ОКРУГЛИ СТО - први део
Шта чита Србија
На разговору ,,Популарна књижевност, између тривијалног и елитног", 23. јануара у редакцији "Политике", учествовали су писци и критичари Исидора Бјелица, Светислав Басара, Марко Видојковић, књижевна теоретичарка Татјана Росић, Златко Паковић, наша уредница Весна Рогановић и новинар Станко Стаменковић. Најзанимљивије делове расправе преносимо у три наставка
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija.sr.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija.sr.html)
Pročitah. Kakve briljantne rečenice Vidojkovića :x.. i njegovu " umetnost " je pročitalo 20 000 ljudi ? Izvlači iz dupeta.. nevaspitan, nekulturan, bahat. Obraća se sagovornicima sa " brate " kao da su ispred nekog dragstora pa cirkaju pivu.. ima 4000 prijatelja na Fejsbuku s kojima komunicira.. o majko zemljo, otvori se.. jel dotle došlo da su ovakvi najčitaniji, Veliki Brat, Grand i Farma najgledaniji.. Stalno jedni te isti likovi na tv, čak i u književnosti, na b92 to su ovaj nesrećnik i Basara, ove ostale gledane televizije forsiraju Bjelicu, ima li još neko u ovoj zemlji da piše, i zna nešto reći, osim ovo troje ? Aman, dosta više.
Quote from: Eriops on 31-01-2010, 17:02:18
Stalno jedni te isti likovi na tv, čak i u književnosti, na b92 to su ovaj nesrećnik i Basara, ove ostale gledane televizije forsiraju Bjelicu, ima li još neko u ovoj zemlji da piše, i zna nešto reći, osim ovo troje ? Aman, dosta više.
a kad je to stalno basara na b92?
sada je vreme srpskog psiha, pisaca koji povlađuju nepismenim i primitivnim, društvu iz kraja... silom prilika bio sam prisutan na jednoj Vidojkovićevoj književnoj večeri i to je dno svega ljudskog, ali, s druge strane, četvrtina Srbije glasa za Radikale pa čemu se onda čudimo?
Quote from: Boban on 31-01-2010, 18:37:02silom prilika bio sam prisutan na jednoj Vidojkovićevoj književnoj večeri i to je dno svega ljudskog
nemoj bre tako, vidojković je ortak i veliki uzor dexe pantalonskog!
Bobane, ajde odgovori mi iskreno. Da li bi voleo da si čitaniji? Ne mislim samo zbog tiraža koji ti donosi neku lovu (doduše, nemam predstave kolika je, koji je to uopšte red veličine), nego da li bi ti voleo da te, da prostiš, gutaju drugosrbijanci i/ili radikali? Nećemo sad o maštarijama "kako bi bilo lepo da je narod prosvećeniji", jer su to, realno gledano, prazne priče. Nego, da li ti više znači da te čitaju oni koji to (te?) vole nego da si "in", pa da jednog dana i ti učestvuješ u ovakvim ispraznim okruglim stolovima gde ne samo da se ne kaže ništa epohalno, nego se samo koriste za ispoljavanje ličnih razmirica i koječega.
Neizmerno sam uzivao citajuci ovu raspravu. Najvise mi se svidela Bjelica jer je imala zdrav anything goes stav koji je bas pasovao pocetnim premisama rasprave da razvoj nacionalne knjizevnosti valja usmeravati i podsticati u jednom odredjenom pravcu...
Vidojkovic je trenutno zaista veoma popularan jer ga citaju i oni koji inace knjige ne citaju (a to je u Srbiji kljucno trziste ako zelis da zivis od pisanja) ali brzo ce to proci... Dobra mu je ona knjiga "Djavo je moj drug", ostalo je pomalo trivijalno. A zadnjih par nisam ni cit'o...
ko ne bi voleo da je čitaniji?
Biti IN je marketinška kategorija i uglavnom nema veze sa kvalitetom samog dela.
Pa i sam pojam "kvalitet" je vrlo relativan.
Nije samo problem sta cita Srbija,vec I sta citaju ljudi koji prodaju knjige i sta preporucujeu,to je po meni jos veci problem,mislim da bi pisci kao jedan od vidova reklame trebalo pod obavezno da uvedu I flajere .
Evo jedan bizaran slucaj '98 dobijem knjigu Agote Kristof ,,VELIKA SVESKA'' kasnije kupim sama Dokaz,pa Trecu laz i to mi postane fetis svima koje poznajem za raznorazne prilike kupujem iste knjige vec 12 godina i jos uvek bilo gde u gradu ako udjete i trazite ,,Agotu Kristof,,svi me redovno ispravljaju mislite na Agatu Kristi ,ili ako promenim taktitu pa trazim ,,Veliku svesku,,mozda ce nekom biti poznatije ,krece ocekivani odgovor ne prodajemo sveske samo knjige.I Tako 12 godina znaci veliki problem je I u tim prodavcima koji ne citaju knjige I preporucuju pisce koji se medijski eksponiraju, ili eventualno ako iza dela stoji neka nagrada,ili su prosto oni izdavaci istih,neki su toliko iritantni da me razbesne I najbolje da ih nista ne pitate ,pogotovo ako je u pitanju neka knjizara koju volite,ima jedna Deretina knjizara u koju vise ne ulazim a tu je na Brdu te prodavacice su toliko dosadne,meni je kupovina intimni cin,volim da predjem prstima po knjizi ,da je pomirisem ,procitam kritiku s poslednje strane, I NEMOJ DA MI SE OBRACAS AKO TE NISTA NE PITAM ali ne ove su neumoljive biserne I zlatne,ja ne trazim da nestanu,al zasto mi to rade???
Najbitnije je mobilisati publiku koja ne čita, i to ne onu koju čitanje ne zanima, nego onu koja misli da nema šta da čita. Mislim da su to ciljne grupe kojima se treba obratiti. Tako je sa svim domenima kulture, ne samo sa književnošću, čak je tako i sa televizijom. Mi imamo jedan zbir bioskopskih gledalaca koji ide sa filma na film i uglavnom se ne širi, imamo skup čitalaca koji je stalno isti, ili slušalaca muzike.
