ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Dve osnovne dimenzije prilikom političkog određivanja su EKONOMIJA i DRUŠTVO.
U ekonomskom smislu osoba najpre treba da se opredeli je li za NEOLIBERALNI ili SOCIJALISTIČKI koncept.

NEOLIBERALIZAM – ekonomski koncept koji forsira privatni sektor. Za što minimalnije mešanje države u ekonomska pitanja i za zakon tržišta. Neoliberali smatraju da treba motivisati rad.  Porezi treba da budu mali jer ako su veliki guše i usporavaju privredu. Što manje poreza to življa privreda i više radnih mesta. Drže se definicije da tržišna konkurencija rađa i kvalitet.

SOCIJALIZAM - ekonomski koncept, koji forsira javni sektor (što se u praksi tumači kao državna svojina, osim ako niste anarhista). Socijalisti smatraju da ne treba samo zaposleni na profitabilnim radnim mestima da žive dobro već dostojan život zaslužuju i oni koji ne stvaraju toliki profit kao i penzioneri, nezaposleni i socijalno ugroženi. Da bi se to postiglo, potrebni su veći porezi za zaposlene (naročito za bogate i uspešne). Od tih para novac se preliva u fondove ugroženih. Po ovom konceptu školstvo i zdravstvo treba da budu što jeftiniji. Po mogućstvu besplatni.

Kad se osoba odlučila za jedan od dva ekonomska pola, sledi njeno određivanje u pogledu društva. Tu su polovi KOLEKTIVIZAM i INDIVIDUALIZAM.
KOLEKTIVISTI smatraju da je kolektiv (država, nacija, religija ili ideologija) prioritet, a da individualistička ljudska prava treba da im se prilagode i podrede. Nikako obrnuto.
INDIVIDUALISTI smatraju da su ljudska prava prioritet, a da država ili bilo koja kolektivistička odrednica treba da se prilagodi njima.
Najpre da podelimo neoliberale.

VRSTE NEOLIBERALA

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2FGrananjeneoliberala.png%3Ft%3D1271061997&hash=29b182702b870ec2444f215890a23446a2a7aee4)

NEOLIBERALI se u ekonomskom pogledu dele na KLASIČNE NEOLIBERALE, koji su, za koliko toliku kontrolu države (minimalnu) i FEUDALISTE, koji su protiv ikakve kontrole države i protiv toga da država uopšte ima svojinu.
FEUDALIZAM se kao koncept ugasio pre nekoliko vekova, kao i robovlasnički sistem, tako da je ekonomska podela neoliberala po stepenu neoliberalizma u savremenom dobu minorna. Može se reći da su gotovo svi savremeni neoliberali – klasični neoliberali.
Na osnovu odnosa prema društvu vrste neoliberala su liberal i konzervativac.

LIBERAL (neoliberalni individualista) – pristalica neoliberalnog ekonomskog koncepta, koji smatra da su ljudska prava, demokratija i individualizam prioritetne vrednosti, a da nacija (država) i njeni interesi treba da se prilagode njima. Liberal smatra da svako ima pravo da radi sa sobom i imovinom šta želi sve dok ne ugrožava druge. Postoje 2 podvrste liberala.
KLASIK LIBERALI – oni, koji pored navedenog ipak uvažavaju i državu. Smatraju da policija, centralna banka i pravni sistem u okviru države nemaju alternativu i treba da održavaju poredak.
ANARHO LIBERALI – LIBERTARIJANCI – smatraju da nije neophodno da država postoji. Oni su za ukidanje svih organa vlasti i države kao i hijerarhije. Ukoliko država u nekom obliku i postoji (bar u pogledu štampanja novca i određivanja minimalnih poreza), treba da je minimalna. Neki anarho-liberali zovu se i minarhisti u značenju minimalisti-anarhisti. Pojava anarholiberala (nazvani još i anarhokapitalisti) predstava korak ka feudalizmu u smislu negiranja potrebe za državom s tim što u doba feudalizma nisu postojala ljudska prava kao vrednost. Feudalisti su bili za samostalne feude bez države ne obazirući se na prava kmetova, dok su anarholiberalima ljudska prava prioritet. Protive se svakom autoritetu i zalažu za slobodu ličnosti. Razlika između dve glavne struje anarhista je u tome što ANARHOLIBERALI pored ličnosti uvažavaju i privatnu svojinu. Smatraju da je pravo na privatnu imovinu i njeno raspolaganje deo osnovnog ljudskog prava. Njhov pandan na levici - ANARHOKOMUNISTI ne dele to mišljenje.

