Sleće pirat sa Kariba
MOKRA GORA - Kulturna oaza proslavljenog reditelja Emira Kusturice, na mokrogorskom brdu Mećavnik, od srede će biti centar velikog filmskog sveta. Specijalni gost trećeg Međunarodnog festivala "Kustendorf" Džoni Dep, sleteće helikopterom u Drvengrad već u utorak, a ako vreme bude loše "pirat sa Kariba" stići će džipom. Prvi put u životu biće u prilici da sa svojim domaćinom dočeka srpsku Novu godinu ispred crkve Svetog Save, na raskršću ulica Ive Andrića i Džoa Stramera.
- Odmah da kažem, izneverićemo dosadašnju tradiciju sahranjivanja loših holivudskih filmova na otvaranju festivala - kaže Kusturica. - Sada "uvozimo" život, isključivo najbolje iz Amerike. Otkrićemo Depovu statuu u prirodnoj veličini, to je mnogo bolje od Klintonove biste, u našoj Prištini. Tog predsednika morali su da uveličaju šest puta, da bi dobili neki efekat.
Kako "Novosti" saznaju, Depova statua, rad vajara hiperrealiste Božidara Nikolića izrađena je od kevlara, kombinovanog sa modernim materijalima. Tako će Dep zauvek ostati u Drvengradu, naslonjen šeretski na banderu, ispred drvengradske poslastičarnice.
- Dep nije imao nikakvih posebnih zahteva jer dolazi kod mene, u moju kuću. U pratnji ima
"samo" sedmoro ljudi, koji mu olakšavaju i obezbeđuju život - dodaje Kusturica.
Svečano otvaranje fešte i otkrivanje biste zakazano je za sredu u 15 časova. Sledi početak programa "Savremene tendencije", prikazivanjem filma "Afera zbogom" Kristijana Kariona, prošlogodišnjeg ostvarenja u kome Kusturica igra ruskog špijuna. Karion će posle projekcije, za učesnike takmičarskog programa upriličiti filmsku radionicu. Mladim stvaraocima svoja znanja preneće narednih dana i Fatih Akin, Elaja Suleiman, Pavel Lungin, Azghar Farhadi, Raja Armari i Sara Drajver.
Selektor "Kustendorfa" Dunja Kusturica odgledala je 300 pristiglih kratkih i studentskih filmova, a u selekciji se našlo 28 ostvarenja iz 18 zemalja. Kome će pripasti zlatno, srebrno i bronzano jaje, odlučivaće žiri predvođen rediteljem i strip autorom Marđan Satrapi, a pomagaće joj producenti Sara Drajver i Džonatan Vajsgal.
Muzički program obećava veliku feštu u večernjim časovima, svirku u sredu u ponoć, otvara austrijski sekstet "Global krajner", grupa koja uspešno "oblači" velike hitove i stare džez standarde u moderno "odelo". Narednih dana na Mećavniku će svirati "Anjur" (Turska), "Fiskultura trupa" (Francuska), Vladimir Maričić kvartet (Srbija), "Rubl" (Rusija), Tonino karotone (Španija) i Kusturičin "No smoking orkestra".
Program "Retrospektiva velikana" posvećen Džoniju Depu počeće u četvrtak, prikazivanjem Kusturičinog filma iz 1993. godine "Arizona drim", biće to prilika za podsećanje na početak saradnje dva velika umetnika. Do 19. januara i spuštanja zavese u bioskopu "Prokleta avlija", publika će videti Depove filmove "Edvard makazoruki" i "Doni Brasko".
BUDUĆI FILMOVI
PRE otkrivanja statue, Depu će biti uručena specijalna "Nagrada za buduće filmove", a ceremonija otvaranja festivala počeće prikazivanjem filmova braće Limijer, ali digitalizovanih i "obojenih". Biće to svetska premijera na ovaj način obrađenih ostvarenja. Projekcije prati jedinstveno predavanje Tjerija Fremoa, selektora Kanskog festivala.
Tu je i vatromet pojačan trubama pobednika Guče, Dejana Petrovića.
...da li je iko makar na tren pomislio da bi ovaj cirkus mogao da prođe bez njega???
