ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Već pet godina imam ovo vrlo interesantno izdanje i sad je konačno došlo na red za čitanje.

Knjiga je koncipirana kao spoj dve zbirke i prelomljeno je tako da može da se čita sa dve strane.

S jedne strane, kreće zbirka NOVA SRPSKA (ALTERNATIVNA) FANTASTIKA koju je priredio Boban a s druge NOVA SRPSKA (POSTMODERNA) FANTASTIKA koju je priredio Sava Damjanov. Ovaj koncept prelamanja je vrlo interesantan  zbog toga što na neki način miri i sučeljava dva pravca razvoja fantastike - jedan koji je prihvaćen od strane establišmenta i drugi koji je u žanrovskom getu.

Počeo sam čitanje sa ALTERNATIVNE strane. Na koricama postoji kritika Aleksandra Jerkova koja istovremeno i konstatuje žanrovsku getoiziranost i potvrđuje da u tom getu ima pisaca sa kvalitetnim književnim delima.

Zatim sledi neobično sexy detalj, moguć samo u knjizi izdatoj 1994. godine a to je uvod Dušanke Đogo, seks simbola iz vremena klasičnog SPSa.

Zatim, tu je Bobanov predgovor koji je vrlo efektno i sažeto sa minimalnom dozom kukanja nad getoiziranošću žanrovaca, sagledava poziciju, istoriju, razvoj žanrovske fantastike kod nas.

Zanimljivo je 16 godina kasnije čitati takav predgovor jer se sada situacija i jeste nije promenila. Jeste u domenu izdavaštva, nije u domenu kritike.

Pročitao sam i nekoliko pripovedaka.

Filipovićeva BEŽIM U NOĆ je tradicionalno stilski efektna kao što se očekuje od ovog pisca. Uživanje u samom pripovedanju i jeziku odnose prevagu nad dramaturgijom ali pažljivim čitanjem stiče se utisak i o nekakvoj logici.

PREKO DUGE Vladimira Lazovića sa prelivanjima između različitih stanja svesti, ravni zbilje, neba i zemlje te milenijumskim sukobima kojima je čvorište u Bosni delovala mi je kao intro za POSLEDNJEG SRBINA. Čini mi se da bi ta priča bila efektnija da je razrađena u neku dužu formu, recimo roman. Ali sada sa POSLEDNJIM SRBINOM taj roman ne bi bio tako svež kao tada.

Bobanov PROSJAK I KOCKAR spada među kraće u zbirci. Ovoj priči se formalno nema šta zameriti, ali preokret je mogao biti sadržajniji. Ovo je priča koja nije koncipirana na preokretu iz koga crpi svoj smisao ali svakako jste na smislu koji bi zaključenje trebalo da ima. Mislim da to nedostaje ovoj priči i uprkos njenoj disciplinovanosti u svakom pogledu, mislim da Boban bolje piše kada više rizikuje a čini mi se da je ova priča nastala upravo sa idejom da bude što tačlnija i sa što manje grešaka, u čemu je pisac i uspeo.

Oltvanjijeva priča UMIRUĆI LEPTIR podsetila me je na situaciju koju sam već pomalo i zaboravio, a to je zašto sam uopšte želeo da da čitam CRNE CIPELE i očekivao išta od njih in the first place. Oto se snašao dobro u ovoj kratkoj horor ispovesti, možda baš zato što je, izuzev par vrlo jasnih asocijacija kroz detalje, vremenski pa i geografski potpuno nedefinisana.

Pročitaću i ostale priče i pisaću o njima ali ono što mi je neki preliminarni utisak jeste da već ove četiri sugerišu postojanje prilične raznovrsnosti ne samo u žanrovskom pristupu nego i u odnosu prema prozi odnosno u odnosu prema onome što pisac apostrofira u svom izrazu. Kod Filipovića to je jezik i uživanje u samom činu pripovedanja, kod Lazovića to su upečatljivi prizori i atmosfera, kod Bobana i Oltvanjija kao sklop događaja i postupaka junaka. Isto važi i za stepene pretenzije koji variraju i ne moraju biti u direktnoj razmeri sa postignutom pa čak ni započetom produbljenošću priče.

Pročitao sam priču Gorana Skrobonje LJUBAVNICI. U njoj, Skrobonja suvereno vlada pripovedanjem, i eventualno se u ovoj priči mogu naći dve mane, od kojih je jedna suštinska a druga na nivou detalja. Suštinska je vezana za izmeštanje priče u svet u kome sa brodova restorana trešti "vulgarni folk" a likovi se zovi Adrijan, Kler i Megan, pisac od avansa za novi roman kupuje stan i sportska kola ženi. Koja je to zemlja? Irska? Gde je folk tako popularan i glasan? U kojoj zemlji gde se ljudi tako zovu i pisci tako žive, trešte vulgarni folk hitovi na reci? jel to neka Južna Amerika?

Manja primedba je vezana za nešto o čemu sam već pisao kad je o Skrobonji reč a to je tendencija da "proda" priču kroz neki detalj koji je demistifikuje ili razotkriva preokret. U LJUBAVNICIMA je cela struktura tako postavljena da se unutar te okvirne postavke razgovora kod islednika priča odvija u retrospekciji. Skrobonja uglavnom ne greši i koristi replike kod islednika da razvije interesovanje za tok priče. Ipak, na jednom mestu, u sred priče "proda"/"potroši" formulaciju koja je bila sjajna za kraj, a krvavi završetak prepričava pre nego što uđe u elaboraciju, analizu, te ripper situacija više stoji kao neki torture porn nago što ima neku jaču funkciju u tkivu priče.

Ono što je svakako za pohvalu pored opšteg visokog nivoa ove priče jeste i dobro postavljen lik pisca odnosno dobar opis samog pisanja kao procesa koji je funkcionalan i nepretenciozan.

Ta Skrobonjina priča, čini mi se, ima dve verzije koje se neznatno razlikuju, mislim da jedna od verzija ima malo produžen kraj i da ta u antologiji i ona u Od šapata do vriska nisu iste. Inače, to je odlična antologija, ja kad sam je čitao negde krajem devedesetih poslužila mi je kao dobar uvod u domaću fantastiku. "Preko duge" je jedna od najboljih Lazovićevih priča, a koliko se sećam tu se nalazi i odlična horor priča Zorana Stefanovića "Na proleće, ljubićemo se", kao i Bakićev SF "Oči Janusa".

Quote from: Milosh on 30-01-2010, 00:02:23
Ta Skrobonjina priča, čini mi se, ima dve verzije koje se neznatno razlikuju, mislim da jedna od verzija ima malo produžen kraj i da ta u antologiji i ona u Od šapata do vriska nisu iste.

Da, verzija u "Od sapata do vriska" ima produzen kraj, tj. zanimljivu homo zavrsnicu.  :lol:

zanimljivu?

može biti da mi je falila homo završnica... :oops:

što se lazovićeve priče tiče, nisam ga ranije čitao pa ne mogu da je uporedim. ali, meni je tretman te vrste tema ipak bolji u "poslednjem srbinu", naprosto zato što je ova priča previše neopterećena smislom i logikom, iako paradoksalno stalno stremi i zaključuje se prilično logično, gotovo racionalno.

jedno je kada filipović piše takvu priču gde zaista ne postoji potreba za nekim utemeljenjem, jer nema razvijenih dramskih situacija, jasnih sukoba i karaktera. a kod lazovića to nekako ostaje na pola puta.

naravno, ne mislim da je lazovićeva priča slaba. samo mislim da bi bolje funkcionisala u nekoj proširenoj formi, ojačana i razvijena.

nego bobane, može li par reči o saradnji i susretima sa dušankom đogo?

Pročitao sam Zorana Stefanovića, NA PROLEĆE, LJUBIĆEMO SE. Po meni, ima sličan problem kao Lazovićeva. Mislim da je prosto previše motiva za kratku priču i taj horor i alternativna istorija. A opet i horor element je interesantan i alternativna istorija deluje solidno istraženo kada je reč o samoj JNA, iako je premisa s jedne strane nedovoljno različita od onoga što se zaista desilo (rat počinje na Vidovdan 1989. umesto dve godine kasnije), plus mogućnost da Slovenci organizuju tajno takvu vojnu silu pa makar i uz pomoć Vatikana deluje prilično suludo.

Ali, opet i ovo bi mnogo više vode pilo u nekoj dužoj formi.

Quote from: Boban on 30-01-2010, 11:40:20
zanimljivu?

Zanimljivu. A sama prica je nekako jos bolja s tom zavrsnicom.
Kripl, ako u medjuvremenu ne naletis na "Od sapata do vriska", otkucacu ti produzeni kraj.

Quote from: crippled_avenger on 30-01-2010, 12:44:35
meni je tretman te vrste tema ipak bolji u "poslednjem srbinu", naprosto zato što je ova priča previše neopterećena smislom i logikom, iako paradoksalno stalno stremi i zaključuje se prilično logično, gotovo racionalno.

nego bobane, može li par reči o saradnji i susretima sa dušankom đogo?

Pre nego što Boban pređe na lascivne detalje saradnje sa DĐ, da li bi mogao, čisto da mi olakšaš poimanje kritičke misli, da objasniš šta znači boldovano u citatu i na čiju se priču odnosi?

Odnosi se na Lazovićevu priču.

A pojašnjenje je sledeće:

Ova priča ima dešavanje na nekoliko mesta, u nekoliko dimenzija, i ide iz jedne u drugu bez neke naročite logike ili jasnog mehanizma, a onda se sve na kraju zaključi time da je to bila nekakva samrtna halucinacija, dakle racionalno se može objasniti o čemu je reč. A opet, po onome što smo pročitali pre toga, simultanosti događaja, znamo da to ipak nije bilo samo to. Mislim da je to sve moglo da bude bolje pojašnjeno, da nas pisac ne baca u sred situacije, da je ipak malo kontektualizuje.

Paradoks je u tome što su sve situacije vrlo racionalno dramaturški postavljene, likovi postavljaju pitanja i dobijaju odgovore, postupci su konsekventni što se opet kosi sa globalnom strukturom priče koja pokušava da bude halucinantna bez jasnog kostura na koji se oslanjaju doživljaji sa uvođenjem čitaoca bukvalno u sred situacije i nejasnim vezma između dve linije priče.

Sad je jasnije. Priznaćeš da iskazi previše neopterećena ili paradoksalno stalno više zbunjuju nego objašnjavaju. Lično volim tu Lazovićevu priču, mada sam svojevremeno imao viđenje malo drugačijeg kraja (to ne treba uzimati ozbiljno, jer ja uvek imam takvo viđenje).

Slazem se da je jasnije.

Pročitao sam priču Zorana Neškovića PREDVEČE SE NIKAKO NE MOŽE... Ovo je interesantan konvencionalni školski postavljen SF sa tačnim spojem izmaštane nauke i novog pogleda na međuljudske odnose proisteklog iz promenjenih okolnosti. Slično Bobanovoj priči, u ovoj ima najmanje grešaka, interesantna je sve vreme ali prilično pada u jedinoj instanci u kojoj rizikuje a to je kraj. Na kraju se priči, da se vitezovićevski izrazim, "dogodi umetnost" i ishod najednom bude antiklimaktičan, useiljeno neodređen, a o poetskom post skriptumu napisanom koliko shvatam deset godina posle priče, da i ne govorim.

Mislim da bi od Neškovićeve priče mogao da se snimi dobar i interesantan niskobudžetni film.

Pročitao sam i priču Zorana Jakšića SEDMI PARAGRAF. Čini mi se da je ta priča zalutala u ovu zbirku. Reč je o nekakvoj prevaziđenoj, prilično infantilnoj alegoriji koja ni po kvalitetu, a ni po žanru, ne dobacuje do nivoa ove zbirke.

Pročitao sam VRT PRAMČANIH FIGURA Veronike Santo. Ovo je priča sa izvesnim borhesovskim elementima ali je u suštini dosta bliska i nekim realističkim delima, dok po usudu junaka malo vuče i na Nastasijevića i na neka dela Iva Vojnovića. Iskren da budem, očekivao sam da će priča na kraju imati SF preokret i da će se ispostaviti da je Tarik vanzemaljac, ali ni ovakav bezmalo realistički ishod, lišen čak i borhesovske dimenzije nije loš, daleko od toga. naprosto, u ovom delu zbirke smo imali androide, ljude kojima rastu žileti iz tela i onda je ovakva celina dosta neočekivana. Reklo bi se da se ova pripovetka lako mogla naći i u postmodernom delu zbirke.

Uh. Moram da reagujem...  :)

Ova Veronikina priča ima veze sa mnogo čime, ali meni se čini ne i sa postmodernizmom, ma kako ga široko shvatali. Pre sa modernizmom.

Nisam ja ni mislio na postmodenizam u književnom smislu nego na podelu zbirke, pošto je ona podeljena na "alternativni" i "postmoderni" deo. Teško bi se išta suštinski "alternativno" našlo u ovom žanrovskom delu zbirke, kao što ni one druge nisu isključivo "postmoderne". Svakako da ima više veze s modernizmom, na početku sam pomenuo realističke uticaje.

OK. Nisam dobro shvatio. Slažem se.

Što se tiče termina "alternativna" to je bio loš pokušaj da se pobegne od predrasuda koje neki drugi termini nose. I sam sam delimično kriv za to.

U suštini, najpoštenija podela bila bi na priče koje su potekle iz "žanrovskog" okruženja i one iz "književnog establišmenta". Ali to se nije moglo tako nazvati...

Slažem se. Mislim da bi to bilo najpoštenije, ali da bi istovremeno bilo na neki način nepravedno prema obe grupacije. Naslovi ponekad moraju da budu prigodni a ne pošteni. :)

Suština je ovde da su se sa "naše" strane našli "nepriznati" pisci a s druge "zvanični"; nije bilo odlučujuće o čemu ko piše; čak je trebalo pokazati da imamo vrlo širok dijapazon tema i obrada, od prostožanrovskih do gotovo umetničkih.
Bio je to prvi izlazak iz geta koji je primećen jer je ova knjiga stigla na sto mnogim bitnim ljudima u literarnoj čaršiji, a prilozi od tada hiper čitane Duge do Dnevnika II samo su pridodali utisku.
Recimo, nešto posle izlaska knjige, zvao me je Milorad Pavić (jedini put u životu, uopšte ne znam odakle mu telefon) i rekao da je knjiga dobra, a da mu se najviše dopada Veronikinih priča. Jerkov je na velikoj promociji u Barutani pričao o Fipinoj i Markovićevoj priči kao nečem izuzetnom i najvrednijem u "našem" delu...

Ono što nije usledilo, nismo iskoristili taj trenutak, da napravimo bum objavljivanja kao prošle godine i da zauzmemo prostor koji je tada bio relativno dostupan... ali avaj, bila je to godina 1994. tek izašli iz najstrašnije hiperinflacije, rat u Jugoslaviji je još trajao, sankcije su bile na vrhuncu i maltene nikome nije bilo ni do čega.

Zaista nije bio trenutak, to je činjenica. Mislim da ni u slučaju izdavačkog buma efekat ne bi bio trajniji. Prosto okolnosti su drugačije, nije bilo Interneta kao načina da se vrši konstantna promocija i aktivnost. Bitno je da se sada iskoristi trenutak, ali i da se ostvari kontinuitet. Dakle, da se ne završi sve na 2009. nego da se nastavi i u godinama koje predstoje.

Quote from: crippled_avenger on 31-01-2010, 02:50:38
Pročitao sam VRT PRAMČANIH FIGURA Veronike Santo.

Quote from: crippled_avenger on 31-01-2010, 02:50:38Reklo bi se da se ova pripovetka lako mogla naći i u postmodernom delu zbirke.

Mislim da nije bilo zabune. Jasno je napisano da se misli na "postmoderni deo zbirke".

A evo prikaza knjige koji se pojavio u časopisu Duga, 1994. godine:

MOŽE I BEZ FANTASTIKE

Glavni problem mladih domaćih pisaca "alternativne" i "postmoderno-manirističke" proze su čitaoci koje odbijaju ili ubijaju dosadom.

Studentski izdavački centar (SIC) objavio je u jednom tomu dva zanimljiva izbora savremene srpske fantastične proze. Iako oba u naslovu imaju pojam fantastika, čitalac ]e videti da su u pitanju dva različita književna korišćenja fantastičnog u građenju proznog teksta. Knežević je, bez obzira na njegova teorijska ograđivanja, pravio žanrovski izbor, dok je izbor Damjanova bio u okviru jednog književno-teorijskog (postmoderna) pravca. No, po svojoj prilici zbog činjenice da je (sem nekoliko izuzetaka) reč o generacijskom izboru, međusobno ugledanje i uticaji su očiti i na stilskom i na sadržajnom planu. Pred tom činjenicom oba sastavljača očito nisu mogla ništa da učine.
Boban Knežević, zasnovao je svoj izbor na ljudima koji svi potiču iz kruga domaćih pisaca naučne fantastike (SF) je inače po kvantitetu, jedan od najvećih žanrova u savremenoj svetskoj literaturi. No retko se zna da se i ljubitelji, i pisci tog žanra osećaju kao pripadnici neke pseudo-sekte. A to znači da imaju osećanje izabranosti i u isto vremen osećanje neprihvaćenosti i progonjenosti (književna kritika ih ne prihvata i ne ceni). Ako je takva situacija u jezički velikim književnostima (angloamerička, ruska, frankofonska) lako je moguće shvatiti kakva je tek kod nas. Okupljeni u klubu "Lazar Komarčić", pisci SF-a se međusobno glože i frakcionišu ali i napadaju "ozbiljnu" književnost da ih ne razume odnosno da ih u svojoj uobraženosti ne prihvata. Tih osobina nisu mogli da se oslobode ni najpoznatiji poslenici u ovom žanru što se vidi i iz Predgovora Kneževićevog.
Oslanjajući se na zapadne teoretičare SF-a, Knežević je pokušao da stvori teorijsku osnovu za izlazak pisaca ovog žanra iz oblasti "lake" književnosti u oblast "ozbiljne". Tu vrstu literature on je, koristeći već usvojen termin na Zapadu, nazvao slipstream literatura. Ili, što je njemu, očito mnogo milije, alternativna fantastika. To bi trebalo da bude fantastika koja je napustila oblast lake književnosti i približila se oblasti (društveno) priznate književnosti.
Za poznavaoce SF-a, koji prate izdavačku i stvaralačku delatnost sastavljača izbora, taj pojam skriva jednu međužanrovsku oblast u kojoj se mešaju SF, horor i šezdesetosmaška andergraund literatura. To, inače, ništa ne bi bilo loše da nije izostalo postizanje nekog značajnijeg književnog kvaliteta. Zašto je to tako, lako jer objašnjivo. Napuštanje prostora lake literature i kod dobrih pisaca rezultira neuspesima. "Uozbiljenje" dovodi do ukidanja zanimljivosti, glavnog kvaliteta ove proze i uvodi nezanimljivost, a rezultat je, normalno, dosada kod čitalaca. Dva lika iz fantastike su opomena za takve hibride: Golem i Frankenštajn.
Kao ljubitelj i SF-a, horora i trivijalne književnosti, a sumnjičav, prema slipstreamu ne samo u literaturi nego i u životu, izdvojio bih iz Književićevog izbora nekoliko pisaca koji, ako uspeju d se odhrvaju raznim uredničkim pritiscima, izvesno će dati vredan doprinos književnom žanru koji vole ikojim se bave. To su Veronika Santo, R. Anđelković, Goran Skrobonja, R. Lazović i A. Marković. Valja napomenuti da proza Santove i Skrobonje više pripada simbolističkoj (secesionističkoj) fantastici nego SF-u a to znači da su bliski krugu postmodernista.
Sava Damjanov je imao mnogo lakši posao prilikom pravljenja svog izbora. Najpre, on je solidno književno-teorijski obrazovan a i veći je poznavalac književne fantastike kod Srba. Zato njegov Predgovor i daje mogućnost za jednu plodnu teorijsku raspravu šta je realno, šta fantastično a šta nadrealno u srpskoj književnosti i posebno u okviru takozvane postmoderne. Tako, recimo, problem fantastike u srpskoj srednjovekovnoj književnosti, otvara pitanje šta je uopšte fantastika u književnosti. Jer, u vreme nastanka onog što Damjanov smatra fantastičnim, to nije tako tumačeno ni sa strane autora niti od strane čitalaca, već se doživljavalo kao viša, odnosno suštinska ili istinska stvarnost.
Fantastika priređivača zanima zbog njene funkcije u posmodernističkom stvaralaštvu. Postmodrna je, po njemu, "ars combinatoria" ili, da pojasnim, umetnsot igranja. Umetnik nije ništa drugo do starmalo dete (vrlo retko dobroćudno), koje se igra stvaralaštva, pri tom najviše koristeći materijal koji već postoji, A to znači odlomke iz tuđih dela čija veličina često prlazi, bar po nama, pristojno pravo na pozajmicu. U isto vreme, ona je "perverzno' ideologizirana i, bar što se tiče nekih stvaralaca ovog pravca, malo se razlikuje od takozvane socijalne literature, osim što je pravac destruiranja i strančarenja upućen jednom mnogo širem miljeu.
Stvaralaštvo se pretvara u arheološko prikupljanje otpadaka ili namerno razvijenih ostvarenja svetske kulture, od čega se potom, ne restaurira stari predmet, što je cilj tradicionalne arheologije, nego se stvara nešto novo. Autorstvo, normalno, pripada sastavljaču. Sve to pak, po mom skromnom mišljenju, vodi obesmišljavanju književnosti, umetnosti i kao krajnji rezultat samog čoveka. Pisci postmodernisti su za sebe izborili status koji pisci u prošlosti nikada nisu imali: oni nemaju umetničku odgovornost za svoja dela. Ona ih ne obavezuje jer su plod igre. Zato se svaka negativna primedba na umetnički domet odbacuje kao neadekvatna dok se svaka pohvala prihvata kao nešto sasvim razumljivo. ^italac je tu nevažan. S obzirom da pisac izjavljuje da i nema nikakav cilj izjavljuje da i nema nikakav cilj do da se igra, onda i sve ono što se ostvari nema nikakvu težinu. U tome kontekstu realno i fantastično su samo konvencije, predlošci kojima se pisac služi. Izbor koji je Damjanov napravi polazi od (tačne) pretpostavke da je M. Pavić ovde rodonačelnik postmoderne. Nažalost, lako se da videti iz izbora, on je u književnom smislu daleko nadmašio svoje mlade nastavljače.


Đorđe J. Janić

Niste ni mogli da iskoristite taj trenutak. On je pripao SMS piscima...  :roll:

Pročitao sam AVANTURU BELOG NOSOROGA: EKSTAZI Aleksandra Markovića. Ne čudi što je ova priča u kritikama Jerkova i Janića apostrofirana kao nešto dobro pošto ona upravo liči na jedan posprdan odnos prema žanrovskim tekovinama. Ovogodišnji dobitnik Vitalove nagrade Slobodan Vladušić je u svom FORWARDu delimično na ovoj liniji, s tim što je Marković ipak bolji pošto u svom humorističkom/rableovskom korišćenju kostura detektivske priče uspeva da iz žanrovske strukture izvuče neku vrstu konsekventnosti i zaokruženosti. Isto tako, ne može se osporiti da je stil pitak i da su pojedini detalji vrlo duhoviti. Međutim, mnoge šale i reference su dnevnopolitičke i efemerne na druge načine, namigivanje čitaocu je u mnogo slučajeva potpuno deplasirano i u krajnjem skoru EKSTAZI više deluje kao ozbiljno i studiozno pisana interna šala iz pera jednog nespornog talenta. Međutim, ne čudi da je upravo ta neka najmanje književni vredna dopadljivost uspela da komunicira sa glavnotokovskom kritikom.

Iako ne prepoznajem puno vrednosti u ovoj priči, ipak rado ću čitati još Markovićevih priča za koje se nadam da se razlikuju.

Pročitao sam HERBARIJUM Ljiljane Praizović. Priča je ekstremno pretenciozna, pisana je namerno arhaičnim jezikom koji nažalost ne dobija na nekakvom poetskom kvalitetu zbog svoje transformacije. Bilo je dosta teško probiti se kroz ovu priču, no na kraju se ispostavilo da je to dečja igra u odnosu na OČI JANUSA Ilija Bakića koja se nalazi negde na ničijoj zemlji između poezije i proze, meša niz SF elemenata sa hororom, sa posebnim dodatkom gore-proze koja liči na stihove nekog pretencioznog heavy metal benda, i onda na kraju ne istrajava u totalnoj iracionalnosti već ipak na kraju pokuša da nam objasni o čemu se tu u stvari radi. Ipak, Bakiću se ne može osporiti izvesni stepen horor imaginacije, pre svega u građenju atmosfere i gorea. Ipak, da bi ovakav hvale vredan eksperiment funkcionisao, jezik mora biti znatno efektniji i lucidniji. Nadam se da je Bakić unapredio ovaj template u svojim kasnijim delima.

Quote from: crippled_avenger on 31-01-2010, 22:20:10
Međutim, mnoge šale i reference su dnevnopolitičke i efemerne na druge načine,

Iako ne prepoznajem puno vrednosti u ovoj priči, ipak rado ću čitati još Markovićevih priča za koje se nadam da se razlikuju.

To sa referencama je i sam Marković komentarisao na nedavnoj promociji, i rekao da bi to u eventualnoj preradi menjao.

Ostale njegove priče se razlikuju.

Za kraj sam ostavio komad od buta, DAN MITRE Radmila Anđelkovića.

Ova novela mi je delovala dosta zastrašujuće kao čitaocu, zbog svog obima, međutim ispostavilo se da nema razloga za strah. Ovo je odličan SF starog kova sa dobrom razmerom naučne fantasike, fantastike u širem smislu i kontemplacije o promenjenim okolnostima u odnosu na promenjenu stvarnost i sam zaplet priče. Uprkos tome što priča donosi više likova, vizura, preokreta, događaja i tehničkih specifičnosti, ispričana je vrlo pregledno, što je još veći podvig ako imamo u vidu da  se pisac ograničio na pripovedanje u prvom licu što je samim tim onemogućili ispisivanje nekih eksplicitnijih putokaza za čitaoca. Pa ipak sve je jasno, svaki lik je zanimljiv, i iako ima pedesetak stranica, čita se praktično u dahu.

Quote from: angel011 on 03-02-2010, 14:59:12
To sa referencama je i sam Marković komentarisao na nedavnoj promociji, i rekao da bi to u eventualnoj preradi menjao.

Ostale njegove priče se razlikuju.

Odlično. To me raduje. Vidim da je izašla zbirka. Kupiću je i sa velikim interesovanjem ću pročitati.

obavezno nas obavesti kada je kupiš, sa podacima: kada, gde, i (opcionalno) pošto.

Eto, svi smo se plašili, ali preživesmo.

Hrabrost je nagrađena.

Sa još većim zanimanjem čekam prikaz drugog dela knjige.

Mićo, drugi deo je postmoderna! POSTMODERNA! :? :? :?

Nije ovo bio prikaz, više nabacani utisci, ali javiću se i sa komentarom ostatka... :)

Većina tih priča je postmoderna upravo onoliko koliko su naše alternativne...

Osnovna razlika u pristupima između Alternativnog i Postmodernog dela jeste upravo u nekim generalnim poetičkim odrednicama. S jedne strane, u Postmodernom delu nastupaju iskusniji pisci sa evidentno razvijenijim rukopisom i mnogim atributima koji se stiču iskustvom. Međutim, tu prednost oni ne realizuju na terenu jer su, paradoksalno, površniji u izboru tema u odnosu na Alternativne.

U Alternativnom delu rekao bih da su teme priča univerzalnije i da su te priče, na određeni način, manje obajatile od ovih.

Ipak, Postmoderni u proseku bolje pišu od Alternativnih na nivou jezika a ovo se pre svega vidi u ambicioznijim pričama čiji se smisao ne vezuje za samu fabulu. Sigurno je da su na to uticali i uzori koje su alternativni mahom sretali u formi prevoda.

U tom smislu, ovaj utisak se prenosi kao neka vrsta paradigme i na našu književnu scenu gde je establišment zapravo vrlo lokalan i ličan i stvara atmosferu u kojoj jako teško može nastati neko relevantnije delo, a s druge strane žanrovski pisci nedovoljno pišu.

Kada govorim o "lokalnom", ne koristim tu reč u pozitivnom smislu relevantnosti na terenu ili dodira sa društvenim temama već u jednom pežorativnom smislu, kao da je reč o jednoj internoj književnosti.

U tom smislu, najinterniji rukopis Aleksandra Markovića, Jerkov prepoznaje kao antologijski u svojoj recenziji.

Što se raznovrsnosti tiče, reklo bi se čak da je Alternativni do zbirke raznovrsniji od Postmodernog po različitim literarnim postupcima.

Opšti utisak posle čitanja dve knjige jeste da su 1994. obe strane zapravo imale štošta da nauče jedna od druge.

Rekao bih da je po novim izdanjima naša žanrovska scena dznatno zrelija nego tada, i da se bolje obnovila i izvršila smenu generacija od glavnotokovske književnosti.

Quote from: crippled_avenger on 07-02-2010, 15:35:13
Osnovna razlika u pristupima između Alternativnog i Postmodernog dela jeste upravo u nekim generalnim poetičkim odrednicama. S jedne strane, u Postmodernom delu nastupaju iskusniji pisci sa evidentno razvijenijim rukopisom i mnogim atributima koji se stiču iskustvom. Međutim, tu prednost oni ne realizuju na terenu jer su, paradoksalno, površniji u izboru tema u odnosu na Alternativne.

Objašnjenje je vrlo jednostavno. Postmoderna scena pre 20 godina brojala je petnaestak aktivnih autora i možda još dvaput toliko onih koji su se javljali retko i sporadično. Shodno tome, svaki izbor bilo čega uzimao je u obzir iste autore, kao da su priređivači prvo sastavljali popis koje će pisce uvrstiti, a onda tragali za njihovim delima koja najviše liče na zadatu temu. Ovo je još izraženije u antologiji horora (Reč 44 koja nikada nije izašla kao knjiga). Priređivači su se radije odricali pisaca izvan svetokravske petnaestorke bez obzira na kvalitet konkretnih dela i povezanost sa tematikom.
Jedini problem je u tome da su oni u to doba praktično držali i kritiku i vodili borbu protiv prethodne generacije srpskih pisaca (rodoljubivo-rodnokrajovski korpus) i grana moderne fantastike koju smo mi promovisali zapravo nikoga nije zanimala. Postmodernistima nije mogla pomoći u borbi, a oni drugi jednostavno nisu ni znali da postojimo.
Elem, kulminacija borbe odigrala se kada je Radoslav Petković dobio NIN-ovu nagradu - postmodernisti su to slavili kao da su oslobodili grad. U svemu tome, mi smo glatko otpali kao ozbiljna struja.

Quote from: Boban on 07-02-2010, 16:32:05kao da su priređivači prvo sastavljali popis koje će pisce uvrstiti, a onda tragali za njihovim delima koja najviše liče na zadatu temu. Ovo je još izraženije u antologiji horora (Reč 44 koja nikada nije izašla kao knjiga). Priređivači su se radije odricali pisaca izvan svetokravske petnaestorke bez obzira na kvalitet konkretnih dela i povezanost sa tematikom.

a što ne imenuješ te 'priređivače'?
kolko se ja sećam, priređivač to kvazi-horor REČI je samo jedan.

Nije... dvojica, s tim da je Dejan Ilić glavni.
Ma, ja vrlo cenim Dejana Ilića i drag mi je i kao čovek i kao urednik i kao izdavač (fabrika knjige) ali u tom hororu našle su mesto priče kojima nije mesto nigde. Tu je plaćen ceh pripadnosti klanu postmodernista. Možda upravo zbog toga ta knjiga nije nikada urađena, jer je sadržala stvari koje se ne mogu braniti.

ah, da:
'Strah i trepet'
Priredili Vasa Pavković i Dejan Ilić

zanimljivo da ne smeš da kritički pomeneš 'strah i trepeta'...

Mogao bih da dokažem da se svi topici obezvređuju iz dobre namere. Ovo je samo jedan takav topik. Mića pozove na komparaciju alternativne i postmoderne, Boban da hint ka hororu i uslovi za sranje su obezbeđeni. Nazdravlje vam dalja rasprava. xuzi

Ovo nije dobar primer za digresiju pošto je ova horor antologija sasvim na liniji zbirke koju smo uradili Damjanov i ja. U horor antologiji takođe postoji taj polaritet, s jedne strane postmodernisti i njihova vizija horora, s druge "mi" i naša vizije, s time da je u samom časopisu "Reč" bilo vrlo malo "naših" ali je za knjigu bilo predviđeno da se pridodaju još neki radovi.
Dakle, sistem koji je sproveden u Postmodernoj/alternativnoj knjizi primenjen je i u horor izboru: najbolji pisci postmodernisti uvršteni su sa radovima koji su bili najbliži zadatoj temi, a uglavnom gotovo da nemaju veze sa hororom. Ovakvih slučajeva ima još, ali su jedino u ova dva izbora "naši" pisci bili polaritet.