Ja poznajem dosta ljudi koji čitaju, ali strane knjige ne kupuju kod nas jer misle da su prevodi loši nego ih naručuju sa neta, a domaće ne čitaju jer tu misle da nema ništa što ih zanima. Ja mislim da nije baš tako a pretpostavljam i dosta pisaca. Takvim ljudima se treba obratiti. Oni znaju šta je knjiga, znaju šta je dobro, ali su odavno digli ruke od onoga što se nudi u Srbiji i ne registrujemo ih u statistikama. A u međuvremenu su se okolnosti izmenile i nije više onako kako je bilo kad su oni dizali ruke od svega.
Tu eventualno mogu da se bolje pozicioniraju pisci poput Oltvanjija koji iza sebe ima B92 i onda izdajnici po automatimu misle da je to nešto sa etiketom B92 automatski zanimljivo, da ima neki nivo i stav. Ugled izdavača se jako srozao, to takođe treba imati na umu. Štaviše, rekao bih da nema većeg izdavača koji na neki način nije ozbiljno posrnuo, a realno samo B92 ima taj kapacitet za indoktrinaciju i monopolističko ponašanje da svoja posrnuća pokrije.
Agota, ja bih voljela da ti mene poznajes, pa da mi mozes kupovati darove za raznorazne prigode. Pogotovo ako vase izdanje Velike sveske (biljeznice) ima bolji uvez nego hrvatsko (Feralovo)... ;)
Imala sam i ja svakakvih iskustava s prodavacicama u knjizarama i bibliotekarima. Zaposlenica na informacijama u Gradskoj knjiznici u Zagrebu misli da je Aleksandar Grin americki knjizevnik, dok pak druga misli da je Macka i mis Guntera Grassa knjiga za djecu... :shock:
To je pazar kapitalizma. Ne znaju ništa osim da pitaju: My I help to find something for you, today? Treba im postaviti par pitanja i odmah pobegnu. :lol:
Ella, nemoj da se žališ, stanje u Hrvatskoj je mnogo povoljnije nego u Srbiji, jedino su knjige dosta skuplje.
Ma, globalno gledajuci, prilike su iste u svim zemljama. Jedna moja prijateljica koja drzi papirnicu knjizaru na pariskoj periferiji, kaze da bi morala da prekine sa knjizarom kada ne bi nudila vecinu govana koju narod trosi za peglanje mozga. Kvalitetna dela se ne prodaju dobro. Dobro se prodaje samo djubre ili izreklamirane knjige. Na pr. izadje u Frnacuskoj 600 knjiga u septembru i oktobru, pa se iz toga regrutuju dobitnici znacajnih knjizevnih nagrada. Onda izadje knjiga u tirazu od 2500, kupi je hiljadu citalaca i to je sve. Ali, ako dobije Gonkura, onda se dostampa jos 300 hiljada, pa mali izdavaci od toga mogu da zive pet godina.
Kao sto smo vec svi znali - govna pasuju narodu vise nego kvalitetna literatura (naravno ima i drugih slucajeva, ali ovo je najcesci), a izdavacima je, od svog stampanog materijala, najdrazi onaj koji izlazi iz drzavne stamparije novca.
Quote from: agota on 31-01-2010, 20:13:59
najbolje da ih nista ne pitate ,pogotovo ako je u pitanju neka knjizara koju volite,ima jedna Deretina knjizara u koju vise ne ulazim a tu je na Brdu te prodavacice su toliko dosadne
He, he. Pre neki dan sam bio u Dereti i znam šta pričaš. Kupio sam Grofa nulu i Monalizin natpogon, te normalno pitam imaju li i Neuromansera iz iste edicije jerbo je em bilo jeftino em ide zajedno. Ijao!
A, inače, nisu sve prodavačice na Brdu dosadne. Ima jedna zanimljiva, crna, mršava, nosi naočare i radi u Delfiju.
Quote from: crippled_avenger on 31-01-2010, 20:43:08
Ella, nemoj da se žališ, stanje u Hrvatskoj je mnogo povoljnije nego u Srbiji, jedino su knjige dosta skuplje.
Zaboga, kako je povoljnije ako je skuplje? :shock:
@JR: Svojevremeno (stariji razredi osnovne) sam prodavačicu iz knjižare u Kosovskoj (ne onoj sa udžbenicima) morala da odvedem do izloga da joj pokažem knjigu koju hoću da kupim, bila je to Donaldsonova "Ranjena Domaja".
Quote from: crippled_avenger on 31-01-2010, 20:38:39
Najbitnije je mobilisati publiku koja ne čita, i to ne onu koju čitanje ne zanima, nego onu koja misli da nema šta da čita. Mislim da su to ciljne grupe kojima se treba obratiti.
na stranu to sto mislim da nikoga ne treba mobilisati za bilo sta, a pogotovo ne za citanje, sasvim se lepo moze ziveti i bez citanja, valjda je to jasno, nesumnjivo je jasno da se precenjuje znacaj citanja knjiga, tako stoje stvari, ostaje pitanje koji su to ljudi koji ne citaju jer misle da za njih nema nista sto bi citali, iako ih citanje zanima i gde ti ljudi zive?
Ella, jesu knjige skuplje ali je stanje bolje. Prvo pišu se bolje knjige, zatim izdaju se raznovrsniji naslovi. Ja u principu poslednjih godina dosta stvari kupujem u Hrvatskoj, zapravo maltene podjednako novca trošim u srpskim i hrvatskim knjižarama. Problem je u tome što obično time opteretim nekoga ko tamo putuje pa mi donese hrpu knjiga odande ali isto tako voleo bih da sam češće na licu mesta pa da ispratim i neke stvari koj mi i ne bi pale na pamet.
Quote from: John Reynolds on 31-01-2010, 20:55:59
He, he. Pre neki dan sam bio u Dereti i znam šta pričaš. Kupio sam Grofa nulu i Monalizin natpogon, te normalno pitam imaju li i Neuromansera iz iste edicije jerbo je em bilo jeftino em ide zajedno. Ijao!