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.blic.rs%2Fdata%2Fimages%2F2010-01-12%2F3952_aitadicdzonidep002_sg.jpg&hash=a19a5753f0bafe77d3934c47a056e9e2c87f7f20)
Džoni Dep stigao na Mećavnik
Helikopterom kojim je pilotirao režiser Emir Kusturica u Drvengrad je iz Beograda stigao američki glumac Džoni Dep, specijalni gost Trećeg međunarodnog filmsko-muzičkog festivala "Kustendorf".
Slavnog režisera i glumca dočekale su pred Kusturicinom kućom u Drvengradu na desetine televizijskih ekipa i novinara pisanih medija, ali izjava za novinare nije bilo. Dep se sa Kusturicom posle dočeka na heliodromu uputio u biblioteku, odakle nije izlazio dok se novinari nisu razišli.
Slavni američki glumac će naredna tri dana biti promoter Trećeg međunarodnog filmskog festivala ,,Kustendorf".
U programu ''Kustendorfa'' biće prikazana tri filma u kojima je Dep glumio, i to ''Edvard makazoruki'' Tima Bartona, Kustiričin ''Arizona drim'' i ''Doni Brasko'' Majkla Njuela. Tokom festivala biće prikazano 28 filmskih ostvarenja iz 18 zemalja. Treći ,,Kustendorf" počinje sutra u 17 časova svečanim otkrivanjem biste Džonija Depa u prirodnoj veličini, rad skulptora hiperrealiste Božidara Nikolića iz Beograda. Spomenik glumcu biće postavljen u drvengradskoj ulici Ive Andrića, uz jednu drvenu banderu ispred ulaza u poslastičarnicu ,,Kod Ćorkana", a njegovo otkrivanje biće propraćeno glamuroznim vatrometom.
Glumac se danas po dolasku u Srbiju najpre sastao sa svojim domaćinom Emirom Kusturicom i predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Kapiram da je DŽ. Dep u fazonu "jebote, koji su ovo Indijanci, te nacionalna televizija, te precednik..."
Šta fali Džoni Depu?
Quote from: Meho Krljic on 12-01-2010, 22:28:15
Kapiram da je DŽ. Dep u fazonu "jebote, koji su ovo Indijanci, te nacionalna televizija, te precednik..."
Šta fali? Deo Džonijevog porekla su Čiroki indijanci. Znači, našao se medju svojima i razgovarao sa poglavicom.
Meho je bio politicki nekorektan! :? xrofl
Dzoni je ko lutka, a ovo mi je omiljena fotka xrofl:
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi106.photobucket.com%2Falbums%2Fm244%2Flilit_depp%2F3950_ai-tadic-dzoni-dep-004_orig-1.jpg&hash=ec694bdad18f28017db88a5d9cff6395d7a819c9)
Kusturica :roll:
Depp... Lilit, jesi li naučila šta na nemačkom znači Depp? :D
Ma da se preziva i Popo ne bi mi smetalo. :lol:
Popo ni izbliza nije lepa reč poput Depp :D
Ruski patrijarh uručio Kusturici nagradu
Tanjug | 21. 01. 2010.
Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril uručio je danas režiseru Emiru Kusturici u Hramu Hrista spasitelja nagradu za širenje i učvršćivanje jedinstva pravoslavnih naroda, koja od prošle godine nosi ime svog osnivača, preminulog patrijarha Aleksija Drugog.
U obrazloženju nagrade navedeno je da "Kusturica posvećuje mnogo pažnje društvenom radu, razvoju srpskog nacionalnog filma, narodnoj kulturi i duhovnoj tradiciji".
Uručujući nagardu, patrijarh Kiril je rekao da je Kusturica ne samo veliki srpski reditelj, već i intelektualac i da je komercijalno podredio duhovnom.
Kusturica je zahvalio rečima da je veoma srećan i veoma iznenadjen nagradom, a seriju svojih fotografija prikazanih na video bimu, dok je voditelj nabrajao sve nagrade koje je on dobio, prokomentarisao je da ima utisak da na svim tim fotografijama liči na Dosojevskog, jer su na njegovo lice ostavili traga utisci sticani čitanjem njegovih knjiga. Poznati reditelj dodao je i da je sve svoje probleme rešavao zahvaljujući rešenjima koje je nalazio u delima Dostojevskog.
Ove godine nagradu su dobili i ruski predsednik Dmitrij Medvedev za "plodotvorni razvoj odnosa izmedju države i Crkve u savremenoj Rusiji i za usavršavanje medjukonfesionalnog dijaloga", patrijarh i katolikos svih Jermena Garegin Drugi i Svetovladimirski seminarij Ruske pravoslavne crkve u inostranstvu, koji svoju misiju služenja Hristu obavlja u okolini Njujorka.