Sava Damjanov je napisao studiozan Predgovr i Pogovor. U Predgovoru se bavi definisanjem fantastike u teorijskom smislu i postavlja je u kontekts istorije književnosti da bi zatim srpsku književnost podelio na periode i u svakom od njih našao dela koja spadaju u fanatstiku. Najveći fokus ovog predgovora stavljen je na dela nastala tokom osamdesetih i celi školu pisaca koji su tada zauzeli značajnije mesto na sceni a unutar tog skupa, najveći akcenat stavkljen je na Milorada Pavića koga Damjanov smatra rodonačelnikom. To je u osnovi u redu jer zbirka i govori o Novoj fantastici a oni su bili reprezenti toga 1994.

U Pogovoru, Damjanov je objasnio način na koji je selektirao pruiče i zašto je ovo "hrestomatija" a ne "antologija". Ono šo je problem jeste to što u selekciji ima dosta sličnih priča, neke su maltene identične te se teško može govoriti o skupu različitih literarnih postupaka.

Milorad Pavić koga Damjanov proglašava za Rodonačelnika, realno je najbolji pisac u zbirci i njegove priče najbolje funkcionišu na svim nivoima. U tom smislu nije nezasluženo što je prisutan sa tri priče.

Priča VEČERA U KRČMI "KOD ZNAKA PITANJA" je odličan primer korišćenja više postmodernističkih strategija u jednoj priči kao što su intertekstualnost pa sve do fine parodije a sve je prožeto fantastikom iz koje ceo postupak izvire i u njoj ishoduje.

BLATO ima u sebi fantastiku i postmoderne zahvate izražene u formi maštovite, bizarne, porodične hronike u kojoj se naravno dosta poigrava sa istorijskim i književnim detaljima. Ipak, VEČERA mi je bila efektnija ali po BLATU se vidi da je delo ozbiljnog pisca.

ZAPIS NA KONJSKOM ĆEBETU je priča u kojoj Pavić primenjuje opet razne postmodernističke zahvate i to u jednoj vrlo kratkoj ali vrlo vešto koncipiranoj priči koja se efektno zaokružuje i odlikuje sjajnim idejama.

Pavićev stil biva iskorišćen u priči Vladimira Pištala MILORAD PAVIĆ - IZABRANIK u kojoj Pištalo pokušava da falsifikuje Pavićev rukopis i to radi dosta solidno. Ukoliko unutar ove priče postoje neke literarne reference ili aluzije na ličnosti iz kulturnog života, meni nisu bile čitljive.

Sreten Ugričić u DEVICI I JEDNOROGU nudi pretencioznu priču baziranu na obilju već učmale simbolike i bombastičnih formulacija.

Mileta Prodanović u priči GOSPODARA NJEGOVOG GLAS oslanja se na formu članka, kolumne u kojima tumači realne i izmišljene fenomene simulirajući stil nešto prosvećenijeg magazinskog teksta. Priča je konzistentna u svom stilu ali nema značajniju idejnu dimenziju.

Priča Ljiljane Jokić Kaspar OBOŽAVALAC može se tumačiti kao dogor Posmoderne zbirke na Oltvanjijevog UMIRUĆEG LEPTIRA iz Alternativne. Meni je Oltvanjijeva priča efektnija i upečatljivije tretira opsesivnog fana.

NOVA BIOGRAFIJA HORHE LUISA BORHESA (1899-1984) Milenka Pajića je je nadborhesivanje sa Borhesom u kome on piše svoje varijante Borhesovih priča unutar jedne celine sa različitim dometom. Slično pokušava na temu Borhesa i Predrag marković u TAVORSKOJ SVETLOSTI koja je prilično konvencionalan postmodernistički zahvat sa sve izmišljenim Borhesovim pustolovinama. Ali na makroplanu to je salata u kojoj se velikom brzinom smenjuju celine, svaka hermetičnija od prethodne, kao mali leksikon opštih intelektualističkih mesta a sve bez nekog ubedljivog ishoda u bilo kom smislu.

Sličnu konfuziju ali obogaćenu neuspelim pokušajima humora nudi i Velimir Ćurgus Kazimir u svojoj priči JEDNO SHVATANJE VIZANTIJE koja bi danas bile verovatno pre nazvana postom na nekom pretencioznom blogu nego literaturom u bilo kom smislu.

TRN Nemanje Mitrovića je priča u kojoj me je izdalo strpljenje, reč je o bujici rečenica u kojoj mi na kraju nije ni bilo jasno o kakvom postupku je reč.

PILETIĆ, KVOČKICA Miodraga Vukovića o junaku u poodmaklom stadijumu alkoholizma se svodi na opis njegovih stanja i evenmtualno na nekakvu aluziju koja mi je izmakla.

U MONSTRUMU Vase Pavkovića čak nisam ni prepoznao elemente fantastike, a bogami ni postmoderne osim eventualne blage polemike sa kafkom, mada je i to u naznaka. Priča je bazirana na atmosferi, manje na zapletu, ali ukupan utisak je kako god bilo osrednji.

O HIPNOSU KOJI BORAVI NA OSTRVU LEMNU KAO GOSPODAR SVIH BOGOVA I LJUDI Đorđa Pisarova, potpisana kao prevod Mikija šeparda je postmoderno poigravanje formom grčikih mitova, kako po sadržaju tako i po formulacijom iz savremenih anglosaksonskih knjiga na tu temu. Reč je o vešto realizovanoj minijaturi koja se uklapa u postmodernu tendenciju izražavanja kroz simulaciju neliterarnih formi.

Minjatura Mihajla Pantića ORGULJE I JEZERA (SAN) je vešto napisana minijatura, fokusirana na stanje.

Što se favorita tiče, i trenutno možda najkurentnijih pisaca, Basare, Albaharija i Petkovića, sva trojica su nastupila sa solidnim pričama.

Basarina FATALNA ŽURKA je one joke premisa sa obilnom upotrebom urbanih i pop kulturnih refrenci koja je danas još žešće zaživela kao postupak kod Dexe ili Zvonka Karanovića, ili pak Ane Vučković. Basarin cartoonish postupak osim nesporne veštine ne nudi ništa drugo osim jednog nešto ambicioznijeg vica.

NEMA PESMA Davida Albaharija ide pinčonovskim putem, oslanjajući se na retoriku teorije zavere i konstruiše priču oko često crtanog simbola iz GSPa da bi zatim završila sa postmodernim tretmanom lokalnog folklora. Iako ima jedan veliki skok sa teme na temu, Albahari je na kraju fino zaokružuje.

KRATKA ISTORIJA BESMRTNIKA Radoslava Petkovića je možda i najbolja u zbirci ako se izuzme Pavić ali nema puno elemenata postmoderne niti ima razvijen element fantastike osim na nivou detalja koji bi se mogli naći i u realističkoj priči i nisu konsekventni. Ipak, priča sama za sebe je izvanredna, višeslojna i zaokružena.

Hvala na detaljnom prikazu obe zbirke. Meni su ovi tvoji tekstovi izuzetno značajni kad pokušavam da sagledam istorijat domaće fantastične književnosti. Nama koji smo te priče čitali u trenutku nastajanja je prilično teško da se obučemo u odelo nezavisnog čitaoca i sagledamo ove priče sa istorijske distance koju ti pružaš.

Molio bih - ako neko ima - da mi na DM pošalje kontakt Zorana Neškovića čija se priča našla u ovoj zbirci.

Trebalo bi da Uroš ima njegov telefon. Kumovi su.

Koji Uroš?

Moj sin.

Pitajte ga, molim Vas, za kontakt, pa ako ima prosledite mi kao privatnu poruku.

Ekranizacija srpskog SF dođe onda kada se najmanje nadaš -

http://dobanevinosti.blogspot.com/2014/03/buenje-ranog-proleca-fcs-2014.html (http://dobanevinosti.blogspot.com/2014/03/buenje-ranog-proleca-fcs-2014.html)

Bogami, lepo, čestitke!!!

Hvala, Mehmete!

Vrlo je zanimljivo da će Zoran Nešković koji više nije aktivan biti prvi sa scene sa ekranizacijom... Doduše, kratke priče...

Predveče se nikako ne može?

Tako je, PREDVEČE...

Svaka čast. To se da niskobudžetno, a puno je ko oko.
xjap

Kolko juče sam je pominjao kao kontrapunkt za film Her. Koincidencija.

Čestitke!

Škrba je moj drug.
I moj prvi lektor. xjap
Iz Emitora 1.
Ako isterate to, imate i piće od mene (mimo onih para)... :)

scallop je odigrao prelomnu ulogu u nabavljanju telefona :) tako da on zaslužuje isto neki finders fee!

Svaka čast!

Komisija FCS kaže sledeće za scenario:

Филмска футуристичка бајка о путовању мушкарца, по имену Милутин, и жене, андроида, по имену Нимани, у Космос. Сценаристички предложак за филм који се бави односом између човекове природне и, из дан из дан, свеприсутније вештачке интелигенције, самим тим и судбине света живота који нас очекује у ,,блиској" будућности. Прилика и за филм ванредне креације у домену нових филмских дигиталних технологија и 3д анимације.

Samo nemoj da zajebeš suštinu priče.

Dali smo piscu da pročita. Videćemo šta će reći... :)

U svakom slučaju, film traje dalje posle onoga što je kraj Neškovićeve priče. Priča se dosta zgodno završi, na najizazovnijem delu. Mi smo pokušali da odgovorimo i na taj izazov...

Nema izazova kad ženi daš slobodu da neće.

Ima li neko možda skeniranu priču Miodraga Vukovića iz ove zbirke?

Boban ima i u pdf-u

Pregovori sa piscem su uspešno završeni. Biće potpisan "po motivima".

Nek je sa srećom.  :)

Zahvaljujući Bobanovoj zbirci a potom i scallopovom angažmanu na lociranju Zorana Neškovića, za dva dana počinje snimanje dugometražne ekranizacije njegove priče.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Vidim ja da je gl. glumica najavila da je oflajn.
Sretan rad!

Danas je wikileakovalo neočekivano puno informacija, neznano kako. Nisu sve baš precizne, ali OK...

Evo prvih izjava po završetku snimanja...

http://rs.n1info.com/a118739/Showbiz/Showbiz/Dimitrije-Vojnov-o-filmu-Ederlezi-Rising.html (http://rs.n1info.com/a118739/Showbiz/Showbiz/Dimitrije-Vojnov-o-filmu-Ederlezi-Rising.html)

Zanimljivo...
Romsko engleski naziv, slovenački glumac, porno zvezda, SF, srpski film...
Imam neku averziju u samoj pomisli na ovo.
Je l će da bidne seksa u bestežinskom stanju dr. Ferda Prdića i Stoye?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimages.tapatalk-cdn.com%2F15%2F12%2F17%2Fd1cca368748ae2b408de3415618dfa3b.jpg&hash=09740a20ef00a5d209ede89353c6aa57c6e3943c)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Mogao bi da otvoriš topik za film...

Hteo sam da malo popularizujem Bobanovu zbirku koja je dovela do svega ovoga ali verovatno si u pravu...

Kada je scenarista filma saznao da će glumica biti Stoya odmah je korigovao scenario tako da i njeni fanovi ne ostanu uskraćeni...

Quote from: ALEKSIJE D. on 17-12-2015, 12:29:29
Romsko engleski naziv, slovenački glumac, porno zvezda, SF, srpski film...
Imam neku averziju u samoj pomisli na ovo.

nisi jedini.

komentar ispod gorelinkovanog članka:

Cicero 11:16 17.12.2015.
Na stranu tvoje znanje kada je o filmu reč, tvoji scenariji su, blago rečeno, loši Dimitrije (Šišanje, Montevideo, Mali Buda itd.) Niti si tu šta značajno pokazao do sad, niti to ostavlja prostor da govoriš o "mentalnim barijerama". Ako je tvoj doprinos do sada vezan uz nabrojane naslove, šta misliš kakve si barijere učinio ti da se ovde napravi atmosfera za ostvarenja, koja bi bar bila približno dostojna nasleđu YU kinematografije? Pogledajte samo šta je naša kintematografije ponudila ove godine. Zbilja tužno.

Škrba ekranizovan

https://m.youtube.com/watch?v=EiDCS2SgKok


Sent from my iPhone using Tapatalk

OK, Škrba ulazi na veliki ekran, na velika vrata.

EDERLEZI RISING ima premijeru 25. februara u 22h u Sava centru. Reprizni termin je na istom mestu sutradan u 13:30.

Hvala Bobanu na zbirci. Da je nije bilo, sigurno ne bi bilo ni filma...

Hajde, stisni malo. Ko ti je našao Škrbu?

Eto, sad ću ja u najboljem tvom maniru da kažem: pa naravno da sam ja našao Škrbu, išao čovek sa mnom u osnovnu školu, sreo ga na ulici i doveo u Lazar Komarčić... a pomenuta priča prvobitno je objavljena u Emitoru 1985. godine, pa u Tamnom vilajetu 1 tri godine kasnije.

Uzmi si ga.

Quote from: scallop on 29-01-2018, 14:39:08
Hajde, stisni malo. Ko ti je našao Škrbu?

Kontakt sa Škbom nije bio moguć bez Vas. Bili smo na ivici da objavimo oglas u novinama u kome ga tražimo...

Srećno i uživajte 25 februara.

Quote from: scallop on 29-01-2018, 17:31:03
Srećno i uživajte 25 februara.

Dolazite i Vi sigurno. Izdvojili smo karte za Vas...

Hvala, ali teži slučaj. Imam 57 stepenica do stana i 75 godina u paketu. Zgodna inverzija, zar ne?

Quote from: crippled_avenger on 29-01-2018, 14:34:07
EDERLEZI RISING ima premijeru 25. februara u 22h u Sava centru. Reprizni termin je na istom mestu sutradan u 13:30.

Svaka cast! Jedva cekam da pogledam!

U četvrtak izlazi Stripoteka sa tie-in stripom na četiri strane koji razrađuje svet u kome se dešava film.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Čoveče, kako je to veličanstveno, ide film na festu po motivima priče objavljene u Emitoru pre 30 godina... nismo ni maštali o takvim stvarima tada.

Čestitam svima umešanima, naravno, najviše Škrbi. Dolazim

Danas definitivno na svim kioscima Stripoteka sa tie-in stripom i tekstom o filmu koji je napisao Draško Roganović.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ima li jos karata? Mrtav sam bolestan i dva dana ne izlazim iz kuce...

Juče je krenula prodaja karata za FEST. Postoje dve projekcije - 25.2. u 22 i 26.2. u 13:30. Obe su u Sava centru. Verujem da karaa sigurno ima. Ali isto tako preporučio bih da se film gleda na FESTu. Biće on svakako kasnije u bioskopima ali nisam siguran kad jer američki distributeri žele da imaju prvenstvo puštanja filma i onda ne znam kada ćemo moći da ga pustimo u bioskope ovde. Tako da FEST ne bi trebalo propustiti.

Novi trejler sa blurbovima

https://vimeo.com/254575562


Sent from my iPhone using Tapatalk

eh sad izgleda mnogo bolje

Novi momenti...

http://www.fcs.rs/19932/

O, pa svaka čast.

super vest. čestitam! <3

Sjajno, čestitam!  :)

Svaka čast, i gurajte do Kana!!  :lol:

Večeras na Radiju 202 govori Škrba himself

https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/18/891-pogled-iz-svemirskog-broda-pocinje-tacno-u-ponoc/amp/?__twitter_impression=true


Sent from my iPhone using Tapatalk

Prva kritika filma, danas u Vremenu

http://www.vreme.com/account/login.php?url=%2Fcms%2Fview.php%3Fid%3D1577728


Sent from my iPhone using Tapatalk

Dostupna samo pretplatnicima, doduše  :lol:

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180222/40d0b1480fadb3edad242b9b1d25e707.jpg)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: Meho Krljic on 22-02-2018, 11:09:03
Dostupna samo pretplatnicima, doduše  :lol:

žika će mi oprostiti? :)


https://www.dropbox.com/s/k0qviwuh6prhckx/Vreme%20-%2046.%20Fest_%20Od%20svemira%20do%20nedraga.pdf?dl=0

Žika hoće. Ali, da li ja mogu da ti oprostim što si pretplaćena na VREME? :)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Fino zvuči ova kritika  :|

Quote from: crippled_avenger on 22-02-2018, 11:48:51
Žika hoće. Ali, da li ja mogu da ti oprostim što si pretplaćena na VREME? :)

jbg, čovek mora da pravi kompromise kad su mu roditelji još živi i vole da čitaju teofila i ljubu. al zato ću danas 99% do bioskopa da gledam black panther jer samo imax uvek pruža tu divnu never compromise iluziju. :lol: :lol:


da, da, lepa je kritika.

Moj omiljeni naslov u okviru takmičarske selekcije ,,Srpski film", u kojoj će se ove godine naći samo premijerni filmovi, zove se Ederlezi Rising. U pitanju je naučnofantastična romansa između svemirskog putnika Milutina (u tumačenju Sebastijana Kavace, srebrnokosog slovenačkog glumca koji je u Srbiji izmamio brojne uzdahe tokom emitovanja serije Senke nad Balkanom) i kiborga Nimani (u tumačenju Džesike Stojadinović Stoye, američke porno dive srpskih korena, žene kojoj je izmamljivanje uzdaha životna vokacija). Reditelj Lazar Bodroža je 2010. skrenuo pažnju poklonika pokrentih slika i fantastike interaktivnom ekstravagancom Über Life, da bi se nakon toga posvetio radu na svom dugometražnom prvencu. Čekanje se isplatilo, a Ederlezi Rising u mnogo čemu predstavlja pionirski film u okvirima srpske kinematografije. Budžetski deficit je sa mnogo rediteljske veštine prevaziđen uz pomoć sjajne fotografije (Kosta Glušica – do sada jedna od najbolje čuvanih tajni srpskog filma) i scenografije (nadahnuti Aljoša Spajić), sve to naglašeno doziranim ali krajnje efektnim i funkcionalnim kompjuterskim efektima. Sjajno stilizovani Ederlezi Rising veoma dobro funkcioniše kao kamerna ljubavna drama u svemiru u kojoj, očekivano, sve pršti od senzualnosti.

Ali, ako očekujete porno film – bićete duboko razočarani. Scenario Dimitrija Vojnova se usredsređuje na dinamiku odnosa Nimani i Milutina, i ovo je do sada definitivno najintimniji, najličniji tekst koji je naš vodeći filmski scenarista predstavio publici. Kavaca je stamen i postojan, kosmonautsko odelo mu odlično pristaje, dok je lik koji tumači Stoya zamajac oko koga se vrti čitava priča. Stoyine veštine u filmovima za odrasle legendarne su, ali ono što zadivljuje jeste to što ona u svojoj prvoj dramskoj ulozi pokazuje podjednaku posvećenost i strast. Uloga seksi kiborga kao da je pisana za nju (možda i jeste?) i ona ju je prigrlila bez zadrške, ogolivši se za kameru i fizički i emotivno. Svetsku premijeru Bodrožin prvenac ima 25. februara u Sava centru, znači odmah nakon projekcije već pohvaljene Skrivene ljubavi (eto sjajne prilike za dvostruko bioskopsko uživanje!). Dan nakon toga, u ponedeljak 26. februara, u Sava centru je repriza Ederelzija od 13:30 – nakon ove projekcije u VIP sali SC-a biće upriličen razgovor sa ekipom filma. Dođite!

http://citymagazine.rs/clanak/fest-2018-preporuke-i-saputanja

Apetitli članak.

Intervju sa Stoyom o filmu

https://www.beforeafter.rs/intervju/stoya-meets-motherland-2-0-srpski/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Izvrstan intervju. Opalila me je rečenica:


Dakle, uticalo na moj rad na način koji je za kapitalizam užasan, ali je za kreativni izraz sjajan.

Intervju sa rediteljem -

https://www.beforeafter.rs/intervju/ederlezi-rising-prvi-srpski-film-u-svemiru/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Intervju sa zvaničnog sajta FESTa

https://www.fest.rs/Vesti/4265/FEST-intervju-Lazar-Bodroza-reditelj-filma.shtml


Sent from my iPhone using Tapatalk

bogami, zavidim onima koji će večeras biti u sava centru. uživajte ljudi!

fotke izgledaju fenomenalno. jedva čekam da pogledam film.

bravo kripl! teta lilit ponosna.  xremyb xremyb

pa da, biće ovo izgleda najveće okupljanje beogradskih ljubitelja sf-a u ovom veku.

ovo ce biti vjerojatno prvo djelo stoje koje cu gledati

nemoguće da te njene dosadašnje uloge nisu privlačile?
Ali kako je u stvari genijalna ideja izabrati porno glumicu da odigra androida programiranog za zadovoljavanje muškaraca...

dobra ideja sto jes jest

nisam nikad ukucavao stoya...ako je kad naletjela pod nekim opisom radnje u nekom klipu
nisam je zapamtio

Swan je veliki protivnik pornografije, jer ona negativno utiče na natalitet.

Edit: kakvi sad klipovi, zar nisi pisao da je to loše?

Sent from my Le X626 using Tapatalk

protivnik jesam
i ima mnogo loših strana
najbolje bi bilo kad se ne bi ni snimala
medjuztim takvo nesto se ne moze zabraniti niti blokirati
klipovi sensual, x art, passionate, redhead na fantasti.cc

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2Frjm892.jpg&hash=13a642f9e00213c1cb34f263c0feebe94529b8f6)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2F300dwg4.jpg&hash=b050654e690d4015b58da4f40dd5d3b9abf86bab)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F1znwv2o.jpg&hash=7ab8d1ec14ba3e784f6e0d2f37ae591f26a4bfec)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2F23sgh9i.jpg&hash=76c10807f003f42666f817cce54382824246aedc)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F2j1pnj6.jpg&hash=328f8a1c4f328e4e55a7c49da3cbeae9dcfaa67d)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2Fsyl2k2.jpg&hash=517dda6844032f10a84877978fd6fde4e4683813)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F21jykv5.jpg&hash=df2174d182aa4a99174d0921dcbadadbf6982558)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2F29oh3r9.jpg&hash=805fce1c499e5b56bde320e2151b6bb803fd5438)

Imam neke zamerke na film s tehnološko-astronomskog aspekta...

mda... radijacija ne bi trebalo da ubija tako brzo. Zatim, zašto se nije sklonio sa direktnog zračenja tih osam minuta dok se punila baterija.
Što sam stariji sve više preferiram filmove koji imaju srećan kraj.
Svojevremeno su mi objasnili zašto u Bolivudu svi filmovi imaju srećan kraj. Kad se film završi loše, gledaoci podivljaju "Ceo život nam je sranje i vi nam još puštate filove sa ovakvim krajevima", sruše i zapale bioskop.
Zaista, posle celodnevnog ispiranja mozga sa svih strana, zašto glavni lik mora da umre u filmu koji gledam?

Možda ga je Kosovka devojka na kraju izlečila?


Sent from my iPhone using Tapatalk

mda... popravila ga je kiborgizovanjem i pošto nije imala drugi program da mu udene, ubacila je neki osnovni npr. za igricu pakmen... i sad pokušava da napravi čoveka od njega.

Quote from: crippled_avenger on 26-02-2018, 03:04:45
Možda ga je Kosovka devojka na kraju izlečila?

Prava funkcija kosovke devojke nije da leči, nego da ide po bojištu i prekraćuje muke ranjenicima.

Dobro, dajte još malo utisaka i mišljenja o filmu za nas odsutne.

+1

(mićo, hvala na fotkama!)

Kako mogu da dajem objektivne utiske kad imam toliko ličnog upletenog u ovu priču.
Mogu samo da kažem da sam se mnogo lepo osećao.
Hvala svima koji su tome doprineli!

Ko od tebe traži objektivne utiske? Daj malo euforije, ekstaze... I Boban se raspilavio. Sjajna Škrbina priča, sa sjajnim epilogom na ekranu je nešto šta smo sanjali u LK. I Kripl je dete LK.

Ovo je veličanstven događaj. Srpski naučnofantastični film koji se dešava u svemiru, veliko platno Sava centra, sala ispunjena gotovo do poslednjeg mesta, mnogo čudnih emocija... mnoge stvari u filmu su na visokom profesionalnom nivou.
E, sad, dal je film mogao biti bolji, dinamičniji, zabavniji... sigurno jeste, ali oni koji znaju kako je sve počelo, maltene kao školska vežba, sa onespokojavajuće ograničenim sredstvima, bez ikakve tradicije snimanja takvog filma, suprotno svakoj tradiciji srpskog mejnstrim filma. Ima sjajnih scena, sjajnih trenutaka, ima i praznog hoda. Bilo kako bilo, ovo je film koji svaki ljubitelj SF-a treba da pogleda, da bi stekao sopstveno mišljenje, sopstveno iskustvo...
Mada se govori da je scenario urađen po motivima Škrbine priče i to nije netačno, ali je duh te priče prenet u mnogo većem obimu nego što sam očekivao.
Glumci su bili odlični, prava gluma, ne pozorišni recital kao u srpskom mejstrim filmu.
Verovatno najsrećnija osoba u sali je bila Stoya... da li ona jedino meni liči na Milu Jovović?

Falila mi je scena kada brod uzleće sa Bajkonura i dok odleće u svemir da se u nekom trenutku u pozadini pojavi severnoamerički kontinent spaljen i beživotan.

Nije spaljen. Rusi su popravili Ameriku...

Quote from: Boban on 26-02-2018, 11:45:26
da li ona jedino meni liči na Milu Jovović?

Ne.

Mislim, liči i meni.

I meni sve ovo zvuči vrlo pozitivno. Žao mi je da nisam mogao da dođem na premijeru i nadam se ipak relativno skoroj bioskopskoj distribuciji filma u Srbiji.

Eto, komentar kao Bobanov sam očekivao. Išmrkivanja po domaćem filmu biće po uobičajenom difoltu. Ali, Škrbina priča od pre 25. godina imala je više u sebi nego što Ameri mogu da iscickaju. Scenario je verovatno provalio ono šta slika može da doda i ima se (valjda) AI dilema koja prevazilazi domete drugih koji bi ali im ne ide. Još jednom - Bravo!

Pa, moji utisci su slični Bobanovim.
Ja sam bio potpuno preplavljen emocijama da mi nije za verovati.
Neko ko nije bio sa nama tih osamdesetih godina prošlog veka, kada smo se skupljali u Narodnom univerzitetu Braća Stamenković... uglavnom gomila neprilagođenih, zaluđenih postpubertelija, željnih da urade nešto po čemu će biti upamćeni, željnih da se usavršavaju... teško da može da razume koliko sam bio srećan što je Škrbina priča poslužila za predložak jednom filmu koji se o svemu može smatrati svetskim filmom.
I, kao što Boban kaže, duh Škrbine priče prisutan je u celom filmu, bez obzira na crippleovu slobodnu interperetaciju, dobro prenesen.
SF čistunac u meni se povremeno javljao tokom filma, iz raznih razloga koji prosečnom gledaocu neće biti jasni, ali šta je tu je...
S druge strane, lepe su posvete Metropolisu i nwkim drugim filmovima.
Takođe, Stoya je sjajna... od konceptualne ideje da porno zvezda igra androida koji bi trebalo da ugađa čoveku, do njene briljantne interpretacije tog istog androida koji prolazi kroz transformacije i postaje nešto drugo. Prosto je bilo dirljivo gledati koliko joj je značio ovakav prijem filma.
Eto...

Škrba je tu priču napisao 1983 - bar tako kaže u intervijuu Nevidljivom čoveku. A prvi put je objavljena u Emitoru 22-23 februara 1985. Dakle, pre 33 godine...
Posle je objavljena u Tamnom vilajetu 1 i antologiji Nova srpska alternativa/postmoderna fantastika.

Čestitam Škrbi i svima umešanima, čestitke svim nekretninama koje su se pokrenule za ovu priliku. Žao mi je što nisam uspeo da se organizujem, jer se istorija sinoć pisala.

Bob je recimo očekivao da će se okupiti koja stotina rođaka i saboraca filmske ekipe... i nije mogao da veruje koliko se naroda dovuklo po ciči zimi.
Ni ja nisam očekivao ovoliko ljudi; pritom stotine koje znam iz raznih konteksta. OK, FEST je, ima tu pojedinaca koji idu na sve redom, ali opet... mnogo je lepo bilo.

nije vas bilo strah gripe

ja bih došao samo da vidim stoju :)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi66.tinypic.com%2Fqryxxs.jpg&hash=a90f6cf899cfd3d6f0ba2e43c2fb87accedd1732)

oh doz krejzi srbs
tej vant onli on ting

Pa kad ne slušaš teta lilit i nisi se vakcinisao...


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2Fw724ci.jpg&hash=26ca8f6cc124a51758def9f1a401ea3f81322b7d)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2Fz3cdg.jpg&hash=c6a75129299c596d3db0749d06e9b99517513611)

Hvala puno na lepim rečima. Osećao sam se vrlo slično. Imao sam priličnu tremu jer je Škrba sinoć po prvi put gledao film. Tri sekunde kako je krenula špica, a pre nego što ćemo krenuti prema sceni za poklon, upitao sam ga da li je zadovoljan. Rekao je nešto duhovito ali u smislu da jeste. :)

evo malo i profesionalnih fotografa:


http://mondo.rs/a1084627/Foto/Zabava/Dzesika-Stojadinovic-Stoya-u-Beogradu-na-FEST-u-FOTO.html (http://mondo.rs/a1084627/Foto/Zabava/Dzesika-Stojadinovic-Stoya-u-Beogradu-na-FEST-u-FOTO.html)

Strani faktor se oglasio, preko svojih eksponenata...

http://cineuropa.org/nw.aspx?t=newsdetail&l=en&did=348662

Premijere ćemo se sećati po tome da je sledećeg dana pao prvi veliki sneg u Beogradu te godine.

Quote from: scallop on 26-02-2018, 17:24:54
Premijere ćemo se sećati po tome da je sledećeg dana pao prvi veliki sneg u Beogradu te godine.

A ja po prevelikom i preozbiljnom snegu na dan premijere... Nije bilo razumno krenuti...

Razlozi da ne uradiš nešto su brojni. Razlog da uradiš je samo jedan.


Pitaj Bobana po čemu pamti promociju GRBOVNIKA. xrofl xrofl xrofl

Narod se javlja sa utiscima...

http://fluidnizivot.blogspot.rs/2018/02/ederlezi-rising.html?m=1


Sent from my iPhone using Tapatalk

Još komentara

https://thenutshelltimes.com/2018/02/26/ederlezi-rising-2018/


Sent from my iPhone using Tapatalk

lepo!

ima li novih informacija kad bi film mogao u bioskope? u zemlji i inozemstvu.

Evo i ABN-a. Glas razuma SF zajednice...  :)

http://fantastika.in.rs/index.php/topic,147.0.html (http://fantastika.in.rs/index.php/topic,147.0.html)

Izvinjavam se za link ka drugom forumu, ali kada sam pokušao da prebacim tekst, dobio sam kuke i motike...

Uzgred, kad smo već kod nerazumevanja, pobogu, zar neko ne može da kaže prikazivaču za sajt cineuropa da je tekst na korejskom a ne na kineskom.

Quote from: Mica Milovanovic on 27-02-2018, 08:49:36
Izvinjavam se za link ka drugom forumu, ali kada sam pokušao da prebacim tekst, dobio sam kuke i motike...

Quote from: ABN
Пре свега, како се тај филм зове? Аутори су се определили да наслов буде на енглеском, Ederlezi Rising, и то је ОК, али они мало и одбијају да то преведу, јер као толико је светски, али, неизбежно морамо имати и од најсветскијег филма ипак и неки превод, па (питали смо на правом месту, и сигурни смо) превод је: Успон Едерлези.

Понекад ћемо скраћено писати само: Едерлези.

Добро је одабран наслов, кратка и врло карактеристична реч, Едерлези, властита именица, коју ћете ретко где другде у светском СФ филму наћи. Дакле то је нешто карактеристично, препознатљиво, запамтиво. А Википедија нам каже

https://en.wikipedia.org/wiki/Ederlezi

да постоји појам "Едерлези" али да је то нека традиционална песма коју су на Балкану певали Турци, Роми, и други народи, поводом неког турског празника у пролеће. Али у филму то је назив једне корпорације, пословне фирме, која шаље тај брод. Име те корпорације; властита именица.

Жанр! најважније питање: жанр!

Едерлези је, жанровски, научна фантастика. Ту нема никакве сумње, није микс, нема дилеме, то је СФ.

Додајмо, Успон Едерлези је вероватно најбољи српски СФ филм свих времена, што, међутим, и није нека велика похвала, јер су остали већином били очајно лоши.

