo. Uroš se bez reči okrenuo i otišao po kola. Negde usput je neizbrisivim slovima upisao uslugu koju nikada neću moći da nadomjestim. Tako sam dobio svoj laptop, a o činjenici da sam spakovao ispravljač od Compaqa (mog fosilnog laptopa) ćemo u sledećem nastavku.


Još jedno pitanje agenta je imalo simbolično značenje: "A gde vam je krajnja destinacija?" Na odgovor da su to Houston, pa Tulsa, OK, klimnuo je glavom i zaključio: "Vaši letovi nisu otkazani." Za one koji će ovo čitati onda kad oluja Sandy, zvana i Frankenstorm, bude samo istorijski zapis, nas je njena kulminacija čekala sutra, od Karolina do Mejna. U Frankfurtu nas je čekao nikad brljaviji aerodrom, apsurdno komplikovano stizanje do gejta gde nas je čekalo ukrcavanje za naredni let. Ranije sam verovao da je to sudba nas koji putujemo u jebenu Srbiju, ali ovoga puta nas je čekao najveći avion Airbus 380-800 sa, ovog puta, 600 putnika, na letu za Houston, USA. Sve na šta sam ranije frktao je jebena činjenica da u organizaciji aerodroma niko ne zapošljava inženjere saobraćajne struke ili na tim fakultetima ne uče optimizaciju putničke komunikacije.


Dok smo trošili poslednje minute čekanja na ukrcavanje odlučio sam da se istrošim i u free shopu kupio bocu od 200 ml Dewars viskija i kesicu Ritter čokoladica. Do ukrcavanja smo stigli da je načnemo, a onda smo, na kesi videli da ne smemo da je otvaramo dok ne stignemo na odredište uz pretnju konfiskacije. U nevolji smo nastavili da praznimo bocu, dok nas stjuardesa nije obavestila da je u avionu zabranjeno da pijemo ono što smo kupili u free shopu. Naravno, bocu smno dokrajčili krišom, samo što je nismo zavili u novine, a otarasili smo je se neposredno pred suočavanje sa imigracionim oficirom u Houstonu.


Najogavniji deo svakog leta u inostranstvom, a posebno u SAD je checking. Najpre je tu idiotluk zabrane da se nosi bilo šta tečno, gasovito ili jestivo, a posebno oštro, šiljato, puckavo... Jednom su mi oduzeli makazice za nokte sa sečivom 8 mm! To znači da smo i pribor za higijenu nosili u nedostupnom prtljagu, da ne govorim o medu i rakiji. Ali, to nije sve. Na chekingu laptop mora iz torbe, a cipele s nogu. U one njihove kutije odu i novčići, pisaljke, kaiševi, delovi nakita... Ja zbog pejsmejkera moram na lični pregled. Tu mi malo dignu košulju i spuste pantalone, na jednom od pregleda su mi osluškivali i tabane. E, sad, zamislite kako sam izgledao u Tulsi na aerodromu pošto su me ispipavali, što dlanovima (spreda radi reda) i nadlanicama (od pozadi reda radi) na beogradskom aerodromu da uđem u bescarinsku zonu, u Frankfurtu da izađem iz te zone i posle da prođem američku kontrolu da bih uneo sebe u avion. U Houstonu sam ušao u SAD, pa, kontrola, prolazak carinske i pasoške kontrole, pa uzimanje prtljaga, pa kontrola i prtljaga i nas da bismo stigli za let u Tulsu.


Kad su nam na čekingu za Tulsu rekli da smo zakasnili 6 minuta izgledao sam tako očerupano i bedno da nam je debela tamnoputa dama na pultu velikodušno udelila utešne vaučere od po 10%. I karte za let 1,5 sat kasnije. Imali smo vremena da u kafani "Chilli's" izedemo krilca i pomfrit uz Sam Adams tamno pivo i dodamo 10$ preko vaučera (bakšiš inkludid). Stigli smo i Jeleni da javimo za novi let.


Let Embrauerom posle Airbus 380 je kao jahanje zeca posle jahanja slona. Ima dva sedišta s jedne, a samo jedno sa druge strane, a jedina stjuardesa je više ličila na tetkicu pred penziju. Sve što smo negde hteli da podignemo ili spustimo premestila je negde drugde. Zato nisam skinuo cipele, ko zna gde bi ih ona smestila.


U Tulsi su nas dočekali i voleli dok nismo upitali gde je krevet.

KUĆA JE IPAK TU


Jedna od navika Amerikanaca je da svoje kuće stalno doteruju, dograđuju i prešminkavaju. Razlog je krajnje jednostavan. Ameri nemaju naviku da višegeneracijski borave u istoj kući, pa ni u istom gradu. Tu se izuzimaju oni koji su se tako ukopali da više ne mogu da se iskopaju. Odnosno, kuće su im postale tako skupe da niko nema pare, ali ni ne želi da ih kupi. Što bi kupovali kuće koje se više ne daju doraditi? Dakle, kad vidite neku kuću u rezidencijalnim delovima bilokojeg grada, ona je ili tek napravljena i naseljena ili je već izmenila nekoliko vlasnika i frizura ili je toliko ogrezla u svoj lik da se više ne da izmeniti.


Kuća Stewartovih u Tulsi živi svoj drugi identitet. Prvim vlasnicima je sve dodijalo, to se obično kaže da su odlučili malo da putuju, a da li će putovati bar do Floride ili se nastaniti u nekom od obližnjih centara za starije osobe to obično uspeju da sakriju od onih kojih se to ne tiče. Oni kojih se tiče taj podatak neće moći da zaborave. Sve u svemu, to je kuća koja nije uspela u potpunosti da se samooblikuje, a ni stanari nisu bili previše skloni. To kuću čini relativno jeftinom za kupovinu, a decenijski prezahtevnom za održavanje. Naravno, to je bio izazov za Čarlsa Stewarta, Stewarti generacijski iz svake svoje kuće isteruju maksimum funkcionalnosti i izgleda. Teniski teren je prepušten šumi u koju je bio pretenciozno nasađen i neupotrebljiv do bola. Iščekivano punih pet godina dogodilo se prošle godine: pukla je cev za vodu tačno ispod kuće i nešto se moralo uraditi. Naravno, pošto je u Americi sve osigurano, ako nije od osiguravača opljačkano, to je bila očekivana prilika.


Godinu dana se priča razvijala u našem odsustvu, tako da smo prvo saznali da će kuhinja dobiti novi pod, veće prozore ka dvorištu, pa još veći ka ulaznom holu, a onda, zašto ne bi i kompletno novu opremu kuhinje. Kad se u kući radi sa vodom, onda to dovodi u iskušenje sve mokre čvorove. Prvo je nastradao gostinski toalet, a zbog njega, po zakonu vertikala, doneta je odluka da se fatalni prostor pominjan u mojoj priči "Dečak nema vrata" pretvori u gostinsku sobu, opremi zidovima i - vratima. Iza te sobe je bio neupotrebljen prostor, jer vertikala za vodu nikada nije bila postavljena. Ha! Zbog pucanja cevi ispod kuće dogodila se nova kuhinja, gostinski toalet, nova soba i kupatilo za babu i dedu. E, kupatilo se dogodilo, delimično i zidovi sobe, ali, vrata i dalje nema. Pitanje "Gde je krevet?" pretvorilo se u "Gde su vrata?", a ja sam dobio temu za novu priču: "Deda nema vrata".


