evo razbijanja nekih od uvreženih mitova i verovanja vezanih za naša telesa, zdravlje itd.
Najveći deo telesne toplote gubi se kroz glavu. Žvakaća guma ostaje u želucu najmanje sedam godina. Ako podižemo teške predmete dobićemo kilu. Svakoga dana čujemo ili pročitamo ponešto o našem telu ili zdravlju što jednostavno nije tačno. Iako su ovakve ili slične tvrdnje u najvećem broju slučajeva naučno opovrgnute one ipak opstaju - u neke od njih čak i lekari veruju.
U novoj knjizi, dvoje čuvenih pedijatara ispituje dokaze u vezi sa brojnim ustaljenim mitovima o zdravlju dolazeći do neočekivanih otkrića:
Čovek koristi samo 10% moždane mase
Zamislite šta sve možemo da postignemo samo kad uključimo naše moždane vijuge - na kraju krajeva, u normalnim uslovima, upotrebljavamo samo 10 procenata mozga, zar ne? Već više od 100 godina ljudi čvrsto veruju da je ova tvrdnja istinita. Nažalost, to jedino znači da ljudi više od jednog veka žive u potpunoj zabludi.
Upotrebom različitih aparata poput CT skenera, magnetne rezonance i drugih još naprednijih tehnika, dokazano je da nema tog dela mozga koji neprekidno miruje ili je potpuno neaktivan. Zapravo, mnogo više od 10% mozga naporno radi najveći deo vramena. Moraćemo dakle, ma koliko to deprimirajuće zvučalo, da se zadovoljimo onim što imamo, jer, istini za volju, već koristimo svih 100 procenata našeg moždanog potencijala.
Neškodljivo je jesti sa poda
Većina nas (premda to mnogi neće javno priznati) veruje da je neškodljivo pojesti nešto što nam je slučajno ispalo na pod, dokle god se na tom mestu nije zadržalo duže od pet sekundi. Razmotrimo, međutim, šta o tome imaju da kažu mikrobiolozi i drugi naučnici koji se bave ispitivanjem ispravnosti namirnica.
U nizu eksperimenata mikrobiolozi su ispitivali šta se dešava kada se pravilu "od pet sekundi" suprotstavi salmonella typhimurium, prilično uobičajena, ali nimalo naivna bakterija, čest izazivač dijareje i povraćanja.
Oni su ispitivali koliko salmonela može da preživi na drvetu, keramičkim pločicama i tepihu, kao i to u kojoj koncentraciji i koliko brzo može da pređe sa ovih površina na komad kobasice ili hleba. Najpre je utvrđeno da su, na suvim drvenim podovima, pločicama i tepisima, čak i posle četiri nedelje bakterije uspele da prežive, i to u dovoljnoj koncentraciji da bi mogle da se prenesu sa poda na hranu.
A koliko je vremena potrebno bakterijama da se nastane u komadu hrane? Najgore se pokazala kobasica na pločici. Više od 99 % bakterija prešlo je sa pločice na meso već nakon 5 sekundi od trenutka kada je kobasica dotakla tlo!
Transfer sa drvene površine bio je nešto sporiji (od 5 do 68% bakterija prešlo je sa podloge na hranu), dok je transfer sa tepiha bio najneuspešniji ( svega 0.5% bakterija prešlo je na hranu, ali se ovaj prenos odigrao za manje od 5 sekundi).
Sve u svemu, ne može se verovati pravilu od 5 sekundi.
Kosa i nokti rastu posle smrti
Ovu uznemirujuću tvrdnju mogli ste čuti kao dete pokraj logorske vatre. U pitanju je, međutim, obična optička varka. Posle smrti, telo gubi vodu, koža se isušuje, a samim tim i skuplja. Kada se ovaj proces dešava na površinama oko noktiju i kose oni će se učiniti dužim i upadljivijim nego što zapravo jesu. Da bi mogli da rastu, kosi i noktima potrebna je složena mešavina hormona koji jednostavno nisu prisutni u telu posle smrti.
Mokraća bi trebalo da je bistra
Ako ste ikada slušali priče "eksperata", verovatno verujete da vaš urin treba da bude bledo žut i gotovo proziran, a ako mu je boja tamnija, to znači da ste dehidrirali i da treba da povećate unos tečnosti - od šest do osam čaša vode na dan, zar ne?