Али, то је једна камерна психолошка драма, јер су њих двоје (протагониста), астронаут Милутин и астронауткиња Нимани (то јој је име, а не презиме), сами у том свемирском броду, на дугом путовању. Та ситуација, оквирно, подсећа на одличан, светски прослављени СФ филм Путници (Passengers, 2016) који је, међутим, имао буџет око сто милиона долара, дакле око хиљаду пута већи него ови наши, па је и нормално да је Passengers много богатији филм. А вратио је уложене паре, зарадио је (каже Википедија) око триста милиона долара...

Разлика је и у томе што је Едерлези пун еротике, а Passengers није.

Нимани је робот, или, можда, ипак, андроид, што није исто. Али ако се не храни и не дише, како онда има ткива толико слична људским – то није објашњено. Њен биолошки или машински статус је остао донекле непрецизиран.

Трајање филма је 85 минута. То је мало за прави целовечерњи биоскопски играни филм, а много за телевизијску епизоду која би заједно са неким, једног дана (претпоставимо) рекламама, потрајала само један сат. Због еротике, Едерлези није за породични излазак у биоскоп, па није јасно ком тржишту, осим правих филмофила, се обраћа, где мисли да заради. Али ваљда продуценти имају план.

Од тих 85 минута, барем 15 минута је сасвим сувишно. У многим кадровима, андроидка само стоји, а иза ње се неке хоризонталне траке светлости полако померају надоле, или, нагоре, као да је она у неком лифту па пролази кроз много спратова... то је сасвим нефункционално, непотребно. Што рече, на свом форуму Знак сагите, Бобан Кнежевић: празан ход. Вероватно је ауторе филма понела жеља да то буде уметност, art film. Амбиција. Али боље им је било, боља би уметност била, да су ишли на комерцијални...

(Мада у дугим тишинама у самотном свемирском броду, где двоје зуре једно у друго, препознајемо уметничке одјеке Солариса.)

Главна мана, катастрофална, поразна, је, као што сам поменуо малочас, говор глумаца. Слушамо их, али не разумемо. Говор то двоје глумаца није особито добар енглески, али, то и није тако велики проблем; страшно је што је њихов говор неразговетан, смрљан, неразумљив, збрзан, веома лоша, аматерска дикција; то кад је професор предавао на ФДУ (Факултету драмских уметности), неко није прошао ни близу факултета, тог дана, па није научио; ево да поновимо:

      Д И К Ц И Ј А     ! ! !

– вероватно су гледаоци јуче у скоро пуној великој сали Сава центра, вероватно више од хиљаду људи, мислили, скоро сви, отприлике овако: "не разумем их добро, али, ја и нисам професор енглеског, и није ми то матерњи језик, ваљда их зато не разумем – кривица је до мене..." али, ево, на пример, АБН јесте ванредни професор енглеске књижевности, па ипак, није разумео; већину дијалога не би разумео да није испод слике био (срећом!) дат и превод, титлован, на српском! Дакле АБН је морао да чита превод, да би знао шта је ко на екрану изговорио.

Савет ауторима филма:  уградити у филм, пре дистрибуције, титл! ЕНГЛЕСКИ титл! Без сваке шале, то би могла бити сламка спаса.

Пример њихове лоше дикције:  глумац брзо и немарно каже енглеску реч  sweet  (то значи: слатко)  али занемари последњи сугласник,  каже само     swee...  а не чује се оно    t    .

Дакле не реализује последњи сугласник.

Или, глумица каже да је нешто остварено   fully   (у потпуности)  али занемари последњи глас, па се чује само      full.... . 

Грешили су они и у погледу кратких и дугих самогласника (који постоје, у енглеском...) и нико то, тај лош енглески, није исправио. Сад је вероватно касно, и немогуће, да се тон поново снима.

Не тражим ја да глумци декламују театрално, не тражим да буде, што рече Бобан Кнежевић, "позоришни рецитал" као у многим домаћим филмовима, не, никако! – ту је Бобан у праву! – али, ипак, треба да разумемо шта ликови у филму говоре.

(Узгред, многи људи широм света се поносе тиме што могу брзо и немарно да говоре енглески... мисле да је то доказ да добро владају енглеским. Али, не треба тако говорити. Ни српски! То се у старој Србији звало, некад давно, "брбљуцкање".)

Трећи људски лик у филму, капиталистичка бирократска особа која наређује астронауту, говори мало формално, мало и роботски, па смо је нешто боље разумели. Глас компјутера је механички, тачан, и прилично разумљив.

Астрофизика је слаба. не иде се помоћу ракетних мотора на Алфу Центаури, нити брзином од неколико десетина километара у секунди, па да је много важан заокрет око неке планете у циљу "ефекта праћке" (slingshot effect). Осим ако мислите да путујете милионима година. Да би се у неком разумном року, унутар једног људског живота, стигло на Алфу Центаури, потребна је брзина од рецимо сто ХИЉАДА километара у секунди...

Осим тога, та звезда, Алфа Центаури, је најпознатији клише, поприлично и смешан, данас, и лако је могуће да ће се гледаоци у некој дворани у Енглеској подсмехнути.

Ето рецимо у недавној британској, одличној, хумористичној-и-озбиљној ТВ серији Хотел Вавилон, о једном измишљеном хотелу са (једва) пет звездица, у Лондону данас, била је епизода о једном преваранту који је водио неку лудачку секту, а кад се провалио (јер, није пао астероид, свет није уништен... и секта је пропала) па кад је тражио неки попуст, нешто око новца, рекли су му, ови у хотелу, отприлике овако:   You can get that only at Alpha Centauri!    дакле исмејали су га. Помињање Алфе Центаури је данас поприлично, што би на енглеском рекли,      corny.

Ех да је барем звезда Волф 359 (Wolf 359), то би неупоредиво боље било, мада је и та звезда доста помињана ну СФ, јер нам је близу.

Дибидус је лоше оно о смртоносној сунчевој радијацији која као може да прегреје астронаута у скафандру ако је он изван брода дуже од десет минута. То је без везе. Требало је питати некога ко се разуме у астрономију. Па, не можете имати филм о путу кроз Сунчев систем а не познавати како функционише Сунчев систем.

То је као да снимате филм о резерватима природе у Африци, а не знате разлику између газеле и гибона. Забога! Па, астронаут би, у близини Сатурна рецимо, пре могао да се смрзне. Нити се од радијације умире онако брзо и временски прецизно одређено. То је баш то-тал-но лоше.

Радио-веза са Земљом не може, на тим дистанцама, да функционише тренутно... него су потребна дуга чекања...

Требало би сад неко да простудира где се поступило по Шкрбиној причи (имамо је... ту је...) а где се одступило.

Кадрови где се он, Милутин, као пење кроз неку огромну металну цев у којој је избушено на хиљаде рупа, које су запрљане од неког уља, неког мазива, масти, шта ли, па он забада прсте у то, и пузи... то је остало савршено необјашњено и, будимо искрени: бесмислено.

Да, јучерашњи догађај у Сава центру је био диван, пун полета и добре воље, али, у интересу будућих филмских подухвата, па и будућих генерација чак, морамо указати и на промашаје.

Слика је била прилично мутна, као да камера није хватала резолуцију потребну за онако велико платно. Ситна слова на шпици била су мутна. Генералну магловитост и мутноћу слике кад су у питању метални простори у броду, можемо да опростимо, није велики проблем, вероватно се морало штедети на компјутерском генерисању тих слика, а укупни суморни утисак тог металног амбијента, донео је одјеке филма Алиен (Alien, Осми путник) , то је добро.

Остало је недефинисано какву то вештачку гравитацију имају, али то није битно, јасно је да није помоћу центрифугалне силе, дакле то је ОК.

Главна глумица је својом лепотом и достојанством заблистала, и свакако је најважнији елемент и главни препознатљиви симбол овог филма.

Психолошка драма њих двоје у броду:  па, нису имали пред собом димензију њихове евентуалне заједничке будућности, јер, да су се толико заволели, онда би хтели и заједно да остану кад стигну на ту неку као планету Алфе Центаури. Осим тога, прејаке су, а недовољно мотивисане, па дакле и нису много уверљиве, осцилације љубави и мржње (love-hate relationship), између њих.

Па ипак, уз све замерке, то је баш прави научно-фантастични филм, и има свој уметнички интегритет, има неку своју логику, своју вредност. Може се погледати.

Укупна АБН-ова коначна оцена о Успону Едерлези била би:

на скали квалитета за студентске филмове, од 1 до 10, била би деветка,

а на скали за светске професионалне филмове А продукције, од 1 до 10, била би тројка. Само тројка. Али јесте негде; негде је; на тој скали! то је одлично, то је велики успех. Практично без финансија, снимити овакав филм, и храбро изаћи са њим на тржиште, то је један велики подвиг пре свега њиховог ентузијазма. Али следећи би морао бити много бољи.

Ne da ne znam nijedan SF film, nego ne znam nijedan film uopšte koji je u saspens deonicama tačan. Naprosto, drama i tačnost ne idu zajedno. Nisam gledao EDERLEZI RISING, a po svoj prilici neću ni imati, ali jako dobro znam šta je Škrba napisao, pa ako je Kripl to i preneo u scenario za ekran onda je posao obavljen. Po Bobanovoj reakciji čini mi se da jeste.


Sa druge strane, ABN-ov slučaj je completely different. On se dosledno drži nekog tehničkog SF-a, koji nije tvrdi SF, a pogotovo SF. Što se tiče razumljivosti engleskog jezika, srpski film definitivno ima problem sa snimanjem tona, odnosno sa postprodukcijom ili kako se to već zove. Filmski budžeti kod nas najpre uštinu od tog dela produkcije.


Na kraju, ima nešto u engleskom jeziku što ga razlikuje od američkog i priče o pravilnom izgovoru su krajnje banalne. Kad sam u SAD, a često odlazim, glavni mi je problem da zauzdam sagovornike da ne progutaju pola što suglasnika, što samoglasnika. Oni mene optužuju za ruski tvrdi naglasak.


Pozdravljam vanrednog profesora engleskog jezika.


Ed. Mene poslužilo da pročitam ABN-ov tekst. Nestao je kasnije.

Ma daj, pusti analizu SF elemenata. Aca je u pravu, moglo je to bolje...
Ono što pleni kod njegovog prikaza je pravilna ocena glavne vrednosti filma!  :)

Sedimo tako Bob i ja i čekamo da počne predstava, a dva reda ispod nas i nekih 10 metara udaljen neko nam maše. Pita Bob: "Je li on ABN?"
Ja kažem da jeste. ABN vadi fotoaparat. Kažem Bobu: "Mašimo i mi njemu, ne može on da nas uslika sa te udaljenosti..."

Inače, dirljivo je koliko se ABN ceo život trudi da daje poduke iz astrofizike, kosmonautike i takvih stvari, a nema ne blagog, nego nikakvog pojma.

Elem, čovečanstvo dosad nije ostvarilo nijedan let u svemir, nijedne letilice, satelita, zrna graška, ništa i nikada nije sa Zemlje upućeno snagom brodskih motora ni do Meseca, Marsa, nigde, nikada, ovo što je pre neku godinu prošlo kraj Plutona, oni razni Vojadžeri i Pioniri... dakle, ne koriste motore da lete, samo budu izbačeni u orbitu kruženja oko Sunca po proračunatoj putanji i onda to naše sa Zemlje jednostavno kruži po Sunčevom sistemu dok se ne dovuče do cilja. Tako "let" od zemlje do Marsa traje 147 dana u svakoj varijanti, ni kraće ni duže, tako letimo sada, a tako ćemo i za hiljadu godinu, jer drugog načina nema. Semirska putovanja u SF smislu nisu teorijski moguća, nikada sa postojećom i poznatom energijom koja je oko nas... samo plutanje pa kad stignemo.

Bobane, možda si u pravu, jer nikako da dobijem kontra-sliku, a imam crno na belo (odnosno color) da me je uslikao...  :)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F21jykv5.jpg&hash=df2174d182aa4a99174d0921dcbadadbf6982558)

Quote from: Mica Milovanovic on 27-02-2018, 09:50:17
Ma daj, pusti analizu SF elemenata. Aca je u pravu, moglo je to bolje...
Ono što pleni kod njegovog prikaza je pravilna ocena glavne vrednosti filma!  :)

Sve može bolje. Neka tebe pleni njegov prikaz, on je ekspert za pravilnu ocenu vrednosti filma. Ili samo treba mene demantovati? To je tako IN na ovom forumu. I sad ćeš ti da se naljutiš što sam odgovorio?

Quote from: Boban on 27-02-2018, 10:00:07
dakle, ne koriste motore da lete, samo budu izbačeni u orbitu kruženja oko Sunca

Što će reći i da je Žil Vern bio u pravu. Bomba, pa te ispali na Mesec.

Quote from: Mica Milovanovic on 27-02-2018, 10:11:12
Bobane, možda si u pravu, jer nikako da dobijem kontra-sliku, a imam crno na belo (odnosno color) da me je uslikao...  :)

Naravno da sam u pravu; idiot aparatom bez blica u polumraku na toj udaljenosti... jednostavno nema matematike da to uspe. Verovatno smo svi razmrljani.

Quote from: Mica Milovanovic on 27-02-2018, 08:49:36
Izvinjavam se za link ka drugom forumu, ali kada sam pokušao da prebacim tekst, dobio sam kuke i motike...[/size]

Linkovi ka drugim SF&F okupljalištima su dozvoljeni i poželjni; ne znam odakle sad ideja da postoje takva ograničenja.
Ja samo tražim od ljudi koji prave grupe koje nisu SF&F da ne smaraju ovde, ali svi fantastičari su dobrodošli.

Dubravka Lakić u današnjoj POLITICI, koraktno i poprilično afirmativno:

http://www.politika.rs/scc/clanak/399087/Sarena-i-razlicita-filmska-scena (http://www.politika.rs/scc/clanak/399087/Sarena-i-razlicita-filmska-scena)

Шарена и различита филмска сцена
"...Са фил­мом ,,Едер­ле­зи рај­зинг" (,,Eder­le­si Ri­sing"), уз­бу­дљи­вом на­уч­но­фан­та­стич­ном при­чом чи­ја се рад­ња до­га­ђа у све­ми­ру у бли­ској бу­дућ­но­сти, у фор­ми ду­го­ме­тра­жног игра­ног фил­ма..."

Ovde je deo njenog tekste, ostatak u POLITICI -  film joj se svideo.  :)

vrlo vrlo lepo.

javljajte ako vam rezolucija smeta okicama, pa ću da popravljam.

Sa ABNovom procenom se može polemisati ali mu moram priznati da je jedini prepoznao bliskost sa filmom PASSENGERS, ostale kritike uglavnom navode HER i EX-MACHINAu.

Passengers su očigledni nama iz SF miljea, jer nam androidi nisu strani. Opštoj populaciji androidi su neko čudo neviđeno, i ne mogu se porediti sa živom ženom, nego moraju sa drugim veštačkim konstruktima.

A to što je rekao o sunčevoj radijaciji kod Saturna stoji. Tamo ćeš da se smrzneš, a ne spržiš. Prženje jedino ima smisla ako su oni već stigli do Alfe Kentaura, i ono čudno crno valovito sunce je upravo Alfa Kentaur. Ali čak i tada moderni skafanderi prilično dobro štite od prženja, pa kad se bude pravio rimejk ja bih predložio da prženje potiče od nuklearnog reaktora u samom brodu, a ne od neke zvezde.

I šta je rekao za gravitacioni praćku isto stoji, korisna je da ubrza samo ono što je inače relativno sporo (Vojadžer), a ako je nešto brzo (međuzvezdano plovilo) onda će samo da prozuji kao tane pored planete bez mnogo skretanja i ubrzavanja. Takođe, brodu treba trista dana da stigne do Saturna, pa se pitam koliko mu treba do u najboljem slučaju 10 hiljada puta udaljenije tačke. Kad se bude pravio rimejk predlažem da se spomenu zvezdane kapije na udaljenom kraju Sunčevog sistema, koje bi prekratile vreme putovanja između zvezda, ali ne mogu da prekrate vreme između Zemlje i same kapije.

QuoteSve može bolje. Neka tebe pleni njegov prikaz, on je ekspert za pravilnu ocenu vrednosti filma. Ili samo treba mene demantovati? To je tako IN na ovom forumu. I sad ćeš ti da se naljutiš što sam odgovorio?

Na tebe da se naljutim. Ma nipošto. Ne znam samo otkud ti ideja da me Acin prikaz pleni? Da li sam to igde rekao. Samo kažem da je Aca u pravu da postoje određene tehničke nedoslednosti u filmu, koje su se mogle izbeći relativno lako, po mom mišljenju.


Ali, kao što sam rekao u mom emotivnom izlivu posle filma, te nedoslednosti nisu takve da mogu mnogo umanjiti moje uživanje u filmu koje potiče od veoma dobro prenete osnovne premise koja leži u pozadini čitave storije. I mnoštva drugih finih detalja, manje ili više očiglednih posveta, dobre glume, svega onoga zbog čega volim filmsku umetnost. Na primer, finog detalja da na kompjuteru ide tekst na ruskom i korejskom (nadam se da je korejski tekst ispravan, bar u meri u kojoj je ruski bio!)


Pored toga, mislim da je u redu preneti svaki prikaz, kako dobar tako i onaj koji ukazuje na određene probleme. Oduvek smo tako postupali, pa ne vidim zašto bi ovaj film bio izuzetak, ma kako emotivno bili vezani za njega.

Quote from: Boban on 27-02-2018, 10:00:07
Tako "let" od zemlje do Marsa traje 147 dana u svakoj varijanti, ni kraće ni duže, tako letimo sada, a tako ćemo i za hiljadu godinu, jer drugog načina nema.

ovo me vraća u 1996. kada je naš profa fizike nešto slično rekao a mi ljubitelji SF-a negodujemo hahaha

Quote from: Mica Milovanovic on 27-02-2018, 09:50:17

Ono što pleni kod njegovog prikaza je pravilna ocena glavne vrednosti filma!  :)

Ne znam otkud mi. Možda odavde. :lol:

Ih, pa ja sam mislio da se bolje razumemo. To "glavna vrednost filma" se odnosilo na ovaj deo Acinog prikaza:

QuoteГлавна глумица је својом лепотом и достојанством заблистала, и свакако је најважнији елемент и главни препознатљиви симбол овог филма.

Zna ABN da proceni šta valja...  :)

Ovo oko jezika je inače potpuna besmislica. Milutin je Srbin dakle njegov engleski je opravdan. Stoya je Amerikanka, engleski joj je maternji jezik i tu nema diskusije. Glas kompjutera je snimala britanska glumica.

Da je imao primedbu na britanski akcenat kompjutera, to bih i razumeo jer Britanci su jedina velika sila koja je izrazito bila nezainteresovana za put u kosmos (ako izuzmemo teoriju zavere da je sletanje na Mesec snimao Kubrick u Pinewoodu) ali ideja sa britanskim akcentom nam je došla zbog imena firme. Ederlezi je evroazijski koncern sa evidentnim hindu uplivom u imenu i zato je akcenat kompjutera britanski.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pišem ja tako, pre trideset godina priču. Scena treba da bude uverljiva, tačna, naučna. I bude, ali je bezbojna, bez naboja, nikakva. Onda zapnem, isprevrćem, dodam senfa i majoneza i bude ko Bog. Kad tehnička neznalica počne da drži časove iz tehnike udari me nezdrž. Ako sam ja shvatio, a čini mi se da jesam, EDERLEZI RISING dosledno prenosi Škrbinu misao od pre 33 godine, neka bude tako, kako izgleda odnos čoveka i AI kad se zadobije puna sloboda. Sve ostalo je nevažno. Kao svetska tema SF tada je ta priča svuda bila nigde.

Ajde pogledaj film pa da diskutujemo. Nismo ravnopravni.

Naravno da nismo ravnopravni. Ja tragam za dobrim stranama.

Inače, domaći filmovi se generalno loše čuju u bioskopu, a kod kuće sasvim dobro, da bih ja više sumnjao na zvučnike i prdeže međ publikom.

Quote from: Boban on 26-02-2018, 13:09:04
Bob je recimo očekivao da će se okupiti koja stotina rođaka i saboraca filmske ekipe... i nije mogao da veruje koliko se naroda dovuklo po ciči zimi.
Ni ja nisam očekivao ovoliko ljudi; pritom stotine koje znam iz raznih konteksta. OK, FEST je, ima tu pojedinaca koji idu na sve redom, ali opet... mnogo je lepo bilo.

лепо сам вам рекао да ће бити пуно...

Јеси. Био си оптимистичнији од Бобана и мене. Признајем. Ја сам мислио слично Бобану - да салу не може да напуни домаћи филм овог карактера. Срећом, погрешио сам.


А кад си нам тако лепо оптимистичан, сада дај мало и утисака (оптимистичних и оних других).
Није фер да останемо ускраћени... :)

Ko želi da pozdravi Stoyu i ekipu filma i da popriča sa njima, danas od 18h u Domu omladine, tribina o erotici u stripu.

Stoya će potpisivati Stripoteke u kojima je izašao strip EDERLEZI WORSHIP i naravno drugi tom DEDPULA u kome Deadpool ide da gleda EDERLEZI RISING.

Vidimo se!

Izveštaj sa jučerašnje tribine.

https://sfpisb.wordpress.com/2018/02/28/ocekujte-jo-deavanja-u-ederlezie-univerzumu/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Samo tebe nema  :)

Nema me zbog snega i leda, poznato je da zbog zdravstvenih problema ne izlazim po klizavici... :(


Sent from my iPhone using Tapatalk

Danas je Stoya izašla u NINu i u Novom magazinu

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180301/d0b02da1dea7151184dd70b98acd3828.jpg)

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=113648


Sent from my iPhone using Tapatalk

Zaista vam svaka čast što se u gotovo svakom tekstu pominje da je film snimljen po Škrbinoj priči.
Takvo poštovanje je retko u ovim vremenima.
Bravo!

Još jedna kritika

http://fantasticnivodic.com/stvarni-svet/dogadaji/2018/03/46-fest-ederlezi-rising-univerzalna-prica-na-balkanski-nacin/

Na FESTu, EDERLEZI RISING osvojio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju mušku i najbolju žensku ulogu.

Jebiga, nisam uspeo da stignem pre tebe. Od sveg srca čestitam.

ČESTITAM!!!  xcheers
na svemu.


od ovog posta pre 8 godina:

Quote from: crippled_avenger on 30-01-2010, 19:53:54
Mislim da bi od Neškovićeve priče mogao da se snimi dobar i interesantan niskobudžetni film.

do ovoga danas:

Quote from: crippled_avenger on 02-03-2018, 21:02:00Na FESTu, EDERLEZI RISING osvojio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju mušku i najbolju žensku ulogu.

i svaka čast da ste s tako malo para uspeli sve to da napravite, a pretpostavljam da su pare razlog zašto je postprodukcija trajala dugo.


xremyb

Dimitrije,Škrbo i ostali:
svima od srca čestitam! Jednu važnu čvornu tačku žanra, nedostajuću, vi ste obeležili. Uživajte, proslavite (dugo i burno), pa nastavite!

Quote from: crippled_avenger on 02-03-2018, 21:02:00
Na FESTu, EDERLEZI RISING osvojio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju mušku i najbolju žensku ulogu.

Fipa je bio u pravu... te večeri se pisala istorija.

svaka cast

Čestitke!  xcheers

Quote from: crippled_avenger on 02-03-2018, 21:02:00
Na FESTu, EDERLEZI RISING osvojio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju mušku i najbolju žensku ulogu.

Stvarno trijumf. Svaka čast!!!!!!!!!!!!!!

Quote from: crippled_avenger on 02-03-2018, 21:02:00
Na FESTu, EDERLEZI RISING osvojio nagradu za najbolji film, najbolju režiju, najbolju mušku i najbolju žensku ulogu.

браво!!!!

Svaka cast!!!

Od jutros, na svim TV vestima pominje se EDERLEZI...
Vrlo poseban trenutak!   :lol:

Jes' kad ne gledamo TV. Sad mi Škrba javio.
Čestitam!!!!

Jedan post-FEST intervju koja malo dublje zadire u teme filma.

https://www.vice.com/rs/article/4378z3/stoya-lazar-bodroza-i-dimitrije-vojnov-kako-se-kalio-ederlezi-rising


Sent from my iPhone using Tapatalk

gdje je sljedeće gostovanje?
to jest prikazivanje filma :)

ima da putujete
od kanade do japana

Izgleda da smo malo poremetili planove pa je vreme da se malo omalovaži nagrada, od 6:50...

http://rs.n1info.com/a368843/Vesti/Kultura/Milan-Vlajcic-gost-Novog-dana.html


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: crippled_avenger on 04-03-2018, 02:57:03
Izgleda da smo malo poremetili planove pa je vreme da se malo omalovaži nagrada, od 6:50...

Ja se ne bih žderao, uspeh poražava neuspešne. Seti se naknadne kampanje protiv ARZAMASA prošle godine. Lakše je naći nedostatke nego potvrditi dobre strane nekog dela. A vi ste "uočili" odličnu priču od pre trideset godina, vi ste potegli nešto što je za našu "kulturu" bilo decenijama nezamislivo i vi ste napravili film koji će biti gledan i ovde i u svetu. Koliko puta si naišao na dobru domaću priču i odmahnuo rukom, "jer se ovde ne može snimiti"? Dokazali ste da sad može.


Pomalo mi je drago što nisam gledao film, jer bih i ja našao poneku manu. Uvek se nađe. Ovako imam svoju viziju filma i zadovoljan sam.

Scallop:

"Ja se ne bih žderao, uspeh poražava neuspešne....  Lakše je naći nedostatke nego potvrditi dobre strane nekog dela. A vi ste "uočili" odličnu priču od pre trideset godina, vi ste potegli nešto što je za našu "kulturu" bilo decenijama nezamislivo i vi ste napravili film koji će biti gledan i ovde i u svetu. Koliko puta si naišao na dobru domaću priču i odmahnuo rukom, "jer se ovde ne može snimiti"? Dokazali ste da sad može. "

Potpisujem!

Vlajčić je u pravu utoliko što zbilja ne bismo dobili ništa na FESTu da je u konkurenciji bio neko kome "mora" da se dodeli nagrada. Ali isto tako ima potpuno netačnih stvari - recimo to da se prikazuju samo premijerni filmovi de facto nije uticalo na "konkurenciju" jer su samo dva filma otpala - PROKLETI PAS i PATULJCI SA NASLOVNIH STRANA, a to nisu pretendenti na nagrade po bilo kom osnovu.

Zašto je konkurencija "slabija" baš sada kada EDERLEZI RISING dobija nagradu nego inače osim po broju naslova koji su u igri, objektivno nije argumentovao.

Činjenica da već u sledećem pitanju pokazuje da ne zna o čemo govori kada tvrdi da je reditelj EBBINGa debitant i da je pisao HELL OR HIGH WATER (obe stvari potpuno besmislene) pokazuje da je malo dekoncentrisan u najmanju ruku i da ne zna šta priča, to mu i voditeljka stavlja do znanja, ali dotle je priča već spinovana...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: crippled_avenger on 04-03-2018, 13:06:45
pokazuje da je malo dekoncentrisan u najmanju ruku i da ne zna šta priča, to mu i voditeljka stavlja do znanja...
Sent from my iPhone using Tapatalk

...Sto znamo poslednjih deset godina, jos od kritike Henkoka u kojoj je opisao glavnog junaka kao bice sa druge planete - i time nam otkrio da nije ni gledao film. Ili da je zaspao na pola.
Tako da nemoj da se sekiras. :)

Direktor fotografije na filmovima ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE i SRPSKI FILM se oglasio svojom kritikom -

http://bosonoga.com/2018/03/04/nemanja-jovanov-vozdizenije-ederlezija/

Moj jedini problem je što komentar, kao i svi drugi, uporno insistira na terminu - porno zvezda. Ko ne ume da se uzdrži te odrednice neka ne piše komentare i neka razmišlja o - Madoni.


Daj, ne usteži se. Pomerio si srpski film, a kako ćemo dalje videćemo.

oglasio se i Ghoul, veli da mu se dopalo

http://ljudska_splacina.rs/2018/03/ederlezi-rising-2018.html

zaboravih pitat jel bio na premijeri Zoran, sf je mrtav zanr moja draga zenica se mucila 1993. na kopaoniku skijajuci pod sankcijama, Zivkovic

el' ima bre negde neki pirat za nas periferne divljake iz brdskoplaninskih provincija?
...posto verovatno niko nece upali bioskop cak ni za taj film...
...ukinuli su i pozoriste opet....

dupaliće za Stoju!

i to sam htio pitat jel iko snimao kamerom premijeru :D

Quote from: tomat on 05-03-2018, 18:31:40
oglasio se i Ghoul, veli da mu se dopalo

http://ljudska_splacina.rs/2018/03/ederlezi-rising-2018.html

bogami, imajući u vidu sve potrese univerzuma, gulov sil ov apruval je lepo videti. :lol:

ček, Gul napiše isto što i Josef, a Josefa Boban banovo...?

https://m.youtube.com/watch?v=kTLbKij2nTY&feature=share


Sent from my iPhone using Tapatalk

divan! <3

na ovom me topiku svi ignoriraju, kao uostalom i na čitavom forumu te internetu
stoga ja ostajem još jači
aj zdravo

Quote from: Black swan on 05-03-2018, 19:00:17
zaboravih pitat jel bio na premijeri Zoran, sf je mrtav zanr moja draga zenica se mucila 1993. na kopaoniku skijajuci pod sankcijama, Zivkovic

Naravno da nije bio... on ide samo tamo gde ima priliku da promoviše svoje knjige.

a i pretpostavljao sam
nisam upoznao covjeka ali vuce na $noba
gdje bi on medju sitnu buraniju sisao...
mozda je ljubomoran sto je neko drugi uspio nesto u sf-u

da nw duljim lik nije simpatican pojavno ni na slikama

lilit, biće film u beču u drugoj polovini aprila na festivalu LET'S CEE, nabavi karte na vreme!


Sent from my iPhone using Tapatalk

Stoya o stripovima

https://m.youtube.com/watch?v=9A1ZJtPBroU&time_continue=38


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: crippled_avenger on 09-03-2018, 22:27:26
lilit, biće film u beču u drugoj polovini aprila na festivalu LET'S CEE, nabavi karte na vreme!
Sent from my iPhone using Tapatalk

hvala za info! let's cee mi je uplaniran svake godine, super da ću ederlezi videti brže nego što sam mislila. :)

btw, džimi je lutka! :lol: :lol: :lol:

Jedan vrlo detaljan razgovor o filmu, Škrbinoj priči, Netflixu i svemu ostalom

http://fantasticnivodic.com/stvarni-svet/dogadaji/2018/03/sa-vodicem-na-caju-dimitrije-vojnov-i-lazar-bodroza/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ako imate koga svoga u Briselu... Biće EDERLEZI na festivalu...

http://www.bifff.net/product/ederlezi-rising/

Mogli su ga i u glavnu salu smestiti...  :(

Meni onako na prvi pogled deluje da možda i može da se bori za Meliesa. Teško je reći na neviđeno, ali deluju mi kao najozbiljnija konkurencija Charismatic, How to Talk Girls at Parties i Snowflake.

U svakom slučaju biće Stoya ag. Nicole  :)

U svakom slučaju, velika je čast biti na verovatno najboljem festivalu fantastičnog filma na svetu!!!

BTW, zna li neko da li je osim TT Sindroma i Srpskog filma bilo još domaćih filmova na BIFFF-u?
Nadam se da će Ederlezi... izazvati bar slično interesovanje kao ova dva...

Evo jednog intervjua od juče, pre nego što je ozvaničen ulazak u Brisel

https://m.youtube.com/watch?v=TI0eek1WBK0


Sent from my iPhone using Tapatalk

Arclight Films has closed sales on Serbian sci-fi thriller Ederlezi Rising to My Way Films for Hong Kong and Creative Century for Taiwan.

Directed by Lazar Bodroza, the film follows an astronaut who is sent on a long space flight to a distant planet accompanied by a female android. The film won five prizes including best film, best director and best actor (Sebastian Cavazza) at Belgrade's FEST International Film Festival earlier this year.

https://www.screendaily.com/news/filmart-arclight-closes-sales-on-serbian-thriller-ederlezi-rising-exclusive/5127616.article


Sent from my iPhone using Tapatalk

Kad je premijera u Severnoj Koreji? Sve ostalo se ne računa...

Treba da se prijavimo na festival u Pjongjangu!

http://www.pyongyanginternationalfilmfestival.com

Najpre čestitke na pokupljenim nagradama i trudu, nekako sam sigurna da je film dobra ljubavna priča.
No, ovako na neodgledano, čini se kao stereotip koji se samo još u Srbalja uporno ponavlja - muškarac je morao da bude astronaut, a žena android. Ništa novo u tom domenu, osim, po petmilijarditi put, doprinosa patrijarhalnom diskursu. Tema je već obrađena kroz film "Her" (gde je žena, bar, predstavljena kao veštačka inteligencija, lišena tela, pa je to dovoljan novum u priči da poništi patrijarhalnost scenarija), pa ništa novo ni u tom domenu.

neki ljudi jednostavno nikad neće naučiti šta je patrijarhat, feminizam, tijelo itd...