Ej, ko je izdao Grofa nulu koga sad ima po knjižarama?
EDIT: Plato, rekao bih. Ali kažu da je rasprodato.
Quote from: Alexdelarge on 31-01-2010, 21:53:05
sasvim se lepo moze ziveti i bez citanja, valjda je to jasno, nesumnjivo je jasno da se precenjuje znacaj citanja knjiga
Apsolutno tačno. Čitanje književnih dela nije od vitalnog značaja za život. Da jeste, svi bi čitali...
Nedavno sam pročitao tezu jednog sociologa da je vitalno za preživljavanje čitati, razgovarati i razmenjivati tračeve o životima moćnih i popularnih. On smatra da je ta aktivnost stara koliko i civilizacija, da je proširena u svim slojevima društva i da postoji i danas, što je stavlja u rang vitalnih elemenata za naše društvo. Ima tu nečeg.
dopada mi se teza tog sociologa. pošto sam mnogo boravio po raznoraznim bolnicama, banjama i čekaonicama z alečenje bolesti nervnog sistema, nekako mi se uvek činilo da je previše ljudi kojima je mozak zakrečio i trefile su ih kojekakve boleštine jer nisu mnogo čitali, razgovarali i razmenjivali tračeve o životima moćnih i popularnih.
Ne zanimaju nas tračevi tih ljudi zato što su "moćni i popularni" nego zato što su nam u svesti. Podsvest (ili koji god već deo mozga) ne razlikuje ljude sa televizije od komšije iz ulice. Ako 2D i 3D osobu srećemo podjednako često onda su one podsvesti podjednako interesantne.
Slažem se u potpunosti (ali nije u pitanju podsvest, nego je to smišljeno uslovljavanje, pranje mozga). Uporedite s detaljem iz "Medeje" ono što se danas dešava (Veliki brat)...
Reality Show
Робови су одувек гледали
И саучествовали у представи
,,Великог брата" својих господара.
Из ,,Медеје":
ГЛАСНИК
Кад оно твоја оба сина уђоше,
са оцем још, у невестине одаје,
тад и нас, робље, с вашег зла што патисмо,
обузе радост, једно другом шаптасмо
да ти и муж твој раздор прекидосте свој;
Jel ovo "Reality Show" napisao neki učesnik "Velikog brata"?
Svi smo mi učesnici Velikog brata :twisted:
Ovo je odlomak iz "Crne kutije", eto je na mom blogu. Imaš link u profilu...
Mada više liči na učesnika "Farme"...
Objasni, molim te...
Pa deluje kao neki banalan stih sa estrade, nešto što bi Bora Čorba čitao iz svoje beležnice na televiziji.
Evripid je banalan, napisao je tragediju s temom "emocionalna inteligencija" (Medeja).
U stvari, sve je isto kao i danas: Veliki brat ili Farma, a Brian Aldiss je napisao trotomni roman i remek-delo "Helikonija", na istu temu...
Da još malo pojasnim: hoće se reći da je ljudsko društvo organizovano na principu sapunice - robovi zaista s pažnjom prate šta rade njihovi gospodari. TV predstave tipa Velikog brata samo imitiraju "politički diskurs" koji se odvija u javnim glasilima, a naročito u javnom glasilu zvanom "istorija".
To je veoma banalna istina, ali malo ko je posmatra na tom nivou. Pitanje je - zbog čega? Zašto to izaziva čuđenje?
Šekspir u "Hamletu" postavlja "duplu" predstavu - Hamlet pokušava da pozorišnom predstavom, koja imitira stvarnost, animira (koga?) kako bi se stvar sprečila. Al, šipak! To je samo jedno fraktalno podvajanje i minimalizacija stvarnosti...
Šta čita Srbija (2)
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija-2.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija-2.lt.html)
Pa pošto ne znam gde da ovo stavim... Može i ovde, pošto se očito veoma čita!
UZVODNI BLUZ - Daniel Kovač
Danilo Lučić
One koji su od novog romana Daniela Kovača očekivali nastavak sage o Danielu Danlikovu i Bilbo Blahu, junacima pređašnja dva romana, čeka razočaranje. Oni koji od njega očekuju avanturističku i pustolovnu priču sa mnoštvom upečatljivih likova i događaja, u Kovačevom maniru za koji već možemo reći da je prepoznatljiv, dobiće svoje zadovoljenje.
...
Za razliku od prva dva Kovačeva romana, Uzvodni bluz je lišen magijskog i fantastičnog. Ovaj roman označava prekretnicu u smeru naratološki uspelog romana koji otkriva potpuno Kovača kao novog, ali dosledno kvalitetnog pisca. I mada koketira sa žanrovskim odrednicama iz avanturističkog, pustolovnog i krimi štiva, ovaj roman najbolje imenuje sam autor kada o njemu govori kao o lakrdijaškom pripovedanju.
Ima li nekog da je čitao prethodna dva "magijska i fantastična" romana?
Quote from: Mica Milovanovic on 06-02-2010, 00:30:24
lišen magijskog i fantastičnog ...prekretnicu u smeru uspelog romana koji otkriva potpuno Kovača kao novog, ali dosledno kvalitetnog pisca. I mada koketira sa žanrovskim odrednicama iz avanturističkog, pustolovnog i krimi štiva, ovaj roman najbolje imenuje sam autor kada o njemu govori kao o lakrdijaškom pripovedanju.
:x
Morate shvatiti da većina novinara pokušava o svemu da zna po nešto pa na kraju ispadne da ni o čemu ne znaju ništa, već pokušavaju da zapišu ono što govorite i da ga komentarišu kako su zapamtili. Izvlače delove rečenica bez konteksta i vrlo često to budu najmanje bitne stvari ili čak pogrešno shvaćene. Novinari su užasno zlo savremene civilizacije.
Lični profit je to zlo, a novinari kojima je sve drugo prioritetnije od tačnosti su samo jedna od posledica.