KONZERVATIVAC (neoliberalni kolektivac) je pristalica neoliberalnog, dakle većinski kapitalističkog koncepta, koji uvažava kolektiv (državu, naciju) mnogo više od liberala.
Konzervativac smatra da su kolektivi: nacija, država, religiozna grupa ili familija, prioritetne vrednosti. (U tom pogledu on je često sličan klasičnom komunisti ili klasičnom socijalisti). Individualna ljudska prava po njemu mogu da se poštuju, ali moraju da se prilagode naciji i njenim interesima. Nikako obrnuto!
Za razliku od tvrdog socijaliste, kome je blizak termin PATRIOTIZAM (naglasak na teritoriji a ne etnosu il ireligiji), tvrdom desničaru - konzervativcu bliži je termin NACIONALIZAM (prioritet je etnos, a često i religiozna pripadnost, a ne toliko teritorije s jasnim granicama). Konzervativac smatra da je čovek kao individua isuviše slab i da je bez grupe ništa. Misli da će, ukoliko se svakom čoveku dopusti individualizam do krajnjih granica, doći do raspada zajedničkih ciljeva, koji su bitni za opšte dobro. Time će kolektiv postati slab i poražen od drugih kolektiva (nacija, religija).

(Običan narod sve modernjake zove liberalima, a sve tradicionaliste konzervativcima. U realnom životu ovo je opšte prihvaćeno, ali u političkom određivanju nepravilno i stvara konfuziju. Liberal i konzervativac jesu na neki način modernjak i tradicionalista, ali samo u okviru neoliberalno (kapitalističko) opredeljenih ljudi. Oni, socijalistički opredeljeni dele se drugačije. Levičarki pandan liberalu je socijaldemokrata, a levičarski pandani konzervativcu su klasični socijalisti i komunisti.


VRSTE SOCIJALISTA

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi135.photobucket.com%2Falbums%2Fq125%2FLoni011%2FGrananjesocijalista.png%3Ft%3D1271062047&hash=7fe16a9ba24eb58d872d35f78d449dd1ac06c949)

SOCIJALISTI se dele na tvrdo krilo - KOMUNISTE, srednje - KLASIČNE SOCIJALISTE i meko krilo - SOCIJALDEMOKRATE.
KOMUNISTI  smatraju da ne treba da postoji privatna svojina osim osnovnih potrepština. Sve treba da je u okviru javnog sektora. Dele se na klasične (patriot) komuniste i anarhokomuniste.

KLASIČNI KOMUNISTI (komunisti, koji uvažavaju državu) - misle da sve treba da bude u vlasništvu javnog sektora, a pod javnim sektorom podrazumvaju državu. Protive se višestranačkom sistemu, ali jesu za biranje u okviru jedne – komunističke partije.

ANARHOKOMUNISTI – takođe smatraju da ne treba da postoji privatno vlasništvo, ali ne treba da postoje ni država, pa samim tim i državno vlasništvo. Javni sektor za njih ne znači i državni već komunski. Umesto države i njene hijerarhije i vlasti, po anarhokomunistima ljudi treba da se organizuju u okviru dobrovoljnih komuna. Svako bi odabrao komunu koja mu odgovara, radio prema svojim mogućnostima, a uzimao prema svojim potrebama. Ekonomija bi bila usmerena u mreže volonterskih udruženja. Svaka komuna određivala bi svoja pravila i svoja sredstva plaćanja. Članovi komuna donosili bi zajedničke odluke i birali svoje rukovodstvo.

Srednje krilo socijalista su KLASIČNI SOCIJALISTI
Od komunista se razlikuju jer ne insistiraju na ukidanju višestranačkog sistema niti na tom da se privatna svojina baš potpuno uguši. Za njih je bitno da glavne faktori – zdravstvo, školstvo, finansije i ključne institucije budu u okviru javnog sektora. Kod ostalih subjekata, klasik socijalisti prihvataju i privatni sektor. Istog ekonomskog opredeljenja su i SOCIJALDEMOKRATE. Razlika je u tome što KLASIK SOCIJALISTI insistiraju na tome da je država prioritet. Ljudska prava i demokratija jesu vrednosti, ali takve da treba da se prilagode/podrede državi i njenim interesima, a ne obrnuto.
SOCIJALDEMOKRATE smatraju obrnuto. Da su ljudska prava i demokratija prioritetne vrednosti, a da država treba da se prilagodi njima.

SOCIJALDEMOKRATI se takođe dele. Njihova podela je sofisticirana i često svedena samo na praksu.
Jedni su KLASIČNE SOCIJALDEMOKRATE – Bore se za socijalizam sa obaveznom demokratijom, ali u pogledu ljudskih prava ne insistiraju toliko na pravima manjina. Njihov stav je da je demokratija ipak vladavina većine. Manjinama treba dati što je moguće veća prava, ali dotle da se demokratska većina sa tim slaže.
SOCIJALDEMOKRATE  INDIVIDUALISTI su takođe za socijalizam sa demokratijom, ali pošto sama demokratija nije dovoljna jer u teoriji obezbeđuje interese samo većini, SD Individualisti zalažu se za posebne programe maksimalnih manjinskih prava. Ne prihvataju običnu demokratiju i volju većine ukoliko ta većina nije dovoljno emancipovana da prihvati i maksimalna prava manjina.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg52.imageshack.us%2Fimg52%2F4199%2Fopstashema.jpg&hash=e8a4e7fb40f6102e52798bb7f908329e055ea93a)

Jao, kako lepe i šarene sličice!