Pretpostavljam da je bilo mnogo teže napisati scenario u kom je žena čovek, a muškarac android. Tu već treba poznavati psihologiju na nivou dubljem od "ona ima telo žene i lepa je, pa privlači muškarca", napisati verodostojan i uverljiv tekst, igrati se sa tabuima i stereotipima, misliti o ženskoj seksualnosti itd. Ali što bismo se trudili da pomeramo granice kada nam je dovoljna komercijalnost koja dozvoljava neumornu reklamu (stereotipa)?

Zato kažem - ne zanima me film mnogo. Ne ako suštinski ne pomera granice. Nezavisno od feminizma. Ne radi se o feminizmu. Scenario je jednostavno išao lakšim putem.

Edit: da ne govorim o dva muškarca ili dve žene onboard. Takav scenario nam je naučna fantastika, jel. Lol. A i ne bi bio komercijalan. Blah.

Quote from: Pizzobatto on 21-03-2018, 23:55:02
neki ljudi jednostavno nikad neće naučiti šta je patrijarhat, feminizam, tijelo itd...

A neki ljudi nikada neće naučiti razliku između argumenta i tvrdnje. Oni tupavi, mahom.

Patrijarhat je koncept.

Argument protiv neodgledanog filma je retardiran.

Aj na pajkenje

Snishodljivost je "argument" neinteligentnih.

Scenario ima motiv koji je objasnio i opisao i Vojnov u klipu. Motiv je patrijarhalan. Postavka je patrijarhalna.
Rekla sam da ne sumnjam da je film dobra ljubavna priča, tu ostavljam mogućnost da je film, zapravo, dobar. Ne ulazim u radnju. Ne komentarišem je. Komentarišem osnovnu postavku i za to ne moram da gledam film.

Očekivala sam da ljudi ovde, tokom svih ovih godina, sazru za neku raspravu intelektualniju od "nemaš pojma, aj na spavanje". Biće da se neke granice nikada ne pomeraju. Uključujući i one u sprskom filmu. Mislim, možda bi se i pomerale kada se ne bi stalno jurili popularnost i komercijalnost. Plus zadovoljenje ega kao vrhunska vrednost koja se ovde promoviše kao pozitivna.

Највећа си штеточина на СФ сцени, која не може да отрпи ниједан успех те сцене.
Срећом па си само мизерна појава, случајна пролазница покупљена на неком другом форуму и доведена на овај.
Никога више ниси у стању да изнервираш својим будалаштинама, никоме ниси била нити можеш да будеш ауторитет, неспособна си да створиш било шта што је квалитетно па зато пљујеш наоколо по свима који су се показали и доказали.
Настављаш са старом праксом пљувачине напамет, јер сви добро знају колико си књига и издања попљувала а да их ниси у рукама држала.
Сада си кренула на филмове.
Године пролазе а ти све луђа и луђа.
Дозови се памети, ако си је икада и имала.

Protagonista pravi gluposti, prčka se u ono što ne razume, i zato je morao biti muškarac. A kad usere motku krivi druge, i zato je morao biti Srbin.

Lol. Evo branitelja patrijarhata.
Aksentije, mislim da si se pogledao u ogledalo pre nego što si napisao post? U svakom slučaju, ništa se, osim vređanja, od tebe ni ne očekuje. Ono što kažeš nikada i nigde ne podiže diskurs na nivo dostojan obrazovanih i inteligentnih ljudi. To je zato što nemaš kapacitet za to, ništa strašno. No, ako te je sveopšta SNS nekultura ohrabrila i naučila da nije sramota pokazati svoju prostotu, ja ću te naučiti da jeste. Jeste. Vidi na šta ličiš. Upristoji se, a ako ne umeš i ne možeš, udalji se. Smrdiš i zato ideš na ignor.

Naime, motiv je stereotipan. Kada budem videla film koji se obraća meni, koji tretira žensku seksualnost (pa i mušku, na drugačiji način, iz drugačije perspektive), ruši tabue i ne ide davno utabanim stazama (i već napisanim scenarijima i obrađenim temama), biću zadovoljna.

Quote from: Cecilia Payne on 21-03-2018, 23:59:09
Ali što bismo se trudili da pomeramo granice

"An intimate relationship between a human and an android tests the boundaries of human nature."

http://www.imdb.com/title/tt5215088/

zaista mislim da valja odspavati malo, jer ovo je totalno neozbiljno.

Viđeno već. U toliko romana i filmova.
Šta je tu novo? Postavila sam pitanje još u prvom postu. Nikako da čujem odgovor.

Možda se u Srbiji ovo smatra novošću i "testira nekakve granice". Ako ste zadovoljni time, ok.

Edit: bato, upristoji se i ti, inače i ti ideš na ignor. Vreme je za diskusije bez vređanja. Ako ne umete - udaljite se.

A čak je i (patrijarhalni) stereotip mogao da bude zanimljiv da se, na primer, astronaut zaljubio u manje lepu (da ne kažem - ružnu) ženu androida. Tako bi na videlo izašle sve karakteristike seksualnosti oba lika. Na primer. No, žena je morala da bude lepa. Lepota je glavna funkcija i uloga žene u patrijarhatu. Njene ostale karakteristike su, u patrijarhatu, na pedesetom mestu. U patrijarhatu, ženska lepota je u funkciji muške seksualnosti. To je jedina ženska uloga. Još je i android. I porno glumica (čisto komercijalnosti, radi).

Damn, prestanite da ostvarujete lične infantilne fantazije kroz filmove. I prestanite da prosek i bezidejnost nazivate izuzetnim. Možda je dobro, ali nije izuzetno. Izuzetnost je rezervisana za nešto drugo. Ono što, rekoh, pomera granice.

Лоиооол, Сесилија, некадашња "млада нада" СФ сцене, искомплексирана глупача којој у "списатељству" није помогло ни то што је имала част да сарађује са великанима те сцене...

Њени лични неуспеси су се одразили на њено психофизичко стање, па кад већ она сама није у стању да буде креативна и да нешто створи, а онда ајде да пљује по свима који стварају.

Запамти наказо, ствараоци стварају, а пљувачи и пљувачице (попут тебе) се даве у својим избљувотинама.

По који пут помињеш есенес овде?
Ти си бре толико прсла, да си постала највећа промотерка есенеса на ЗС.
ЛОООЛ.

Кад већ помињеш огледало, да ли си се ти погледала у њега?
Да ли си се испред огледала запитала некад о свом менталном несклопу?
Какав је ментални несклоп особе попут тебе, која се ложи на феминизам и левицу, а на изборима подржава Сашу Првозгрченог Јанковића, неолиберала?
ЛОООЛ.

Mnogo tužno sve ovo izgleda. To je zato što ste oterali najbolje. Sada su ostali ovi što agresivno ponavljaju ili laži, nadajući se da će postati istina, ili vređanja.

Dakle, istakla sam jedan deo filma (motiv i okvire motiva), uz ogradu da nisam gledala film i da je moguće da je dobar. No, ja bih diskutovala o pomenutim okvirima. Ako nema dostojnih sagovornika (osim maca, koji može da bude čak i u pravu), stvarno ću na spavanje. Ne zanima me pozadinsko belosvesno lajanje frustriranih.

Edit: rado bih gledala film, ali ne znam gde mogu da ga nađem.

Наказо, кад погледаш филм, онда се јави да о њему дискутујеш.
Наказо, кад прочиташ неку књигу, онда се јави да о њој дискутујеш.

Озбиљни људи тако раде, погледају филм, прочитају књигу, па тек онда дискутују.
И такве људе узимам за озбиљно, и такве људе уважавам.

То што ти желиш да се представиш озбиљном, а ниси погледала филм (или прочитала неку књигу), то је већ твоја ментална болештина.

И такве болеснике попут тебе нико не треба да уважава, и да са њима прича озбиљно.

Третирам те онако како заслужујеш, и свако ће те третирати онако како заслужујеш.

Колико пута си ово већ радила?
Твој модус операнди је јако добро познат.
Довољно је да се погледа књижевни део форума, и на свакој теми си ти срала и баљезгала, без да си прочитала дела о којима си срала и баљезгала.
Кадгод те је неко напушио и поставио на право место, тада си глуматала жртву патријархата и сквичала како тебе неко тера, како ти неко сече крила, и како мушка урота не дозвољава твој напредак.
Седам година, еј бре седам година, ако не и више, овде само сереш и баљезгаш, само пљујеш по туђим остварењима, а немаш ниједно своје (оно ништавно дело са женским причуљцима и није твоје, а и срамотно је што си отпузала код човека са којим си се свађала, и онда повила кичму само да би добила то издање).
Мењаш имена, мењаш профиле и упорно радиш једно те исто.
Е па доста бре више, доста је било терора једне лајаве и завидне глупаче над писцима, издавачима и сценаристима.
Доста је било твог неутемељеног срања!
Марш код Саше Јанковића, јер он као патолошки случај и може да прихвати једну ненормалну лудачу попут тебе.

Ja, pak, mislim, da ti sve vreme pričaš o sebi.  :lol: Autoprojekcija. I to je ok. Samo ne tamo gde ljudi pokušavaju da diskutuju o idejama i konceptima.

Dakle - vratila bih temu na patrijarhalnost i stereotipnost osnovne postavke likova u filmu (scenarija filma) Ederlezi Rajzing.

ček, to da muškarci pišu o muškarcima koji su nadmoćni u odnosu na žene, pa zašto je to loše kao koncept?
Jel neko brani ženama da pišu da su pametnije i sposobnije od muškaraca?

Ne brani. Evo, pišem ja. Ali mene sistem (muški) ne podržava kao što podržava Vojnova (što se vidi i u ovim agresivnim nastupima ovde), pa osetih potrebu da istaknem tu činjenicu pre nego što zaginete u samohvali i iluziji da ste uradili nešto izuzetno. I gle - Gul se slaže sa mnom (sad pročitala njegov prikaz). Eto, ispada da nisam morala da gledam film da bih donela ispravan sud o njemu. Još jedan pokazatelj kvaliteta filma.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F2dvibzo.jpg&hash=a15993f2e40c4060c8c2cf2d4d1dc9b93fa65c3f)

pa ova ne zna ni da čita  :)

inače, vidim opet se Gul blamira. Dole u komentarima piše da je tek poslije saznao šta je "džiče", i ajd što ga tako speluje, i ajd što ni ne pomišlja da provjeri ima li to ikakve veze s filmom, nego još i pogrešno definiše đuče, jer je po običaju pročito samo prve tri rečenice s wikipedije

da ga nema trebalo bi ga izmisliti. Baš su nam se lijepo spojile aveti prošlosti večeras

Meni samo nije jasno kako neko ko nije gledao film može da zaključi da pisac ima pozitivan odnos prema onome što je prikazano u filmu, i da se tu nekakav prikazan sistem brani, umesto napada.  :(

Pa sam deo naziv filma "Ederlezi", tj. "Đurđevdan" ukazuje na posprdno ironičnu kritiku srpskog filmskog 'mejnstrima' otelotvorenu kroz Kusturicu i njegova ostvarenja.

Scenarista ni u ranijim scenarijima nije pokazao i dokazao da ima kapacitet da isporuči nešto novo na planu psihologije likova i odnosa među njima. Da je autor ozbiljno želeo da iskritikuje patrijarhalni stereotip, likove ne bi predstavio jednodimenzionalno (kako kaže Gul), pogotovo ne Milutina čiji je unutrašnji život pokretač radnje u filmu. Oni koji su gledali film potvrđuju tezu o stereotipnoj postavci. Postavka objektivno jeste stereotipna (muškarac čovek, žena robot). Ni za trenutak, gledajući trejler i slušajući Vojnova, nisam pomislila da se ovaj film bavi (i) dekonstrukcijom (patrijarhalnog) sistema umesto promocijom tog sistema sa nezaobilaznim elementima mizoginije (a mogao je da se bavi i nekim drugim aspektom i pogledom na ljubavnu vezu između čoveka i robota (kao što to radi Her). Vojnov neka misli, ako želi, zašto je to tako, a ja film neću ni gledati. Jednostavno mi je dosta balkanoidnih shvatanja realnosti. Film je, što se psihologije tiče, kanda na nivou večerašnjeg diskursa njegovih branitelja (a zapravo branitelja stereotipa) što je još jedan razlog da ga ne gledam. Može to bolje od korišćenja žena kao alata da se poentira na muškoj psihi i seksualnosti. Jer, čak i ako tvrdite da je Milutin sam pao i sam se ubio iz sopstvenih patrijarhalnih predstava ljubavi i tu, u osnovi, leži stereotip: svi to znamo, ali šta sa tim? Nije li odnos sa androidom trebalo da mu i da nam donese neku spoznaju? Nije li trebalo nešto da nauči iz tog odnosa, u tim ekstremnim okolnostima? Ili ga je i ta žena "izdala" jer božemoj "sve su žene iste makar bile i roboti" i sve žene koje žive slobodno i ponašaju se slobodno rade to samo da bi sjebale muškarce? Njihova sloboda u filmu bitna je samo kao ogledalo muške psihe? Ona je samo instrument (emotivne, čak ne ni intelektualne) izgradnje ličnosti  junaka?

Svet je odavno otišao dalje, a mi se još batrgamo u balkanskom mulju. Zato ovakvi filmovi, ma koliko vizuelno lepi, a ovaj jeste, nisu svetska klasa. Za biti svetskom klasom treba stalno menjati sebe, a onda probijati i granice u sebi i filmovima.

Btw, ne znam otkud vam taj glavni i sveprisutni argument u raspravama, sa kojim ste pobedonosno uvereni da ste inteligentno poentirali i završili diskusiju (tj. "pobedili"), pa vam je to, zgodno, izgovor za nedostatak bilo kakvog daljeg promišljanja i argumentacije.

Obrazovani ljudi i obrazuju se radi analitičke procene realnosti iz sopstvenog pasivnog i aktivnog iskustva i procene reakcija okoline itd. Drugim rečima - ne moram da gledam nešto ili to pročitam da bih znala kakav je kvalitet u pitanju. To može da se zaključi i iz drugih pokazatelja. Tako se selektuje ono što je vredno odvajanja vremena od onoga na šta se gubi vreme. Ako ste nešto naučili u životu, ako umete da aktivno promišljate svoja iskustva i posmatrate reakcije drugih (umesto samo sebe).

Ne, ne moram da gledam film ili čitam knjigu da bih znala o njima. Ja ne moram, u stvari. Kod drugih to zavisi od ličnog nivoa evolucije analitičkog i kritičkog promišljanja.

Eto, Gul je napisao prikaz. Smatrajte da se, najvećim delom, slažem sa izrečenim u tom prikazu. To vam je ono "znala sam".

Znala sam.

jbt ko cita ove brljotine

mogu samo reci

mrrrnjauuuuuu

Još uvreda ugroženih i autoprojekcija u nastavku. :) To dovoljno govori o filmu, zapravo.

Sve nam govori o filmu, jedino sam film ne govori o filmu.  xrofl

ja opet ponavljam; zašto neko misli da je patrijarhalni pogled na svet loš i urušava vrednost filma po tom osnovu?
Evolucija je pokazala da vladavina muškaraca vodi u veći prosperitet nego vladavina žena, pa zašto bismo podržavali izumrli evolutivni krak?

Zato što, očito, nije istinit. Samo nasilan i agresivan, pa tako nametnut. Otprilike kao i u ovim reakcijama na moje jednostavno pitanje sa početka (a odgovor očekujem od neugroženih i obrazovanih bez psiholoških problema, koji su gledali film): šta je ovde novo (ili bar novum)? Po čemu to odnos junaka nije (balkanski) stereotip?

Evolucija favorizuje nasilne i agresivne.
90% istorijskih ličnosti o kojima učiimo u školi su bili ratnici pobednici.
Najbolji primer ti je Persija... najprosperitetnija država antičkog doba, prvi su uveli jednaka prava za žene i gomilu dobrih stvari... istrebio ih je siledžija Aleksandar i o njima se danas vrlo malo govori. Aleksandar veliki ovo, aleksandar veliki ono... niko da pomene da je poharao najnapredniju državu na svet u to doba.

U filmu je postavka da svetum u XXII veku vladaju Rusi i Severnokorejanci, a da su Srbi, kao ruski prilepak, bitan faktor... žensko pitanje se razmatra samo u domenu zadovoljavanja muških potreba. Legitimna postavka. Autor filma se na kraju izruguje takvoj postavci, jer upravo mačoizam i nezanimanje za žensku stranu glavnog junaka dovodi u bezizlaz.

Kako ti koja nisi uspela ikada da budeš s nekim muškarcem duže od dva dana a da ga ne optužiš da te omalovažava i Gul koji u životu nije video golu ženu možete da lamentirate nad muško-ženskom vizijom tvoraca ovog filma. Film i kreće od postavke da je žena niži oblik postojanja, otprilike ladno je dovoljno da bude android sa usađenim programom i da je to za muškarca najbolje, ali onda se postepeno u filmu javlja sumnja kod muškarca da je to dobar način i njegovo traganje za drugom stranom i pokušaji izvlačenja žene i androida iz stereotipa su suštinska vrednost karakterizacije i daleko nadmašuju pojednostavljena tumačenja emotivnih invalida kao što su Gul i D.

Vidim ovde su uvrede i etikete ostale najjači argument. Forum oslikava psihu i vokabular vlasnika.

Nego, ne bih da ponavljam. Gul je dobro primetio i opisao taj večiti stereotip u kom muškarac oslobađa ženu bla bla pa ako ona koristi svoju slobodu u pravom smislu onda je izdajnica, on jadan, slomljen, očajan itd.

I dalje čekam odgovor na pitanje šta u filmu nije stereotip u domenu muško-ženskih odnosa? Hajde, gledali ste film, ja nisam. Objasnite.

A zašto treba da ne bude stereotip kada stereotip oslikava stvari onakvim kakve jesu... pa šta su "maratonci trče počasni krug" ili "radovan iii" nego etaloni srpskih stereotipa?
Kada čovek prikaže da muškarci omalovažavaju žene ti kažeš da je to stereotip, a ja kažem da je realnost. Ti napravi delo u kome će žene omalovažavati muškarce pa neće biti stereotip. Osnova ovog sveta je iskazivanje nadmoći po bilo kom pitanju nad bilo kime...

Ima onaj vic kad razgovaraju dve babe.
1: Što se razvodiš od Mite?
2. Da li bi ti trpela da te neko svaki dan omalovažava, bije i šikanira?
1: Ne bih.
2. Pa nije ni on mogao više.

U 21. veku neko piše da je osnova funkcionisanja sveta nasilje.  :/

(https://somberscribbler.files.wordpress.com/2015/01/alphabet-soup.jpg)

Trolovanje nije argument, takođe. No, razumem da se bata oduvek plašio argumentovane diskusije jer je u njoj slab. Jači je u trolovanju, to je siguran teren.

Nije ni to za stereotipe baš nikakav argument, već obična demagogija.

Eto, Gulu je stereotip Ederlezi, i sve drugo što mu se ne sviđa. A nikad mu stereotipne nisu bljuzge koje gotivi.

Malo se ovde mešaju teme. Ederlezi film treba da ima svoju temu, i onda ovo što D želi, a što po njenom priznanju nema veze s filmom, može da stoji i ovde, ili u temi o feminizmu, ili u novoj temi o feminizmu u domaćem SF-u, i onda je možda ne bi ljudi terali s teme. Možda.

Ono što želim da kažem ima sve veze sa ovim filmom.

A postavila sam i jasno pitanje.

D argument

What is an argument? In academic writing, an argument is usually a main idea, often called a "claim" or "thesis statement," backed up with evidence that supports the idea.

the rest of your paper will detail the reasoning and evidence that have led you to believe that your position is best.

Instructors are usually looking for two things:

a) Proof that you understand the material
b) A demonstration of your ability to use or apply the material in ways that go beyond what you have read or heard.

Your argument will need to be more than a simple or obvious statement ... Such a statement might capture your initial impressions ... however, you need to look deeper and express specifically what caused that "greatness."

To develop your argument, you would then define your terms and prove your claim with evidence

every field has slightly different requirements for acceptable evidence, so familiarize yourself with some arguments from within that field instead of just applying whatever evidence you like best.

Others: weak trolls.

End of superior argument.


Žalosno je toliko tapkati u mjestu.

Ali ako se sam film ne bavi tim jasnim pitanjem, nego se bavi nečim drugim, kako onda to jasno pitanje ima veze s filmom?

Ona uvek radi jedno te isto; kakav god da je povod, svede se na to zašto ne poštujete dovoljno žene.
Ne poštujemo, pa šta? Poštovanje žena kao i nepoštovanje podjednako je validan stav.

Heh, ima poštovanja i poštovanja!
Sećam se one pošalice iz filma: dva Sicilijanca, okoreli mafijoze, beže pred patrolom. Jedan od njih u nekom trenutku zapuca i ubije policajku. ''Ubio si ženu, stoko!'', brecne se njegov drugar.
''Ubio sam pandura. Htele su ravnopravnost - i eto im !''

poštujemo žene ali ne poštujemo hamše

Mislim da je i Bobana zavela SNS nekultura da pomisli i veruje da je sistemsko nepoštovanje žena "podjednako validan stav" kao i poštovanje žena. Nije i ne može da bude ako smo civilizovani.

Elem, ne radi se ovde o poštovanju žena, radi se o činjenici da ovaj film nije uspeo da preskoči prvi i najstariji stereotip žensko-muških odnosa, a pretenduje da bude ljubavni film. Pa sam se pitala šta mi novo i pametno nudi ovaj film? Kakvo novo iskustvo i novu spoznaju? Kakvu katarzu? Odgovor nisam dobila, pa se sada, pride i pitam: ako film nije uspeo da izbegne ili pametno i suštinski obradi osnovni stereotip, šta li je tek sa ostalim aspektima radnje?! I tako dođoh do zaključka: I don't want to know. Film jednostavno ne nudi sadržaj koji mi je interesantan i to sa aspekta osnovne teme koju obrađuje - ljubav (u svemiru).

Uopšte ne pretenduje da bude ljubavni film u bilo kakvom klasičnom smislu te reči.
Korporacija šalje ćoveka na udaljeni svet i pošto će putovanje trajati godinama pomisle da bi mu dobrodošla programirana žena android da ispunjava sve njegove fantazije... Pod pretpostavkom da je android bez osećanja i bez mogućnosti da odstupa od zadatog programa, te pripremljena za sve vrste verbalnog, fizičkog i seksualnog maltretmana od strane muškarca koji je jedino važan na toj misiji, takva postavka ne ostavlja prostora za žalopojkama o neravnopravnosti i zanemarivanju žene.
Muškarcu često treba samo rupa, lutka, nikakva osoba za bilo šta više od prostog seksualnog pražnjenja. Reći da to nije dobar stav je nepoznavanje činjenica...

E, sad, što se u filmu događa da muškarac počinje da o androidu razmišlja kao o osobi i nastoji da udovolji tom svom usamljeničkom ludilu su već neke druge stvari. Android je predmet i ma šta čovek uradio, čak odabrao da umre da bi je spasao, ne menja činjenicu da je u pitanju parče metala i žica spojenih u nekoj laboratoriji.

D. zaista je degutantno da nastavljaš da razgovaraš o filmu o kome znaš onoliko koliko je paćenik Gul napisao.

7526 година ми опстајемо у "балканском муљу" јер поштујемо патријархат и традицију.
Свет који је "давно отишао напред" пропада убрзано, јер је скренуо са победничког колосека.
А ова што је толико отишла унапред, да може да прича о делима а да их не погледа или не прочита, је најобичнија лапрдаљка којој смета сваки успех ове сцене.
Па она бре није у стању да аргументовано прича ни филмовима које је погледала, ни о књигама које је прочитала, јер јој је мисаони апарат непостојећи.
Знамо сви да јој није лако, седам година је нешто писала а није стигла ни до Политикиног забавника.
Није оправдала звање "младе наде" (које јој је наметнуо неки њен пајтос), и фрустрације су је покидале.

(https://s17.postimg.org/4k1yxsp0f/umrtnosti.jpg)

Hvala što si slikovito opisao ono što tvrdim sve vreme, Bobane. Nema nikakve posebne veštine ili mudrosti u opisivanju stereotipa. Podsećam da su stereotipi ipak viđenje realnosti iz perspektive onih koji ne žele ili ne umeju da prodru u suštinu odnosa i događaja, pa realnost opisuju površnim i netačnim ocenama i motivima.

Odnos između žene i muškarca koji ti opisuješ nije realno stanje stvari, nije istinit. Zato je i ostao na nivou stereotipa - jer se autor nije trudio da to ne bude. Zato film nije svetska klasa, da se ne zavaravamo. Možda je dobar u odnosu na ono što imamo ovde, ali nije za svet. Svet je odavno u percepcije realnosti uključio i perspektivu drugog (žene, u ovom slučaju) i to upravo iz potrebe da izađe iz netačnog tumačenja stvarnosti koji, u konačnom, donosi samo probleme i nerazumevanje među ljudima.

Sad bi kimura mogla da ubaci još koji mizogini vic. :)

Eh, da, Vojnov je rekao da je film "u suštini ljubavni". Nemojmo pravdati autorovo pribegavanje stereotipu lažima. :)

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/4/48/Slayer-GodHatesUsAll-WhiteSleeve.jpg)

D, tebi ne vredi ni vic ispričati.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 19:38:11
Podsećam da su stereotipi ipak viđenje realnosti iz perspektive onih koji ne žele ili ne umeju da prodru u suštinu odnosa i događaja, pa realnost opisuju površnim i netačnim ocenama i motivima.

Npr, primer stereotipne feminiskinje, njenih površnih i netačnih ocena "ne poštujete žene" (a misli, pri tom, isključivo na sebe), analizira muško-ženske odnose na primeru filma koji nije ni odgledala, već na osnovu jedne kritike lika koji se loži na eksploatacijske filmove bez ikakvih umetničkih dometa i stereotipne likove sadista kakve ih je postavio još Markiz de Sad.

Vidiš razliku?  :lol:

Objasniću stereotip na još jednom primeru. Ne čitam vaše komentare. Pročitam prvu rečenicu ponekih komentara, pa ako kreću đonom, infantilno i agresivno, sa prezrenjem i gađenjem prestanem da čitam.

Pročitala macove,  kimurin i Bobanove komentare. Komentari muškaraca koji me muvaju, šalju poruke u pm ili mejlove, pa izbacuju frustracije i mržnju kada im ne odgovorim (sendmen i aksentije) su stereotip o mizoginiji o kom pričam ovde i ja te komentare preskačem kada vidim da dolaze iz povređenosti ega i da nemaju veze sa racionalnim promišljanjem ili temom. Pogotovo ne čitam komentare muškaraca koji su se u privatnoj komunikaciji pokazali kao zlostavljači (Boban je izuzetak) žena (aksentije i sendmen) i po defoltu nisu sagovornici na ovoj temi što je vidno i ovde u njihovoj agresiji i verbalnom silovanju na topiku i osvetama ženi koja ih je odbila (gledajte uvrede sada, posle ove moje izjave, lol).

Kimura, aj opet pročitaj vic, ali sa svešću da ga je neko nazvao mizoginim. Možda i uočiš mizogini deo.Ume on da bude skriven i ženama jer su, jadne, navikle.

Pitanje je jednostavno: nisam gledala film. Svi pokazatelji ukazuju da je reč o stereotipu. Da li oni koji su gledali film mogu da mi objasne da li je to istina i ako nije zašto nije?

Zasad je samo Boban priznao stereotip, nazvao ga realnošću i proglasio načinom funkcionisanja sveta.

lilit, mobiliši dijasporu!

evo rasporeda projekcija u beču


Sent from my iPhone using Tapatalk(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180323/a407455bd185afb1328ae1e2e23f0548.jpg)

Loool.

Ovo, valjda, kripl ubeđuje sebe i javnost da mu je film svetska klasa. Beč, hej! :D Prestanimo biti malograđani, Srbi.

Doduše, odgovor od njega nisam ni očekivala, pa ga nisam ni pitala. Od njega očekujem samo samopromociju. Toliko se trudio da film bude komercijalan afterall.

Мени је најлуђе да се некадашња "млада нада СФ сцене" хвата за Гула, и за његов осврт који није ни разумела, а упорно занемарује (или заборавља) да је тај исти Гул својевремено о њеном бедном пискарању написао на свом блогу следеће:
ОНА НИЈЕ ПИСАЧИЦА, ОНА ЈЕ БУКАЧИЦА.
Зато, следећи пут кад некадашња "млада нада СФ сцене" крене да неутемељено саморекламира своје "писање", и да истиче "како она пише", нека се сети ове изјаве доктора књижевности о њеном писању, и нека свима каже да њено писање нема никакву књижевну вредност, јер је доктор књижевности рекао да је БУКАЧИЦА А НЕ ПИСАЧИЦА.

Малопре сам прочитао и тај Гулов осврт на овај филм.
Стварно је човек лупетао.
Рецимо, он се чуди што је за мисију одабран Милутин, "који је наводно у прошлости био вишеструко рањен женским издајама".
Тај његов део је скриншотовала и "букачица".
Прво, Гул изгледа замишља да су астронаути попут јањичара, одузети од родитеља у раном детињству, и стрпани у космичко-ваздухопловне базе, без икаквог права на приватан живот све до тренутка када ће их опалити у свемир.
То су тешке глупости - астронаути су људи који имају приватан живот, и као такви могу да буду и емотивно повређивани, и могу емотивно да повређују, али могу да буду и емотивно испуњени.
У противном би за астронауте били бирани евнуси, и биле би вршене кастрације.
Значи, приватан емотивни живот не утиче на одабир кандидата, јер није реч о зависницима од наркотика итд.
Друго, Гулу није јасно да је сваки астронаут пре свега пилот борбеног авиона.
Зато и Гулу и некадашњој "младој нади СФ сцене" поручујем да се мало распитају какви су пилоти приватно, и какви су њихови емотивни односи са супротним полом.
Можда им неке ствари постану јасније.

Ко зна знаће, ко не зна - незнаће, гулпетаће и длупетаће.

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 04:07:50

Pitanje je jednostavno: nisam gledala film. Svi pokazatelji ukazuju da je reč o stereotipu. Da li oni koji su gledali film mogu da mi objasne da li je to istina?

pa šta ako i jeste stereotip?
Muškarci nipodaštavaju i izrabljuju žene... nije valjda, ali to je stvarnost.
I kako može da bude stereotip ono što jeste realnost?

Ima u Hogaru scena kada ga Helga dočekuje ujutru i krene da drobi: pio si cele noći, valjao si se po podu i povraćao, baljezgali ste i šta sve ne, a Hogar joj odgovara: "Zašto zvučiš kao da je to nešto loše?"
Pa i to je stereotip, nadmoćni, važni muškarac i drčna ali krotka ženica.

Zapravo, ovde bi bila glavna fora da nam D. izloži verziju ovog filma a da ne bude stereotip. Da se šalje žena na dug i važan zadatak, a da muškarac bude njen rob?

Uh. Odbrani ga. Jedva. Pa dobili smo "namig" od autora da film ipak "ispituje granice i mogućnost kontrole u ljubavi" i da je mizoginija tu oprostljiva jer imamo namig. Sad, sa kojim zaključkom, to nećemo saznati. Ali namig je tu. Još upoređen sa Black Mirror-om čija svaka epizoda temeljno ispita i prodrma stereotip, nedvosmisleno pokaže njegove posledice i prikaže rešenje. Lol.

Elem, sad je pitanje ko je od koga prepisivao. Gul od ovog lika, ili ovaj lik od gula. Bez obzira što je ovaj lik pronašao namig, a gul nije.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F2myusmv.png&hash=ed8e52ebc1b37a5424e988ab6cd661a9d1d0ded9)

Btw, nije li prva epizoda četvrte sezone BM ona sa tvorcem video igre koji u igru ubacuje ljude koji su mu se zamerili?? Ne da ta epizoda neme veze sa Ederlezi Rajzing radnjom, već žena tu igra ključnu intelektualnu ulogu, predstavljena kao čvrsta i racionalna, hrabra, od samog početka ne pristaje da bude žrtva, i na kraju preuzima kontrolu nad brodom i postaje prirodna liderka. To je ono što balkanoidni filmovi ne da nemaju, već svesno izbegavaju i zbog čega je smešno porediti ER sa svetskim BM.

Ako već pitate D. za njenu verziju filma, ona bi na put poslala dva androida suprotnih polova. I ti bi androidi od početka gradili svoje seksualnosti bazirane na onome što su im ljudi programirali kao imperativ (u smislu rodno-polnih uloga) i onoga što njihova veštačka inteligencija iskustveno, na licu mesta, razvija. Logično, ta dva aspekta njihovih ličnosti bila bi u svojevrsnom konfliktu. Zamislite samo seksualnost koja se, od početka, razvija izolovano, u svemiru, među ličnostima koje nisu ljudi, ali imaju ljudsku inteligenciju i potencijal i vreme da je razviju do neslućenih razmera zajedno sa seksualnošću, koja je, u početku nametnuta, veštačka, igranje programiranih uloga, ali zbog razvoja inteligencije koja kritički promišlja karakteristike tih uloga prelazi u nešto sasvim drugo? To "sasvim drugo" bi bio novum. Na primer.