Šta čita Srbija (3)
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija-3.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/SHta-chita-Srbija-3.lt.html)
Da su na našem forumu a ne u Politici, već bi odavno bili na deponiji... :)
slazem se. uzasni su.
A da stvarno pozovemo IB u LK povodom tih njenih SF romana? :)
Msilim, iz cele priče nekako su mi ona i Basara jedini svesni lakrdije u kojoj su i koju prave...
Quote from: zakk on 13-02-2010, 14:28:24
A da stvarno pozovemo IB u LK povodom tih njenih SF romana? :)
Ne, mislim da treba da pozoveš onu PR damu iz Niš. To bi dovelo publiku.
Ili da proveriš šta znači ovo:
Da se podsetimo - u toku je serija predavanja o naučnoj fantastici u organizaciji astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Predavanja se odvijaju u Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu.
Za subotu 13.2. o.g. u 19:30 (večeras) najavljena je tema "Istorijat američkog sf-a I deo".
Najave predavanja možete pronaći na adresi http://www.astronomija.co.rs/sf.html (http://www.astronomija.co.rs/sf.html) .Kako da ništa o tome nisam našao na ZS?
Quote from: zakk on 13-02-2010, 14:28:24
A da stvarno pozovemo IB u LK povodom tih njenih SF romana? :)
1 SF roman.
Bilo bi zabavno. :D
Quote from: scallop on 13-02-2010, 16:10:58
Quote from: zakk on 13-02-2010, 14:28:24
A da stvarno pozovemo IB u LK povodom tih njenih SF romana? :)
Ne, mislim da treba da pozoveš onu PR damu iz Niš. To bi dovelo publiku.
Što baš ona? OK, nama jako treba PR, tj neko da piše najave i šalje ih okolo, al ...
Quote from: scallop on 13-02-2010, 16:10:58
Da se podsetimo - u toku je serija predavanja o naučnoj fantastici u organizaciji astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Predavanja se odvijaju u Narodnoj opservatoriji na Kalemegdanu.
Za subotu 13.2. o.g. u 19:30 (večeras) najavljena je tema "Istorijat američkog sf-a I deo".
Najave predavanja možete pronaći na adresi http://www.astronomija.co.rs/sf.html (http://www.astronomija.co.rs/sf.html) .
Kako da ništa o tome nisam našao na ZS?
Pa verovatno ih mrzi da jave ikome - isto kao i što našeg programa nema na drugim forumima...
Quote from: angel011 on 13-02-2010, 18:15:25
Quote from: zakk on 13-02-2010, 14:28:24
A da stvarno pozovemo IB u LK povodom tih njenih SF romana? :)
1 SF roman.
Bilo bi zabavno. :D
Pa makar toliko... malo li je...
Moguće je da bi bilo posetilaca samo zbog nje, a i nama bi bilo zabavno.
ajde da to prvo neko pročita pa da se posle oduševljavamo.
Šta da pročita, SF roman IB?
Koga ovo zanima, nek obavezno procita i komentare na Politikinom sajtu. Bas lepo zaokruzuju... polemiku. :lol:
Čitala ja. I ginger je pominjao da je čitao, ako se dobro sećam.
Ok je. Nekog može da ne zanima cela ta priča, ali knjiga je ok.
Quote from: angel011 on 14-02-2010, 14:51:50
Čitala ja. I ginger je pominjao da je čitao, ako se dobro sećam.
Ok je. Nekog može da ne zanima cela ta priča, ali knjiga je ok.
Ima li knjiga veze sa naučnom fantastikom, i u kojoj mjeri?
Vesna Vukelić Vendi kao književni kritičar: O Marku Vidojkoviću:
Moram da privremeno izadjem iz svog samonametnutog blog izgnanstva tokom kojeg se trudim da ignorisem marginalne pojave, efemerne fenomene i da putem edukacije i meditacije obogatim svoju licnost, kako bih se pozabavila jednom devijantnom personom koja vec neko vreme kontaminira kulturni zivot na javnoj sceni Srbije.
Kao prvo, moram da naglasim da cak vise od kojekakvih dziberizama, pokondirenih tikava i medijskih narcisa, samopromovisanih tabloidnih faca i estradne hipokrizije, prezirem takozvanu i samozvanu "urbanost" iza koje se obicno krije osakacena licnost obelezena teskim kompleksom inferiornosti spram svog nacionalnog porekla.
Tipican primer za taj palanacki fenomen duhovne ispraznosti i patuljaste moralnosti je pisac Marko Vidojkovic. Sta danas uopste znaci biti "urban"? Ako pogledamo Vidojkovica, onda ta rec postaje lozinka za prepoznavanje slinavih neradnika i beskarakternih slabica koji ce citavog zivota krivicu za sve svoje nedostatke i zivotne poraze svaljivati na Milosevica i godine pod sankcijama.
Svako ko je slucajno, bilo u novinama bilo na tv-u, uhvatio neki javni nastup tog ruznjikavog, umisljenog pankera mogao se susresti sa nakaznim nalicjem takozvane "Druge Srbije". Osim sto je nepismen, neobrazovan i nevaspitan, Vidojkovic se u svojim nastupima ponasa krajnje bahato i agresivno dok saopstava svoju "istinu" kojom su ga prethodno indoktrinirali na b92 kursevima politicke korektnosti.
Sta li je samo taj prljavi narkoman umislio da jeste?
Da li ta dekortikovana i nartikulisana spodoba shvata koliko je smesna dok pokusava da izigrava buntovnika na cika Sorosevoj sinekuri?
Naravno, podrazumeva se da nisam citala njegove trash romane, jer ja svoje tesko steceno slobodno vreme poklanjam samo proverenim majstorima pisane reci kakvi su Dostojevski, Balzak, Tomas Man i Stendal, ali ono sto sam usput citajuci neke clanke mogla da zakljucim jeste da je decko talentovan za pisanje otprilike koliko i cetka za wc solju. Jos bi mu i nedostatak talenta oprostila, ali me zgrazavaju njegovi napadi na crkvu, naciju i vojsku kojima pokusava da se dodvori "Pescanik" ekipi, sve se nadajuci da ce oni zbog toga zazmuriti na njegove rogobatne recenice i manjak stila.