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg96.imageshack.us%2Fimg96%2F6707%2Fpa300003800x6002.jpg&hash=8de585057da88ca1c0d8d7e689c3fc7bee4e6582) (http://imageshack.us/photo/my-images/96/pa300003800x6002.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Kuća spreda
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg534.imageshack.us%2Fimg534%2F6783%2Fpa300004800x600.jpg&hash=c6458cc1b2dad83fe5eb2c0ab8c714e430ef0e8d) (http://imageshack.us/photo/my-images/534/pa300004800x600.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Kuća odpozadi
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg845.imageshack.us%2Fimg845%2F3036%2Fpb020008.jpg&hash=b6ec4791fcfb2c01350f23c4919204ec090889c6) (http://imageshack.us/photo/my-images/845/pb020008.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Veliko dvorište
Možda sam prevideo rekonstrukciju prilaza kući, sa sve stepenicama i voćnjakom i jagodnjakom i kupinjakom pred vratima, ali, to je već priča iz prethodne dorade kuće, koju smo u celini propustili.

Kuća je  :shock: prelepa, imao bih samo malu molbu koja vam neće teško pasti, a to je da uslikate malo izbliza ono cveće i bilje na prilazu.

A, da navedem sve polako? Tu ima toliko toga da nema šanse da slikam "izbliza". Dakle, najviše drvo sa desne strane je nektarina. Rađa već drugu godinu, ali su "malo sitne". Sa leve strane je ruža, još u cvetu. Ipak, sa leve i desne strane nektarine su po jedna smokva. Jedna smokva je i sa leve strane stepenica. Na gornjem platou, pored vrata su dva čempresa, a sa strane i po dve jabuke i kruške. Po zemlji je najviše jagoda (još ih ima u cvetu i zameću), ali uz njih ide primedba da ih strašno napadaju puževi golaći, pa su ove godine "podelili rod". Uz zidove su kupine i maline, a postoji još jedan grm ruzmarina, timijan, majkina dušica i oregano, sve u najmanje dve sorte.

 xjap

Lepe su ti ove priče. Daj još.

a ja živim u majušnoj kućici od 32 kvadrata  :lol: u americi je sve ogromno imam osjećaj
mada sam i ja pobodnik dograđivanja i širenja
ali kada pomislim na zagrijavanje prostorija i troškove odmah odustanem  :oops:

Quote from: Plut on 03-11-2012, 19:35:22
Lepe su ti ove priče. Daj još.

Da.

Jedna od važnih stvari u Americi je da se najčešće ništa ne dešava.

Quote from: scallop on 04-11-2012, 14:57:06
Jedna od važnih stvari u Americi je da se najčešće ništa ne dešava.

...Ma da! Kako sad to?... :shock:

Pa, lepo. Ovde smo sedmi dan i šta se dogodilo? Putovali smo jedan dan i opisao sam kuću. Desio se i Halloween, ali se sve svodi na neko maskiranje i pohod na komšiluk po slatkiše. Istovremeno se pakuju za bacanje slatkiši pokupljeni prošle godine. Slikao sam u dvorištu jednog armadila i eno ga među "kozama i ovcama". Toliko se događa i u Vranjici kod Trogira.

U Vranjici kod Trogira će armadila videti samo ako je zdimio iz ZOO vrta...

Ok, sad cekamo opise ljudi i dogadaja ( tipa, situacije u ducanu,restoranu, ulicama, podzemna...). Mora biti nesto sto ih razlikuje od nas Balkan-people.

Ne jedu leba. A i skup je. U restoranu ako hoćeš parče moraš da ga naručiš. Krigla piva je 5,5 $, plus 15% bakšiš koji mora da daš inače ti sleduje robija.

Mozda i bolje, ionako je kruh pun aditiva i deblja, zato tuku po Coca-Coli.... :evil:

Šta je obično na meniju?

(sad ispadoh od onih koji vire drugima u lonac  :oops: :lol: )

Quote from: angel011 on 04-11-2012, 16:17:18
Šta je obično na meniju?

(sad ispadoh od onih koji vire drugima u lonac  :oops: :lol: )

Ma nije, i ja sam htjela to pitati, otela si mi rijec s usta...:)

Kad bi bilo po njihovom menija ne bi ni bilo. Odnosno, svako ima neki svoj meni. I jede kad mu padne na um. Druga stvar je kad se mi pojavimo. Ako mi spremamo, onda je to obrok koji se jede grupno. Ručak bude predveče, a doručak u podne. Pravili smo gulaš i to su izeli pod odma' iako je obećavao bar dva dana. U Sam's-u smo kupili pečeno pile (4,85$ celo), ja ga isekao i stavio u kutiju. Dva puta je Julie tražila sendvič od karabatka da nosi u školu, a ostalo je nestalo bez uvida. Naravno, ja sam oglodao kosti još na početku. Jedne godine (znači ne sada) je Radmila prepržila meso za musaku i ostavila za sutra. Čarls je, onako gladan s posla, dograbio prvu činiju i sve izeo. Kad su mu rekli da je to bilo za musaku odvratio je na srpskom: "Dobra bila musaka."Toliko o meniju, a mogu ja to na redovnoj bazi.

fantasticno.

Fascinating!  8-)

zelio bih pricu kad idete u planine.

To će biti malo teže, jer je najviši vrh u Oklahomi jedva iznad 1300 metara, a dobili su ga da bi imali nešto visoko na karti. Florida, gde ćemo ići u Disneyland, nema ništa za penjanje. Zapravo, najveće penjanje ovde u Tulsi me zakači od 114-te do 113-te ulice, posle je sve ravno. Da, nekada su nas vodili na planinarenje, tako da smo se verali po Pokonosu u Pensilvaniji, gledao sam reku Delaware sa visine odakle je izgledala kao nacrtana na karti, a i po južnim delovima Stenovitih planina i po Mescalero planinama, ali to je prošlost i to te ne zanima. Imam preko 300 njihovih slika sa letošnjeg hajkinga po Acadia nacionalnom parku. Jeli su i one bobice koje inače pojedu medvedi. Ako preplivaju, kažu moji. Da, došlo vreme da ako se negde popnem, to mi žena kaže: "E, ovde si mi se pop'o!" i lupa se po temenu.

U goste kod Walkerovih


Kad se ništa ne događa onda je i odlazak u goste OK.


Bili smo kod Čarlsovih roditelja, drugi gosti su bili Vojteh i Jana, češki imigranti, sa decom. Rege je spremila sote Stroganov, dobro je bilo, ali previše uštogljeno da bi me potaklo na pisanje.


Pre dva dana smo bili kod Walkerovih. Oni su na neki način parnjak porodica. Isti obrazovni nivo, skoro isti broj dece, čak su i vršnjaci. Leslie je prefina osoba i sve moje prijateljice koje osećaju da ih smatram finim, sigurno imaju jasan utisak. Džej je u velikoj meri balkanski nasađen, on me je vodio na crash racing trke automobila i odvalio me da se par dana sunčam u A majici da me prihvate kao rednecka.