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 04:07:50
Pročitala macove,  kimurin i Bobanove komentare. Komentari muškaraca koji me muvaju, šalju poruke u pm ili mejlove, pa izbacuju frustracije i mržnju kada im ne odgovorim (sendmen i aksentije) su stereotip o mizoginiji o kom pričam ovde i ja te komentare preskačem kada vidim da dolaze iz povređenosti ega i da nemaju veze sa racionalnim promišljanjem ili temom. Pogotovo ne čitam komentare muškaraca koji su se u privatnoj komunikaciji pokazali kao zlostavljači (Boban je izuzetak) žena (aksentije i sendmen) i po defoltu nisu sagovornici na ovoj temi što je vidno i ovde u njihovoj agresiji i verbalnom silovanju na topiku i osvetama ženi koja ih je odbila (gledajte uvrede sada, posle ove moje izjave, lol).

Ajd i ovako javno: nit sam te ikad muvao, nit s tobom želeo bilo kakav odnos sem drugarski. Što sam ti, uostalom, otvoreno i jasno rekao. A što ti očigledno nisi želela, jer ne umeš da se družiš sa muškarcima koji nisu gejevi niti imaš jednog takvog prijatelja, jer si previše paranoična da te neko ne muva i stalno se vraćamo na ovakve diskusije. Jer zna se ko mora da muva u tvojim odnosima i ko je muško u vezi.   :?:

Ti si osoba koja je jedno milion puta u privatnoj komunikaciji napisala da je za tebe Sagita obična zajebancija, pa eto, što se sad ljutiš što ti odgovaram i sve ovo doživljavaš preozbiljno i što se osećaš ovoliko ugroženo?

Dakle, tu nešto ne štima. A koliko sam ja agresivan i nisam sagovornik na temi, pa to svi bolje vide od tebe, ne moraš na to ti ukazivati, koja si definitivno najagresivnija ovde, i svakako nisi nikakav sagovornik na ovoj temi, jer film nisi ni gledala.

Ajoj! Pa vic upravo govori o tome kako ljudi različitih kultura ne doživljavaju neku pojavu na isti način. Ono što je za jednoga uvreda, drugome je izraz poštovanja. To je ono kako ja vidim. Mizoginiju ne vidim, ali sam sigurna da ćeš je, ako tražiš, pronaći u svim izrečenim rečima i svim učinjenim postupcima.
Humor pogotovo vrvi od raznih nekorektnosti, bez njih jedva da je išta smešno.
Uzmi, na primer, vic koji sam čula pre neki dan:
''Da li je neko putovao za Grčku preko Albanije? Dajte iskustva, molim vas!''
''Išao je moj pređed i nije bio zadovoljan!''
Kilo uvreda i otvaranje mnogih starih rana u dve naoko bezazlene rečenice.


Prava mizoginija ipak nije tako česta ni društveno ugrožavajuća pojava. Gadna je kad se sa njom suočiš i mislim da borbene snage treba čuvati za takvu neku priliku, a ne loviti je po forumskim diskusijama o filmovima. Ili je brkati sa odsustvom kavaljerstva. Čini mi se da se ovo poslednje tebi stalno događa.

Nije vic o različitim shvatanjima. Mizoginija ima jasnu definiciju i vic je mizogin.

Mizoginija nije retka, naprotiv. A ovde se promoviše i sa državnog vrha.

Neću je naći tamo gde je nema, a šta se meni događa o tome ne možeš da znaš.

Vratimo se na film. Bez mizoginih viceva molim. Već boli i mizoginija u filmu.

mene bi stid bilo nakon 50 baniranja vratiti se

To što radiš iz posta u post ima ime, labude i zove se zlostavljanje. Delom zato i komentarišem stereotip u filmu. Ako niste svesni mizoginije (i zlostavljačkih poriva) vreme je da je osvestite, a ne da doprinosite njenoj standardizaciji kroz javni dijalog i kulturu.

Nisam se "vratila". Dođoh da pričamo o ovom filmu specifično. Ako je to moguće, bez zlostavljanja, vređanja, proganjanja i budalaština?

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 08:33:59
Dođoh da pričamo o ovom filmu specifično. Ako je to moguće, bez zlostavljanja, vređanja, proganjanja i budalaština?

Quote from: Cecilia Payne on 21-03-2018, 23:59:09
ne zanima me film mnogo.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 00:04:21
Oni tupavi, mahom.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 00:28:44
Smrdiš

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 00:44:36
prestanite da ostvarujete lične infantilne fantazije kroz filmove.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 00:52:32
lajanje frustriranih.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 01:54:35
Ali mene sistem (muški) ne podržava kao što podržava Vojnova

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 01:54:35
Gul se slaže sa mnom .

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 08:00:20
kako kaže Gul

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 08:14:59
ne moram da gledam nešto ili to pročitam da bih znala kakav je kvalitet u pitanju.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 08:14:59
Ja ne moram, u stvari.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 08:14:59
Znala sam.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 08:38:31
To dovoljno govori o filmu, zapravo.

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 18:14:27
SNS

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 18:14:27
SNS

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 18:14:27
SNS

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 04:07:50
Komentari muškaraca koji me muvaju, šalju poruke u pm ili mejlove

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 04:07:50
osvetama ženi koja ih je odbila

Quote from: Payne on 23-03-2018, 04:07:50
(gledajte uvrede sada, posle ove moje izjave, lol)

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 04:07:50
Beč, hej!

Quote from: Payne on 23-03-2018, 04:07:50
mizoginija

Quote from: Payne on 23-03-2018, 04:07:50
mizoginija

Quote from: Payne on 23-03-2018, 04:07:50
mizoginija

Quote from: Payne on 23-03-2018, 04:07:50
mizoginija

Quote from: Payne on 23-03-2018, 04:07:50
njenu verziju filma

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 08:09:59
Mizoginija

mizogin.

Mizoginija

mizoginih

mizoginija

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 04:07:50
nisam gledala film.

I? Hoće li neko da kaže nešto što će da me ubedi da odgledam film? Da mi skrene pažnju na aspekt radnje za koji ne mogu da znam jer nisam gledala film? Hoće li neko da mi objasni novum u filmu ili bar deo radnje koji se ne obrađuje stereotipom?

Živimo u brzom vremenu. Treba da imamo ubedljive argumente zašto neko treba da obrati pažnju na nas.

Ok je, koliko sam razumela, za one koje interesuje vizuelni identitet filma. Čini se izuzetnim za naše okolnosti, ali mene interesuje priča/scenario.

Pošto mi je dojadilo, jel' dosta ako je glavni lik u filmu žena, koja osvaja svoju slobodu i može da bira. Škrbina priča zaista nema ni trun stereotipa.

Ne zanima me Škrbina priča već scenario.
Takođe me zanimaju argumenti, a ne tvrdnje.
Ovo nije žena koja osvaja svoju slobodu, ovo je robot-žena čiju slobodu osvaja muškarac, ne?

Quote from: scallop on 23-03-2018, 12:03:03
Pošto mi je dojadilo

tek će da ti dojadi!

pričaš zidu, btw

njoj je već poručeno da ne razumije ulogu astronauta, niti zna kako književnost funkcioniše

ona je ta koja stereotipizuje i ne shvata da to radi

čemu onda, zidu pričati, pa spuštavasmo se niz to uže, i svaki put se pretrže. Od gluposti

Da li je film o ženi androidu koju "oslobađa" muškarac (koji je i siluje pride, dok je ona na brodu da bi bila na usluzi njemu)?

A koju reč bi ti upotrebila za postupak gde muškarac spase "život" androidu-ženi koja je pokušala da se uništi (samoubije), pri tome nesebično žrtvujući sopstveni život samo da bi "nju" sačuvao, i za to zauzvrat ne dobije baš ništa, samo poljubac nakon smrti?

Stereotip muškarca viteza i slabe žene-zrtve-princeze kojoj treba spasilac.

Btw, izostavio si silovanje namerno?

jes ti tolko glupa il se samo tako češljaš?

Gdje piše da je astronaut pozitivan lik?
Gdje piše da neko podržava njegove postupke?
Jel shvataš da u svakom filmu postoje likovi koji nisu pozitivni?

A zahvataš li malo duže od svoje površne holivudske manije, pa da još skontaš da pozitivci postoje samo u glupim filmovima?

Nakon toga bi, da imaš imalo mozga, možda razmislila šta je uloga nekog lika u nekom djelu. Npr, možda je neko stereotip ne da bi se taj stereotip propagirao no dekonstruisao?

Jel to moguće da to uđe u tvoju glavicu?

Demonstriraš elementarno nepoznavanje strukture narativa i onoga što pisci rade sa svojim likovima

jbt, jel Raskoljnikov stereotip, pošto mu na čelu piše šta je? Jel Karamazov stereotip? Jel Fjodor pozitivan lik? Ne, Dostojevski je napravio lik Fjodora da bi propagirao ljubitelje piletine.

Daj samobanuj se.

zbog takih ko ova
muški se okreću gejizmu

mene bi sramota bila da me negdje baniraju i da se ipet vratim i radim ISTO

to je elementarna nekultura i nepoštovanje upakirana u feministička sranja

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 14:25:18
Stereotip muškarca viteza i slabe žene-zrtve-princeze kojoj treba spasilac.

Btw, izostavio si silovanje namerno?

Jasno ti je da je ona android za seksualna uživanja, što uključuje razne perverzije tipa silovanja?

I da to pomenuto oslobođenje koje astronaut izvede, od koga se ti toliko gnušaš, prestavlja upravo skidanje njenog ugrađenog softvera za seks, nakon čega ona poludi i samoubije se, pošto nije u stanju da izdrži kompleksne ljudske emocije, za šta nije ni napravljena. Nije pravo ljudsko biće, već mašina, android.

Bata je pokrio odgovor vezan za taj tvoj navodni stereotip viteza, što ti od početka svi zajedno pričamo da je dekonstrukcija, što ti je Boban i opisao do najsitnijih detalja, a što si ti, naravno, potpuno preskočila i dalje vrtiš svoju priču u nedogled.

Dakle, ovo je jedna površna priča, laka za napisati, još lakša za promovisati radi komercijalnosti i popularnosti, ne donosi ništa novo osim stereotipa i površne obrade emocionalnih odnosa među protagonistima? Ok, to sam i mislila. Nije me zainteresovala priča o, gle čudna mi čuda, ženi robotu namenjenom muškom uživanju, kojoj treba spas, koju spasava isti onaj koji ju je silovao i koji, eto, na kraju viteški umire spasavajući svoju princezu. Ako ne znate za bolje od onoga što je površni i jednostrani utisak, ni ja nisam motivisana da gubim vreme na ono što mi ne nudi nikakav intelektualni ili emotivni napredak, spoznaju, efekat  koji se očekuju od umetnosti.

Ništa, bacaj se ti na Gulove preporuke, tamo silovanja i stereotipa uopšte nema, već pršti od emocionalnih odnosa i intelektualnog/emotivnog napretka. Cthulhu R'lyeh.  :|

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 16:02:55
Dakle, ovo je jedna površna priča, laka za napisati, još lakša za promovisati radi komercijalnosti i popularnosti, ne donosi ništa novo osim stereotipa i površne obrade emocionalnih odnosa među protagonistima? Ok, to sam i mislila. Nije me zainteresovala priča o, gle čudna mi čuda, ženi robotu namenjenom muškom uživanju, kojoj treba spas, koju spasava isti onaj koji ju je silovao i koji, eto, na kraju viteški

Jes ti udarena?

Uporno ignorišeš 70% filma. Sramotno je da se uopšte javljaš s tim redukcijama mozga.

Jel Stoja luda kad je izjavila da film može da se tumači kao feministički?

Bojim se da je manje luda od nekih.

Možda nesporazum izaziva to što ne čitam sve komentare.
Uglavnom, vratiću se kada budete argumentovali tvrdnje, a iz diskusije izbacili uvrede. Ne zanima me ni diskusija na ovom jadnom nivou.

Vrati se kad budeš spremna za diskusiju. Nit gledala film, nit rivju dočitala, nit intervjue vidjela, pa jbt sramno, nepristojno i čist bezobrazluk.

Ajd što si poluobrazovana za ovakva pitanja, no sem što nisi potkovana nemaš ni sve potrebne podatke.

Potencijalni razlozi su svi u sferi patološkog

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 16:02:55
nisam motivisana da gubim vreme

Ниси мотивисана да погледаш филм који траје 85 минута, али си мотивисана да ТРИ ДАНА баљезгаш о том филму који те није мотивисао да га погледаш?

ЛОООЛ

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 12:25:50
koji je i siluje pride

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 14:25:18
silovanje

Quote from: Cecilia Payne on 23-03-2018, 16:02:55
silovao

ŽENSKI FETIŠI

"Silovanje"

Vrlo popularan fetiš među ženama je prisilan seks, odnosno želja da budu podređene partneru u krevetu. To uključuje trganje odjeće, držanje ili vezanje ruku, seks na brzaka, na neobičnim mjestima... Ankete su pokazale da čak dvije trećine žena žudi za takvim "prljavim i grubim" seksom.

http://www.cosmopolitan.hr/clanci/seks/zenski-i-muski-fetisi


Maštarije o seksu pod prisilom seksolozi, ali i mnogi mediji postavljaju među deset najčešćih ženskih seksualnih maštarija, jer ženama dozvoljavaju ispunjavanje snova o divljem i razvratnom seksu, a da pri tome ne dožive osećaj stida ili krivice. U želje je najčešće uključen privlačan muškarac koji će s njihovog tela strgnuti odeću, i dok će mu se one opirati on će ih jednostavno uzeti, bez pitanja! Ona će tek s penetracijom početi da oseća uživanje.

http://nadlanu.com/251135/brojne-zene-mastaju-o-nasilnom-seksu-da-li-je-to-normalno/

Quote from: crippled_avenger on 23-03-2018, 04:11:42
lilit, mobiliši dijasporu!

evo rasporeda projekcija u beču


(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180323/a407455bd185afb1328ae1e2e23f0548.jpg)

karte nabavljene, čeka se đurđevdan!  kakve su šanse da dođeš na projekciju?

Quote from: lilit on 24-03-2018, 01:05:41

Quote from: crippled_avenger on 23-03-2018, 04:11:42
lilit, mobiliši dijasporu!

evo rasporeda projekcija u beču


(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180323/a407455bd185afb1328ae1e2e23f0548.jpg)

karte nabavljene, čeka se đurđevdan!  kakve su šanse da dođeš na projekciju?

Vrlo male ali možda jznenadim :)


Sent from my iPhone using Tapatalk

mnogo bi me obradovao.  xremyb

javljaj ako je bilo kakva logistika potrebna. operativac čeka.  xrofl

Хвала анимир дамама и господи.

Надам се да Едерлези не личи на оно срање Her (2013) и да надмашује Maid-droid (2008), леп филм о мушко-женским односима у немогућим ситуацијама.

Ево са ког затрованог извора информисања се напојила некадашња "млада нада СФ сцене"...

http://www.maz.hr/2018/03/18/ederlezi-rising-ovo-nije-ljubavna-prica/

Она је одавде буквално узимала наводе "ауторке", и онда преносила баљезгарију на овај топик, глуматајући да су баљезгарије заправо њене мисли, а не мисли ове "ауторке".
Значи, она није наступила са својим суманутим "тезама", "тврдњама" лажима и осталим глупостима (мада и она тако "мисли"), већ је просипала накнадну, туђу "памет".
Гула је искористила само као штаку.
Иначе, "ауторка" овог фемнацистичко-баљезгарског памфлета на линку горе је Сања Дојкић (познатија као Сања Сиса), чланица тзв. Анархо-синдикалистичке Иницијативе (АСИ), квази-револуционарне групе коју чине деца буржуја са Дедиња.
Сања Дојкић (Сања Сиса) је постала нашој јавности нешто познатија 2010. године, када је била ухапшена заједно са петорицом својих анархо-другова-буржуја.
Тада су били ухапшени због тога што су се играли међународне анархо револуције испред грчке амбасаде.
И наравно, мали београдски "анархо"-буржуји су на мардељи издрукали своју "организацију" и "револуционарну ћелију".
Једно време се за Сању Сису није чуло, а онда је почела да пише плаћеничке текстове за неке антифа-фемнаци хрватске портале, и да пљује све што долази из Србије.
Едерлези Рајзинг је само један "посао" у низу који је Сања Сиса обавила за прљав новац.
Зиста је и тужно и јадно да неко ову морално посрнулу особу, денунцијанта, и наркоманску зависницу Сању Дојкић (Сању Сису) цитира и узима за озбиљно, али од некадашње "младе наде СФ сцене" ( и њене табула раза памети) се ништа паметно није ни могло очекивати.

It's raining men, a opet komentari koje ne čitam. Pametan odgovor na jednostavno pitanje šta nije stereotip nisam dobila.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2F20joav8.jpg&hash=214fcfa0b58c05880b0b5c5988d122255b6f8d7e)

Quote from: Cecilia Payne on 24-03-2018, 08:35:00
Pametan odgovor na jednostavno pitanje šta nije stereotip nisam dobila.

Sterotip nije ono što ti tvrdiš da je stereotip, tj. netačno i površno je jedino tvoje vrljanje sa terminologijom:

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 19:38:11
Podsećam da su stereotipi ipak viđenje realnosti iz perspektive onih koji ne žele ili ne umeju da prodru u suštinu odnosa i događaja, pa realnost opisuju površnim i netačnim ocenama i motivima.

Stereotip je opšti, generički slučaj, dakle može biti i uglavnom jeste beskrajno tačan za većinu slučajeva u stvarnom životu ali je totalno dosadan i bezvezan za prikazivanje, analizu i disekciju, pa je zbog toga sporan u kritičkim osvrtima.


Zato ne treba prepisivati tuđe primedbe koje do kraja ne razumeš i razlačiti ih do beskraja po forumima, već imati svoje koje možeš odbraniti.

A za to, pre svega, treba odgledati film.

Opet nema pametnog odgovora. Još jedan komentar čije sam samo prve tri reči pročitala. Ajmo dalje.

Da promenimo pitanje, možda nešto postignemo: u čemu je/koja je dodata vrednost u odnosu na originalnu priču/podložak za scenario?

sve je stereotip, budalo jedna glupa... ajde idi igraj se negde drugde.

I eto razloga zašto je propao forum, ali i srpski SF. :)

Edit: i nemojte ni slučajno da promovišete ovaj film kao izuzetan. Ne uspevate decenijama da preskočite osnovni stepenik (čast izuzecima, uklonjenim sa ovog mesta). Ni ovaj film ga ne preskače. I nije izuzetan.

ne uspevamo, ne umemo, ne znamo... ok, tako je, kako je, konstatovali smo to odavno, a sad se skini s ovog topika ili ću te ja ukloniti.

Naravno, naravno. Čim nema pameti, imaginacije, čim se osećate nemoćno, ogoljeni, odmah uklanjajte, tucite, demonstrirajte silu.

Vidim, to nasilje jačeg, opstanak moćnijih je dao rezultate u intelektualnom i u duhovnom i kreativnom smislu. Toliko je sve to napredno, da puca od ideja, ljudi, kvaliteta itd.

Nego, čekam još samo da me Meho, čuveni borac za prava žena, edukator u domenu razumevanja mizoginije i pravednik, optuži da sam ja ta koja je destruktivni faktor ovde. Lol.

Da ublažim malo, sigurna sam da se Dimitrije trudio: nisam ponosna što će ovaj film da me i da predstavlja Srbiju (na neki način) na festivalu u Briselu.

Ništa se ne menja. A trebalo bi.

Kako se ne menja? Prvi ozbiljan domaći SF film zasnovan na priči jednog od ljudi koji su pokrenuli čitavu stvar kod nas.

Quote from: Cecilia Payne on 24-03-2018, 08:35:00
It's raining men, a opet komentari koje ne čitam. Pametan odgovor na jednostavno pitanje šta nije stereotip nisam dobila.

odakle tebi uopšte ideja da ti postavljaš pitanja a mi da argumentujemo tvrdnje i diskutujemo?  xrofl

ou contrer, dear rodney

zadaci ozbiljnog neretardiranog kritičara

1. da definiše patrijarha, stereotip i sve ostale pojmove koje koristi
2. da iznese tvrdnju
3. da je argumentuje
4. da ponudi suvisle dokaze za to
5. da joj se neko smiluje da to pročita i odgovori

ali mi nemamo ovo ovdje jer retardinja misli da stvari treba da idu obrnuto

1. ona da lupi nešto
2. ništa ne definiše
3. ništa ne argumentuje
4. traži dokaze protiv svoje papazjanije
5. da neko ozbiljno treba da odgovara na takav bezobrazluk

kakvi zaključci mogu da se izvedu iz ovoga?

1. ili je dotična osoba ozbiljno bolesna
2. ozbiljno glupa
3. ozbiljno ljigavo bezobrazna trolčina
4. neke kombinacije ili čak 3u1

šta raditi povodom toga? Boban neće da ukloni očigledno patološki slučaj, a patološki slučaj očigledno neće da počne da se ponaša normalno. Još ovog linkina vuče za sobom u više inkarnacija, baš ste se našli ono...

Ma ne vuče ga. Zauvek ga je izgubila nakon što ga je prodala da dobije časopis.

Ja sam ovde duže nego ti i ona zajedno. I nikad nisam ni odlazio.

Quote from: Cecilia Payne on 24-03-2018, 11:52:35
nisam ponosna što će ovaj film da me i da predstavlja Srbiju (na neki način) na festivalu u Briselu.

Поносан сам што ће Едерлези Рајзинг да представља Србију, јер је Димитрије све протоколе и програме у филму, као и андроида, обележио бројевима који представљају године везане за србску историју, нарочито за Косово.
Нпр. Нимани 1345 је Немањић 1345, и у том имену 1345 представља годину када се Душан Немањић прогласио (прогласио, а не крунисао) за цара.
Све је то врхунски одрађено, па ће се људима након гледања филма те године урезивати у ум, и терати их да размишљају и о нашој славној историји, нераскидиво повезаној са Косовом, као саставним делом Србије.
Наравно, биће и оних, попут Сање Дојкић (Сање Сисе), којима те године неће дати мира, и подсвесно ће их терати да пишу баљзгарске и ничим утемељене ретардиране памфлете. 
Зато ме радује твоје и Сањасисино сквичање.
Нормални људи добро знају да кад год се ненормални попут тебе и Сање Сисе расквиче и разгракћу у циљу омаловажавања неког или нечег - тај неко или то нешто има огромну вредност, толику јаку да пред њом ненормални сквиче и пене.
Будућност припада нормалнима, а не вама ненормалнима, који би да бришете све што вам се не свиђа и да пишете историју и односе међу људима од неког вашег ненормалног почетка.

Quote from: Onaj stari Sendmen on 24-03-2018, 15:57:55
Zauvek ga je izgubila nakon što ga je prodala da dobije časopis.

Не чуди ме да је љига продала ортака за парче папира, као што ме ни не чуди да је после продала и саму себе, тако што је  човеку, са којим била у свађи, љубила скуте да јој изда то парче папира.
И онда она неком држи придике о кичми, а кичму никад имала није.
Пљуцка наоколо људе и баљезга о повређеном егу, али њој је повређен его кад сам је, уверивши се у њену "стручност", избацио са места коуредника Вашарских, фестивалских и карневалских фантастичних прича.
Стипана, пак, пљуцка од тренутка када је одбио да неке њене радове, мимо свих правила и пропозиција конкурса, уврсти у Мултиверзум.
И таква особа прича о "непотизму" (иако не зна ни шта непотизам значи), а сама је хтела да заобиђе учешће на Стипановом конкурсу, и да буде уврштена у изабаране приче само због познанства, а не због квалитета.
Безкичмењача.

Studentski film od pre šest godina... Sad sam ga otkrio.

https://vimeo.com/45404132

izgleda da su muškarci opsednuti ženama programiranim da ispunjavaju sve njihove zahteve...

isto se može reći za žene :D
samo što muški sve svedu na krevet i sex
a žene na čitav domen ljudskog života

Šta, tebe ne interesuje da imaš zanimljivog sagovornika koji razume šta mu pričaš i može da te informiše o onome što te interesuje, i da ti je na raspolaganju 24h dnevno? I pritom da lepo miriše?

Quote from: mac on 09-04-2018, 17:41:37
Šta, tebe ne interesuje da imaš zanimljivog sagovornika koji razume šta mu pričaš i može da te informiše o onome što te interesuje, i da ti je na raspolaganju 24h dnevno? I pritom da lepo miriše?

al Komi je to i reko, samo je dodo da se odnosi i na žene! :lol:

Quoteizgleda da su muškarci opsednuti ženama programiranim da ispunjavaju sve njihove zahteve...

Svako normalno muško biće starije od 3,5 godina zna da je to naučna fantastika.

Da, ali Komi je liberalan, spominje krevet ali ne i šporet!

Gledam lost prince
Ženske se vežu pred kraljevsku rezidenciju u engleskom početkom 20.st
Oće pravo glasa
A kraljica naglas razmišlja
kako će vam to nesto dobro donijeti

Samo su se zajebale ravnopravnoscu

Vrlo oprečni utisci kritičara cinemafantastique. Dok je jedan dao svih 5 zvezdica, što vrlo retko čine, drugi je dao samo jednu.


http://cinemafantastique.net/BIFFF-ON-STREAM-Ederlezi-Rising.html (http://cinemafantastique.net/BIFFF-ON-STREAM-Ederlezi-Rising.html)

A vidim išta šuplja kao i neke forumasice

Potpuno se slažem. Ne razumem se u motive, ali neka individua pod imenom Damjan Tamjan otvoreno kadi da su autori filma pokušavali da ga potkupe. Svejedno mi je da li jesu ili nisu, ali je podlo.

Moram da priznam da ne razumem do kraja njihove interne zajebancije.
Ali bar nije dosadno. Neprestano stizu novi komentari...

Neprestano stižu novi komentari od jednog te istog šaljivdžije.  :lol: Glavno da se neko zabavlja. :lol:

Da, deluje da se tamo dobro zabavljaju...


http://cinemafantastique.net/Stoya-with-Love.html (http://cinemafantastique.net/Stoya-with-Love.html)

Traiter la femme avec tant d'irrespect et de condescendance est inimaginable.

Ce film traite la femme, cet être divin, comme une vulgaire bête sans âme.


Звучи познато?  :lol:


Индикативно је да се Дaмјан Тамјан појавио тек након што је Мића овде поставио линк.
До тада су била постована само два коментара, писана од стране Quentin Meignant и Alan Deprez.
Али након што је Мића поставио овде линк, на сцену ступа и Дaмјан Тамјан, и креће да "пише" и "пише" и "пише"...

xrofl

Ali D se uvek predstavi kao neki ženski lik. U ovom slučaju sigurno ne bi propustila priliku da se predstavi kao žensko. Damien Tajman je jedan od "hroničara", http://cinemafantastique.net/_Chroniqueurs-46_.html (http://cinemafantastique.net/_Chroniqueurs-46_.html) i tu je odavno, i ima titulu "Rédacteur en chef".

Наравно да сам то видео, Мац.
Видиш ваљда да се зезам (Дамјан)...

Jeste da smo pomalo paranoidni, ali podlo je - podlo. Nadam se da se oko toga slažemo. Tamjan je zlonamerno i prljavo napao film.

Neka francuska budalina...  :lol:

https://twitter.com/TaymansDamien

Rekla sam da film nije svetska klasa i da su u svetu ovakve fabule neemancipovane, nesavremene, patrijarhalne, plemenske i šovinističke. Komentari ne čude.

neki komentari na koje sam naišao...

https://www.rtbf.be/culture/cinema/detail_bifff-debrief-ederlezi-rising-une-fable-insipide-et-machiste-flora-eveno?id=9890707


http://www.lesuricate.org/bifff-2018-jour-9-une-seance-presque-parfaite/


http://www.scifi-universe.com/actualites/16528/bifff-2018-le-guillermo-del-toro-s-day


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: Cecilia Payne on 13-04-2018, 01:25:07
u svetu ovakve fabule neemancipovane, nesavremene, patrijarhalne, plemenske i šovinističke.

xrofl

У ком свету?
У свету безвредности (које ти промовишеш), а који се служи најподмуклијим лажима, и који на наше очи пропада.  :lol:

"Doći će vrijeme kad će ljudi poludjeti, i kad budu vidjeli jednoga koji nije luda kao oni, vikat će na njega "lud si" samo zato što nije lud kao što su oni."

Italijanski kritičari gledali film u Briselu...

http://www.ilcineocchio.it/cinema/recensione-dal-bifff-36-ederlezi-rising-di-lazar-bodroza/

Nije množina, već jednina u kritičarima. Ne služimo se istim manipulacijama svesti kao i SNS.

Jedan je pisao, za sad, ali valjda projekcija nije bila samo za jednog čoveka. Uključimo zdrav razum.

Uključimo ga, indeed.

Glavni glumac je italijan (prezimenom i poreklom) stoga je množina zdravorazumna pretpostavka a ne manipulacija.

ovo je veliki uspjeh ekipe i scenariste

zašto mu kišite na paradi???

jedan ili dva sasvim svejedno

Zato što autori nisu napravili kritički otklon prema sopstvenom delu i neumorno ga reklamiraju i propagiraju određene vrednosti sa kojima svako ima pravo da se ne složi (dakle, niko ne kiši na paradi, u pitanju je, u svetu normalan i dobrodošao, kritički izraz).

Intervju za austrijske novine

https://www.kosmo.at/stoya-in-ederlezi-rising/


Sent from my iPhone using Tapatalk

sta se sve ovdje reklamiralo...
ovo zasluzuje

stigao je i taj dan, a scenarista izdo! :lol:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F2m6l4jd.jpg&hash=f83faf9fb75aded3b09bebb183cb5a64cae7079f)

Lilit, utisci?

evo mene posle projekcije, još uvek uzburkanih osećanja. :)
dimitrije je odradio odličan posao, teta lilit ponosna.  xremyb
kao da je juče bilo (a prošlo je 8 godina) kad je rekao da bi se od ove priče mogao napraviti odličan nisko-budžetni film. sad, posle gledanja, moram da kažem da je osnovni problem ovog filma nizak budžet jer da su imali toma hardija i holivudsku produkciju, ovo bi bio planetarni hit.

ko god je kastovao stoyu, taj je genije. žena je prepametna, kontekstualizuje u sekundi, duhovita. intelligent and liberated. ni imbecil od moderatorke (i njena pitanja) je nije poremetio. stoya, i love you.
arijevski social engineer i kompjuter - odlični!

meni je ovo film o muškarcu, sa svim njegovim vrlinama i manama, potrebama, tripovima, devijacijama i snovima. muškarac je istovremeno i jedina slaba karika. nimani je mogla biti stoya, al i metalni majmun. nimani nije žena + nimani je sve vreme in control. android je tu da da privid normalnosti nesavršenom ljudskom biću.

fascinantno dobro je urađen deo gde vidimo kako i koliko to ljudsko biće gazi sve svoje proklamovane principe i pravila, misleći da to radi iz ljubavi a pjur deluzija je u pitanju. stvarno je scary šta je human sapiens sapiens u stanju da uradi ne uključujući mozak.

naravno, dalo bi se cepidlačiti o fizici & co. ali neću se baviti time. gafove tog tipa imaju i produkcije od nekoliko stotina miliona dolara.
muzika je fenomenalna, vizualizacija takođe, dijalozi prirodni.
ovo jeste veliki iskorak srpskog filma (za razliku od recimo "srpskog filma") i ederlezi rajzingu ću se uvek rado vraćati.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi67.tinypic.com%2Fivwpsg.jpg&hash=f9a67c71c4e09a2d254d709ed8adf2268f0925ae)

 xrofl

Lilit,
Odavno nisam čitao  prikaz ovako od srca pisan, kao tvoj.
Voleo bih da sam ti pravio društvo na projekciji!  :)

 xrofl

Quote from: Cecilia Payne on 22-03-2018, 13:00:36
Trolovanje nije argument, takođe.