Osim (tragi)komicnosti njegovih literarnih ambicija, narocito upadaju u oko njegovi pokusaji da sebe predstavi kao nekakvog plejboja i glasovitog gradskog jebaca. U tu svrhu pribavio je nekakvu funkciju u domacem izdanju Plejboja, cime je samo jos vise potcrtao svoj kompleks i nedostatak recki iznad svog kreveta.
Kakve su devojke koje moze privuci bubuljicavi, zdepasti Vidojkovic?
Gde li ih samo nalazi? U domovima za slepe, gluve i nepokretne?
Naravno, kao posledica samackog zivota bez zenskog drustva i sa suvim spolovilom radja se prikrivena mrznja prema zenama koja provejava iz svakog teksta ovog neuspesnog Kazanove. Takodje na svakom mestu i u svakoj prilici Vidojkovic se trudi da rasiri lazi i da lansira traceve o gradskim devojkama sa kojima je navodno bio, sto je neke od tih sirotih devojaka uvalilo u grdne neprilike. Probajte da se sazivite sa njihovom situacijom. Lepa ste devojka, hodate bezbrizno ulicom gledajuci svoja posla, kada vas spazi spodoba poput Vidojkovica (spodoba kojoj nikada, ni za zivu glavu ne biste pruzili ruku, a kamoli nesto drugo), koji onda na sav glas na svom b92 blogu pise kako je bio sa vama i sta vam je sve navodno radio. Ili hajde da probamo ovako, javna ste licnost, zenskog pola i prijatne spoljasnosti, Vidojkovica poznajete u prolazu, na cao-cao ste, dok Vidojkovic pred drugim ljudima siri price kako ste tajni ljubavnici i kako volite "u guzu" i slicne bestidne kojestarije. Nekada su srpski muskarci bili dzentlmeni i prave dase, ali danas zbog gnjida i lazova poput Vidojkovica dolaze na los glas.
Kao neko ko je svojom senzualnom figurom ukrasio jedan od brojeva tog renomiranog muskog magazina, moram da izrazim gadjenje sto se takva zenomrzacka rugoba nasla u urednickom timu casopisa koji afirmise seksualnu emancipaciju i dzentlmensko ponasanje.
Jedino resenje za njegove dusevne tegobe i sociopatsku licnost (osim suicida naravno) bilo bi kada bi se nasla neka nesrecnica koja bi mu dozvolila da umoci svoj (kazu minijaturni) ud u njenu izrabljenu zenstvenost. Jedna licnost se ipak namece sama od sebe-Luna Lu!!!! Postoji li idealnija osoba i bolji parnjak za nase zabludelo piskaralo? Kada bi se spojili, Suzana Zlatanovic i Marko Vidojkovic bili bi savrsen par za prikazivanje ruznoce, duhovnog cemera i narkomanske nistavnosti, a verujem da bi i savremena nauka imala koristi ako bi odlucili da ostavljaju potomstvo jer je spoj tako poganih genetskih materijala nezabelezen u istoriji. Suzana, ako citas ove redove, u ime oporavka srpske knjizevnosti i moralnog zdravlja nacije, javi se Marku pod hitno.
Vendi ima ghost writera. Ja tipujem na otaku :)
Što jes', jes'. Neko se valjano istres'o u ovaj tekst.
Bili bi strava par, Vidojković i Vendi. Taman bi zajedno mogli napisati knjigu o
svojoj vezi :idea:.
Ja bih pre tipovao da je ovo pisala Isidora.
Enivej,od reči do reči tačan i istovremeno smehotresan prikaz lika i dela M.V. , a bogami i materijal za rubriku CHEX književnost na Sinovom blogu.
http://www.domomladine.org/sr_RS/news/1406/17.html (http://www.domomladine.org/sr_RS/news/1406/17.html)
Utorak, 16. mart - Sala na I spratu u 20:00
Ciklus tribina: "NARACIJA NACIJE – PISCI I RAZGOVORI"
Govore: Miomir Petrović, pisac, Ivan Bevc, publicista, Dejan Mihajlović, urednik izdavačke kuće "Laguna", Uroš Petrović, pisac za mlade u "Laguni".
Šta je zapravo domaća književnost u doba tranzicije, kao i vreme tranzicije u književnosti, gde se pozicionira književnost danas i koliko je njena uloga subverzivna u savremenom poimanju kapitalizma, pitanja su na koje će pisac Miomir Petrović i učesnici u debati pokušati da pronađu odogovor.
Književnik Miomir Petrović diplomirao na odseku za Dramaturgiju na Fakultetu Dramskih Umetnosti u Beogradu (1995) i magistrirao na odseku za Teatrologiju na FDU u Beogradu (1999). Doktorirao je na temu "Mitska matrica u umetničkim i medijskim tekstovima (Sartr, Venders, Ransmajer, Bejkon)" na Interdisciplinarnim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda za knjigu drama "Argivski incident". Objavio je romane "Sakaćenje Romana" (Prosveta, Beograd 1997), "Pankration" (BIGZ, Beograd 1998), "Samomučitelj" (Prosveta, Beograd 2000). Prekretnicu u recepciji njegove književnosti predstavlja roman "Persijsko ogledalo" (Geopoetika, Beograd 2001). Sledi roman "Arhipelag" (Geopoetika, Beograd 2003). Od 2005. godine ekskluzivni je autor izdavačke kuće Laguna iz Beograda sa romanima "Lisičje ludilo" (Laguna, Beograd 2005), "Staklena prašina" (Laguna, Beograd 2006), "Libansko leto" (Laguna, Beograd 2007). Poslednji objavljen roman prošle godine je "Bakarni bubnjev"i, uvršten u širi izbor za NIN-ovu nagradu.
Književnik i njegovi gosti otvoriće i pitanje odnosa pisac-čitalac i koliko zapravo publika preuzima odgovornost za sve masovniju produkciju šunda.