Nagrada za širenje i učvršćivanje jedinstva pravoslavnih naroda, koju dodeljuje Fond jedinstva pravoslavnih naroda, najprestižnija je nagrada u pravoslavnom svetu. Tokom deset godina od osnivanja, uručena je i predsednicima Belorusije i Bugarske Aleksandru Lukašenku i Georgiju Prvanovu, bivšem predsedniku RF Vladimir Putinu, ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu, predsedniku Privredne komore Rusije Evgeniju Primakovu.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fvukajlija.com%2Fposteri%2Fkustendorf-4677.jpg%3F1267204133&hash=411123d8ea0d15c402e4e82c021a3e91e5ab9475)
SPECIJALNO ZA ,,POLITIKU": Ejbel Ferara, reditelj
Došao sam u Njujork da tražim sreću
Odbijali su me agenti slavnih glumaca. Ali, kada jednom stupim sa glumcima u kontakt, oni odmah shvate da se ne zafrkavam
Mokra Gora, Mećavnik – Ejbel Ferara kaže da mu je Emir Kusturica ,,brat po filmskom oružju", borac sa vetrenjačama sa kojima se i sam decenijama bori kako bi ostao svoj i dosledan sebi, svojim stavovima o filmu kao umetnosti i pravu da bude autor. Zato je, kaže, sa velikim zadovoljstvom došao na Kustendorf festival, opčinjen lepotom Drvengrada i prirode i dobrodošlicom srpskih prijatelja.
Ovaj kultni njujorški nezavisni filmski stvaralac, autor filmova kakvi su između ostalih: ,,Anđeo smrti" , ,,Loš poručnik", ,,Opasne igre", ,,Devojka iz Kineske četvrti", ,,Meri", juče je u Drvengradu predstavio svoj poslednji film ,,4:44 Poslednji dan na Zemlji", održao svoju majstorsku radionicu i bio zabavan i duhovit kao i uvek...
Film o kraju sveta? Film o odnosu dva umetnika, odnosu dve umetnosti?
Ideja mi je bila da istražim šta bi se moglo desiti kada se ljudi suoče sa činjenicom da ne postoji mogućnost bekstva, da je za koji trenutak zaista kraj, da niko neće preživeti. Nije me zanimao onaj deo o haosu i panici po gradskim ulicama, već intimistička priča o dvoje ljubavnika, slikarki i glumcu koji su se, poput većine stanovništva, pomirili sa sudbinom i kraj čekaju vodeći ljubav. Naravno, kao i uvek, ima i onih koji će se, uprkos što su zapalili poslednju cigaretu i dalje nadati nekoj vrsti iskupljenja.
Svi Vaši filmovi su o krivici i iskupljenju?
Svi moji filmovi su uglavnom o želji da činimo loše stvari, čak i kada to uopšte nije lako činiti. Svi imamo različite izbore i šanse u životu, pa ipak pogledajte kako često izaberemo da povređujemo ljude, čak i one koje volimo.
Krajem sveta bavi se i Lars fon Trir u ,,Melanholiji", ali na fatalističko-pesimistički način. Vi čak i sa ovakvom temom delujete optimistično?
I ja sam, baš kao i život, pun paradoksa!
Postoji li dovoljno publike i za ovaj Vaš film?
Definitivno postoji. Nikada ne pričam o jebenom svetu brojki, već o trajnosti, o teritorijama koje tek treba otkriti i medijima koje tek treba izmisliti!
Harvi Kajtel, Melani Grifit, Kristofer Voken, Žilijet Binoš, a sada i Viljem Dafo kao glavni glumac? Jednom ste mi rekli da ne odabirate Vi glumce nego oni Vas?
Verujem da znate da su me tokom svih ovih godina odbijali mnogi slavni glumci. Znate, odbijali su me njihovi agenti. Ali, kada jednom stupim sa glumcima u kontakt, mislim da oni odmah shvate da se ja ne zafrkavam, da sam ozbiljan i spreman da sa njima učestvujem u probijanju glumačkih granica koje su sami sebi postavili. Neki od njih su mi kasnije rekli da su posle iskustva rada sa mnom postali kao glumci kompletniji, mnogo smeliji.