:D

Quote from: varvarin on 19-04-2018, 11:22:54
Lilit,
Odavno nisam čitao  prikaz ovako od srca pisan, kao tvoj.
Voleo bih da sam ti pravio društvo na projekciji!  :)

bilo bi super! :)
sala je sinoć bila puna, ljudima se dopao film, mnogo pitanja su postavljali nakon projekcije.
stoya me oborila s nogu.
moram da priznam da sam negde imala i tremu kako će sve da izgleda. neškovićevu priču sam prvi put pročitala pre milion godina, želela sam da je scenario dobar. a nije dobar nego je premašio sva moja očekivanja.
naravno, da je bilo više para, dala bi se tu ubaciti i neka objašnjenja. prvo što mi pada na pamet je šta će nam čovek na tom putovanju? zašto ne poslati androide kad su na tako visokom stupnju razvoja? etc etc.
al ovo je sad sve iz priče: posle bitke, svi generali.
hm, možda bih izbacila i koju scenu seksa, neke su redundant, al stoya je prelepo biće, tako da mi ni to nije preteško palo. :lol:
ja happy.

ederlezi uzeo cineplexx distribution award na festivalu u vijenici.

https://derstandard.at/2000078362345/Slowenischer-Film-Ivan-bei-Lets-CEE-Festival-ausgezeichnet

čestitke!!!

Definitivno film ima nekakvu neuhvatljivu magiju... ono kada šarm nadomešćuje sve nedostatke.

Quote from: lilit on 21-04-2018, 01:07:03
ederlezi uzeo cineplexx distribution award na festivalu u vijenici.

https://derstandard.at/2000078362345/Slowenischer-Film-Ivan-bei-Lets-CEE-Festival-ausgezeichnet

čestitke!!!

Hvala!


Sent from my iPhone using Tapatalk

Evo obrazloženja na engleskom -

"The jury choses EDERLEZI RISING for the Cineplexx Distribution award. In the opinion of the jury, EDERLEZI RISING has the highest potential to be an international box office hit. Both actors deliver a great performance. The topics of artificial intelligence, the search of the world's population for a new place to inhabit as well as the special effects, including the VFX and futuristic look, are intriguing to us. The story is positive, modern and entertaining."




Sent from my iPhone using Tapatalk

To, nadam se znači da ćemo ga videti i u Ušću  :| :| :| :| :| :|

mislim da ću sutra opet na ederlezi, poslednja projekcija na ovom festivalu, ne bi valjalo propustiti. :lol:

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi68.tinypic.com%2F24pb80w.jpg&hash=1f86c8d2093dd76b585ec2c06635443cb6e4347b)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi65.tinypic.com%2F300u24g.jpg&hash=e46c5a59e64c9ea350ed258919536434986f97c6)


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi64.tinypic.com%2F2yvmmv5.jpg&hash=087637f3af31533a1c3061050283889b66e292b0)

Quote from: Meho Krljic on 21-04-2018, 06:45:59
To, nadam se znači da ćemo ga videti i u Ušću  :| :| :| :| :| :|

Nadam se i ja!  :)

Quotemožda bih izbacila i koju scenu seksa, neke su redundant

Bože, ženo, šta ti pada na pamet...

Quote from: Mica Milovanovic on 21-04-2018, 13:24:26
Bože, ženo, šta ti pada na pamet...

nakon nekog vremena i 2x odgledanog filma: - ljudi, vrlo sam srećna što je film ugledao svetlo dana i tu bih se zahvalila prvenstveno dimitriju što je izgurao celu priču.
ovaj trojac dole me oduševio, fini, skromni, lepi, pametni  i razmišljajući ljudi.
ma baš sam happy. jbg, emocije retko prevladaju, al ovde jesu definitivno.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2Fif7mfd.jpg&hash=253ef320e73771cba0c6b76fe16d4371bcaf748c)

Zapravo, reditelj je izgurao celu priču. Dimitrije je opisao patrijarhalni stereotip. Čudna mi čuda. Mada, još jedan lol za fejk, usiljen, nakićen i elita wannabe komentar.

Otkud ti znaš ko je izgurao?
Čudi me da nisi izašla s pretpostavkom da je Stoja odradila žiri...

Stoja je simpatična, a ja nisam mizogina.To su tvoje projektovane pretpostavke. Vizuelni identitet filma je dobar i to je ono što se mahom dopada kritičarima. Ono što im se mahom ne dopada je odnos među likovima i dijalozi.

I ne zanosite se baš svakim osrednjim festivalom.

ma naravno, ništa bez Oskara.
Ja mislim da je film mnogo jači dijaloški nego vizuelno. OK, jeste on superioran vizuelno za srpsku kinematografiju, ali realno, vrednost ovog filma je baš u dijalozima i priči i dubinskoj poenti o nesposobnosti muškarca da se uzdigne iznad stereotipa. Ti bi trebalo da voliš ovaj film, samo to još ne znaš...

Novum je muškarac koji se uzdiže iznad stereotipa. Onaj koji to ne može je svakodnevna pojava u patrijarhatu. Taj odnos svemirski putnik-žena android je trebalo da donese nove spoznaje i saznanja. Nove su i nepoznate okolnosti, ipak. A mi smo dobili Srbe koji lete u nebo - iste, stare, zatucane, koji ljubav zamišljaju kao sado-mazo igrariju, vitez-princeza-koju-treba-spasiti role play, osudu partnera zbog svojih očekivanja, paradigmu nasilja nad ženama, objektivizaciju žene, bavljenje isključivo muškom seksualnošću i to na prvom, najpovršnijem nivou, i nikakvu katarzu. Valjda nam je novum težnja, a ne opis onoga što već svi osećamo i znamo? Ne služi li umetnost spoznavanju sebe, uzdizanju na viši nivo duhovnog i civilizacijskog postojanja?

Saznali smo da muškarac ne može da se uzdigne iznad svog mizoginog viđenja žene. Zamisli. Kakva spoznaja. A pri tom me ta spoznaja ne usrećuje i nemam zašto da volim ovaj film. Lično, ne želim takav ishod i on je mnogo puta dosad prožvakan, pa čak i u serijama Siniše Kovačevića.

Manite se, ljudi. Svako u umetničkom delu otkriva ono što želi da vidi i što je više raznolikih otkrića to je delo veće i vrednije.
Film još nisam gledala, mada po priči koja je poslužila kao osnov ne mogu da zamislim da se mogao svesti do banalnosti koju D. pretpostavlja (takođe bez bačenog oka na film). Priča govori o ljudskoj slobodi (ne ženinoj ili muškarčevoj), jasno i glasno. Teško da bi se na drugačiji način mogla protumačiti, a scenarista mora da bude - ne tup i nesposoban, patrijarhalno zatucan magarac, nego izrazito zlonameran, pa da napravi nešto bitno drugačije. Verovatno bi i pornić na datu temu navodio na razmišljanje.
Samo su pamfleti i druga angažovana umetnost (fuj!) pravljeni da ne dozvole razmišljanje i različite poglede na stvar.
A različiti smo ljudi. Nedavno sam pročitala roman jedne spisateljice i zaključila da ja, verovatno, nisam žensko. Postoje dosta jasni fizičko dokazi da jesam, ali šta su oni kad ne razumem žensku dušu! xrofl
Bez šale: ne volim kad me bilo ko smešta u ''fioku'' i za mene odlučuje šta treba da mislim, osećam, podržavam ect. Ovo poslednje u tvom nastupu nervira, D. Lilitina podrška prijateljima je, ako je i lišena potpune objektivnosti, ipak poštenija. Fascinantno je to što sama nikako ne vidiš da su ''stavovi'' koje iznosiš samo delić jednog programa razmišljanja i ponašanja namenjenog ženama, otprilike kao roze trenerke i cvetne haljine. To je, bre, smišljeno još pre dva veka najmanje. Još su se krinoline nosile kada su žene ''tražile svoja prava'' onako kako ti ovde činiš. Nema tu nikakve originalnosti. Ličnim, zaista ličnim pristupom bi dalje stigla da se nisi uzglobila. Ljuti se koliko želiš...

Pomislih reći će nešto o filmu, a ona se ubacila u mizogini stereotip tračare koja komentariše ljude umesto da priča o idejama. Jel imate vi ovde nekog inteligentnog?

Quote from: Kimura on 28-04-2018, 13:23:38
Ljuti se koliko želiš...

Ignor. Uopšte me ne zanima šta ima da kaže žena koja se zbog prilagođavanja patrijarhatu izjašnjava kao "žena sa muškim mozgom". Damn, zavrtelo mi se u glavi od količine izrečenih gluposti od kojih je najveća optužba za "borbu za ženska prava" onda kada pričam o emancipaciji glavnog junaka. :/

Elem, ovo je ljubavna priča i ja sam svoj komentar fokusirala na taj element filma. Fakat bespolni android koji fakat nije žena je trebalo da otvori mogućnost spoznaje muške seksualnosti koja nije razvijena u odnosu na ženu i njenu patrijarhalnu percepciju. Baš sam radoznala da znam kako bi ona onda izgledala. Ali avaj, autor je požurio da mušku seksualnost opet izgradi na bazi željene (prethodna iskustva i nelečene traume) ili stvarne (mašina je njemu na usluzi) nadmoći nad mašinom koju, u nedostatku nerelacionog polnog identiteta, silom (patrijarhalno) tretira kao ženu. I skrlja se na kraju. Kakva svetska priča. Lol.

Nisam rekla da sam ja žena sa muškim mozgom, nemoj da izvrćeš reči. Mozak nema pol. Bolje razmisli malo o ''glupostima'' koje sam pisala, nisu u zloj nameri napisane. I nisu optužba.
Priču sam, kako rekoh, čitala. Film nisam gledala. A ti?
Priča ne može da bude ljubavna, pošto samo na jednoj strani imamo ljudsko biće. U prvoj sezoni ''Crnog ogledala'' imaš jednostavne odgovore na jednostavna pitanja. Mislim na epizodu u kojoj za ženu prave repliku njenog nastradalog ljubavnika. Ali ta žena živi u svetu, među drugim ljudima, nije u Rozinzon Kruso usamljenosti, tako da ... Aj, da ne gubim vreme, ionako nećeš čitati ni razumeti. xyxy

Čovek bi rekao da si za sve ove godine lutanja ovuda i odrastanja bar naučila da ne gledaš u kristalnu kuglu i ne proričeš nekome nerazumevanje i neznanje? Čisto zato jer to nije argument, a i glupavo je.

Dimitrije je sam rekao da je film ljubavni. Ako ne pratiš diskusiju sa pažnjom, valjda je civilizovano i da ne ulećeš sa uvredama i pogrešnim tvrdnjama?

Naravno da između čoveka i mašine može da se razvije ljubav. Pre svega jer je osećanje ljubavi lični izbor i projekcija na svet. Mene je upravo i interesovala muška seksualnost razvijena u odnosu sa mašinom, van polno-rodnih stereotipnih i patrijarhalnih uloga. Ali izgleda da sami želimo da se skrljamo, umesto da učimo.

nas-rofl

pa ovo boli koliko je ironično, ova količina projekcije se retko viđa.

Quote from:  Cecilia PayneNaravno da između čoveka i mašine može da se razvije ljubav.

naravno da ne može.

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 14:45:20
Mene je upravo i interesovala muška seksualnost razvijena u odnosu sa mašinom, van polno-rodnih stereotipnih i patrijarhalnih uloga. Ali izgleda da sami želimo da se skrljamo, umesto da učimo.

(https://media-cdn.tripadvisor.com/media/photo-s/09/52/bd/49/salata.jpg)

Otužno je kako ovaj forum nikada nije uspeo da izneguje inteligentan i obrazovan podmladak. To je zato što ste u svima videli konkurenciju i pretnju i tako slabi to niste umeli da nosite. Sada imate ove što su u gomili jaki, a kao pojedinci fulaju na svim intelektualnim poljima.

Nije ni čudo što je scenario ovog filma toliko prosečan. Tu smo se svojevoljno zabili. I tu je lilit da vas, u tom mraku, tapše po ramenima.

pišeš besmislene salate od riječi, kojima samo pokazuješ da u životu nisi pročitala ozbiljnu knjigu

realno, brukaš feministkinje, mojne da neko pomisli da ih predstavljaš s ovim nesuvislostima i intelektualnom boranijom

iz šupljeg u prazno, bar jednom mjesečno. ako zaista misliš da niko ne vidi stravične rupčage u tvojoj logici i obrazovanju, samo da ti javim krateri su vidljivi.

Vidimo se u maju

Ko ti je dao dozvolu da mi se obratiš?

Realno, ti si najveća Bobanova greška ovde. U slučaju da se pita zašto polako nestaje u zaborav. Da bi ostao veliki moraš da se okružiš velikima. Ako nemaš muda za to, okruži se nekulturnim, iskompleksiranim, prostačkim, neartikulisanim, glupavim i nasilnim Batama, pa iskaljuj bes na slučajnim prolaznicima i postavljaj nesuvisla pitanja o razlogu propadanja fantastike i foruma. Može i tako, niko ne brani.

Dakle, možda je ad hominem i trolovanje poželjno u tvojoj intelektualno propaloj sredini, Bato. U razgovoru sa mnom samo zvučiš kao prosečna i tupava budala.

Btw, čekamo da i ovaj SNS isprdak Aksentije završi svoj nasilni i debilni esej na temu, pa da žurka idiota na ovoj temi bude kompletna.

Na SF forumu, usred digitalnog doba i ubrzanog razvoja AI i sajber komunikacije, neko tvrdi da je ljubav između mašine i čoveka nemoguća. Jebote, kakva erozija pameti ovde.

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 14:45:20
Ako ne pratiš diskusiju sa pažnjom, valjda je civilizovano i da ne ulećeš sa uvredama i pogrešnim tvrdnjama?

Ако ниси погледала филм, онда је цивилизовано да не улећеш са баљезгаријама и погрешним тврдњама о филму?

Ти, уместо о филму, причаш о томе шта је о филму рекао Димитрије, шта је о филму рекао Гул (Д.ављеница се и за Гулову танку сламку хвата), шта је o филму рекла Сања Дојкић (Сања Сиса), шта је о филму рекла Лилит.

Упорно причаш о причама о филму, а о самом филму ни да бекнеш.

Погледај филм, па се јави.

Док то не урадиш, нико те неће схватити озбиљно и служићеш за спрдњу.

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 14:45:20Ali izgleda da sami želimo da se skrljamo, umesto da učimo.

Милион пута си се скрљала, и ништа ниси научила.
Седам година на Сагити.... а ниси макла од почетка, кад си на Сагиту случајно дошла са неког десетог форума.

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 15:20:34
Otužno je kako ovaj forum nikada nije uspeo da izneguje inteligentan i obrazovan podmladak. To je zato što ste u svima videli konkurenciju i pretnju i tako slabi to niste umeli da nosite. Sada imate ove što su u gomili jaki, a kao pojedinci fulaju na svim intelektualnim poljima.

Žozefina,
što se praviš da si tako fina,
Žozefina,
svi mi znamo šta si i ko si bila,
Žozefina,
zašto se praviš da si mnogo fina,
Žozefina,
kad mi znamo šta si bila.

https://www.youtube.com/watch?v=zwts9043fA0

To bre, Ceci, konačno rečnik i nastup koji ti pristaje. :lol:

A bot ti je bio dobar drugar, zajedno ste proganjali žene po ovom forumu. Never forget.

Quote from: Cecilia Paynepa da žurka idiota na ovoj temi bude kompletna.

nemoj slučajno da si izuzela sebe.

To je rečnik prilagođen tvom intelektualnom i obrazovnom nivou.

Nismo proganjali žene već glupake, možda si zato ušla u izbor, ali ne daj se zavarati - čak ni toliko nisi zanimljiva, večita spamerko tema o kojima nemaš pojma.

Što se SNS isprdka tiče, od njega ste vi napravili štetočinu. Da ste na vreme nastupali civilizovano i normalno, on danas ne bi bio SNS isprdak. Ali kako bi Meho odoleo svojim niskim strastima i želji da drugima konstantno soli pamet pod parolom edukacije? Kada sa nekim diskutuješ, daješ mu prostor za iznošenje stavova. Lepo sam vam rekla - ne komunicirajte sa njim. Još onda.

A ako nemate ništa da kažete o filmu, sada kada smo se sporazumeli vašim vokabularom, ja bih napustila ovu nezanimljivu žurku.

Quote from: Cecilia PayneČovek bi rekao da si za sve ove godine lutanja ovuda i odrastanja bar naučila da ne gledaš u kristalnu kuglu i ne proričeš nekome nerazumevanje i neznanje? Čisto zato jer to nije argument, a i glupavo je.

čao čao xyxy

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 15:55:39
Btw, čekamo da i moj bivši sagitaški partner Aksentije...

fiksd

Ederlezi Rising 2: T&D

Quote from: Pizzobatto on 28-04-2018, 19:15:12
Ederlezi Rising 2: T&D

: Ljubav između 2 mašine je moguća

Quote from: Гражданка Шульц on 28-04-2018, 16:16:38
A bot ti je bio dobar drugar, zajedno ste proganjali žene po ovom forumu.

Својевремено сте и вас две, Јанковићеве ботуље, биле супер ортакиње.
По овом форуму сте заједно прогањале нпр. јадног доктора Гула.
Онда сте се посвађале по први пут, па је пало измирење.
Затим сте се посвађале по други пут, јер је старија ботуља очекивала да млађа ботуља напише неки есеј.
Наравно, млађа ботуља то није урадила, не зато што није хтела, већ зато што за то није способна.
Ипак, писати нешто своје и преписивати са јуесеј форума - није исто.

Quote from: Гражданка Шульц on 28-04-2018, 16:16:38Never forget.

Могу да подсетим и како си ти, дудукице, прогањала на овом форуму једну жену, списатељицу из хрватске, све позивајући се на нека своја истрипована "осетила".
Зато немој да глуматаш жртву.

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 16:25:59
Nismo proganjali žene već glupake

Немој мене да уплићеш у ове твоје прогон приче, јер нисам никог прогањао, нити сам троловао по књижевним темама, као што сте радиле вас две ботуље - ти и твоја бивша ортакиња, дудукица.

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 16:25:59SNS

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 16:25:59SNS

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 16:25:59SNS

Увек кад се у квази опозицији деси неко расуло, и кад лудог Јанковића нагазе "партнери" Ђилас и Јеремић, тад Јанковићева ботуља дође на овој форум да лечи фрустрације и да халуцинира есенес.
Јбт, па није Вучић крив што је луда баба Весна Пешић пре неколико дана изјавила да сви ви из квази опозиције (укључујући и њу) нисте ни за рац.

xrofl

Quote from: Cecilia Payne on 28-04-2018, 16:25:59štetočinu

xrofl

Теби сам уредио твоју најобјављиванију причу Напољу, киша је неуморно прдела и пишала.  :lol:
Да није било мене, ти нит би изменила оне болидне називе улица Бресквица, Марелица, Вишњица и Трешњица, нит би убацила хороричан крај.
Још си се после тих измена пржила како ћеш са таквим хороричним крајем приче (који сам ти сугерисао и који си прихватила) узети Гулу пос'о.  :lol:

Quote from: T2Могу да подсетим и како си ти, дудукице, прогањала на овом форуму једну жену, списатељицу из хрватске, све позивајући се на нека своја истрипована "осетила".

A, ono Divlje srce koje i dan danas citiraš a što je slao/la scallopu slike mrtvačkih sanduka na Mehovoj temi? Uh, moja greška. xrotaeye

Quote from: Аксентије Новаковић on 18-04-2018, 16:00:12

Quote from: scallop on 17-04-2018, 23:11:13
Vest, dobra ili loša, kako za koga: sledeća kontrola pejsmejkera mi je zakazana za 2. maj 2019. U tom ritmu nastavljamo. Zbirka SPIRIDONOVA POTERA ZA NEUHVATLJIVIM ide svojim putem.

Ако постоје такви којима је та вест лоша - онда би требало да се стиде сопствених мисли и жеља.

Yeah. Pozdravi prijateljicu.

isti ste botovi, i ti i D. Uživajte i izmirite se, među vama nema razlike.

nemoj više da mi odgovaraš, ili slobodno udri ako si zaludan, na ignoru si. Ciao i tebi xyxy

Istine radi, niko nikad mi nije "sugerisao" kraj, početak ili sadržaj priče. Niko ih nikada nije uređivao osim Bobana koji je uredio ukupno jednu moju priču (znate li, uopšte, šta se podrazumeva pod uređivanjem teksta i pojmom "sugerisanje"??). Takođe, nikoga nisam "izdala da bih objavila časopis". Sama pišem svoje priče i u Znaku Sagite nisam objavila ženske priče po svom izboru, i po svom izboru i u svojoj organizaciji sam ih objavila u drugom časopisu.

Ne znam šta vam znače te lagarije, ali se potpuno uklapaju u patrijarhalno viđenje žene (kada već o tome pričamo ovde) gde silom i lažima muškarci pokušavaju da se proglase zaslužnim za rad jedne žene koju su kratko poznavali. Zato je bitno da scenariji izgledaju drugačije, jer ovo stanje stvari sada već znamo i nije čudno što je neko tu prepoznao mizoginiju i što u odnosima među junacima ne vidi ništa novo ili zanimljivo, ili bitan uticaj tehnologije i budućnosti na ponašanje junaka. Priznajem, kako su se Srbi pokazali otpornim na bilo kakve promene u ponašanju svih ovih vekova, sasvim je moguće da bi i neki Srbin u svemiru prvo uništio sebe, ali tu se, opet, postavlja pitanje inovativnosti i kreativnosti scenarija. Umetnost imitira stvarnost, ali nije i samo konstatacija stanja. Umetnost nudi i rešenje.

Zaboravila si kako se ponašati kao žena dok smaras  uokolo muske kako da se odnose prema ženama pa čak i na filmskoj traci
Ti si internet trol i buli

Quote from: Cecilia Payne on 29-04-2018, 10:54:02
Ne znam šta vam znače te lagarije, ali se potpuno uklapaju u patrijarhalno viđenje žene (kada već o tome pričamo ovde) gde silom i lažima muškarci pokušavaju da se proglase zaslužnim za rad jedne žene koju su kratko poznavali.

A šta da radimo sa onim ženama kojima svako koga su kratko poznavali u neku ruku maltene bivši frajer?

Kad smo već kod lagarija, taj stav me vrlo podseća na one hvalisave patrijarhalne muškarce što za svaku ženu koju su u prolazu sreli munjevito slažu masne priče kako su ih kresnuli. Iliti, priče s vrha (u ovom slučaju imaginarnog, jer žena je u pitanju) penisa.

Samo izvrnute rodne role. Pa jel to taj feminizam?  :lol:

kripl rulz. :lol:

QuoteBodroza and Vojnov envisioned Stoya starring as Nimani from the beginning, as they were intrigued by her personality and back-story.
"She was conceptually interesting. We knew her interviews, and she is an interesting and influential public figure with columns published in the New York Times, the Guardian and Vice," he says.

http://www.balkaninsight.com/en/article/how-advertising-slaves-made-serbia-s-first-sci-fi-hit-05-04-2018

Lionsgate je na kućnim izdanjima izdao VALERIAN, izdaje nove filmove Mela Gibsona, pa k'o vele da kompletiraju... :)

Arclight Films closes deal for the science fiction romance feature film Ederlezi Rising with Grindstone Entertainment

Leading international sales company Arclight Films has finalized its North American distribution deal for the science fiction romance feature film Ederlezi Rising with Grindstone Entertainment, it was announced today by Arclight Films CEO Gary Hamilton. The Grindstone Entertainment acquisition will be a Lionsgate Home Entertainment release in March 2019.



Producer Jonathan English and Arclight's Ruzanna Kegeyan negotiated the domestic deal with Stan Wertlieb and Ryan Black of Grindstone Entertainment.



"Ederlezi Rising has proven to be an audience charmer both on the festival circuit and in the marketplace," said Hamilton. "We are delighted to be in business with the outstanding Grindstone team again and know that they are going to be great partners on this fun and adventurous film."



Grindstone's Stan Wertlieb and Ryan Black both agreed, "Ederlezi Rising is as original a sci-fi film as we have seen in years.  Artificial intelligence will never be the same."



Ederlezi Rising stars acclaimed actor Sebastian Cavazza (If I Were Someone, Short Circuits) and international adult star Stoya in the pulse pounding science fiction romance set in the near future aboard a pioneering space station championed by the multinational Ederlezi Corporation. Cosmonaut Mllutin, who leads the mission to explore the star system Alpha Centauri, is accompanied by Nimani, a female android programmed to fulfill all his needs and desires.



Arclight Films is handling worldwide rights to the feature and launched sales on the heart racing title at the recent European Film Market in Berlin. The film recently premiered at the International Film Festival Belgrade where it was awarded prizes for Best Actor for Cavazza and Best Actress for Stoya. The director Lazar Bodroza was awarded the best director prize and a Special Recognition from the festival jury. The film unanimously won The Belgrade Victor Award for Best Serbian Film. Ederlezi Rising was also nominated for best European Film at the Brussels International Fantastic Film Festival.



Directed by Lazar Bodroza from the script by Dimitrije Vojnov and story by Zoran Neskovic, the unique romance is produced by Aleksandar Protic, Jonathan English, and the Film Center Serbia.



ABOUT ARCLIGHT FILMS

Arclight Films is one of the world's leading international sales companies for theatrical, television and home entertainment. Arclight Films has sold over 300 motion pictures including the Best Picture Oscar® winner Crash, and Golden Globe® Best Picture Nominee Bobby and Lord of War starring Nicolas Cage, Jared Leto and Ethan Hawke.



Arclight Films additionally encompasses subsidiary labels Darclight Films, the edgy genre-driven division of the company whose films include the worldwide horror hits Wolf Creek, Wolf Creek 2 and action thriller Bait 3D (the highest grossing Australian film in the history of Chinese cinema), and Easternlight, a specialty arm showcasing Asian cinema with the largest film library of any non-Asian-based indie film label. Films sold under the Easternlight banner include the worldwide blockbuster Forbidden Kingdom starring Jackie Chan and Jet Li, 14 Blades starring Donnie Yen, and legendary auteur Chen Kaige's Sacrifice.



The latest additions to Easternlight include Triple Threat starring Celina Jade, Guardians of the Tomb starring Kellen Lutz and Bingbing Li, Snow Girl and The Dark Crystal starring Bingbing Li, Wolf Warrior starring Wu Jing (which opened #1 at the Chinese Box Office, earning more than $32.5M in one weekend), Outcast starring Nicolas Cage, Special Id starring Donnie Yen, and Badges Of Fury.



Some of the latest additions to the Arclight Films' slate include 2016 Official Cannes Directors' Fortnight selection Dog Eat Dog starring Nicolas Cage and Willem Dafoe, directed and written by Paul Schrader, Hotel Mumbai starring Dev Patel and Armie Hammer, First Reformed starring Ethan Hawke and Amanda Seyfried, directed and written by Paul Schrader and an official selection at the 2017 Venice Film Festival, Telluride Film Festival and Toronto International Film Festival, Heather Graham's directorial debut Half Magic, The Confirmation starring Clive Owen and Maria Bello, directed by Academy Award-winner Bob Nelson (Nebraska), 2016 Sundance Official Selection Frank & Lola starring Imogen Poots and Michael Shannon, Predestination starring Ethan Hawke now in release through Sony Pictures, Last Knights starring Clive Owen and Morgan Freeman,  Paper Planes starring Sam Worthington, Shangri-La Suite starring Emily Browning and Luke Grimes, Jungle starring Daniel Radcliffe released in the US October 20th, 2017, and the big budget Chinese co-production Killer 10 to be directed by Phillip Noyce.



Arclight Films maintains a presence at all major motion picture and television festivals and markets with offices in Los Angeles, Sydney, Hong Kong, Beijing and Toronto.

Pa to je fenomenalno. Svaka čast!!!!!!!!!!!

Criple, možeš li da nama koji manje poznajemo showbussines prevedeš šta ovo tačno znači...   :)

tldr: Stižu dolari!

Quote from: Mica Milovanovic on 14-05-2018, 16:54:38
Criple, možeš li da nama koji manje poznajemo showbussines prevedeš šta ovo tačno znači...   :)

pa lionsgate je sada već praktično mini-major studio u holivudskim okvirima. i kad je o bioskopskoj ponudi reč, a kućnom videu naročito. raditi sa njima je velika stvar.

pustiće film u prvom kvartalu iduće godine što najverovatnije znači da će dotle moći da se vidi samo na festivalima.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: mac on 14-05-2018, 17:52:11
tldr: Stižu dolari!

pa ne.
teško da se iko (osim možda producenata... a i oni su već prodali šta su imali prodati Arclightu, verujem) obogatio preko noći od filma. ali ovo će sve da ih expose ostatku sveta malo više nego što je to dosad bio slučaj, a to jeste big thing i može tek da bude dobro. i javlja mi se da će i biti. budućnost je svetla. teamwork.
bravo kripl! :)
(ah, teta lilit je biased as always :lol: :lol:)

Na sajtu festivala (http://ravnoseloff.com/) još nema najave ali mediji pominju da će Ederlezi Rajzing biti prikazivan na Ravno Selo Filmskom Festivalu ove godine, u, jelte Ravnom Selu, između 22. i 25. juna. Ljudski. Laza Ristovski jeste Kripla traumirao kad je bio mali ali sad mu pošteno vraća  :lol:

Eto prilike za narod kome Ravno Selo nije daleko da pogleda film. A i kome je daleko... Ovo je ipak film o putovanju u kosmos!


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ah, kada treba promovisati film nestaju sve etičke i moralne dileme i političko-ideološka neslaganja?

Laza "Vučićev potrčko" Ristovski?

Pa to je carski.  xdrinka

Quote from: Cecilia Payne on 22-05-2018, 23:13:23
Ah, kada treba promovisati film nestaju sve etičke i moralne dileme i političko-ideološka neslaganja?

Laza "Vučićev potrčko" Ristovski?

Pa to je carski.  xdrinka

Primedba sasvim na mestu. Da sam se ja pitao, ne bih dao film ali opet smatram da nemam pravo da svoje ideološke, moralne i profesionalne sukobe prenosim na film u celini. Taj festival je farsa u svakom pogledu. Međutim, ne pitam se samo ja.

U svakom slučaju, ako je neko nestrpljiv da pogleda film, eto prilike.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Evo još nekih kritika napisanih tokom Brisela. Ne znam jezik, pa ne mogu da ocenim ali radiće Google Translate.

http://www.lesuricate.org/bifff-2018-top-flop-notes-de-guillaume-limatola/

Onda ima ova (tri od pet zvezdica) -

"EDERLEZI RISING ★★★★★
In het jaar 2148 is de wereld volledig onderworpen aan kapitalisme. Een idealistische astronaut wordt op
missie gezonden naar een afgelegen planeet. Zijn werkgever heeft echter ook een androïde mee aan boord
gebracht, die volledig werd afgestemd op het psychologisch profiel van de ruimtevaarder. De kunstmatige
verhouding die tussen de cyborg (rol van online pornoster Jessica Stoyadinovich) en de man ontstaat is niet
zonder gevaar wanneer er bij zijn object van begeerte sprake blijkt van emotionele gewaarwording.
Intrigerende SF-fabel met een minimalistisch kader en echo's naar Solaris. Een contemplatieve
gedragsstudie in outer space, die meer vragen oproept dan er beantwoord worden."

http://encinemascope.skynetblogs.be/archive/2018/04/19/coup-d-oeil-sur-le-bifff-2018-8819097.html

http://www.lavisqteam.fr/?p=35194

Holandski

Možda bih i poverovala u to što kažeš, kripl, ali poslednje rečenica opet otkriva da je želja za reklamom veća i jača od lične etike.

Zašto bi iko odavde išao na farsični festival u organizaciji Vučićevog pulena, pa da opet, na ovom mestu, pozivaš na gledanje?

Nema pravo da se proglašava protivnikom sistema onaj ko se u njega sasvim dobro i dobrovoljno uklapa. Ti nemaš pravo da namećeš svoje stavove ostatku ekipe, a ostatak ekipe glasa za Vučića, šta? Bleh.

Što volem ove novokomponovane kritičare

Jednom mi je neko neko da se Imanuel Kant njemačkom vladaru obraćao sa vaše visočanstvo, ekselencijo, moj gospodaru itd. A čitav život je stvorio teoriju koja direktno udara na sve monarhije.

Danas na vladare pljuju, sikću, psuju ih, jebu im po spisku... I apsolutno ništa ne urade.

Zato, slava Kim Džong Unu, živio još sto godina. A živ je i Kim Džong Il, umro nije.

Ko je tebe šta pitao, prcvoljak?

Quote from: Cecilia Payne on 23-05-2018, 18:57:43
Možda bih i poverovala u to što kažeš, kripl, ali poslednje rečenica opet otkriva da je želja za reklamom veća i jača od lične etike.

Zašto bi iko odavde išao na farsični festival u organizaciji Vučićevog pulena, pa da opet, na ovom mestu, pozivaš na gledanje?

Nema pravo da se proglašava protivnikom sistema onaj ko se u njega sasvim dobro i dobrovoljno uklapa. Ti nemaš pravo da namećeš svoje stavove ostatku ekipe, a ostatak ekipe glasa za Vučića, šta? Bleh.

Pozivam na gledanje jer i u nečemu što je loše možemo prepoznati nešto dobro. Za razliku od tebe, ima ljudi koji žele da pogledaju ovaj film i neki od njih dolaze na ovaj topik i možda su nestrpljivi. Smatram da je sasvim u redu da ljudi kojima se gleda odu da gledaju taj film gde god da se daje.

