Izdanja (valjda je ovo sve):
- Polaris, 1993
- Stubovi kulture, 1996
- Mali Polaris, 2002
- Laguna, 2004
- Zavod za udžbenike, 2009 (u zbirci "Romani": Četvrti krug; Pisac; Knjiga; Skrivena kamera; Poslednja knjiga; Esherove petlje; Pisac u najam)
Čitao sam uglavnom ove novije Živkovićeve
romane knjige, kako su se pojavljivale poslednjih godina, i nedavno sam se rešio da se prihvatim i prvog njegovog znatnijeg književnog dela. Poređenja su neizbežna. Zanatski, vidan je napredak po svim aspektima. A ipak,
Četvrti krug mi se više dopao od ostalih.
Priču pratimo iz više uglova jednovremeno (eto
fuge za Škerovića, i više nego što je našao u "Istinitim lažima" (http://"http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=821.msg7768#msg7768") :)), svaka od niti naracije je karakterisana posebnim jezikom, stilom, slogom (ćirilica/latinica, drugim fontom, kurzivom, itd), a sve ustvari govore iz očiju različitih likova o istom, "zatvaranju kruga", (alhemijskim?) simbolom za putovanje kroz dimenzije. Živković kroz religiozni, filozofski, okultni i naučno-fantastični milje daje priču o postizanju transcedentnosti, čime, ako ništa drugo, već u početku spisateljske karijere nadrasta žanr kao samodovoljnu i samozatvorenu kategoriju, stoga ako bih morao ovo da gurnem u neku fioku, to bi bila ona sa natpisom
slipstream.
Zanimljive su te SF niti pripovedanja. Postoji ih nekoliko, jedna prati život i priključenija ženskog AI-ja u budističkom manastiru, dve-tri prate vanzemaljska bića u dosezanju Kruga. Sve su vrlo
Klarkovske :)
Najupečatljivija i najambicioznija je nit koja prati starog slugu izvesnog Majstora, živopisca, sa kojom imam i najviše problema. Uglavnom su jezičke prirode, pošto se pisac trudi da se izražava komplikovanim arhaičnim govorom. Prilično mu i uspeva, ali je dozlaboga naporno za čitanje, naročito jer je starac jedna neodlučna drtina koja se tri puta na strani predomišlja o značenju dešavanja — a i prevuše kitnjasto se izražava za svoj status i obrazovanje. Tu se mogu videti i naći koreni Živkovićevog trenutnog "glasa".
Nit kojom se zaključuje knjiga je "Poslednji slučaj Šerloka Holmsa", onako jedna zgodna postmoderna igrarija, u kojoj se Votsonu crta šta se u stvari kroz celu knjigu dešava — što baš sve skupa i ne cenim. Al ajd...
Za razliku od novijih knjiga koje su sve više svojevrsne stilske vežbe u razvlačenju pite,
Četvrti krug ima i likove i radnju i neku živost, tj baš ono što novijim Živkovićevim delima nedostaje.
Ja sam pročitao Biblioteku od Živkovića i nije mi se svidela njegova proza...svi mi pominju da je ovo delo nešto skroz drugačije, ali....
Procitao/kupio :x 4-ti krug. Slazem se sa Lord Kuferom:
"rastimovana polifonija" x2
Quote from: zakk on 17-01-2010, 01:49:36
Quote from: scallop on 17-01-2010, 01:42:52
Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
Tebi se nije dopala knjiga? :D
Jok. Učinilo mi se da nismo čitali istu knjigu. Ustvari, u pravu si. Ta knjiga je najmanje mrtva.
Počeo da čitam, za sad deluje prilično složeno...ne mogu reći i zanimljivo.
Dovrših ga...prilično kompleksna priča, mislim da bi morao još jednom da pročitam da bi mi se iskristalisalo...