Radi se zapravo o poluistini. Tačno je da urin postaje tamniji kada ga u organizmu ima manje, ali tamno žuta boja ne ukazuje automatski na dehidrataciju. Boja urina zavisi od osmolaliteta, što je stručni termin koji ukazuje na količina različitih supstanci rastvorenih u tečnosti. Kada je veća količina materije rastvorena u određenoj zapremini urina, on je koncentrisaniji pa mu je stoga i boja tamnija. Ipak, osmolalitet urina varira od osobe do osobe.
U najvećem broju slučajeva, urin zdrave osobe koja unosi dovoljno tečnosti u organizam može biti i tamno žut, a ako se trudite da mokraću učinite prozirnom i bledo žutom, verovatno ste bez razloga zabrinuti. Ipak, nemojte sasvim odbaciti tvrdnje oko boje urina: ako vam je doktor preporučio da uzimanjem tečnosti učinite urin svetlijim iz nekih medcinskih razloga, kao što je na primer kamen u bubregu, nemojte se oglušiti o njegov savet.
Žvakaća guma ostaje u želucu i do sedam godina
Žvakaća guma pravi se od gumene baze, zaslađivača, veštačke boje i pojačivača ukusa. Gumena baza je teško svarljiva; spravlja se od elastomera, smole, masti, emulgatora i voska (ukusno, zar ne?!). U najvećem broju slučajeva želudac zaista nije u stanju da razgradi žvake sa lakoćom kojom se razgrade druge vrste namirnica. Međutim, postoje drugi načini na koje naš digestivni trakt uspeva da izađe na kraj sa stvarima koje progutamo.
Na kraju krajeva, svi mi unosimo veliku količinu namirnica koje nisu u potpunosti razgradive. Takva, nesvarena hrana se kretnjama creva potiskuje van organizma, te će progutana žvaka već posle dan ili dva gotovo sigurno završiti u vašoj wc šolji. Iako je žvakaća guma lepljiva, ona obično nije dostojan protivnik snazi crevnih mišića.
Ipak, u izuzetnim slučajevima žvakaća guma zaista može ugroziti pravilan rad creva. Ako progutamo izuzetno veliki komad žvake, ili više malih komada u kratkom vremenskom roku stvarno može doći do blokade rada digestivnog trakta (ovo se češće dešava kod dece čiji je promer creva manji nego kod odraslih), ali su ovakvi slučajevi izuzetno retki.
Šećer izaziva hiperaktivnost kod dece
Postoji barem 12 različitih istraživanja o tome da li povećan unos šećera utiče na hiperaktivnost kod dece. Nijedan od pomenutih testova nije dokazao bilo kakvu razliku u ponašanju dece koja su unosila šečer i one koja nisu. Istraživanja su se odnosila na šećere sadržane u slatkišima, čokoladi i one prirodno sadržane u određenim namirnicama. Čak i u istraživanjima na deci koja su smatrana "osetljivom" na povećan unos šećera, nije utvrđena bilo kakva razlika u ponašanju po unosu hrane bogate šećerima i ishrane namirnicama koje uopšte ne sadrže šećer.
Opasno je probuditi mesečara
Mnogi veruju da, ukoliko naglo probude nekoga dok hoda u snu, mogu nehotice kod dotične osobe izazvati infarkt, šok ili moždani udar. Istina je da će mesečar kada se naglo trgne iz sna verovatno biti zbunjen i uplašen a možda, usled sve te konfuzije, čak i nasilan - zabeleženo je nekoliko slučajeva ubistva koje su počinili mesečari čiji je san prekinut. Najbolje je, dakle, da, ukoliko ste u prilici, mesečara sprovedete natrag u krevet tako da ga pritom ne probudite. Ukoliko se pak suprotno i dogodi, ne brinite, ne postoji nikakav dokaz da su mesečari izloženi povećanom riziku od srčanog udara ili šloga.
Zelen sekret iz nosa ukazuje na zapaljenje sinusa
Većina ljudi veruje da je bitno opažati promene u boji nosnog sekreta, a ako ovaj od prozirnog postane žut ili, još gore, zelen, to znači da je došlo do infekcije sinusa i da treba odmah posegnuti za antibiotikom. Neretko i doktori nasedaju na ovaj mit.
Ipak, naučna istraživanja ukazuju da na osnovu boje sekreta iz nosa ne možete proceniti da li vam je antibiotik potreban ili ne.
U istraživanju sprovedenom nad 142 mališana čiji je nosni sekret bio zelene boje, jednoj grupi dece davan je antibiotik, drugoj kombinacija dekongestiva i antihistaminika, trećoj placebo, a četvrtoj nije dodeljena nikakva terapija.