Kad se prilazi njihovoj kući imate utisak da silazite nizbrdo u rupu.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg194.imageshack.us%2Fimg194%2F1985%2Fpb110018640x480.jpg&hash=128d962445d944cfd46dad9b03cd611eab05ef82) (http://imageshack.us/photo/my-images/194/pb110018640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Prliaz kući Leslie and Jay Walkera (front yard)
Na ulazu su nas dočekali i to su oni.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2F1995%2Fpb110019z.jpg&hash=73700f7edc4ad435282ae8eca2d921ead1dbc66c) (http://imageshack.us/photo/my-images/694/pb110019z.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Domaćini i Radmila
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg59.imageshack.us%2Fimg59%2F2424%2Fpb110021480x640.jpg&hash=92e7a4f70818f39338d0ba4467177448d3bd7ae1) (http://imageshack.us/photo/my-images/59/pb110021480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Donje dvorišne (back yard)
Međutim, kad se izađe na dvorišnu stranu, imate osećaj da ste na vrh brda. Dvorište puca nizbrdo nekih dvesta metara. Na mestu gde je inače hranilica za retke ptice ugnjezdila se Šamanijada.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg62.imageshack.us%2Fimg62%2F8671%2Fpb110030640x480.jpg&hash=aedf7c0f5a8943f2233038adcf33d1bc8f54bf89) (http://imageshack.us/photo/my-images/62/pb110030640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Pogled s druge strane dvorišta ka kući nam daje sliku koliko je veliko. Taj središnji deo dvorišta, sa oborenim stablom pekana, je plavan u vreme visokog vodostaja reke Arkanzas.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg832.imageshack.us%2Fimg832%2F9915%2Fpb110031640x480.jpg&hash=bcd8d48598a1d64b69132e3463e11ed3aab8ee74) (http://imageshack.us/photo/my-images/832/pb110031640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Na kraju imanja je potok sa dabrovom branom.
Dakle, Džej me je ubeđivao da je posle plavljenja iz dvorišta izbacivao šarane lopatom, a ja sam ga izazvao da navata te šarane pa da je pravim čorbu i dimljenog šarana. Izvestićemo kada se i ako se dogodi.

Lepo, al' nekako previše divlje. Na kojoj udaljenosti je prvi komšija?

Pa, ako gledamo po prilazu kući, levo i desno od njih su komšije na pedesetak metara. Ili nešto manje. Ne znam dal' si primetila u dvorištu da ima dvoje dece? Onaj bliži je Bela, a dalji je Ajk.

Samo divljinu vidim, komšije nigde. A Ajka... da mi nisi rekao, nema šanse.

Štos je u tome što mi ovde ne znamo šta je veliko. Ovo dvorište se ne računa u imanja nego u dvorišta.

Milina i lepota, nema nikog da gleda preko tarabe šta radiš  :lol:

Ako niko ne gleda preko tarabe, da li si to zaista uradio?  :lol:

LoL, nemojmo da se bakćemo filozofskim pitanjima.

Čovek se zove Jay Walker??? Pregenijalno!

Dan u Teksasu

Putovati u Americi znači sesti u kola i izaći na hajvej. Ako ćete negde noćiti, rezervaciju u hotelu ste otprintali, a ako slučajno planirate večeru u nekom restoranu na glasu, rezervisaćete i mesto u njemu. MI smo namerili da dva dana posle Thanksgivinga provedemo na ranču u Teksasu. Deca imaju do ponedeljka slobodno, a Jelena i Čarls su namerili do Denvera, Colorado. Ima tamo neka likovna izložba, ali sumnjam da su potegli samo da par dana ne vide ni decu ni nas. Voziće nas prijatelj i prija. Njih dvoje će spavati na ranču, iza sela Angus, a nama i deci je rezervisan hotel Holiday Express In u Corsicani, 20 milja ka Dallasu. Izgleda da svi odrasli brišu od nas. Možda bi zbrisala i deca, ali nemaju kako.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg194.imageshack.us%2Fimg194%2F9413%2Fpb230042640x480.jpg&hash=c959921c3b05301f2b8be078041265c64d5bf6f4) (http://imageshack.us/photo/my-images/194/pb230042640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Julie na granici.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg109.imageshack.us%2Fimg109%2F4513%2Fpb240125640x480.jpg&hash=4f40add97d7405b0d54b25cb29027c27ba48e178) (http://imageshack.us/photo/my-images/109/pb240125640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Dallas
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg29.imageshack.us%2Fimg29%2F9596%2Fpb230062480x640.jpg&hash=b4203f7f2091d0ba68fdf7f7012576714e7fdbb3) (http://imageshack.us/photo/my-images/29/pb230062480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Deda bere pekane

Do Dallasa se vozi 4 sata, a do ranča još sat. Granica između Oklahome i Teksasa je na reci Red River. Usput nam je, na levoj strani ostao Paris, Texas, ali je Palestine još pred nama. Vozimo pravo do ranča, tamo nas istovaruju među redove pekana i odmah beremo. Zapravo, skupljamo orahe, a omlaćuje ih jedini zaposleni, sa 50%, na ranču, Francisko. Sam ranč ima 320 akara, odnosno, 1,3 kvadratna kilometra. Na njemu pase oko sto krava rase angus, ali su ih zamešali i sa drugim rasama.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg203.imageshack.us%2Fimg203%2F24%2Fpb230088640x480.jpg&hash=1c0f4f29c0cc7632a06de6cadd8d5fe39596d501) (http://imageshack.us/photo/my-images/203/pb230088640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Ranč i krave

- nastavak -
Ima i dvadesetak konja. Tu dolazim do pitanja: greši li Mića kad je toliko protiv konjetine? Dok su u Texasu bile glavne trke quartera, insistiralo se na rasi. Kad su trke došle u drugi plan bilo je zgodan i izvoz konjetine u Francusku. Pošto su borci za prava konja u SAD izborili zabranu izvoza za meso, Roy Tomas i Malkolm, kao prijatelji i vlasnici, pitaju se šta će im, onda, konji. Dakle, konji neće izumreti zato što ćemo ih pojesti, nego zato što ih nećemo pojesti.
Ipak, dok ih ima, deca su malo jahala, na tolikim konjima ne ide bez Roya. Mi smo za to vreme otresali prašinu sa sebe. Večerali smo u italijanskom restoranu ,,Napoli" u Corsicani. Današnji stanovnici tog malog mesta veruju da ime njihovog grada ima neke veze sa Italijom, pa otvaraju italijanske restorane. Zbog onih koji znaju neću napisati šta je sve u fetuccini carbonara i šta sve nije. Uštinuli su mi bolji provod u obližnjem Enisu i šniclarnici kod Bubbe. Tamo sam nekada jeo najbolji juneći stek na žaru.
Spavanje sa doručkom u hotelu ,,Holiday Express In" za nas petoro košta 107$. Neverovatno je koliko takvih hotela ima u SAD. Mislim da u prcvoljku od Corsicane i Palestine zajedno ima više hotela nego u Beogradu. Štos je u tome što kad se kucne po impozantnom ulazu, kao da ste kucnuli po kulisama u nekom pozorištu. Gradnja je jeftina u SAD i kad su hoteli u pitanju.
Na povratku zabasali smo na Pow wow manifestaciju u gradu Hugo, neposredno kraj Chocktaw casina. U Oklahomi ima pesedetak kasina i svi su u vlasništvu Indijanskih plemena. Navodno. Pow wow je njihova igranka bez prestanka, kao takmičenje u folkloru i izložba svašta i koješta na Žikinoj šarenici. Žiku bismo mogli da pošaljemo na usavršavanje.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg40.imageshack.us%2Fimg40%2F9555%2Fpb230068640x480.jpg&hash=e0a6c527307a434df95ffa694cdfa49e97ea40dc) (http://imageshack.us/photo/my-images/40/pb230068640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Ranč i konji