Kroz ove teme osvrnućemo se na proizvodnju blokbastera u literaturi, na marketing književnosti i da li literatura uopšte može da opstane u svetu brzih informacija i sveopšteg kulta irelavantnosti koji devalvira kako pisanu, tako i izgovorenu reč.
pa sada je potpuno jasno da je "Politika" u vlasti "Lagune", tj, da predsednik izdavača Srbije u osnivanju već zloupotrebljava svoj položaj... trojica od četvorice su Lagunini ljudi, što je potpuno besmisleno sa stanovišta realnosti i stvarnosti.
Ako saberemo koliko je pisaca Lagune dobilo svoj intervju u Politici u poslednje pola godine, sve postaje bljutavo ogavno: Sjaši Kurta da uzjaše Murta.
Ti bi baš mogao da odspavaš dan ili dva (za promenu).
Nije ovo tekst u Politici nego najava tribine u Domu Omladine, nema tu P od Politike, samo sam ga stavio ovde jer mi se činilo u duhu te rasprave...
ma svejedno, tribina treba da se zove: Lagunina vizija naracije nacije...
Gledaj, ja ceo život otvoreno pljujem ovakve nastupe; zar misliš da mene tek tako ovoliko ljudi ne voli?
Ali, pazi Bobane... Tvoje gledanje "Lagune" kroz nišan jeste dobro poznato i dokumentovano, ali evo baš malopre otidoh do Delfija u Požeškoj da kupim neko poklonče, kad me na prilično vidnom mestu, okrenut pljoštimice, frajerski naslonjen na zid, pozdravi Poslednji Srbin. Da je stajao na polici iznad, bio bi na jednom od udarnijih mesta.
Јохне Реѕнолдсе, meni je prilično jasna Bobanova frustracija. Pisci fantastike u Srbiji su u 2009-toj konačno doprli do javnosti, a Bobanu je objavljen masterpiece kuvan skoro deset godina. E, sad toj javnosti se obraćaju autori koji su se domogli izdavača koji je u stanju da obezbedi njihovo obraćanje javnosti. To je realnost na koju ne utičemo, već možemo samo da ispoljimo neku dozu frustracije. Bobanove doze su uvek velike, takva mu je mentalna konstitucija.
Kad uložiš skoro trideset godina u pisanje, izdavaštvo i fandom SF-a, nije ti sasvim pravo da o tom kompleksu govore neki drugi ljudi. Tim pre, ako u tim prilikama, to nam je dugogodišnje iskustvo, ti ljudi po pravilu zaborave da nisu jedini. Bar da znaju da kažu da nisu jedini. Naš idejni mentor bi u takvim prilikama na pitanje da li se još ko u Srbiji bavi naučnom fantastikom redovno odgovarao da je on jedini. I ta praksa traje.
Drugo je pitanje što naši izdavači, tu mislim i na "Everest" i "Tardis" tu priliku svojim piscima ne mogu da priušte ili im je na raspoloženju najskromniji poluamaterski marketing. I meni dođe da vrištim kad Nightflier (znam da se šali sa mnom) izvali da sam mladi i nepoznati pisac, a juče sam među nekim papirima našao isečak sa mojim drugim objavljenim člankom u životu iz 1958-me godine.
Ja samo hoću da se stvari nazovu pravim imenima.
Recimo, knjizara.com donosi svoje liste najprodavanijih naslova na osnovu izveštaja iz 25 knjižara od kojih su 7 na ovaj ili onaj način Lagunine. Gde je tu poštenje? Još ako pogledamo šta te knjižare izdvajaju kao najprodavanije, sasvim je jasno o čemu se tu radi. S druge strane, knjizara.com traži pare da se uključiš u to vrzino kolo i onaj ko neće da plati, nema ga; dakle, to ne treba nazvati "najprodavanije knjige u srbiji za mesec taj i taj" nego "najrpodavanije knjige u knjizarama koje hoće da plate knjizara,com"... i tako dalje. Ali već sam pisao o svemu tome.
Situacija će biti sve gora i gora, a naša je moralna obaveza da o tome izveštavamo javnost.
Културна политика
Књижевност у сенци бестселера
Маринко М. Вучинић
недеља, 21. март 2010.
,,Све бисмо волеле да смо спонзоруше! Која девојка не воли да обуче фирмирану гардеробу, да руча у отменом ресторану, отпутује на егзотичну дестинацију? Проблем је што неке у томе успеју, а друге им завиде. Многе жене искључиво хоће богаташа. Међутим, новац није најважнија ствар на свету. Такви мушкарци често не посвећују довољно времена и пажње својим женама. Зато су често њихове жене запостављене и несрећне. Као 'дипломирана' спонзоруша морате бити спремне на то."
Овако говори ауторка бестселера Како уловити мужа Зорица Карановић, који је продат у више од 50.000 примерака. Као веома читана ауторка она је сигурно имала место у разговору организованом у Политикином културном додатку на тему ,,Популарна књижевност између тривијалног и елитног". Ова дебата објављена у три наставка показала нам је сву огољеност и тријумфализам тривијалности и површности у разматрању изузетно значајног питања наше културе – Шта Србија чита. Неки учесници овог панела имали су намеру да одбране не само тривијализацију књижевности већ и продукцију и доминацију домаћих бестселера, тврдећи при томе да је велика читаност један од главних чинилаца у функционисању наше књижевне јавности или, колоквијално речено, књижевне чаршије.
Овај разговор и јесте био слика и прилика бестселер аутора и њиховог схватања књижевности у нашем културном простору. Ма колико су се Татјана Росић и Зоран Паковић трудили да дају неку врсту академског и књижевно теоријског нивоа, у томе их нису следили наши најчитанији писци. Њима очигледно није довољно што су најчитанији, они претендују да буду и арбитри у креирању наших књижевних прилика. Није у том разговору недостајало неодмерених речи, псовки и увреда као део њихове ,,стваралачке поетике" и креативне фрустрације. Најнижи ниво је постигнут управо у оном делу када се дисквалификаторски говорило о писцима који такође достижу велике тираже али не припадају обавезујућем тренду идеолошке и политичке коректности. И ту се нису користили књижевно-теоријски и естетски критеријуми већ се посегло за идеолошком денунцијацијом и личном нетрпељивошћу. Везивати искључиво књижевни популизам и окренутост верским и националним питањима само за ауторке као што су Љиљана Хабијановић-Ђуровић и Мирјана Бобић-Мојсиловић својеврсна је идеолошка симплификација.