,,Poslednji dan na zemlji", posle godina rada u Italiji, Rimu, snimljen je u Njujorku. Šta se najviše promenilo na Menhetnu od vremena kada ste tamo počeli da snimate filmove?
Razlika je u tome što je svaki kvadratni inč uzet i zauzet. Na svakom kvadratnom inču svi sisaju život iz onoga koji iznajmljuje stan ili uzima bilo šta drugo. Njujork je nekada bio meka sveta, a sada vam je to super-druper meka i to vam je tako. Došao sam u Njujork da tražim sreću, mada se u Njujork dolazi jedino ukoliko imaš sreće ili neku vrstu energičnosti, kontrolu nad zakupom ili živite sa majkom. Ne možeš da dođeš na Menhetn i počneš od nule. To se ne dešava. Tako nešto je bilo moguće 1975. kada sam ja počinjao, a sve je prošlo ranih devedesetih kada sam i otišao u Italiju.
U Rimu su bili i manji porezi?
Nije stvar u tome. Bazično, ja već dugo svoje filmove snimam evropskim novcem, jer je u SAD bio više nemoguć opstanak moje nezavisne kompanije, kada je veliki kapitalizam i taj jebeni Voltstrit progutao sve. Bilo je lakše živeti i raditi u Rimu najviše zbog italijanskog stava prema životu. Najviše vremena provode jedući! Ha! Ne moram da živim u Njujorku da bih bio Njujorčanin, jer ja to jesam bez obzira gde sam. Uostalom, ceo svet funkcioniše na internetskim tri dupla v i zaista više nije važno gde spavaš ili doručkuješ i odakle gledaš tragediju u Nju Orleansu, Iraku, Avganistanu u direktnom prenosu. Živimo u ,,Gugl Sitiju"!
Šta mislite o načinu na koji Vas kao autora tretiraju u Evropi, koji je drugačiji od načina na koji Vas posmatraju u SAD?
U Evropi me poštuju, u SAD misle da sam ludak koji gura neke svoje transcendentalne meditacije! Moja vrsta filmskog stvaralaštva u stvari ne postoji. Tu je, ali – kao šta? Kao Skorsezeovo stvaralaštvo iz velikog vremena Holivuda? Ne. Dakle, to vam je moja pozicija. Slično je i sa Oliverom Stonom, sa Spajkom Lijem, pa i braćom Koen. Dejvid Linč uopšte više ne želi da snima filmove. Amerika je sva usredsređena na proizvode. To je ono što čini Ameriku.
Kako onda opstati kao nezavisni stvaralac?
U jednom trenutku, postojao je snažan nezavisni pokret, najaktivniji početkom devedesetih. Postojao je taj veliki prozor kao izlaz spasa za mene i za sve one koji nisu pripadali mejnstrimu niti su želeli da mu pripadnu. E, a onda su ti momci rasprodali sve i pa i same sebe. Ne krivim ih, jer sam i verovatno rasprodat sa njima. Sada mnogi postavljaju pitanje ,,Šta sada?" U redu frajeri, taman kada ste mislili da ste shvatili celu igru, igre je nestalo, a odgovor niste dobili.
Zašto putem Interneta ne pozovete svoje obožavaoce da finansiraju Vaše buduće projekte?
Želim da uzimam novac samo od ljudi koji ga imaju i to mnogo. Poslednje što bih želeo jeste da uzimam od sirotinje kojoj novac nikada ne bih mogao da vratim. Znam o čemu govorite i na šta mislite. Možda ću na kraju tome i pribeći.
Negde sam pročitala da razvijate scenario o Pjeru Paolu Pazoliniju, šta Vas zanima u svetu njegovih filmova?
On je čovek! On zaista to jeste. Odakle dolazi ideja za taj film? Pa, ako imaš pare to je već dobar početak. To je ekonomski dogovor. Trudimo se da zaradimo za život. Viljem Dafo bi igrao Pazolinija, jer niko neće da finansira film ukoliko u njemu ne igra američki glumac i ukoliko film ne bude na engleskom jeziku. Borio sam se, uveravao ih da su za italijansku priču potrebni italijanski glumci, ali ne vredi, finansijeri to ne žele, a ja sam umoran od svađa.
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dosao-sam-u-Njujork-da-trazim-srecu.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Dosao-sam-u-Njujork-da-trazim-srecu.lt.html)
Добар је Ејбел! :!:
Овај његов филм о смаку свијета са задовољством ћу погледати.