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg39.imageshack.us%2Fimg39%2F6586%2Fpb230095480x640.jpg&hash=e53bbbe295f607daabf3ba019a6d6a7c1364088f) (http://imageshack.us/photo/my-images/39/pb230095480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Napoli u Corsicani
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg715.imageshack.us%2Fimg715%2F9441%2Fpb240102640x480.jpg&hash=a41964503646fe25b1d7ab5cb875764700b0a19a) (http://imageshack.us/photo/my-images/715/pb240102640x480.jpg/)



Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Holiday In Express
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg829.imageshack.us%2Fimg829%2F8916%2Fpb240134640x480.jpg&hash=39cb277f1d38dfce355819e0acadac38efbe1c06) (http://imageshack.us/photo/my-images/829/pb240134640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Chocktaw Pow wow

Ua, kanibali!!!!

Konjibali.

Zato niko ne žali za Aberdeen angusom. :( Iovako se gaji samo zbog mesa. A nema ni rogove, pa ni opasnosti da nekoga bocne.

Danas je samo oblačno i ne duva nikakav vetar, pa su me iscimali da čistimo lišće u dvorištu. Eto, dr Jelena Stewart i tatko joj Scallop na radnom mestu.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg72.imageshack.us%2Fimg72%2F2248%2F009mf.jpg&hash=e86d235199ccbab42ab63f37f190b3dd804a8444) (http://imageshack.us/photo/my-images/72/009mf.jpg/)


Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

Tatko Scallop je skratio kosu od poslednjeg slikanja. Sva sreća te nema puno lišća koje treba strpati u kante.  :-?

Da ti slikam zadnju stranu kuće? A, šišala me žena jutros. Od ove klime kosa mi se osušila kao slama, morala je da je ošiša.

Gde ćete sa tolkim lišćem?  :shock:

Ojačavamo našu stranu na potoku koji teče kroz dvorište.

Smart  xjap

                BEG PRED SNEŽNOM OLUJOM EUCLID
Bio sam ubeđen da se u SAD krste samo uragani. Kad su najavili snežnu oluju Euclid mislio sam da samo čudo-nepogode dobijaju ime. Eh, sinoć smo se, posle osam dana, vratili dočekani novom snežnom olujom Freyr. Proći će još par pre nego se zaputimo kući.
Najava Euclida nije bila zgodna. Trebalo je da u Tulsi i okolini naredi više leda po putevima nego snega ili kiše.  Baš na dan kad smo planirali naše putešestvije na jug, dan posle Božića, 26. decembra. Nekako smo odlučili da ipak krenemo u ponedeljak 24. decembra, malo zaobilaznije, preko Fort Wortha i Houstona. Tako se desilo da su đakonije pripremljene za Badnje veče ostale za pravoslavno Badnje veče, s nadom da nadležni za kontakte gore neće zameriti.
Noć u Fort Worthu smo proveli u Sheratonu i tu sam počeo da se upoznajem sa logikom velikih hotela u SAD. Cena soba je bila bambadava, ali nije bio predviđen mufte doručak i bazen je bio napolju. Na putu do Houstona, sledećeg dana, već je bilo jasno da smo pobegli Euclidu. Napravili smo pauzu kod spomenika Sam Houstonu, koji je bio guverner svega što postoji pod Tenesija do Teksasa. Neki ga pamte po Alamu, Dejvi Kroketu i Santa Ani, a neki znaju da je bio masonski budža što je ispod spomenika naglašeno.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg62.imageshack.us%2Fimg62%2F805%2Fpc250024.jpg&hash=d3472dbafb2774a8b91e71dbae42fbfe17481bbf) (http://imageshack.us/photo/my-images/62/pc250024.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

U Houstonu smo opet odseli u ,,vrh" hotelu Crowne Plaza ,sa celim sazvežđem zvezdica. Naravno, bazen je bio napolju, a sve što bismo mogli da poželimo, uljučujući internet mogli smo da imamo, uz mizernu nadoknadu u dolarima.  Radi informacije, sutradan smo prekonoćni parking hotela platili 25$. Cena soba je bila 56$. U gradu smo stigli da obiđemo lokalni muzej i ništa više.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg801.imageshack.us%2Fimg801%2F7551%2Fpc250037640x480.jpg&hash=b4d2ce98dc176f263225176c408a969488c22b7d) (http://imageshack.us/photo/my-images/801/pc250037640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Muzej je imao standardnu postavku dinosaura, lore i faune i Americas, a to je pregled kultura u Americi pre nego što su Španci sve zabrljali. Glavne postavke su bile Majanska, verovatno zbog propuštenog smaka sveta i izložba gema i kameja porodice Mediči. Uz tu izložbu su išle i neke slike, ali, sve to se u mnogo boljem svetlu može videti i u galerijama Piti i Ufiči u Firenci. Pogledali smo te dve aktuelne izložbe, a u Sali Americas smo pukli od umora i u holu sačekali da se ostali zadovolje.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg84.imageshack.us%2Fimg84%2F4961%2Fpc250044480x640.jpg&hash=e2513898857c07093b73f0241179fb9f7f98ea15) (http://imageshack.us/photo/my-images/84/pc250044480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Kasnije tog dana smo saznali da na dan Božića (što se tiče Ghoula nije bilo ni farbanih jaja) možda ima otvorenih restorana, ali niko nije znao gde. Tako smo bili osuđeni na hotelski restoran gde sam probao najgore lignje u životu, pa sam se zadovoljio sa nekom kiselom čorbom, kao uvodom u isprobavanje čorbi gumbo.

Quote from: scallop on 02-01-2013, 17:34:45
što se tiče Ghoula nije bilo ni farbanih jaja

izem ti takav božić!  :o

znači, kriza udarila po jajima?  :?

Jok, ja to samo da vidim da li čitaš. :lol:

ma kakvo čitanje; samo preletim pogledom da vidim dal si me pomenuo.  xremyb

Pored svakog groblja usput sam te pomenuo, ali nisu hteli da stanu.

Quote from: scallop on 02-01-2013, 18:29:09
Pored svakog groblja usput sam te pomenuo, ali nisu hteli da stanu.

ha, zanimljivo, i ja tebe često pominjem u takvim prilikama...