O tome koliko se razumeš u politiku najbolje govori činjenica da pokušavaš da "pretpostaviš" šta su politički stavovi članova ekipe umesto da znaš da je producent filma jedno vreme javno učestvovao u političkom životu i bavio se isključivo time da glasačima predstavi svoj politički program. Neko ko je iole politički opismenjen takve stvari mora da zna tako da, ne znam šta da ti kažem, upitan sam da li ti uopšte znaš i šta Vučić zastupa ili si i protiv njega napamet...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ma prestani da se izgovaraš i opravdavaš maglovitim optužbama i još maglovitijim tvrdnjama koje za cilj imaju da me suptilno omalovaže i diskredituju. Ne pali.

Bottom line: ja znam ko si ti, šta izjavljuješ, koji su ti politički stavovi. Ograda od SNS festivala, makar i ova blaga, koju će videti samo posetioci opskurnog foruma, morala je da se desi pre moje opaske o učestvovanju na festivalu, ako tu ima lične etike i doslednosti sopstvenom političkom identitetu. But, carry on, ko sam ja da ti spočitavam nedostatak lične etike. I drf se združio sa naprednima zarad ličnog benefita i uspeha. Ne iznenađuje nesposobnost stvaralaca (a tako voliš da te zovu?) da se odupru mamcu slave u korist stavova koje su zastupali pre mogućnosti da se proslave.

Btw, ceo taj argument o nenametanju svojih političkih stavova ostatku ekipe pada u vodu, jer je očito da je neko tebi nametnuo svoj, a ti na to pristao. Dobrovoljno.

Quote from: Cecilia Payne on 23-05-2018, 21:03:22
Ko je tebe šta pitao, prcvoljak?

Ko je tebe šta pitao?


Nevjerovatno, još će i Bunjuel da strada jer je snimo pod Frankom, kakve besmislice

Quote from: Cecilia Payne on 23-05-2018, 22:32:05
Ma prestani da se izgovaraš i opravdavaš maglovitim optužbama i još maglovitijim tvrdnjama koje za cilj imaju da me suptilno omalovaže i diskredituju. Ne pali.

Bottom line: ja znam ko si ti, šta izjavljuješ, koji su ti politički stavovi. Ograda od SNS festivala, makar i ova blaga, koju će videti samo posetioci opskurnog foruma, morala je da se desi pre moje opaske o učestvovanju na festivalu, ako tu ima lične etike i doslednosti sopstvenom političkom identitetu. But, carry on, ko sam ja da ti spočitavam nedostatak lične etike. I drf se združio sa naprednima zarad ličnog benefita i uspeha. Ne iznenađuje nesposobnost stvaralaca (a tako voliš da te zovu?) da se odupru mamcu slave u korist stavova koje su zastupali pre mogućnosti da se proslave.

Vidi, proslavio sam se mnogo pre Ederlezi Risinga. Lep uspeh ovog filma jeste prekretnica na mnogo nivoa i za mnoge ljude, ali za mene ponajmanje. Naročito za mene nije prekretnica ili uspeh bilo šta što se može desiti u Ravnom Selu gde ne nameravam da prisustvujem ili učestvujem u bilo kom smislu.

Udostojio sam tvoje lamentacije nekakvom reakcijom samo da bih ti pokazao da je jedna u mnoštvu zamerki koje si iznela zapravo opravdana. Nastavi sa svojom uznemirujućom tiradom sama, ako misliš da je neophodno.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Veći deo uspeha tog filma je hajpovan. Ti si ishajpovao.

Udostojio me? Lol. Poleteo Dimitrije, zato se i razbio o SNS kamen.

Odgovora možeš da udostojiš samo sebe, ja ti ga nisam tražila, selebriti.  :roll: Samo primećujem da nije tačno da na SNS festivalu ne učestvuješ ili ne prisustvuješ u bilo kom smislu, kada se tamo daje film čiji si scenarista. Učestvuješ. I još pozivaš ljude da dođu na festival da pogledaju film. To su već dva smisla učestvovanja.

Pazi, pa mene, nedostojnu i neslavnu, sa prebivalištem u Srbiji, udostojiš odgovora još koji put. Možda ti pukne taj kvazi selebriti balon i napišeš nešto, zapravo, originalno i promišljeno na više nivoa od jednog-dva. Jer nisam bila maliciozna, na pitanje o stereotipu sam, zapravo, želela tvoj odgovor. Ovo o festivalu me ne zanima. Meho je bacio udicu, ja se upecala, ti sebe udostojio odgovora.

Quote from: Cecilia Payne on 23-05-2018, 22:32:05
But, carry on, ko sam ja da ti spočitavam nedostatak lične etike.

Pazi kad si i ovde u pravu. Jer i ti si deo te iste političke kaljuge koju spočitavaš Kriplu, u potpunosti si u nju uključena i uvučena na svaki moguć način, i ti isto kao on, iz ugla bilo koga, možeš imati svoj mali bedni lični interes, i raditi, ako ne za slavu, onda za neki vid benefita i uspeha.

I nemoj misliti da ti je viši cilj svrgavanja Vučića tu bilo kakvo opravdanje, jer je i on poputpuno imaginaran kao Kriplova podrška drugarima na projektu. I sve što bi se moglo prebaciti njemu, može se i tebi, što za pare podžavaš licemera Jankovića, i njegov neostvariv cilj. Popuno nikakve razlike iz ugla običnog birača nema između Jankovića i recimo, Saše Radulovića, ista vrsta egomanijaka koji je možda nekad i imao podršku naroda, a u međuvremenu toliko skrenuo sa tog puta da je podrška takvoj osobi vrsta političke kompromitacije o kojoj uopšte i ne treba diskutovati.

Ja ne dobijam nikakve pare, za borbu za svoje vrednosti nisam plaćena, ne radim ni za kakvog Jankovića.

Vreme je da prestaneš da lažeš. Svaki put kada otvoriš usta slažeš kako bi privukao moju pažnju. To je ogavno i psihotično (potraži pomoć), ne mešaj se u tuđe razgovore malicioznom motivacijom i niskim strastima, loše je po ten.

Koliko vidim ovde nema nikakvog razovora, Kripl je završio sa tobom, a ti uporno psihotično nastavljaš priču sama sa sobom, zato i reagujem. A laži su samo tvoje, volonterko.

U knjižari Znak sagite, u podzemnom prolazu koji spaja Nušićevu i Dom omladine, od sutra po simboličnoj ceni može da se kupi strip Ederlezi Worship koji je izašao crno-belo u Stripoteci. Sada je u koloru, na engleskom, kako je izvorno pravljen.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Dakle, u knjižari Znak sagite imate dva načina da dođete do stripa. Jedan je da ga kupite, drugi je da kupite neku knjigu i dobijete ga na poklon. Požurite, nema ih beskrajno mnogo.

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20180530/208394e8cefd959b5470ce14cb805cb5.jpg)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Sutra od 20h na Art Anima festivalu, Škrba nastupa na panelu posvećenom EDERLEZI RISINGu


Sent from my iPhone using Tapatalk

Intervju dat u Beču

http://m.wienerin.at/home/jetzt/5442618/index.do


Sent from my iPhone using Tapatalk

«Восход Эдерлези»
Режиссер Лазар Бодрожа
Фильм, в котором собрано все лучшее, что дали Балканы современной культуре: порноактриса Стоя, Люблянская школа психоанализа и тоталитарный китч Laibach. Итак, в недалеком будущем мир (точнее, миры — человечество стало активно осваивать космос) принадлежит корпорациям, использующим идеологии в технократическом духе — как системы управления человеческими ресурсами. Главный герой фильма, Милютин, суровый бородач с карикатурным восточноевропейским английским, летит на Альфа Центавра инсталлировать в местную колонию идеи чучхе. В напарницы ему корпорация Ederlezi навязывает сексуального андроида (Стоя), робота нового типа, способного учиться на ошибках — своих и партнера. Дальше начинается чистый Жижек. Недовольный присутствием на корабле постороннего, космонавт из вредности насилует механическую женщину, не включив соответствующий режим ее софта (из этой сцены даже самым отъявленным скептикам станет ясно, что Стоя — великая актриса жанрового кино), а потом узнает о том, что стереть воспоминание об этом из ее памяти невозможно. Испугавшись того, что травма превратит механический объект в субъекта (привет Лакану), Милютин пробует так и сяк вырубить защитные контуры корпорации и добраться до системы управления своей новой подругой (помимо своей воли он влюбляется в робота). Смешной и умный пересказ «Соляриса» — с Крисом Кельвином, начитавшимся Жижека.

colta.ru


Sent from my iPhone using Tapatalk

Evo najave za moskovsku premijeru -

The Moscow screening of "Ederlezi Rising" will be on the 22 June at 20:00 in Karo - 11.October at Noviy Arbat street.


https://karofilm.ru/theatres?id=10&date=22.06.2018



This is site of whole Multiplex chain:


https://karofilm.ru/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ako sam dobro razumeo, neće biti samo jedna projekcija...


Uzgred, već neko vreme mi je u glavi Škrba kako, predveče, zavaljen u fotelji, negde sredinom osamdesetih, čita Birokratiju i uživanje, dok sa tranzistora trešti Laibach, a onda - klik

https://www.youtube.com/watch?v=fuyTaQik7S4

EDERLEZI RISING osvojio Young Critics Award na festivalu Zerkalo
u Ivanovu, rodnom kraju Andreja Tarkovskog, autora sa čijim filmovima često porede naš filn.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Vest o nagradi

https://ivteleradio.ru/video/2018/06/18/ves_spektr_sovremennogo_avtorskogo_kino_otrazilsya_v_zerkale_


Sent from my iPhone using Tapatalk

Šefe oćeš li ti besplatno putovati uz pomoć tog filma?

Ne verujem. Obično idu reditelj i glumci jer su oni najzanimljiviji za festivale.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Kritika iz Rusije

http://seance.ru/blog/ederlezi-rising-review/


Sent from my iPhone using Tapatalk

paša, treba se prebaciti u glumce i redatelje
ne znam što drugo reći

Ako je neko u Zagrebu 3. jula...

http://2018.fantastic-zagreb.com/ederlezi-rising-ljetna-pozornica-tuskanac/

Srbi previše mačo u Jutarnjem listu...

https://www.jutarnji.hr/kultura/film-i-tv/video-ederlezi-rising-pogledali-smo-hvaljeni-srpski-sf-u-kojem-glumi-stoya-americka-pornoglumica-srpskog-podrijetla/7560294/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Dobro, da repostujemo ovo za svaki slučaj:


Dakle, evo mog kratkog utiska o Ederlezi Rising: Prvi je da se stidim što za projekciju juče nisu naplaćivane karte jer to i od mene na neki način pravi grebatora, a ovo je film koji ne mora da vam bude omiljeni bioskopski hit 2018. godine ali cena karte od nula dinara sugeriše kao da nije u pitanju "pravi" bioskopski produkt već, eto, neki ezoterični polueksperimentalni garažni projekat grupice ortaka iz kraja. Što je daleko od istine.
Za film sam već upotrebio atribut "impresivan" jer je ovo zaista, na skoro svakom nivou prosto nezamisliv poduhvat za te neke "naše" uslove. Ederlezi Rising je svakako "mali" naučnofantastični film, na tragu, recimo, Jonesovog Moon ali u produkcijskom smislu nemate utisak da se radi o nečemu što dolazi iz okruženja koje sa ovakvim filmom praktično nema nikakvog iskustva. Fotografija, scenografija, digitalni efekti, montaža, dizajn zvuka i skor su praktično besprekorni i dok sam od nekih članova ekipe već bio navikao da očekujem kvalitet na sasvim sveckom nivou (Mosurović, čija je muzika vaistinu izvanredna, Kljakićeva sa kostimima), Milena Petrović kao glavni montažer je napravila pravi podvig - pogotovo imajući u vidu da je ovo film koji nema dovoljno radnje da dinamično ispuni svojih 90-ak minuta i mora da se oslanja na mnogobrojne "mood" shotove od kojih se mnogi praktično i ponavljaju.
U tom smislu, odmah valja reći i to da je film relativno rečeno "spotovski" režiran, što svakako nije moj najomiljeniji pristup realizaciji bilo kog materijala dužeg od 5-6 minuta. Donekle je to stvar ukusa, naravno, ali mislim da se vidi da Bodroži ovo jeste prvi film, da se vidi da mu nad glavom nije sedeo strog studio sa producentom koji će zahtevati da se stvari popeglaju i dovedu u tročinsku strukturu i koliko je to dobro jer smo dobili neke zaista prvoklasne slike i montaže, toliko i nije dobro jer ponekad te slike i montaže idu predugo, previše se ponavljaju a da opet ne ubacuju film u jasan ritam (ponavljanja i sugestije) već deluju kao dobijanje u vremenu da se dobaci do sat i po trajanja.
Sad, naravno, da li je to "objektivan" problem, ne umem da kažem - meni bi, kao starijem čoveku, svakako odgovarala disciplinovanija pripovedačka tehnika u kojoj bi faze kroz koje Milutin prolazi i transformacije koje Nimani sledstveno trpi bile jasnije odeljene. Sam tekst nema problem - mislim da je napisano dobro, da nema banalnosti i da se tragički luk glavnog junaka u koji je uvučena i druga "osoba" u filmu - rekao bih "protiv svoje volje" ali čitava poenta Stojinog lika je da nema svoju volju - jasno oslikava u tekstu. Ovo je u krajnjoj liniji priča o čovekovom hubrisu i ceni koju za njega plaća a čovek o kome pričamo je iscrtan čvrstim linijama i mada nije "everyman", on je na nivou postavke dovoljno relatabilan. Kada postane jasno da misija na kojoj se nalazi odlazi u kurac, možemo postaviti pitanja tipa "A šta su bre očekivali? Ko još šalje ljude sa očiglednim psihološkim problemima na ovako skupu i dugu misiju?" ali čini mi se da se ovde ispušta iz vida jasna (barem meni) satirička ambicija teksta.
Hoću da kažem, video sam da se u mnogim komentarima dovodi u pitanje smislenost misije koja u startu deluje osuđena na propast (visoka cena, ali jednako visok rizik), kao i ukazuje na to da scenario navodno slavi levičarski totalitarizam, ali film zapravo od starta priprema gledaoca na propast i već je kratko tekstualno objašnjenje na početku kojim se kaže da je kapitalizam toliko ugrožavao planetu da je morao da bude zamenjen socijalizmom očigledno satirički intonirano a sama postavka misije - jedan čovek ide raketnim pogonom do Alfe Kentauri ne bi li tamo "propovedao" severnokorejski Džuče - je  praktično kao početak nekakvog vica kakve smo pričali dok smo još živeli u socijalizmu. "I?", pitali bi onda. "I, ništa, daju mu ženu-robota da može da jebe na putu, da mu ne bude dosadno, al njemu smeta što ona radi sve što on hoće, pa je pokvari i posle plače što je pokvario."
Dobro, nije baš najsmešniji vic svih vremena ali Ederlezi Rising se vrlo pošteno uklapa u aktuelni trend bavljenja ovom vrstom transhumanizma u savremenoj naučnofantastičnoj kinematografiji, televiziji, igrama (She, Westworld, Bladerunner 2049, Detroit: Become Human, NieR: Automata itd.) i prilično ubedljivo ispituje tu osetljivu granicu između kvalitetne mašine koja "intelektualno" razume koncept emocija i u stanju je da ih podražava i kvalitetne mašine čiji su sistemi toliko prefinjeni da se može govoriti o "pravim" emocijama.
Utoliko, da potvrdimo odmah da ovaj film niti jeste niti ikako pokušava da bude "ljubavna priča", on je pre svega pričica o muškoj potrebi da se drugi kontroliše, ali tako da i taj drugi uvidi da je to "dobro", dakle, da, na određenom nivou jeste skoro pa feministička teza. Pogotovo jer film ima tri ženska i samo jedan muški lik i, ponovo sasvim satirično, insistira da je uspeh misije jedino to ako se postigne da se muškarac u koliko-toliko upotrebljivom stanju dopremi do Alfe Kentauri gde će propovedati bajkovitu filozofiju samodovoljnosti, iako je sasvim očigledno da bi najjednostavniji način da se postigne željeni rezultat bio da se na ovakvo putovanje pošalje - samo android. E, sad, baš zato što skript ima ovako naglašeno satirički podtekst (koji se, slažem se, malo zamagli realizacijom koja je vrlo ozbiljna i tek povremeno promakne replika poput "Rekao si 'mi', to je znak da prihvataš Nimani kao ličnost." "Ali, ne zaboravimo da sam ja fetišista, ja mogu od svakog predmeta da napravim ličnost."), stvari koje se tiču astrofizike i koje su očigledno pogrešne/ nedosledne/ neuverljive je sasvim lako progutati. Da je film rađen u ozbiljnijoj produkciji, nije isključeno da bi studio insistirao na doslednijem world buildingu i to bi onda popeglalo ovakve stvari ali ne bih rekao da je to od velikog značaja za suštinu.
Ono što jeste od značaja za suštinu je da Milutin prolazi - velikim delom zbog izolacije i odsustva stvarne "zajednice" koju mu obećavaju na početku filma a na koju bi mogao da reflektuje svoje misli, želje, strahove itd. - kroz proces ne baš tako redak kod, jelte, fetišista, gde se usredsređivanje na predmet požude transformiše u ambiciju da se sa njim ostvari dvosmerni odnos. Ovo su stvari koje smo mogli da čitamo još kod raznih klasika, od Bukovskog pa do, jelte, Nabokova, dakle, jedna humanizacija fetiša, pripisivanje objektu požude volje i zatim nastojanja da se ta volja pridobije.
Ili, jelte, drugim rečima, da od predmeta koji koristite da zadovoljite fantaziju, nastane ličnost koja će imati istu fantaziju. Ovo je tradicionalno u književnosti tragička putanja a Ederlezi Rising čak pomalo prenaglašava Milutinovu žudnju da nešto što je samo hi-tech masturbacija pretvori u humanizovan odnos dve ličnosti time što mu se u usta stavlja ta neka demijurška ambicija ("Stvorio sam život!"). Mislim, ne da je to netačno, samo čak mislim da nije bilo neophodno da se izgovori - dovoljno je jasno da njegova opsesija time da "oslobodi" Nimani ima duboko sebičnu podlogu i druga polovina filma je čak uznemirujuće cinična jer nakon "lepih" fetišističkih fantazija iz prve, slične scene sa Stojinim poziranjem i golotinjom iz druge čitamo kao očiglednu manipulaciju.
Ovo i jeste jedna od najpotentnijih tačaka same priče - svi se slažu da je muškarac u funkcionalnom stanju presudan za uspeh misije (praktično sažetak kolonizatorskog tropa o odvažnom mužjaku koji putuje, pronalazi, osvaja, pokorava i transformiše) i čitav narativ oko žrtvovanja androidkinje (eh, ginoida?) je, sasvim očigledno, manipulativan i utilitaran i u njemu Nimani učestvuje u potpunosti. Ali ne svojom voljom, jer do finala filma ništa ne sugeriše da je ona ima - ovo i jeste tragički element finala gde se muškarac u fullu whiteknightuje postupajući sasvim po planu korporacije, trudeći se da "spase" "požrtvovanu" ženu iako svi znamo da je upravo ovo svrha njenog "samožrtvovanja" - uklanjanje disrupcije iz okruženja i davanje muškarcu osećaja svrhovitosti.
Naravno, plan malo ode ukuras na kraju i ispostavlja se da nije bio dobar jer je korporacija potcenila do koje će mere Milutin odjuriti u white knight smeru ali ovo je konzistentno sa, ponavljam, do satire apsurdnim originalnim planom o slanju blesavog muškarca u kosmos da obavi osetljiv posao i pravilno uokviruje narativ o svetu kojim vladaju, navodno benevolentne socijalističke korporacije čiji je modus operandi socijalni inženjering sasvim distopijskog nivoa.
S druge srtrane, tragički kraj ima i taj finalni poljubac koji sugeriše i da je Nimani zaista postala "nešto više" od puke alatke ali meni se dopalo što ovo ostaje sasvim svedeno, bez "obrazloženja" da li je Milutinov plan actually, kao, ipak uspeo, je li on uprkos svemu što smo do tog momenta videli "proizveo" ličnost, da li je ovo samo naučeno ponašanje androidkinje koja zaokružuje scenu jer shvata kako bi ona trebalo da izgleda, ili nešto treće...
U svakom slučaju, bodrijarovski objekt sa svojim strategijama zavođenja je uvek bio u dobroj meri baziran na lakanovštini i kjerkegorovštini i Cripple je, mislim, solidno očešao ovu tematiku u scenariju postavljajući protagoniste u jasne situacije sa jasnim tezama i poentama. Ne nužno inovativnim, naravno, ali s druge strane, ne postoji baš mnogo naučnofantastičnih filmova koji se na ovaj način bave ovakvom temom i u tom smislu je Ederlezi Rising sasvim esencijalan. Voleo bih da je režija te scene povezala na jedan, kako rekoh gore, disciplinovaniji način i možda bi Ederlezi Rising sa čvršćom producentskom rukom bio efikasnije ispričana priča. Ali to je sad what if...
Ako na nešto imam vidnu zamerku, na nivou osnovnih činilaca filma to je gluma Sebastijana Kavace. Čovek je izvanredno atraktivan, tu nemam prigovora, moja žena je balavila u bioskopu za sve pare, ali, kako je i Gul primetio u svom osvrtu, njegova isporuka teksta je neprihvatljivo nepromenljiva tokom čitavog filma. Ovo je ipak priča o čoveku koji prolazi kroz grdne promene i iskušenja a njegov govor je sve vreme kao da snima tekst za trejler kojim se film najavljuje. ABN je, takođe, s pravom ukazao na dikciju koja može da bude problem, ali mislim da je koren problema u isuviše ravnom deliveryju koji ne ukazuje na nijanse u tekstu i mnoge postojeće suptilne dvosmislice uspeva da prikrije. Stoja nije neka glumica koju bismo sutra gledali kako prima nagradu Žanka Stokić, ali ona - možda paradoksalno - deluje možda ne prirodnije ali udobnije dok izgovara svoj tekst i ima varijacije u dinamici, intonaciji i volumenu. Naravno, njoj pomaže što je robot pa ne mora da deluje prirodno, ali zato je Kavaca morao da bude malo više pritisnut da glumi umesto da se vozi na skejtbordu harizme.

Enivej, kako je to već primećeno, ovaj film pre svega na najpovršnijem nivou izgleda i čuje se kao nešto što nas nije blam da gledamo pa i da povedemo nekog sa sobom. Ima probleme - od tog glavnog glumca i njegovog deliveryja, preko astrofizike, pa do spotovskog premošćavanja predugačkih deonica i gomile scena koje nemaju "značenje" već samo atmosferu - ali ima i izvrsne produkcijske kvalitete (scenografiju, montažu, zvuk, muziku, efekte) i intrigantan, pošten tekst sa solidno smelim ubadanjem muškaraca gde su najtanji i ukazivanjem kako je teško izmestiti se iz uloge predvodnika-spasitelja-osvajača, čak i kada vam se eksplicitno kaže da ste manipulisani. Mislim, respekt za to.

Fale linkovi ka 3 ruske kritike

Bolje da nisi kopirao ovaj prilično blamantni i nategnuti tekst o filmu, Meho.

Pri tom, nije u pitanju "uloga" osvajača, zaštitnika i viteza, već zabluda (poslednja rečenica). Koristio si eufemizme svuda gde si mogao, zloupotrebio ime feminizma, demantovao samog autora, a u odgovor na tvoju (obrisanu) tvrdnju da misliš kako u filmu vidim ono što želim a da film nisam gledala, dovoljna mi je i mac-ova izjava (takođe obrisana) koji vidi isto što i ja (plus mnoge recenzije filma, uključujući i feminističke).

Jedno je kritika patrijarhalnog stereotipa, a drugo je prikaz patrijarhalnog muškarca čija se patrijarhalnost prikazuje kao plemenita žrtva za ljubav i herojstvo. Scenario prikazuje ovu drugu situaciju i nema govora o feminizmu, te mu ne koristi ime in vain.

Pa... ne znam kako da dalje raspravljamo. Ja sam dao svoje mišljenje i obrazložio zašto tako mislim pozivajući se na postojeći sadržaj u filmu a ti bi da pričaš o svojoj interpretaciji tuđih interpretacija, bez gledanja filma. To baš nije neka rasprava.

I ti pretpostavljaš da ja nisam gledala film.

Puštam vas da vidim koliko dugo će to da vam bude argument u nedostatku pravih argumenata.

Ne raspravljamo i dalje. Komentari su obrisani pa sam napisala digest verziju prethodnih komentara uz poruku tebi da ne maštaš feminizam tamo gde ga nema. Naprotiv.

Pa, pretpostavljam da nisi gledala jer te nisam video na projekciji, plus insistiraš da je film "prikaz patrijarhalnog muškarca čija se patrijarhalnost prikazuje kao plemenita žrtva za ljubav i herojstvo" što je sasvim suprotno onome što se vidi u filmu.

Čekaj, sada tvrdiš apsolutnu istinu ("vidi se u filmu"), a pre jednog posta si tvrdio da je ono što si napisao u prikazu samo tvoja interpretacija? Znala sam da se okorišćavaš svojim "autoritetom" ovde da nametneš stav.

Što se tebe tiče, film sam mogla da gledam i u Briselu.

Ne, bre, ne tvrdim "apsolutnu istinu" nego ukazujem da ne razumem raspravu o nečemu što je jedan učesnik video a drugi nije ni pogledao. Da su oboje to videli, pa da se raspravlja o interpretacijama, ali izgleda da nisu pa je rasprava, čini se, besciljna.

Dakle, ne vidi se u filmu, već ti vidiš u filmu. I samo ti.

Pa, ja teško da mogu da pričam u tuđe ime. Dao sam svoje viđenje, izložio argumentaciju za njega. Da li se ti baviš time? Ne, nego kažeš "drugi to drugačije vide". Poštujem, ali o čemu mi tu da raspravljamo kad ti nisi "drugi"?

A, bre, Meho, utuli već jednom. Ostavi nas da uživamo u sveže obnovljenom Tinypicom.

Ni ja nisam video plemenitu žrtvu. Protagonista je budala bio, i budala ostao do smrti. Robot miluje budalino mrtvo telo, jer ne zna šta bi drugo s budalom.

Svoju argumentaciju sam odavno izložila.
Ovom prilikom bavim se opovrgavanjem tvoje argumentacije što je, u slučaju da nisi čuo, legitimno polazište u diskusiji. Konkretno: opovrgavam tvoj stav da film ima feminističku podlogu.

I naravno da sam ja "drugi".

Nisi drugi u smislu "drugi gledalac filma". Ti polaziš od tuđe interpretacije i na nju daješ svoju, dakle udaljena si jedan stepen više od dela o kome raspravljamo, pa je zato rasprava ovakva - prilično nemušta.

Prostije: ja kažem da u filmu ima to i to i da značenje toga može biti to i to zbog ovoga i ovoga. Ti ne kažeš "u filmu nema to" ili "značenje ne može da bude to jer to i to" nego u suštini kažeš "ono što sam ja pročitala o filmu ne pominje takvu interpretaciju". Što nije netačan iskaz ali šta tu sa njim čovek da polemiše?
I izvinjavam se Skalopu.

Meho, nedostaje ti elementarni senzibilitet sa samokorekciju ličnog stava. Stradaćeš na Termopilima filma EDERLEZI RISING verujući da braniš Kripla, a to uopšte nije tačno. Da li je film feministički? Nije. Da li je antifeministički? Nije. Da li sadrži osnovne elemente stereotipa? Sadrži jer nema dela kome se ne može prikačiti stereotip. Sve zajedno, naš prijatelj Kripl je izgurao do filma jednu priču za koju je pre deset godina napisao da vredi niskobudžetnog filma. I, to je podvig. Sve ostalo je nepotrebno drndati. Da li je izašao iz ideje priče? Jeste. Da li su sa filmom napravili ustupke eventualnoj komercijalizaciji? Jesu. Da li su napravili gaf sa besplatnom projekcijom? Jesu. Pusti veo zaborava da padne i svima će da bude lakše.

Ja nisam ni napisao da je film feministički već ovo:

Quoteda potvrdimo odmah da ovaj film niti jeste niti ikako pokušava da bude "ljubavna priča", on je pre svega pričica o muškoj potrebi da se drugi kontroliše, ali tako da i taj drugi uvidi da je to "dobro", dakle, da, na određenom nivou jeste skoro pa feministička teza.

A naravno da sadrži elemente stereotipa, no ja pokušavam da argumentujem da sa njima polemiše a ne da ih samo eksploatiše. E, sad, možda sam ja u krivu ali rasprava nekog ko film nije gledao sa nekim ko jeste o tome kako se interpretira ovaj ili onaj element filma ispada blesavo.

Quote from: Meho Krljic on 12-07-2018, 11:24:17E, sad, možda sam ja u krivu ali rasprava nekog ko film nije gledao sa nekim ko jeste o tome kako se interpretira ovaj ili onaj element filma ispada blesavo.

Naravno da ispada blesavo. Zašto uopšte raspravljaš, pa još toliko dugo, kad već i sam smatraš da je rasprava besmislena?

Pa, valjda imam refleks da kada me neko oslovi i razgovara sa mnom, ja krenem da razgovaram s njim.

Razgovor gledaoca i ne-gledaoca filma dođe kao ''ljubav'' između čoveka i androida.  xrofl

Svakako. "Robot miluje budalino mrtvo telo" jer ne zna šta bi drugo. Slušate li vi sebe i svoje argumente?

Takođe, formulacija "skoro po feministička teza" je smešna. Šta to uopšte znači? Ili je feministička ili
nije.

Ne upinjite se toliko. Grešite u elementarnoj logici dokazivanja tvrdnje.

Šta je problem s tim što sam napisao?

Quote from: Cecilia Payne on 12-07-2018, 13:18:07
Takođe, formulacija "skoro po feministička teza" je smešna. Šta to uopšte znači? Ili je feministička ili
nije.

Pa, nije da feminizam ima samo jednu školu - naprotiv, vrlo je razgranat sa mnogim frakcijama koje su često jedna drugoj suprotstavljene - a nije ni da sam ja akademik sa autoritetom na tom polju pa otud ovakva formulacija koja deluje ispravno.

Quote from: mac on 12-07-2018, 13:21:50
Šta je problem s tim što sam napisao?

Problem je što je opisana slika enciklopedijski primer stokholmskog sindroma (kojem su mnoge zlostavljane žene sklone), a pri tom je u pitanju i stereotip "bolne ljubavi" tj. patrijarhalne teze "da sve prave su ljubavi tužne", te da ovo beše jedna tužna i prava ljubav za koju se on žrtvovao njoj, nezahvalnoj.

Naravno, neću da ulazim u tvoju argumentaciju neuspešnom definicijom ("neko nešto radi jer ne zna šta bi drugo"), koja pretpostavlja potpuni nedostatak svesti ili motivacije ili bar elementarne analize situacije u junakinje.

@Meho

Postojanje različitih pravaca u feminizmu ne opovrgava moju tvrdnju da ne postoji "skoro pa feministički" stav. Ili jeste ili nije, po bilo kojoj školi feminizma.

Quote from: mac on 12-07-2018, 13:21:50
Šta je problem s tim što sam napisao?

Tvoj napis je na mestu. Zato ga i ne komentarišu.

Quote from: Cecilia Payne on 12-07-2018, 13:42:10


Postojanje različitih pravaca u feminizmu ne opovrgava moju tvrdnju da ne postoji "skoro pa feministički" stav. Ili jeste ili nije, po bilo kojoj školi feminizma.

Ne slažem se ali nije da je to bitno za ovu priču. Ta rečenica je mogla da bude i "miriše po feminizmu", "podseća na feminizam" ili bilo šta drugo što ukazuje da se ne radi o akademskoj utemeljenosti nego o tonu koji naginje jednom načinu feminističkog razmišljanja.

"Skoro pa" nema isto značenje kao i "naginje ka".

Meni je jasno da si želeo da se očešeš o feminizam, kada njegovo postojanje u filmu već nisi mogao transparentno da dokažeš, ali je to smešan pokušaj pravljenja dimne zavese.

Stokholmski sindrom nema nikakve veze s ovim filmom. Imamo jednog čoveka i jednog robota. Ako je neko "zatočenik" onda to može biti samo čovek, a ne robot, koji nema osećanje "zatočenosti" da bi bio zatočenik. Ti i dalje misliš da je ovo priča o muškarcu i ženi. Ne, ovo je priča o muškarcu budali. Nema žene.

Ovo što Mac kaže je značajno imati na umu.

Quote from: Cecilia Payne on 12-07-2018, 14:16:34
"Skoro pa" nema isto značenje kao i "naginje ka".