Татјана Росић је покушала да укаже на деловање тржишта које као да нема посла са феноменом хибридних жанрова насталих у сусрету високе и популарне књижевности, већ са феноменом инфлације књиге и културног популизма у коме нема места ни за какву квалитетну и озбиљну књижевност. Културни популизам се не може везати само за ауторе који обрађују верске, историјске и националне теме већ и за оне који наступају као писци који представљају израз урбаног и политички коректног начина говора. То су само два лица популизма у култури и они се сучељавају на све суженијем литерарном тржишту.
И површан поглед на књиге на врху листе може нам показати како функционише наша верзија производње књижарских хитова. И у томе нисмо никакав изузетак у односу на развијеније културне средине. Али проблем настаје када наши најчитанији писци настоје да се њихова на тржишту веома успешна ,,литература" третира не само као производ одређене медијске и маркетиншке машинерије, већ као респектабилна књижевност која успоставља одређени стандард. Јер имамо лажну историју књижевности, како то тврди Исидора Бјелица, насталу као резултат партијских утицаја на формирање естетских стандарда и књижевно теоријских оцена. То је део потпуне вулгаризације књижевног простора у коме најчитанији писци себи додељују улогу јединих могућих пресудитеља. Као да данас не може да се препозна партијски и политички утицај у формирању бестселер листа.
Читаност постаје једино важна и она свему одређује меру и судбину. Тако се ствара посебна политизација у којој се изгубило теоријско расуђивање о естетским достигнућима наше књижевности. Татјана Росић је пружила најбољи одговор наводећи да се по отварању досијеа у Мађарској интелектуална елита морала помирити са чињеницом да су неки од најбољих мађарских писаца друге половине 20. века били полицијски комунистички доушници. Ипак то није променило много, ти доушници су били и остали њихови најбољи писци. Бојим се да би отварање досијеа у Србији показало само огољену стваралачку немоћ наших књижевних доушника.
Најчитанији писци се и у овом разговору позивају или на своју дисидентску прошлост или на личну фрустрацију. Марко Видојковић нам открива да су његове књиге вишеслојне, али је некима довољно што у Канџама има пуно секса, пуно ,,гудре" а ова књига је дубоко антиполитички роман јер је он као аутор извукао своју фрустрацију као нешто најлепше у животу. Он каже да је читао текст Слободана Владушића о Канџама као о говору мржње и идеолошко- маркетиншкој операцији ,,Видојковић". ,,То је лудило", истиче Видојковић јер Слободан Владушић није полемисао са идејама његовог јунака из прве трећине књиге. А шта је Слободан Владушић заиста рекао. Он је аргументовано показао да је роман Канџе добро оркестираном медијском кампањом произведен у незаобилазно бестселер штиво у коме су се јасно могле препознати идеолошке одреднице тзв. Друге Србије – негирање сваке традиције, националног осећања и инсистирање на личној фрустрацији као основном фону на коме се одиграва бесомучно разарање једног идеолошког обрасца и то у име тзв. политички коректног идеолошког говора. По Видојковићу, реч је о оцени да је написао књигу у којој страствено мрзи Милошевића, све што је он значио и све што је везано за њега. Али стваралачко осмишљавање нихилизма и друштвеног хаоса тражи много веће пре свега књижевно мајсторство. ,,То је потпуно ретардирано. Мрзим када је неко злонамеран према мени. Јако ми је жао што је међу српским писцима нестао тај стари добри обичај да се са неким пошибаш. Ја се не ужасавам физичке реакције када је неко безобразан. Ако човек није могао да скапира основне тезе и то у врло читаним новинама", тако објашњава своју поетику аутор бестселера Канџе.
Невоља настаје када се неко усуди да поквари идеолошку идилу читаног писца коме су песнице главни аргумент у расправи. За Исидору Бјелицу реаговање на те опаске је патетично. То је потпуно неважно. Али Слободан Владушић је аргументованом књижевном анализом нарушио задовољство аутора Канџи који користи сваку прилику да покаже фрустрирајуће схватање књижевних обрачуна. А критичарско процењивање естетског домета бестселера Канџи је сасвим патетично и непотребно јер је реч о једном од најчитанијих и нагрлатијих бестселер писаца који је увек спреман да фуриозан опис личних фрустрација и адолесцентиног егзибиционизма брани ако треба и добрим шибањем.
Светислав Басара је у овом разговору изабрао да буде толерантан према тривијалној литератури Мирјане Бобић-Мојсиловић, али зато не пропушта да по ко зна који пут помене Нову српску политичку мисао чији читаоци сигурно неће читати Марка Видојковића јер је он наводно анти-Србин. Светислав Басара се жали на сиромаштво тема и по њему чак и књиге из високе литературе почињу да бивају билтени одређених политичких групација. Он с правом каже да један Борхес данас не би имао никакву прођу али не даје одговор зашто пролазе књиге Марка Видојковића, који савим сигурно није нови Борхес. За Светислава Басару је најважније да у роману Слободана Владушића Форвард нема србовања, зато је он у наставку разговора великодушно амнестиран од напада и дисквалификација.
Изненађује веома приземан ниво овог разговора, недостатак озбиљне анализе феномена бестселера и утицаја на формирање литерарног укуса и културног обрасца. Велика читаност сама по себи не дисквалификује ниједну књигу, али она сигурно није главни и једини аргумент у књижевно-теоријским расправама. Читалачка публика се данас формира путем јасно профилисаних медијских и политичких кампања, али публика сигурно није бесловесна стока, како ју је оквалификовао Светислав Басара. Читање је такође искуство не мање интимно и не мање важно за проживљавање, истиче Борхес. А суштина читања и јесте у одупирању разарајућој лавини популизма, свеопштој банализацији и испразности које често можемо препознати у најчитанијим књигама.