AVERY ISLAND
Trećeg dana puta smo imali cilj na Avery ostrvu, gde je centrala fabrike Tabasco. Kad pominjem ostrvo onda je to vrlo sumnjiv pojam jer se čitava obala Louisiane od LaFayette, preko Batton Rouge do New Orleansa vodi kao niz ostrva, što zapravo i jeste kad sa geografske mape siđeš na zemlju. Tamo gde to i nisu ostrva, neko je prokopao ili produbio postojeće kanale, dobro razdvojeno kanalom uvek je bolje nego kaljuga koja to nekad jeste kanal, a nekad i nije.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg254.imageshack.us%2Fimg254%2F6047%2Fpc260056640x480.jpg&hash=f0e004cd6a591dfd17690b89d6e26f179548370e) (http://imageshack.us/photo/my-images/254/pc260056640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Dobra strana prokopavanja kanala je i to što na njima kaplje lova. Na putu, ako mora da se podigne ili spusti most, a na ulazu Avery ostrva postoji kasica prasica i čikica koji sa štipaljkom uzima 1$ i daje ulaznicu. Za razgledanje pojedinačnih atrakcija, kao što su Pepper Sauce factory, Jungle Gardens i Bird City plaća se posebno. Budući da nam je cilj bio jedino Tabasco, parkirali smo se ispred fabričke zgrade i prodavnice suvenira.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg560.imageshack.us%2Fimg560%2F7332%2Fpc260057640x480.jpg&hash=482227c583ae3a7c6a5ed22a9e81ca76791cd3c5) (http://imageshack.us/photo/my-images/560/pc260057640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Fabrička zgrada i sve ostalo nastalo je brakom između njuorleanškog bankara McIlhennyja i naslednice ostrva gospođice Avery. Fabrika Tabasco sosa nije primarni kapital ostrva, jer je ono bukvalno ogroman grumen soli sa rudnikom praktično površinskog kopa sa koga se godišnje proizvodi 2,5 miliona tona čiste soli. Isto tako, od danas velikog asortimana ljutih sosova jedino se papričice osnovnog sosa koga i mi poznajemo gaje na ostrvu, a sve ostalo je na plantažama  firme u Južnoj i Srednjoj Americi.  Preradu ću prikazati negde gde je mesto krkanju.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg715.imageshack.us%2Fimg715%2F6674%2Fpc260065640x480.jpg&hash=796c1200a7b342c91ec5145a923c17155e44647c) (http://imageshack.us/photo/my-images/715/pc260065640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Ispred prodavnice suvenira smo probali anduille i boudin kobasice zaljućene Tabascom. Ova druga je neka vrsta pirinđuše kako bih je ja nazvao zbog sadržaja.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg19.imageshack.us%2Fimg19%2F3851%2Fpc260062480x640.jpg&hash=7e7212df02f79552b91720648369eb6fb48e6179) (http://imageshack.us/photo/my-images/19/pc260062480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
U prodavnici je sve u znaku Tabasca i mada sam se zaklinjao da neću ništa kupiti, nešto se i potrošilo. Posle smo išli u samo abriku gde su nam prikazali promotivni film, poklonili svakom po tri flašice raznog Tabasca od 3,7 ml. I proveli pored pogona sa beskrajnim lancem punjenja boca Tabasca.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg842.imageshack.us%2Fimg842%2F5061%2Fpc260076480x640.jpg&hash=a93282865a850227b1dac4dfd394c88c30de8e59) (http://imageshack.us/photo/my-images/842/pc260076480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Ipak, meni je bila najvažnija španska mahovina. To je ono šta visi po južnjačkim šumama sa drveća. Julie mi je pridržala granu sa mahovinom za slikanje. Imam još dosta tih slika i kasnije ću ih razastrti po Noćnoj Frajli.

Neki ovde strpljivo čekaju na La Nouvelle-Orléans fotke. Scallope, reaguj!

Jambalaya on the Bayou - Hank Williams (http://www.youtube.com/watch?v=xnKOVPXhlnE#)

A neki od nas su dočekali fotografije iz Tabaska!  xjap

Jasone, mnogo očekuješ od Francuske četvrti i Bourbon Streeta, ako znaš da smo tamo sa troje maloletnika, a ni Radmila i ja nismo daleko od toga. Evo, ipak, jedne slike odatle, mada mi se čini da bi na tu sliku (firma kafane) pre otkinuo Milosh.



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg221.imageshack.us%2Fimg221%2F4124%2Fpc270169480x640.jpg&hash=de3f26892ee04289d2bd979ab22fe717e0fbd556) (http://imageshack.us/photo/my-images/221/pc270169480x640.jpg/)


Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)


Jambalaya on the Bayou nam je pevao neki tip na French Market (linija nasipa gde je provalila voda u deo grada koji je niži od nivoa mora) dok su deca jela neke uštipke posute prah šećerom u toj meri da bi nam za otresanje Bele trebao tepihklopfer. Kad je to pevala Radmila Karaklajić teško da je neko znao o čemu peva pesma.

Quote from: scallop on 03-01-2013, 19:31:43Evo, ipak, jedne slike odatle, mada mi se čini da bi na tu sliku (firma kafane) pre otkinuo Milosh.

Dobra fotka, a je l' ima tamo da se popije nešto, ne mora apsint, što je preteklo iz 1807?  :lol:

OBALA MISISIPIJA, JUŽNJAČKE PLANTAŽE

Istočni deo Luizijane je domovina Cajun – Creole kulture, pre svega kuhinje. Onoga trenutka kad se uđe u region gde je na svakom koraku neki ulivni krak Mississippija nalazimo se uprostoru između Baton Rouge i New Orleansa. Najprivlačnije je, ako se sam Nju Orleans ostavi za posebno razgledanje, proći obalom glavnog toka Mississippija i obići neku od starih južnjačkih plantaža. Jelena je još u Tulsi objasnila da je njen glavni cilj na turi plantaža Oak Alley.
Put nas je doveo do priobalja Mississippija, gde uz samu reku vodi Great River Road. Pošli smo njime verujući da  ćemo se nagledati reke, jer su gotovo sve plantaže, više ili manje od deset, uz nju. Ali, avaj, priobalje je opšiveno visokim nasipom, tako da smo se vozili i zurili u taj nasip sve dok nismo stali i uzverali se uz njega.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg26.imageshack.us%2Fimg26%2F2149%2Fpc270135640x480.jpg&hash=1b5ad1fd1c03f0c6e920151555caffbb46c7910a) (http://imageshack.us/photo/my-images/26/pc270135640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Kada smo stigli do plantaže Oak Alley bilo nam je jasno zašto je baš ona izbrana. Do plantaže vodi aleja hrastova stara skoro dvesta godina. Zapravo, preko trista ako se računa prvobitna aleja koju je digao nepoznati naseljenik tokom osamnaestog veka, ali je današnji drvored nastao 1839. kao svadbeni poklon bogatog plantažera šećerne trske svojoj mladoj. Aleja vodi od ulaza do zgrade palate i iza zgrade palate, do redova robovskih kuća i kuće nadzornika imanja, pored koje se danas nalazi obavezna prodavnica suvenira sa restoranom.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg209.imageshack.us%2Fimg209%2F3762%2Fpc270113640x480.jpg&hash=26bbc5b1320cc49f54782ddb170d3c09f4525589) (http://imageshack.us/photo/my-images/209/pc270113640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Obilazak kuće je ostavio sjajan utisak dok smo bili u prizemlju. Posebno je elegantna trpezarija u kojoj se sa tavanice spušta mahalica za hlađenje gostiju za vreme velikih letnjih vrućina. Potezao ju je jedan rob smešten u uglu prostorije. Utisak je postao pomalo morbidan na spratu, jer su praktično sve sobe uređene kao dečje iako je, od gomile dece koju se vlasnici imali, odraslo samo troje, jedna ćerka kojoj je mesto bilo u kući i dva sina, koji su po tadašnjim običajima već sa šesnaest dobijali šut kartu iz glavne kuće i dobijali na raspoloženje, dok ne nađu svoj život, kućerak u dvorištu plantaže.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg341.imageshack.us%2Fimg341%2F8659%2Fpc270122480x640.jpg&hash=469033c07df68e9944f3734d2a7156e4b4f40ada) (http://imageshack.us/photo/my-images/341/pc270122480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
U obilazak je spadalo i ispijanje julep-a (džulep) – beli rum (ili neki drugi alkohol), ceđena pomorandža, gomila kraširanog leda i sitno nasečeni listovi mente. Prvom prilikom ću prepisati recept.
Inače su za vreme obroka samo muškarci pili vino, a posle obroka neki konjak ili burbon. Žene su dobijale voće, mahom kruške, koje su odstojavale u jakom piću namenjenom muiškarcima. Balkanci znaju da to voće zna da upije više alkohola nego što ostane u piću.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg685.imageshack.us%2Fimg685%2F8924%2Fpc270118640x480.jpg&hash=e5fc011990615695172086c0c04e7bb044fe4fd9) (http://imageshack.us/photo/my-images/685/pc270118640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Posle obilaska, a pre definitvnog ulaska u New Orleans, otišli smo na ručak u kafanu Frenier Landing, na obodu jezera Pontchartrain, ali, o tom ručku na topiku Gde smo dobro krkali.