Istraživči nisu uočili nikakve razlike među pacijentima, izuzev što su se kod dece koja su uzimala dekongestive i antihistaminike češće javljali neželjeni efekti.
Noćni obroci goje
Časopisi su puni saveta o tome na koji način treba promeniti navike kada je ishrana u pitanju da bismo izgubili višak kilograma. Najčešće se preporučuje izbacivanje noćnih obroka.
Ovakva preporuka objašnjava se time da, kada jedemo kasno uveče ili neposredno pre odlaska u krevet, naš organizam nema dovoljno vremena da sagori unete kalorije pre nego što zaspimo, ili time da se u večernjim časovima naš metabolizam usporava.
Ipak, različita istraživanja su pokazala da nije bitno kada jedemo, već koliko hrane unosimo. Jedno istraživanje sprovedeno u Švedskoj na 86 gojaznih muškaraca i 61 muškarcu prosečne težine pokazalo je da nema bitnih razlika među ispitanicima kada je vreme unosa hrane u pitanju.
U opsežnom istraživanju sprovedenom na 2 500 pacijenata različite kilaže, utvrđeno je da vreme uzimanja obroka uopšte ne utiče na dobijanje ili gubitak kilograma. Dokazano je da je uzrok gojaznosti unošenje više od tri obroka na dan. Recept za održavanje zdrave telesne težine zapravo je veoma jednostavan: unosite manje kalorija nego što vaše telo može da sagori.
Verujte, dokle god budete tako radili, bez obzira u koje doba dana jedete, nastavićete da gubite na težini.
Vakcina protiv gripa može imati suprotan efekat
Ideja da vakcina protiv gripa može izazvati grip umesto da ga spreči potpuno je pogrešna. Vakcina protiv gripa sadrži mrtav virus koji pomaže u odbrani od bolesti. Od mrtvog virusa se ne možemo razboleti. Mrtvi virusi ne mogu oživeti i izazvati infekciju. Oni su mrtvi i tačka.
Znamo da se mnogi čitaoci sa ovim neće složiti, naročito oni kojima se u prošlosti desilo da se po vakcinaciji razbole. U takvim slučajevima se međutim ne radi o gripu.
Ono što su neki od čitalaca možda doživeli jesu neželjene posledice vakcinacije, koje se najčešće ispoljavaju u vidu blago povišene temperature i blagih bolova. Nije dakle reč o gripu već o lošoj reakciji na vakcinu.
Najveći deo telesne toplote gubimo kroz glavu
Ovo ste verovatno čuli od vaše majke ako ste pokušali da izađete iz kuće bez kape. Čak se i u priručniku američke vojske za preživljavanje u hladnim vremenskim uslovima navodi da je neophodno pokriti glavu jer se 40 do 50 procenata telesne toplote gubi upravo tim putem. Da je ovo istina mogli bismo po hladnoći hodati u kapama a bez pantalona. Poreklo ovog mita verovatno leži u vojnoj studiji sprovedenoj pre nekih 50 godina u kojoj su naučnici ispitanike, odevene u odela za preživljavanje u polarnim uslovima (ali bez kapa) izlagali ekstremno niskim temperaturama a potom merili gubitak toplote. Budući da je jedini deo tela izložen hladnoći bila upravo glava, najveći deo toplote se zaista gubio tim putem.
Muškarci na svakih 7 sekundi pomisle na seks
Opšte je prihvaćeno da muškarci često razmišljaju o seksu. Vremenski raspon između dve pomisli na seks, kada su muškarci u pitanju, po jednoj verziji priče iznosi nekoliko minuta a po drugoj tačno sedam sekundi. Po svemu sudeći ova tvrdnja uopšte ne pije vodu.
Ako pretpostavimo da je prosečan muškarac budan 16 sati dnevno, on bi prema gore pomenutoj tvrdnji morao da pomisli na seks preko 8000 puta na dan, što približno odgovara prosečnom broju udisaja osobe koja je u budnom stanju.
Najsveobuhvatnija studija o seksualnosti ikad sprovedena: Društvena organizacija seksualnosti: seksualne navike u SAD (The Social Organisation of Sexuality: Sexual Practices in the United States) pokazala je da 54 % muškaraca priznaje da razmišlja o seksu svakoga dana ili nekoliko puta na dan, 43% nekoliko puta mesečno ili nekoliko puta nedeljno, dok 4% muškaraca pomisli na seks jednom mesečno ili ređe.