Милош Црњански је у реаговањима на рецепцију његовог књижевног дела записао: ,,Пре свега код нас постоји обичај, кога се придржавају сви пигмеји који раде по сутеренима литературе – да се мрзи, страсно мрзи сваки онај који пише са талентом. Од најновијих мало ће њих остати. Треба се уздати у се. Још из времена Скерлића, код нас је критика била скоро увек лична, политичка, кликашка а врло ретко приказ књига за читаоца. Критика и од нас неће бити само вика на пијацама него ће писац моћи да рачуна са људима који ће запазити и оно што је у делу била интелектуална интенсија писца."
Овај претенциозно уприличен разговор о најчитанијим књигама на страницама културног додатка Политике више је личио на вику на пијаци него на озбиљно разматрање проблема бестселера и њихов утицај на наш књижевни и културни живот. На делу је схватање литературе као лиценце за испољавање фрустирајућег ,,индивидуализма", који је далеко од креативног књижевног поступка. Овај амбициозно замишљен разговор показао нам је профил и актуелне досеге културног додатка Политике.
NSPM
Quote from: Eriops on 31-01-2010, 17:02:18
Pročitah. Kakve briljantne rečenice Vidojkovića :x.. i njegovu " umetnost " je pročitalo 20 000 ljudi ? Izvlači iz dupeta.. nevaspitan, nekulturan, bahat. Obraća se sagovornicima sa " brate " kao da su ispred nekog dragstora pa cirkaju pivu.. ima 4000 prijatelja na Fejsbuku s kojima komunicira.. o majko zemljo, otvori se.. jel dotle došlo da su ovakvi najčitaniji, Veliki Brat, Grand i Farma najgledaniji.. Stalno jedni te isti likovi na tv, čak i u književnosti, na b92 to su ovaj nesrećnik i Basara, ove ostale gledane televizije forsiraju Bjelicu, ima li još neko u ovoj zemlji da piše, i zna nešto reći, osim ovo troje ? Aman, dosta više.
Slažem se, osim što ne znam za Basaru. Ali kao što Grand, Svet, Skandal... povlađuju neprosvećenima, tako Vidojković povlađuje bahatim masama (crvenih?). Ali podoban je nekome, pa ima dobar epp.
@Boban
Поштења нема - у питању је реклама. С друге стране, нисам сигуран да можемо да причамо о развијању књижевности у Србији, и да притом причамо о Лагуни, издавачкој кући која ПРЕ СВЕГА преводи проверене стране бестселере. То може да буде у реду са њихове финансијске стране, али ако се шанса не пружа младим писцима (младим по броју издатих књига), већ се само увози са стране (по нашем старом добром обичају - туђе - боље), онда ће српска књижевност врло брзо постати слична српској кинематографији.
@Simerijanac
Текст ти је добар, и у већини ћу се сложити. Ипак, мислим да мора да се обрати пажња на (по мени) јако битну ствар, а то је језик. Српски језик је све сиромашнији, будући да све већи број позајмљеница продире на "лингвистичко тржиште". За многе речи немамо довољно добро решење (алтернативу?), тако да нећу рећи да би требало избацити све стране речи - јастук, јорган, кашика, виљушка - све турцизми, а кад бисмо рекли узглавље, постеља, жлица, вилице - људи би мислили да смо испали из 13. века. Осим поменутих, постоје и многе друге туђице у нашем језику, али оно што мене највише брине јесте коришћење непотребних, најчешће латинских и англосаксонских речи. Мнења сам да је то, у крајњој линији, и довело до тога да клинци pishu kao shto chitaju итд. Симплификација? Денунцијација? Немамо ли боље речи? Поновићу - текст је добар, али зашто користимо нове туђице (често имају више слова, а не објашњавају боље)? Тражимо решења на другом месту, а да на првом нисмо погледали (или нам се, као и посланицима Скупштине Србије, чини да ћемо звучати мудрије ако кажемо туђу реч?). Занимљивост - српски националисти, стуб одбране овог народа, навијачи Црвене Звезде називајуу се "делије" (турска реч), а на грбу име је петокрака. Тако српски...
Дакле, оживимо српски језик - ко зна, можда нешто добро испадне из свега.
...hmmmm, ali laguna je izdala 'srpskog psiha'....
Ко би рекао да ће се мени икада допасти нешто што напише Венди? Ха...
Quote from: dejan on 22-04-2010, 12:29:34
...hmmmm, ali laguna je izdala 'srpskog psiha'....
Да се разумемо - нисам рекао да је Лагуна 'анти-српска', нити нишпта слично (па самим тим и да не објављује од српских писаца), али погледај најпродаванија издања у иностранству и види колико их Лагуна издаје. Што се тиче Ф-а у целини, три имена могу (а има их још) да кажу све - Ден Симонс, Роберт Џордан и Џорџ Мартин. Све Лагуна.
Quote from: Svevid on 22-04-2010, 12:25:56
Занимљивост - српски националисти, стуб одбране овог народа, навијачи Црвене Звезде називајуу се "делије" (турска реч), а на грбу име је петокрака. Тако српски...
Дакле, оживимо српски језик - ко зна, можда нешто добро испадне из свега.
Dobro se sećam kad je moj ortak,jedan od tadašnjih vođa Zvezdinih navijača iz Zemuna, doneo u školu sveže sašivenu prvu zastavu sa natpisom Delije.Ujedinjenje Ultrasa,Devilsa i Z.Voriorsa tada još uvek nije bilo zvanično objavljeno pa mu zato niko nije verovao da će ubuduće svi navijači Zvezde nositi naziv po jednoj turskoj reči.Svi su se smejali,pogotovu Grobari iz škole ali je objašnjenje bilo kratko:Dogovoreno je na sastanku sa Arkanom.
I ostade Delije.
Pa,da, to je bio opštenarodni projekat da se zameni dotadašnji generalni naziv za navijače Zvezde - cigani. Dosta uspeo, posle svega.
Да ли се боље и могло очекивати од Аркана...