Ti boga, zar imaju hrastove u Americi?  :?

Zezaš se? U Americi ima više vrsta hrastova nego u Evropi. Mogao bih reći da moji imaju više vrsta u dvorištu nego mi u Srbiji.

A jel' žiruju svinje?

Ma, da, zezam se. Imaju oni i više eukaliptusa nego ovi u Australiji. Naročito posle ovih požara...

Quote from: pokojni Steva on 12-01-2013, 04:30:00
A jel' žiruju svinje?

Samo u Luizijani, Mississippiju i ostalim južnim državama. Ne priznaju kuhinju bez mas' i zaprške.

Quote from: Lord Kufer on 12-01-2013, 04:30:07
Ma, da, zezam se. Imaju oni i više eukaliptusa nego ovi u Australiji. Naročito posle ovih požara...

Imaju i dudinje, ali ne gaje svilenu bubu. Zato smo gledali plantaže šećerne trske i njive pirinča.

NEMA PEKARE U NEW ORLEANSU
U New Orleansu smo odseli u Interkontinentalu. Nema bazen, nema besplatan doručak. Hotel sa 4,5 zvezdice, jeftinim spavanjem i skupim parkiranjem. Pošto smo stigli kasno popodne, prevari smo s nečim decu i zbrisasmo u grad, odnosno ka francuskom kvartu. Sve što ste videli u filmovima o Bourbon St. i ostalim ulicama francuskih naziva je tačno. Čak se čini da većina govori francuski, a po Americi je dovoljno i mumlati, ako imaš da platiš. Ipak, u filmovima je malo više nabudženo, a i mi smo fasovali vetar i prilično loše vreme.
Slikali smo se ispred Old Absinthe, ali taj je snimak bio za Miloša. Kasnije smo svratili u bife gde se piju ,,finija" piča, na čašu, a ne na flašu. Probao sam jedan dobar porto. Sutradan smo imali ,,nemoguću misiju". Ja sam predložio da za doručak napipamo neku pekaru i pošto smo se dvoumili i troumili odlučili smo da zaobiđemo francuski kvart.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg837.imageshack.us%2Fimg837%2F4629%2Fpc280170640x480.jpg&hash=083afc42e403bc347d9c96b4d7aee7c888672426) (http://imageshack.us/photo/my-images/837/pc280170640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Charles je imao neko nejasno sećanje da tamo, iza, mora da bude nešto. Naravno, izbili smo na French market, a to je između francuskog kvarta i Mississippija. Onda smo žipčili između dva francuska kraja, slikali čeze bezveze i na kraju naleteli na red u nedogled. Svi su čekali čuvene uštipke uvaljane u gomilu prah šećera. Ne razumem zašto, ali oni čekaju redove kao mi u Beogradu za vreme inflacije.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg40.imageshack.us%2Fimg40%2F8035%2Fpc280175640x480.jpg&hash=60945baecff43726ce83d1c2a85c250bede0b2ec) (http://imageshack.us/photo/my-images/40/pc280175640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Mi nismo bili blesavi i u bistrou pedeset metara dalje smo dobili isto. Bez reda. Još nam je dežurni svirač pevao pesmu ,,On the bayou": ,,Jambalaya and a crawfish pie and file gumbo... Dok su se deca umuljavala prah šećerom, Cale mi je razradio teoriju po kojoj ne može biti pekara u New Orleansu, a posebno burekdžinica što sam ja kao kontrapunkt predložio. Nije vredelo ni što sam istakao dični primer kineske klope, japanskog sušija i mongolskog BBQ izjahanog mesa. Sve može samo burek ne može. Deca se nisu složila.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg41.imageshack.us%2Fimg41%2F6219%2Fpc280184640x480.jpg&hash=fe7a5454d2542c51cc91a44673c93a3ea9097209) (http://imageshack.us/photo/my-images/41/pc280184640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Ipak smo izašli na nasip i uslikali tipičan brod sa Mississippija (samo parče). Uprkos očekivanjima, vreme nas baš nije služilo.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg850.imageshack.us%2Fimg850%2F1530%2Fpc280188640x480.jpg&hash=eb7b1e14e402b74fabd096ed364982bfc29318e7) (http://imageshack.us/photo/my-images/850/pc280188640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Posle smo se brže-bolje ispisali iz hotela, seli u kola i za čas pretrčali u državu Mississippi.

skalope, znaš li možda šta je sa audobon vodenim parkom u nju orleansu?
on je grdno stradao u katrini, mnoge zverke pocrcale, ne znam dal su to obnovili, radi li sad?

ja sam tamo bio, al pre katrine.

Stigli smo do St Charles Ave. ali ne i dalje. Boravak je ukupno trajao oko 24 časa (u to spada i spavanje). Gugl kaže da je obnovljeno. Videli smo po predgrađima razorenog, ali ne i tamo gde dolaze turisti.

Bio sam pripremio i poslednju sliku iz New Orleansa, ali sam zaboravio da je postavim. Evo je:



(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg853.imageshack.us%2Fimg853%2F6770%2Fpc280193640x480.jpg&hash=1374835be578387619da737e312d97cb6a5a84c9) (http://imageshack.us/photo/my-images/853/pc280193640x480.jpg/)


Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

U DRŽAVI MISISIPI...
Centar za dobrodošlicu u državi Mississipi odmah skreće pažnju da je u blizini NASA baza Stennis i da se tamo može videti svašta i koješta. Odvezli smo se kolima do nje i tamo smo videli nekoliko eksponata, među njima i jedan od prvih uspešnih raketnih motora F-1.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg4.imageshack.us%2Fimg4%2F2308%2Fpc280201640x480.jpg&hash=9bf56659a3ab1a62b447e71c25677339bafc77b2) (http://imageshack.us/photo/my-images/4/pc280201640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Naravno, baza se bavila i nekim drugim projektovanjem, pa je odmah uz raketni motor i podmornica za nadzor nad leglima scallopa.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg829.imageshack.us%2Fimg829%2F5055%2Fpc280200640x480.jpg&hash=54c9410785c8b92580ea3b0952e6768561691178) (http://imageshack.us/photo/my-images/829/pc280200640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Između Gulfporta i Biloxija, koji srastaju što je tipično za američke gradove nepristojne bliskosti, zaustavili smo se da opipamo pravu morsku vodu. Na sledećoj slici žipćimo do vode. Ne znam ko bi se tu okupao?
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg594.imageshack.us%2Fimg594%2F5365%2Fpc290202640x480.jpg&hash=a724382da00d08f5c8ed8e0d99f7f12963ed2d82) (http://imageshack.us/photo/my-images/594/pc290202640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Onda su se okupili oko neke morske nemani zvane horseshoe crab. Digao sam je za rep i bila je crknuta, kao što je i sve na ovakvoj obali. Vodu sam samo pipnuo, jer sam se zakleo da hoću.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg685.imageshack.us%2Fimg685%2F2036%2Fpc290207640x480.jpg&hash=9bda3d4a013ecdc5624093d5814dad5d3d699339) (http://imageshack.us/photo/my-images/685/pc290207640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Sa ovog dela puta jedino još muzej primenjene umetnost Ohr-O'Keefe. Georg Ohr je bio čuveni grnčar i keramičar, a za O'Keffee sam  nagađao da se radi o čuvenoj slikarki Georgiji O'Keefe. Ali taj deo muzeja nismo videli ili nije na tom mestu (ima jedan u Santa Fe-u). Glavni detalj je da sam se popeo na toranj muzeja i nabrojao 67 stepenica. To je bio dokaz da ću moći da se popnem i u svoj stan (ima deset stepenika manje). Očaj me je obuzeo kad sam video da postoji lift do dole. I dogore.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg189.imageshack.us%2Fimg189%2F1866%2Fpc290212640x480.jpg&hash=f1163e2415d493eec69e1edfafc829fbfa5a5c28) (http://imageshack.us/photo/my-images/189/pc290212640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Slika je iz dvorišta i vide se pojedine zgrade, a ima ih više.

KRATAK POGLED NA ALABAMU

Nekad je vreme za opuštanje. U Gulfportu smo uveče zaglavili u jedan Outlet, ali pravi, američki, a ne u ono što kod nas outletima zovu. Cene su beznadežno niske i kupuje se svašta. Opet su se kupovale farmerke, a ja sam na nečiju kupovinu fajdio besplatan dobar buđelar (Zove li iko više novčanike buđelarima?). Usput sam fasovao debeli nazeb koji će me daviti sledeća tri dana. Pljuštala je grozna kiša, a ja sam jurio za Belom tamo-amo dok su drugi kupovali. Ah, da, Outlet u SAD nije neizbežno u jednoj zgradi.
Iz Mississippija smo prešli u Alabamu. Stali smo kod Welcome centra da uzmemo auto karte i, evo šta smo dobili.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg210.imageshack.us%2Fimg210%2F4053%2Fpc290219640x480.jpg&hash=ddf6a325b07b7e3170ef77e5a62aa6401f393de4) (http://imageshack.us/photo/my-images/210/pc290219640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Alabama je jedina američka stejt gde nismo mogli da dobijemo mapu! Na ulasku u Texas, Centar isto nije radio, bilo je kasno kad smo stigli. Ali, tamo je bio policajac koji mi je oprezno prišao (tamo se svi prepadnu kad im priđe policajac) i ponudio mi mapu iz njegovih kola. Priznajem da sam trepereo do tamo, ali u kolima je čekalo brdo mapa. Teksašani su fini, oni i kad je zatvoreno, imaju policajca koji će da vas za put priskrbi informacijama.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg33.imageshack.us%2Fimg33%2F8482%2Fpc290224640x480.jpg&hash=b8a2425e315eb70ee13608de403edada73690679) (http://imageshack.us/photo/my-images/33/pc290224640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Alabama je sranje, bar njen južni deo koji oplakuje Golfski zaliv. Slikao sam iz daljine bojni brod ,,Alabama" iz WWII (da li je on nastradao na Havajima?) i već smo prošli ispod Mobile-a. Čudo da se neko usudio da autoput provede ispod grada koji udaraju najjači uragani. Sve zajedno, trajalo je koliko da se Jadranskim morem iz Hrvatske pređe u Hrvatsku, preko onog parčeta BiH. I već smo bili na Floridi.

REUNION IN PENSACOLA

Pensacola je grad do jaja ako mu samo poluostrvo Florida dođe kao pimpek. Mislim da smo do tamo stigli, jer sam Floridu hteo da stavim na spisak država SAD gde sam bio, a uspeo sam jer smo mogli da obavimo mali porodični reunion. U tom gradu živi Charlesova sestra od tetke Jan i zet sa troje dece, a zbog praznika su tamo došli i njeni roditelji iz opservatorije Ft. Davis, TX.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg831.imageshack.us%2Fimg831%2F5163%2Fpc290267640x480.jpg&hash=7dd2be5ecceac52329e6cf60f14eaf7284d6f7b1) (http://imageshack.us/photo/my-images/831/pc290267640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Pošto smo se smestili u hotel, prva slika je bila kroz prozor.
Pošto su nam se rođaci prijavili, prema dogovoru, smo se okupili u restoranu na obali ,,Flounders". Veoma je zanimljivo, da restoran nije dobio ime po ribi iverak (list), nego po kapetanu i snivaču restorana Flaundersu i njegova tri brata. Sledeće dve slike su sa i oko ulaza gde je gazda poređao ogroman morski plovak, navezao omanji brod, a u drugom smestio restoran, a na desnoj strani, ukrašen sa Julie i Belom njihov prvi kamion za prevoz ribe.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg18.imageshack.us%2Fimg18%2F1766%2Fpc290225640x480.jpg&hash=d65413ab8cd28db0b0153653a04a1c63eb7c84de) (http://imageshack.us/photo/my-images/18/pc290225640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg201.imageshack.us%2Fimg201%2F4595%2Fpc290229640x480.jpg&hash=d046acfacd1905f1ec66ed41c984adad85b12e51) (http://imageshack.us/photo/my-images/201/pc290229640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

Neću ovde šta se sve krkalo, ali, bilo je dobro i prvi put nisam srkao gumbo nego chowder. Jednostavno, cajun zona je napuštena. Dok smo bazali naokolo između zalogaja Radmila me je slikala sa nekim od morskih bogova, a ja nju kao Veneru iz pene začetu (bilo je hladno za detalje).
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg694.imageshack.us%2Fimg694%2F6070%2Fpc290257480x640.jpg&hash=1861fd5e7dd36e39fd0075bb23332d128bd097be) (http://imageshack.us/photo/my-images/694/pc290257480x640.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg441.imageshack.us%2Fimg441%2F97%2Fpc290258640x480.jpg&hash=3621bd093544f8162198a6d3f41a68c39571e12c) (http://imageshack.us/photo/my-images/441/pc290258640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)


Te večeri smo se, u hotelu slikali da ovekovečimo reunion. Bela je prebrojao da nas je 14. Sutradan ujutro, pre nego što smo napustili hotel i Floridu, Radmila je za sebe slikala isti pejsaž Pensacole kroz prozor.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg210.imageshack.us%2Fimg210%2F1847%2Fpc290273640x480.jpg&hash=59b37a43e44498290f16dfba708898b01ed57e96) (http://imageshack.us/photo/my-images/210/pc290273640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg69.imageshack.us%2Fimg69%2F3861%2Fpc300276640x480.jpg&hash=4e0f9093f0d8269c9f67219b518da66dd2ac43a0) (http://imageshack.us/photo/my-images/69/pc300276640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

emeriken drim. predivno. zavidim. jel se ovaj tocak na zadnjoj slici i okrece?