Pošto im je postavljeno isto pitanje 19% žena odgovorilo je da na seks pomisli svakoga dana ili više puta dnevno, 67% nekoliko puta mesečno ili nekoliko puta nedeljno, a 14% jednom mesečno ili ređe
Činjenica je dakle da žene manje misle o seksu, ali je razlika daleko manja nego što bi muškarci očekivali.
Pseća usta su čistija od ljudskih
Verivatno ste nekada videli vlasnike pasa kako svoje ljubimce obasipaju vlažnim poljupcima po njušci - ili možda i sami spadate u tu kategoriju ljudi!
Mnogi ljudi pravdaju ovakvo ponašanje objašnjenjem da su usta pasa čistija od ljudskih, Ovaj mit verovatno vodi poreklo iz medicinske literature. Naime, neka davnašnja istraživanja pokazivala su da kod rana izazvanih ljudskim ugrizom češće dolazi do infekcije nego što je to slučaj sa psećim ugrizima.
Kasnija istraživanja su dokazala da je ova tvrdnja tačna samo u slučaju ugriza u predelu šake koji su posledica udarca stisnutom pesnicom. Drugim rečima, pre će doći do infekcije ako vas neko ugrize pošto ste ga udarili pesnicom u usta.
Inače, psi i ljudi imaju približno istu količinu bakterija u ustima.
Podizanje tereta uzrokuje kilu
Kila ili hernija, je zapravo otvor u mišićnom tkivu odnosno oslabljeni segment u mišićnom zidu, najčešće u predelu trbuha ili prepona. Podizanje teških predmeta ne izaziva kilu, međutim, kada podignemo nešto teško povećava se pritisak u našem abdomenu.
Kod ljudi koji već imaju kilu, ovakvo povećanje pritiska može dovesti do istiskivanja tkiva unutrašnjih organa kroz oslabljeni deo mišićnog zida. Podizanje tereta može izazvati uklještenje ili povećanje ovako nastalog ispupčenja, čime simptomi hernije postaju uočljiviji.
Muškarci sa velikim stopalima
Jeste li se ikada, uočivši muškarca izuzetno velikih stopala, zapitali nisu li i ostali delovi njegovog tela isto tako veliki? Dok neki tvrde da se veličina muškog penisa može predvideti po broju njegovih cipela, drugi ističu da su veličina šake, ili čak dužina nosa mnogo relevantniji pokazatelji.
Ideja o poređenju pojedinih delova tela ima korene u nauci. Takozvani Hox gen kod sisara igra odlučujuću ulogu u razvoju prstiju, ali utiče i na rast penisa i klitorisa. Ipak, iako isti geni utiču na formiranje pomenutih delova tela, muškarci sa velikim stopalima ne moraju nužno imati i velike penise.
Studija sprovedena u Kanadi na 60 muškaraca ukazala je na slabu korelaciju između dužine penisa, telesne visine i dužine stopala.
Ipak, opširnija studija, sprovedena od strane dvojice čuvenih urologa, u koju je bilo uključeno 104 muškarca, opovrgla je teoriju da postoji ikakva veza između veličine stopala i dužine penisa. Ovo je potvrdila i Konačna studija o veličini penisa (The Definitive Penis Size Survey), sprovedena na 3100 muškaraca.
Istraživanja su takođe ukazala na odsustvo bilo kakve povezanosti između dužine prstiju i veličine penisa. Možete gledati muškarčeva stopala i šake koliko god hoćete, al vam to neće pomoći da saznate koliko centimetara dotični meri.
• Odlomak iz knjige Don't Swallow Your Gum And Other Medical Myths Debunked by Dr Aaron Carroll and Dr Rachel Vreeman, Penguin, 2009.
Čitav ovaj tekst samo da bi nas privoleli na vakcinu... E pa neće da može!
Quote from: mac on 06-01-2010, 21:33:16
Čitav ovaj tekst samo da bi nas privoleli na vakcinu... E pa neće da može!
Jok. Dužina prstiju je najvažnija.
Hehe, cim sam video Caps Lock u naslovu teme, znao sam ko ju je pokrenuo :)
Elem, naisao sam na jedan, nesto stariji zanimljiv tekst, pa ako je i drugima nepoznat...
Razotkrivanje mita o Bibi struji (http://www.dppn.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=31:lovci-na-mitove&catid=7:tekstovi&Itemid=12)