Meni je jasno da si želeo da se očešeš o feminizam, kada njegovo postojanje u filmu već nisi mogao transparentno da dokažeš, ali je to smešan pokušaj pravljenja dimne zavese.

Nisam ni pokušavao da dokažem da je ovo feministički film, zašto o tome polemišemo? Napisao sam da je jedan element filma skoro pa feministička teza.

U, pa ovo je sjajno.

Jedan tvrdi da nema žene u filmu (ima je, makar i kao simbola žene, naravno), a ovaj što podržava ovog prvog tvrdi da postoje delovi filma koji su "skoro pa feministički". Iako tvrde da u filmu nema žena. To što je odrednica ženskog identiteta u vezi sa muškarcem razlog nastajanja feminizma, ne interesuje ni jednog ni drugog. Film je feministički, iako je o muškarcu budali. Jer sve ima veze sa muškarcima, zar ne? Čak i feminizam. Damn. Upravo ste na najbolji mogući način potvrdili moju tezu o patrijarhalnosti scenarija. I o vašoj, btw.

 :shock:

Šta?

Quote from: Kimura on 12-07-2018, 12:56:39
Razgovor gledaoca i ne-gledaoca filma dođe kao ''ljubav'' između čoveka i androida.  xrofl

Ima i gore.
Jednom je Ratko Radunović, pisac iz Crne gore, ispričao kako je  u nekim  novinama imao nedeljnu kolumnu - da napiše prikaz ponekog laganijeg romana. Posle dva-tri romana dosadilo mu to, i onda napiše prikaz izmišljenog romana od izmišljenog pisca, i usput nagrdi pisca, kako loše piše.
Međutim, javila su se dva ili tri čitaoca da polemišu s Radunovićem: Kako nije razumeo roman, i nije shvatio šta je pisac hteo da kaže...

#nijesedesilo

Quote from: Meho Krljic on 12-07-2018, 15:28:16
:shock:

Šta?

Feminizam ne smatra da je muškarac budala.
Feminizam je nastao i kao deo nastojanja da se ženski identitet odvoji od vezanosti za muškarca.
Therefore - film u kom je muškarac budala, a žena nema, nema ni zrnce feminizma u sebi.

Ali zar se ovde ne odvaja identitet žene od muškarca?

Mislim, muškarac pokušava da stvori, kako on kaže, život, odnosno od robota ženu, ali vidi da to ne ide baš kako je zamislio.

Mislim, ja ništa ne znam o feminizmu, ali meni ova tvoja druga rečenica deluje kao jedna od tema ovog filma.

Ne pokušava da stvori "ženu" od robota, nego "biće" oslobođeno svog programa. I dalje nema žene.

@tomat
Problem je upravo u tome što je muškarac taj koji "stvara" (iliti "oslobađa") ženu. Njen identitet je opet vezan za muškarca, jer on ju je stvorio i oslobodio. On zna šta njoj treba i ko ona mora da bude. To je suština patrijarhata (upisana još u priču o Adamu i Evi).

Naime, žena je sasvim sposobna da oslobodi sebe i izgradi identitet koji ni na koji način nije vezan za muškarca (imajte na umu da ne govorimo sad o ljubavnim vezama). I to je osnovna pretpostavka svakog pravca u feminizmu: ženi ne treba muškarac da bi ona bila žena.

Sad smo došli do suštine i glavnog razloga zašto je scenario stereotipan i patrijarhalan.

@mac
Kao što rekoh, ima patrijarhalne simbolike. Android je simbol ženskog pola.

Kome je simbol? Gledaocima? Ja sam gledalac, i meni nije simbol. Robot je robot, a žena je žena.

Quote from: Cecilia Payne on 12-07-2018, 16:46:10
@tomat
Problem je upravo u tome što je muškarac taj koji "stvara" (iliti "oslobađa") ženu. Njen identitet je opet vezan za muškarca, jer on ju je stvorio i oslobodio. On zna šta njoj treba i ko ona mora da bude. To je suština patrijarhata (upisana još u priču o Adamu i Evi).

Naime, žena je sasvim sposobna da oslobodi sebe i izgradi identitet koji ni na koji način nije vezan za muškarca (imajte na umu da ne govorimo sad o ljubavnim vezama). I to je osnovna pretpostavka svakog pravca u feminizmu: ženi ne treba muškarac da bi ona bila žena.

Sad smo došli do suštine i glavnog razloga zašto je scenario stereotipan i patrijarhalan.

WTF? Film je upravo satirična kritika ovoga. Kao što sam i napisao.

Vas dvoje se u dubini duše potpuno slažete i dramski momenat je bio potreban da biste se prepoznali. xukliam

@Meho

Satiru vidiš samo ti. Kao i feminizam.

Ja vidim afirmaciju patrijarhalnog izražaja. I sam Dimitrije reče da je u pitanju "ljubavna priča". Kakva, bre, crna ljubav u zlostavljačkom odnosu?? I kakva ljubav u kojoj jedna strana kontroliše ili manipuliše drugu? Pogrešna i štetna predstava ljubavi. Široko prihvaćena, doduše. Otud i toliko zlostavljanja žena naokolo.

Ali kako ti išta "vidiš" kad nisi gledala film???

Da jesi, pa da kažeš "film afirmiše patrijarhalni sadržaj" pa da pitamo a kako to, kako ti tumačiš ovu ili onu scenu, pa ajde, naravno da svako može neke stvari da vidi na svoj način i ne može da mu se nameće jedno jedino čitanje. Ali ovo je stvarno apsurdno, ovako insistirati (mesecima) da film afirmiše patrijarhat, a na neviđeno.

Quote from: Cecilia Payne on 12-07-2018, 16:46:10
I to je osnovna pretpostavka svakog pravca u feminizmu: ženi ne treba muškarac da bi ona bila žena.

nelupaj

Ah, vratili smo se starom argumentu.

Ne kažem to samo ja (dok samo ti vidiš satiru i feminizam) i komentarišem Dimitrijevu izjavu da je u pitanju "ljubavna priča".

Ljubavna priča ili satira patrijarhata? Odlučite se. Ne može ljubavna priča da najednom postane satira kada dobije kritiku zbog afirmacije patrijarhalnog stereotipa. Mislim, može, ali lažete sebe, a ne mene (i druge).

Prvo, ta "kritika" je upitna jer dolazi od strane nekog ko nije video film i ima predubeđenje.

Drugo, ja ne znam to za ljubavnu priču, niti sam ja to igde napisao, niti su kritike koje sam ja čitao to pominjale. Ako pogledaš film vidiš masu satiričnih elemenata već na površnom nivou (neke sam pomenuo) i stvarno je malo uvredljivo za autore filma pripisivati im tako nizak nivo angažovanosti (da su hteli da snime "ljubavnu priču" ili nekakvu komercijalnu viš fulfilment fantaziju za mužjake) pa još na neviđeno.

Cenim da je Dimitrije svojom izjavom samo hteo da navede i gledaoce nenamernike da gledaju film. Gde je on to rekao?

To je rečeno za Šekspirovu komediju "Ukrućena goropad".

Pitajte Dimitrija gde je to rekao. Meni je zanimljivo kako on sad o tome ćuti, pa me zanima da li će priznati.

Ako vam ne odgovori on, naći ću ja gde je rekao.

Možemo da nađemo 1000 opravdanja sad u vezi sa tim zašto je to rekao, ali svako je šuplje. Autor vam je rekao o čemu je scenario, a vi ste toliko nadogradili na scenario da sada morate da smišljate izgovore za Dimitrijevu izjavu. Lejm.

Pa, mislim, nije valjda izjava autora nekog dela o tom delu važnija od iskustva samog dela???

Misliš - tvog iskustva samog dela?

Meho, dok misliš, daj nam jednu rečenicu bez negacije.

Quote from: Meho Krljic on 12-07-2018, 19:11:52
Ako pogledaš film vidiš masu satiričnih elemenata već na površnom nivou (neke sam pomenuo) i stvarno je malo uvredljivo za autore filma pripisivati im tako nizak nivo angažovanosti (da su hteli da snime "ljubavnu priču" ili nekakvu komercijalnu viš fulfilment fantaziju za mužjake) pa još na neviđeno.

+1

Na ohridskom filmskom festivalu EDERLEZI RISING ide 21. jula. Pa ako se neko zatekne tamo...

Posle Brisela, overavamo i Siđes, pa praktično možemo da kažemo da smo u duhu nesvrstanosti bili na oba najvažnija evropska žanrovska festivala -

"Noves Visions

The Noves Visions section will present a selection of films exploring new narrative channels, with a strong European presence, as in the case of Adam Sedlák's Domestique; Lazar Bodroza's Ederlezi Rising; Pavel Khvaleev's Involution; Tilman Singer's Luz or The Invocation of Enver Simaku, by the director from Alicante, Spain, Marco Lledó Escartín. Arriving from Brazil is O clube dos canibais, by Guto Parente. Asia will also play an outstanding role  in this section, with films like the Japanese One Cut of the Dead, by Shinichiro Ueda; the Filipino Season of the Devil, by Lav Diaz and the co-production between Thailand, Hong Kong and Japan, Ten Years Thailand, jointly directed by Apichatpong Weerasethakul, Aditya Assarat, Wisit Sasanatieng and Chulayarnnon Siriphol."




Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: Meho Krljic on 11-07-2018, 16:11:37
whiteknightuje

Quote from: Meho Krljic on 11-07-2018, 16:11:37white knight

Ни овде ниси могао да се уздршиш од стропоштавања у своје идеолошке јендеке, па кад већ ниси могао квалитативно да повежеш овај филм са феминизмом, а онда хајде у рукавицама да пљуцкаш по белим витешким култовима.

На твоју жалост, Срби и целокупна Бела раса се не стиде својих витешких култова, већ се њима поносе.
Нисмо ми Срби криви, нити је Бела раса крива што твоје чамуге немају своје витешке култове, и што твоје чамуге не познају култ витешког жртвовања за узвишене идеале, јер, као што је добро познато, твоје чамуге би зарад сопствене меланинске гузице продали рођену децу и жену.

Galski poglavari su takođe prodavali svoje ljude u roblje Rimljanima u zamenu za vino u doba kad se u Galiji znalo samo za pivo.

Sad si mu pokazao!


Evo, da dodam. U SAD je svoja plemena prodao i prouzrokovao Trail of Tears - Indijanac. Džukele nemaju naciju.

Ako se neko zatekne 6. avgusta u Herceg Novom, film ide u ponoćnom terminu u bioskopu Park.

13. avgusta u Vrnjačkoj Banji, kao drugi film na otvaranju Festivala filmskog scenarija ide EDERLEZI RISING. Pa eto, ko se nađe u kraju...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Za ekipu iz Novog Sada i okoline, prva meč lopta, projekcija na Karlovci Film Festivalu u Sremskim Karlovcima. 18. avgust u 21h.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Čuveni Dragan Živadinov živopisao EDERLEZI -

https://www.portalplus.si/mobile/2853/logos-ena


Sent from my iPhone using Tapatalk

Za sve one iz Sombora ili iz blizine Sombora - stiže EDERLEZI RISING

http://www.antrfile.com/vesti/festival-sombor-kc-laza-kostic-filmski-festival-porodica-naroda-u-somboru/



Sent from my iPhone using Tapatalk

Za narod u Nišu, projekcija na Filmskim susretima -

https://www.filmskisusreti.rs/program/30-ederlezi-rising

Reakcija na projekciju u Londonu -

https://www.dmovies.org/2018/10/07/ederlezi-rising/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Pa, vrlo pozitivno! I, heh, heh, "Malutin".  :lol:

Reakcija sa Sitgesa gde su bile dve rasprodate projekcije -

https://www.findelahistoria.com/2018/10/ederlezi-rising-vista-en-sitges-2018/amp/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=ederlezi-rising-vista-en-sitges-2018


Sent from my iPhone using Tapatalk

pa bre ne verujem da nisi otišao u sićiz, nema lepšeg grada u celoj katalonji.

Film je mnogo lepši i dublji nego što ga scenarista ovde predstavlja (mnogo bliži izvoru, kratkoj priči Zorana Neškovića), tako da nemojte slušati razgovore i utiske, nego idite na projekciju kada bude prilika. Suština ljubav=sloboda je pogođena. O sporednim momentima u priči bi se moglo raspravljati, ali oni su ipak sporedni. Poruka je bolje promišljena, pa i kudikamo čovečnija nego kod EX MACHINA, na primer.
Stoya ume da glumi, Sebastijan više paradira, ali je i on prihvatljiv.
Ne davi nas sa erotikom, mada film nije za sitnu decu. Stoya je uglavnom golišava, ali to dođe nekako nenapadno, andriodski, nimalo lascivno. Bar meni.

E ovaj Italijan ga je vala analizirao i uzduž i popreko -

https://www.sentieriselvaggi.it/tsff-2018-freaks-the-dark-ederlezi-rising/


Sent from my iPhone using Tapatalk

Universal Music je izdao score za EDERLEZI RISING na svim platformama sa kojima sarađuje -

https://ederlezirising.lnk.to/OST


Sent from my iPhone using Tapatalk

Nova meč lopta za gledanje filma - 14. novembar. Kinoteka u Kosovskoj!

Američki trejler. Novi naslov, novi zaplet!

http://www.imdb.com/videoplayer/vi3777870361


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: crippled_avenger on 14-01-2019, 23:29:21
Američki trejler. Novi naslov, novi zaplet!

http://www.imdb.com/videoplayer/vi3777870361 (http://www.imdb.com/videoplayer/vi3777870361)

pa zar se nismo lepo dogovorili da milutin bude tom hardy?!? :lol:

čestitke! super je naslov, više mi se sviđa od ederlezija. kaće blurej?

Nadam se da je to neki mart za SAD ali to je Region 1. Što se Evrope tiče, Francusku bi trebalo da radi Amazon, ne znam jel oni prave Blu Ray ali kapiram da če u nekoj od EU zemalja izaći...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ovako, ko ne deli DVDove po regionima već samo po tome koji je film na njima, evo prvog izdanja na Amazonu.

Ovo su bonusi - "The DVD includes deleted scenes, an interview with Stoya, and the featurettes "Behind the Scenes of A.I. Rising" and "A.I. Rising: About the Movie." The A.I. Rising DVD will be available for the suggested retail price of $19.98."

https://www.amazon.com/dp/B07M6RTWS6/ref=as_li_ss_tl?ie=UTF8&qid=1546982183&sr=8-4&keywords=A.I.+Rising&linkCode=sl1&tag=srgshop-20&linkId=b934f1daeebab71fe29ba37d1f0c7df3&language=en_US


Sent from my iPhone using Tapatalk

moram priznati da je poster ok ali me podsjeća na neki drugi film

da
to je ex machina

Francuski Amazon je počeo da strimuje film u dve verzije, na francuskom i u originalnoj, engleskoj. Prvi legalan izlazak u Evropi.

nemački za sad strimuje samo muziku.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F11ifzpw.jpg&hash=925bc8bcdc87b40ed68e5fc8ed52338d632dc8b5)

Quote from: lilit on 18-04-2019, 12:20:28
nemački za sad strimuje samo muziku.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi63.tinypic.com%2F11ifzpw.jpg&hash=925bc8bcdc87b40ed68e5fc8ed52338d632dc8b5)

Prava za Nemačku još nisu prodata. U Evropi su za sada rešeni Francuska, Benelux i Italija.

(https://www.znaksagite.com/P/ivkovBlic.jpg)

Quote from: Boban on 04-11-2019, 22:10:47
(https://www.znaksagite.com/P/ivkovBlic.jpg)

pa sjajno. nadam se da je imaš na lageru :)

naravno da imam... domaćih knjiga uvek ima više nego što je potražnja.

I šta se pazari iz jedne knjige? Motivacija za film? Škrbina priča je izuzetak jer je dovoljno kratka. Kratke priče su daleko inspirativnije. Ako film nije nadgradnja, onda je kasapljenje. Razmislite o tome.

Sto ne vicete da je ovo, mislim film,  dostupno na internetu

previše golotinje
bojim se da ću gledati skraćeno FF izdanje
takozvano fastforvardiranje
vidjet ću večeras jel mi se gleda dalje sinoć nisam imao titl pa sam zaspo gledajući na 16. minuti od naćuljivanja uha dva
čini mi da je 16. minuta
pa sam odustao za to večer

Film kreće u bioskope 12.12.

Ko želi da ga prvi put ili još jedared iskusi na velikom ekranu, eto.

200 najbržih gledalaca u Kombank Dvorani dobija i strip.

http://stripblog.in.rs/2019/12/13/ederlezi-rising-poklon-strip/?fbclid=IwAR2Cb81rrxl5tcTDsYGW-iqPU9LiPOuBhbDpbGaqjVGznueOzr5WTOhDVgY

Film konačno na Javnom servisu!

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/3792920/uspon-ederlezija---film.html?fbclid=IwAR1Cq8oGoSrGrRVzJDzM-Dwtlxw2ISpK7dPNlRZJ_QlOSMWIhnodAmTyWJA

Bogami, praznik  :| :| :|

Da bi se komentarisalo knjiga mora da se pročita a film odgleda. Dakle, gledao sam EDERLEZI na javnom servisu. Na početku, nastranu moji utisci, da li su dosadašnje rasprave potkrepljene nagađanjima bile delotvorne, priče o ceni filma i suštini stereotipa imale bilokakve veze sa ispričanim na ekranu, preostaje suštinsko pitanje: gde je EDERLEZI u odnosu na hiljade SF filmova koje u životu imamo prilike da upoznamo?


Dakle, pitanje za Kripla: Kako Kripl neutralno ocenjuje film koji je stvarao?


Uzimam sebi pravo da potom iznese šta sam ja video i šta nisam video.

Film je dosadan

Ovo su sad već nivoi iživljavanja u kojima nemam nameru da učestvujem tako da ćemo ostati uskraćeni za scallopove utiske.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Čekaj, ja se ne iživljavam, samo sam pitao kako sudiš EDERLEZI kao gledalac. Labudu je bio dosadan, ja sam pomno ispratio sve sadržajne momente filma.

Prokomentarisaću EDERLEZI ne kao gledalac filma već kao gledalac Vas, scallope. Jebeš film koji pratite od nastanka, od prve iskre ideje da bi mogao nastati, i koji je potom snimljen po priči Vašeg kuma, o kom posle gledanja imate potrebu da mene tu nešto pravite budalom.

Ako mi je bio potreban dokaz da ovaj film nema nikakvu snagu, i da nema nikakvu umetničku vrednost, dobio sam je iz Vašeg ponašanja prema samom filmu i prema meni. Delo posle kog čovek koji bi imao sve predispozicije da na njega reaguje, prihvatanjem ili odbijanjem, odobravanjem, osporavanjem ili ravnodušnošću ili na još sto drugih načina, ima samo potrebu da podbada jednog od autora, ne vredi ni pišljiva boba.

Dakle, to je eto moj stav o filmu.

Quote from: scallop on 04-01-2020, 12:04:21
Čekaj, ja se ne iživljavam

Što bi rekao Bjela: "Malo se i iživljavaš"  :lol:


A bilo bi zanimljivo da napišeš svoje utiske, a ne da sad to bude uslovljeno nečijim drugim aktivnostima. Ja nameravam da ponovo pogledam film ovog vikenda, pa bi bilo lepo videti šta misli doajen domaćeg SF-a.

Quote from: scallop on 04-01-2020, 10:06:53
Dakle, pitanje za Kripla: Kako Kripl neutralno ocenjuje film koji je stvarao?

Kako Kripl, ili bilo ko drugi, kad smo već kod toga, može nešto da oceni "neutralno", ma koliko verovao da je objektivan, pa još pri tom svoj film?

Quote from: Linʞᴉn on 04-01-2020, 12:43:58

Quote from: scallop on 04-01-2020, 10:06:53
Dakle, pitanje za Kripla: Kako Kripl neutralno ocenjuje film koji je stvarao?

Kako Kripl, ili bilo ko drugi, kad smo već kod toga, može nešto da oceni "neutralno", ma koliko verovao da je objektivan, pa još pri tom svoj film?

Klasično iživljavanje. Na tu vrstu bezobrazluka ne pristajem.

Nemam nameru bilo koga da pravim budalom. Više razmišljam o mogućnosti da pristupiš nekom novom projektu, potaknutom pričama domaćih fantastičara. Ima ih bar par sa ZS sa takvim očekivanjima. Ni ja ne volim da čitam ono šta sam objavio. Imam više zamerki nego svi moji kritičari zajedno.


Mene više muči što je Škrbina priča, kamerna po zamisli, ostala kamerna i u filmskoj interpretaciji. Zato Labud ima primedbu. Sve nadograđeno ne funkcioniše. Kao da je opasci dr Z. Živkovića da "budale ne putuju svemirom" dodato da ne priliči ni seksualno nezrelim. Putnike u drugo sazvežđe ne testiraju na putovanju. Šta bi sa Džuče filozofijom? Projekat puk'o jer se baterije androida pune izvan broda?


Meni je ideja o AI opsesivna, jer je preduslov sloboda stvorenog, u više navrata sam pokušavao da osmislim tu priču. Sa te strane je film dobar.

Quote from: Meho Krljic on 04-01-2020, 12:40:18
Što bi rekao Bjela: "Malo se i iživljavaš"  :lol:


A bilo bi zanimljivo da napišeš svoje utiske, a ne da sad to bude uslovljeno nečijim drugim aktivnostima. Ja nameravam da ponovo pogledam film ovog vikenda, pa bi bilo lepo videti šta misli doajen domaćeg SF-a.

Ja se "iživljavam" samo u privatnom razgovoru. Bez svedoka nema potrebe za suprotstavljanjem.

5/10 ocjena
Lako je pricati protiv filma autoru u lice
Ajde probajte iza ledja

Zar ima neko drugo mesto gde se priča o ljudima, sem iza leđa?

Teško mi je da nađem reči kojima bih opisao radost i ponos.

https://variety.com/2020/film/global/megan-fox-aurora-arclight-1203508920/

Zenska je pentakostalka i uziva biti trudna ima 3 djece koliko sam cuo
Inace svaka cast ekipi
Nek vas sve povuce :) gore

Megan Fox! Nice. Čak i ne mora da bude gola, ali neka donjo-vešna raspojasanost na samotnoj stanici bi mogla da prođe.

Ti vremenski talasi ne postoje u stvarnosti. Ako želite makar tračak uverljivosti uvedite nekakav strani objekat koji samo prolazi kroz Sunčev sistem, ali u reakciji sa Suncem proizvodi šta god vam treba da proizvede.

Takođe, ima tu problem sa orbitama. Pretpostavljam da je sama stanica bliže Suncu od Zemlje (inače možeš da posmatraš Sunce i iz Zemljine orbite), ali to znači da je orbita različita od Zemljine, a to znači da razdaljina od stanice do Zemlje može biti veća od razdaljine od Sunca do Zemlje, što ceo koncept čini sumnjivim za potrebe ranog obaveštavanja i javljanja.

Predlažem da ta stanica ne bude jedina stanica, nego jedna od mnogih u mreži automatizovanih stanica, a da je Megan poslata na stanicu da popravi neki kvar. I da sama stanica zapravo nema prostora za život, nego je njen brod mesto u kome živi, a onda izlazi iz broda da bi popravljala. Onaj onostrani objekat bi mogao biti razlog kvara na stanici.

Na početku filma spomenite Karingtonov događaj iz 1859. (https://en.wikipedia.org/wiki/Solar_storm_of_1859) kao razlog za postojanje ove mreže Sunčevih satelita.

To je proširenje segmenta Aurora iz Deathcember, yes??? Vrlo lepo!

Stoja je lepša!  :!:


Šalim se, prelepe su obe, a najlepša je ova vest. Čestitam!

Sjajna vest. Mada možda znatno više za buduće gledaoce nego režisera Bodrožu, pošto Megan prati da je malo teža za saradnju.  :(

Uvek ima nade da ćemo videti ponovo i Stoju, u nekoj sporednoj ulozi!  :|

Dok čekamo Bodrožinu viziju... http://scandalplanet.com/megan-fox-nude-leaked-photos-2019/

Ne razumem euforiju, ali...

Ako je zaista proširenje te priče iz Deathcembera, po onome kako ono izgleda, onda ćemo opet gledati velike sumorne prazne prostore, što nema logike u svemiru, kao što nije imalo ni u Ederleziju. Kako objasniti sumorne prostore na svemirskom brodu, kad je opšte poznato da ljudima u produženom samačkom boravku treba smanjiti osećanje usmaljenosti i depresiju, i dizajneri svemirskih brodova će sigurno voditi računa o tome.

Predlažem da naš tehničar Foks bude poslat na hitnu popravku najdostupnijim vozilom u tom trenutku, i da ima razloga zašto je to vozilo napravljeno suprotno od onoga kako vozila treba da se prave. Ali sumnjam da će režiser da se bavi realnošću. Ako mu je prošao Ederlezi onda što menjati pobedničku formulu ...

Čim mac dođe priča stane. Njemu nije do priče.  xrofl

Mac razarac cistog uma

Nije produženje DEATCHCEMBERa. Ovo je potpuno originalan scenario na kom su nasjkorije radio Pete Bridges, tip koji ima scenario trenutno u Spielbergovom Amblinu, i neki momci iz Australije. Film se prvobitno zvao CORONA ali je naslov promenjen iz razumljivih razloga u AURORA pred berlinski market. Elem, da sam scenarista ovog filma (a nisam), to bi mi bio treći film sa naslovom AURORA jer sam imao i jedan studentstki s tim naslovom, i ovaj segment DEATHCEMBERa. Tako da ono, stay tuned...

Aha, jasno. Hvala na infou.  :|

Razvodi se Megan Foks. Ljudi, šta učiniste...

Ima li novosti o Aurori?

Quote from: mac on 02-12-2020, 02:12:53
Razvodi se Megan Foks. Ljudi, šta učiniste...

Ima li novosti o Aurori?

Ova situacija sa Covidom je ispremetala njen raspored a i mogućnosti rada kod nas i u SAD, tako da je sad sve na čekanju. Nadamo se najboljem!


Sent from my iPhone using Tapatalk

Šta se dešava sa Coronom/Aurorom?

Quote from: mac on 13-09-2022, 12:56:03
Šta se dešava sa Coronom/Aurorom?

CORONA je celu stvar nažalost prvo pomerila jer nije moglo da se putuje i radi a na kraju je nažalost projekat odložen na neodređeno jer kad je pandemija skinuta Megan Fox je krenula da nadoknađuje propušteno, njen raspored se izmenio itd. Tako da ne znam da li će se i kad taj projekat nastaviti.

Ali Lazar i ja radimo na jednom našem SF filmu, ponovo na engleskom, pod radnim naslovom OFFWORLD.

Kao i uvek, tu sam da ukažem na nedostatke u priči, sa naučne strane...

Nimani je ušla u nauku.

U naučnom radu jednog kanadsko-američkog istraživača, jedan od modela erotskog AI zove se Nimani.

Hvala Zani i Zani Nimani za sve što su učinili za srpski narod.

Biće li čega od OFFWORLDA?

slaba vam ova ocjena na imdb
4.9

Nadam se da ste na vreme zaštitili ime i sad sleduje naplata autorskih prava!!   8-)

slabe vam bre sve ove ocene na imdb
čega god se dohvatite svi zajedno
cim nema samo ocjena mene mojih klonova i najboljih mi jarana
ocene tropa
idu dole
loše

Quote from: mac on 11-04-2024, 01:18:40
Hvala Zani i Zani Nimani za sve što su učinili za srpski narod.

Biće li čega od OFFWORLDA?

Biće. Sad je samo pitanje na kom produkcionom nivou, u smislu glumaca.

Kad će neko da se seti da uzme da producira BLACK BLOSSOM. Ako bi bio rađen na engleskom jeziku i za neki servis tima Amazon to bi bila svetska hitčina. Dvoumim se samo da li bi bolja varijanta bila film ili mini-serija.

(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20240730/6d20ed3cb772fe84a66ebd9a068e885d.jpg)


Sent from my iPhone using Tapatalk

Real recognizes real  :| :| :| :|

Quote from: Meho Krljic on 30-07-2024, 10:52:50
Real recognizes real  :| :| :| :|

Citiraću Mutu Nikolića.

"To je sve normalno!"


Sent from my iPhone using Tapatalk

EDERLEZI za bogate...

https://www.youtube.com/watch?v=8rlqeu0GUjk&pp=ygURY29tcGFuaW9uIHRyYWlsZXI%3D


Sent from my iPhone using Tapatalk

Sigurno ste jako radoznali da saznate šta o filmu COMPANION misli scenarista filma EDERLEZI RISING.

U osnovi, drago mi je što smo pre šest-sedam godina zapravo razmišljali na način koji je bio validan i što se neka našta razmišljanja sada pojavljuju u jednom žanrovskom filmu, meni izuzetno dragog studija New Line.

New Line je studio koji je kad sam bio u povoju zaista umnogome definisao moju poetiku, i imao je jedan koherentan unutrašnji sistem u kom su razni autori maltene pravili kontinuitet kako svojih opsesija i autorskih rukopisa tako i stilskih interesovanja samog studija.

Otud me raduje da je COMPANION u izvesnom smislu produžetak jednog New Line filma koji mi se izuzetno dopao pre nekoliko godina, reč je o DON'T WORRY DARLING. Kao u slavna vremena, različiti autori (mada isti producenti) unutar istog studija polemišu i povezuju se.

U oba slučaja imamo priču o emancipaciji žene. U DON'T WORRY DARLING to je žena zarobljena u misterioznoj retro-utopiji, u COMPANIONu reč je o sexbotu koju jailbreakuje vlasnik i slučajno u njoj proizvede samostalnost i zametak ličnosti, što nju vodi na drugu putanju emancipacije.

EDERLEZI RISING je upravo priča o tome, kako je čovek svog sexbota jailbreakovao u pokušaju da od nje napravi ličnost i proizveo je posledice sa kojima se teško nosio jer su stigle kazne za sve loše čime ju je oblikovao.

Ovde imamo sličnu priču, loš lik jailbreakuje sexbota i upada u nevolje jer kad ona krene da "shvata" neke stvari, sve loše što je uradio kreće da mu se sveti.

Ima tu raznih sličnosti, recimo motiv samoubistva robota zbog osećaja vezanosti za čoveka koji ga "voli", raznih elemenata tehnološkog interfejsa i niza detalja. Ipak, ne bih išao toliko daleko da je Drew Hancock zaista gledao EDERLEZI RISING pa iz njega razvio COMPANION. Moguće je samo da smo o nekim stvarima slično razmišljali.

Osnovna razlika je u tome što COMPANION nije priča u čijem je centru odnos čoveka i mašine, nije isključivo priča o tome kako je robot naučio zašto ljudi plaču, mada jeste i to. COMPANION je pre svega jedan neo noir sa fatalnom ženom koja je robot.

Ideja klasičnih noir priča sa robotima kao junacima prisutna je u SF literaturi ili stripovima kao što je HARD BOILED Geoffa Darrowa, međutim ovde imamo dahlovsku postavku o fatalnoj ženi i glupom muškarcu koja karakteriše taj kanonski neo noir devedesetih.

Naravno, uvođenje tehnološkog novuma omogućuje da glavni podstrekač transgresije bude mušakarac, ali Drew Hancock zatim otvara i razrađuje pitanje može li AI pokretati fatalnu ženu u noir maniru.

I moglo bi se reći da može, pa je otud film oslonjen na neke veoma klasične postavke tvrdokuvanog krimića, sa tim dopunskim elementom SFa, androida i tehnološke pismenosti gde je u EDERLEZIJU "glupi" muškarac tehnofobičan, a ovde je previše tehnofilan za svoje dobro. Isto tako neočekivana ispoljavanja emancipacije proističu iz različitih vidova manipulacije - u EDERLEZIJU junak stekne utisak da bi sexbot uz neke korekcije mogao biti prava zamena za biološku osobu dočim u COMPANIONu, pomisli da se mašina za eros i povezivanje može iskoristiti kao mašina za ubijanje.

U tom pogledu, preplitanje erosa i zločina, ironije, tehnosocijalne satire i noira nudi jedno suptilno preispitivanje aktuelnog trenutka, upakovano u dinamičan neo noir horor koji je estetizovan, dinamičan i zabavan.

Drew Hancock je stvari valjano postavio i nadalje je rediteljski imao lak zadatak jer je stvar dobro pokrenuta na papiru, on je složeniji, zreliji, sofisticiraniji, dizajniraniji. Međutim, dok je DON'T WORRY DARLING kraj jednog žanrovskog puta, COMPANION je njegov početak jer pokazuje kako se može snimiti film koji nije samo o AI, već i o tome kako se taj motiv može nepretenciozno uplesti u priču čija je suština nešto drugo, pre svega pitanje identiteta i manipulacije, a sličan način kao što je HER pre svega ljubavni film u kom je partner sticajem okolnosti mašina.

Otud, pre svega mi je drago da smo sa filmom EDERLEZI RISING blagovremeno uspeli da se uključimo u ovaj dijalog.

* * * 1/2 / * * * *