Onaj na prvoj se okretao, a ovaj na poslednjoj i nije. Rano je jutro.

steta. imaju sve pa ne znaju cijeniti. da je meni takav tocak, vrtio bih ga cijeli dan.

VICKSBURG, GRAD GDE SE ZAVRŠIO GRAĐANSKI RAT
Povratak u Tulsu smo planirali u dva dana, a prvog dana je cilj bio Vicksburg na Mississippiju, na granici sa Louisianom. Tamo se odigrala jedna od ključnih bitki Građanskog rata. Naravno sve stare priče izgledaju drugačije danas, pa i Vicksburg, da ne govorimo o Staroj reci koja je u međuvremeno izmenila svoj tok, pa ćete na karti naći da se grad nalazi na Yazoo odvojku Mississippija, a ne na kritičnoj "S" krivini velike reke zbog koje je do te bitke i došlo.
U Vicksburg smo ušli na istoj uzvišici sa koje je general Grant započeo opsadu grada.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg217.imageshack.us%2Fimg217%2F9216%2Fpc300284640x480.jpg&hash=b590a4d15e1e1f1619888eaaf943db6b75c9c20a) (http://imageshack.us/photo/my-images/217/pc300284640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Vicksburg je bio trn u oku unionističkih snaga jer je Konfederacija preko njega  bila povezana sa svojim zapadnim delovima odakle su stizale namirnice, konji za konjicu i rezervne snage. Unija je dve godine bezuspešno pokušavala da tu vezu preseče. Početkom 1863. godine je Grant odlučio da tu vezu definitivno preseče. Njegove trupe su sa juga i severa oko Vicksburga prešle Mississippi i posle nekoliko pojedinačnih bitaka u kojima je zauzet i Jackson, najveći grad u blizini, uspele da konačno zatvore prilaze Vicksburgu i sa istoka. Priča o tim bitkama
http://en.wikipedia.org/wiki/Vicksburg_Campaign (http://en.wikipedia.org/wiki/Vicksburg_Campaign)
će definitivno pokazati da je uspešniji bio general južnjačkih snaga Pemberton, mada danas o njemu najmanje znamo.
Na visovima iznad Vicksburga su postavljene artiljerijske baterije koje su konačno mogle da udare na grad i artiljeriju Južnjaka, koji je 18 km. severno od Vicksburga, na velikoj okuci Mississippija uspešno sprečavala svki prolaz brodova Severnjaka. Rekonstrukcija tih artiljerijskih položaja vidljiva je na slici. Na sledećoj slici se Bela igra oko topova koji su učestvovali u toj bitci.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg201.imageshack.us%2Fimg201%2F2927%2Fpc300283640x480.jpg&hash=ceeee8d3d77dd08126b909a35c08f57da7cc15b0) (http://imageshack.us/photo/my-images/201/pc300283640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

Da vas ne podsećam da je teška opsada, u kojoj je Pemberton uspešno odolevao, trajala od 18. maja do 4. jula kad se iznureni grad predao (glad i boleštine). Dan ranije okončana je i bitka kod Getisburga, pa sad znam šta slave na taj dan.
U tom gradu smo se provelo ko bos po trnju. Budući da je to bio 30. decembar nigde ništa nije bilo otvoreno (osim muzejske prezentacije i prodavnice suvenira sa replikama svih topova iz bitke), pa smo gubitnički cunjali po gradu, sve niže ka reci. Na kraju smo zaglavili u nekom fast food restoranu. Klopa je bila nikakva, a kelnerica nas je ubeđivala da vode nema, pa ne mogu da mi skuvaju čaj. Kao ima neka zabrana za upotrebu vode zbog intervencije na vodovodu. Naravno, leda za coca colu je bilo u izobilju.
Jedini kuriozitet, brod kockarnicu, sam slikao, a kuriozitet je da Ameri smatraju da je Mississippi granična reka sa Louisianom, pa se u međunarodnim vodama ne može oporezovati!
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg254.imageshack.us%2Fimg254%2F7628%2Fpc310289640x480.jpg&hash=e11f12d888e2e2a15e24f170fd895944dda69ce0) (http://imageshack.us/photo/my-images/254/pc310289640x480.jpg/)

Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)
Sutradan smo prešli i tu granicu, pa granicu sa Arkansasom i pored Liltle Rocka stigli do još jedne granice sa Oklahomom. Ko bi rekao da u SAD ima toliko granica? :-x

Kakav je to TOP, drugi s desna? :shock:

Kratak. Verovatno za karteč. Ne da pogodi nego da razbaca.

Quote from: scallop on 02-02-2013, 10:40:25
Kratak. Verovatno za karteč. Ne da pogodi nego da razbaca.

Djeluje simpaticno, iako kad krene razbacivati vjerojatno i nije bas tako.

U Vicksburgu je impresivna bila priča o opsadi, a ja sam to loše prepričao, pa je bolje pročitati link sa Gugla. Danas, posle 150 godina niko ti tamo ne može odgovoriti na pitanje - zašto? U jednom periodu je Grant dao nalog da se prokopa kanal na Mississippiju koji bi odsekao opasnost od Južnjačkih topova. Zamisli to kopanje po močvari. Ah, da ta brda oko Viksburga su jedino čvrsto mesto stotinu kilometara naokolo su močvare i meandri reke.

Quote from: scallop on 02-02-2013, 11:02:48
U Vicksburgu je impresivna bila priča o opsadi, a ja sam to loše prepričao, pa je bolje pročitati link sa Gugla.

a možete ponešto pročitati i kod Gula.
bio i ja u tom viksburgu - evo slika:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F_8lK2el5pnbU%2FSuGm8G7L6XI%2FAAAAAAAADSw%2FjT3_l87jAbw%2Fs320%2Fmound%2Bcannon.jpg&hash=79370ebdd84f08c9bdf70e7bc8caeb48373ec3dc)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F2.bp.blogspot.com%2F_8lK2el5pnbU%2FSuGl88ajQCI%2FAAAAAAAADSA%2F-fDzQH9NbPQ%2Fs320%2F3c.jpg&hash=e27fb591e86818708c0ea401f3dd83f0c7348362)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F3.bp.blogspot.com%2F_8lK2el5pnbU%2FSuGnMZciWpI%2FAAAAAAAADTQ%2FVpHe8Tb1sqw%2Fs320%2Fvicksburghshsh.jpg&hash=437874b2acc1ca72dbd752f1d53341204aea8381)

http://ljudska_splacina.com/2009/10/my-big-american-adventure-10-povratak.html (http://ljudska_splacina.com/2009/10/my-big-american-adventure-10-povratak.html)

Nisam znao da si se muvao i po unutrašnjosti. Lepo je videti te pred topom. :lol:

RAMMSTEIN - Amerika - (HD) (http://www.youtube.com/watch?v=DgK5M1zX_jY#ws)

Plan za 2017.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2Fe3fpl.jpg&hash=21ce57e1b9d5c6e35814dd2b994396764220a541)


Odnosno: Cansas - Colorado - Wyoming - Utah - Nevada - California

Kad smo bili tamo danima sam pokušavao da uslikam kolibrija pred kućom. Jutros Jelena uspela.


Ipak, snimak je samo na FB.