Obožavam, prosto obožavam diferencijacije i preklapanje skupove.

Kucnuh na SOCIJALDEMOKRATE  INDIVIDUALISTI pre nego što sam pročitao deo o manjinskim pravima. Nekako mi ne ide izdvajanje manjinskih prava iz individualnih prava. Te grupne forme, ranije ili kasnije, nasrću na individualna prava. Turi jednu tačku u žuto, da znam gde sam. Negde ispod Z gde mi je zrno prašine na ekranu.

Jes, lepe, Mac.

A evo kako bi u praksi izgledale razlike između SOCIJALISTIČKE i NEOLIBERALNE VLADE.

KONTROLA TRŽIŠTA

- SOCIJALISTIČKA VLADA će, ukoliko primeti da građani kupuju samo strane proizvode. Recimo Milka čokolade, dok propada domaći Soko Štark, radi opstanka domaće firme, da uvede ograničenje stranih proizvoda.
U nedostatku Milki na tržištu, građani će biti prinuđeni da kupuju Štarkove čokolade, pa će domaća firma, ma koliko ova firma, ma koliko ovaj vid privrede bio veštački dirigovan, opstati.
Na sličan način opstaće i domaći automobili, bela tehnika itd.

- NEOLIBERALNA VLADA smatra da nema potrebe veštački zatvarati tržište. Ako je neki domaći proizvod tako loš da ga niko ne kupuje, čemu spašavanje? Po neoliberalima nije tragedija raditi i za stranu firmu. Ukoliko ovdašnji zaposleni građani imaju dobre plate, nije bitno da li je vlasnik firme/fabrike ovdašnji il' stranac kao ni da li je proizvod potekao od nas ili iz sveta.


POREZI

- SOCIJALISTIČKA VLADA proklamuje što veće penzije, kao i što veću pomoć nezaposlenima i ugroženima. Pošto penzioneri i nezaposleni ne privređuju, jedini način da se to postigne je uvođenje velikih poreza za zaposlene.  Od tih para novac odlazi u fond penzionera i ugroženih.
Ovaj koncept funkcioniše bolje ukoliko u državi ima više mladih i radno sposobnih od penzionera. U protivnom manjina radi za većinu, koja ne radi. U zemljama sa slabim natalitetom, ovaj koncept može da opstane samo zbog velike emigracije. (Francuska zahvaljujući dolasku mladih Arapa održava dobar procenat mladih)


- NEOLIBERALNA VLADA bi da podstakne rad. Oni su protiv velikih poreza, jer što su porezi veći to je radnih mesta manje.
Ukoliko vlasnik firme/fabrike mora više da plati, njemu se neće isplatiti da ima mnogo radnika. U obrnutom slučaju, bez velikih poreza, zemlja će imati više zaposlenih ljudi, ali zato penzionerima i nezaposlenima neće biti tako dobro.
Umesto da penzija iznosi 75 % plate, procenat će se smanjiti do 50 % ili niže.
Neoliberali smatraju da penzionerima ne treba toliki novac kao zaposlenima jer su oni svoju decu već odhranili i iškolovali. Ne putuju svakodnevno itd.


Dilema SOCIJALIZAM vs NEOLIBERALIZAM postala je večna, ali nijedno rešenje nije idealno.
Dok SOCIJALIZAM više odgovara penzionerima, ugroženima i studentima, koji bi da se školuju što jeftinije, po mogućstvu besplatno,
NEOLIBERALIZAM više odgovara radno sposobnim ljudima i onima, koji traže posao.

Dok jednom ne smrne, drugom ne svane i zato su rešenja često negde na sredini.
Totalni socijalizam doveo je do propasti SSSR-a i mnogih komunističkih država, dok je SFR Jugoslavija bolje prošla zahvaljujući prodavanju proizvoda na tržište nesvrstanih (gde je imala prednost u odnosu na kapitalističke zemlje) i zbog zaduživanja.
Totalni kapitalizam (neoliberalizam) dovodio je do kršenja prava radnika i raslojavanja stanovništva. Do toga da su pojedinci iako pametni morali da odustanu od školovanja jer nisu imali novca za fakultete, do situacije da je nekom lečenje potpuno nedostupno i ostalih nepravdi.

Quote from: Lomljavina on 12-04-2010, 12:30:59Totalni socijalizam doveo je do propasti SSSR-a i mnogih komunističkih država, dok je SFR Jugoslavija bolje prošla zahvaljujući prodavanju proizvoda na tržište nesvrstanih (gde je imala prednost u odnosu na kapitalističke zemlje) i zbog zaduživanja.

A jebaga što je bolje prošla! Što nas nije zaobišlo to bolje prolaženje...

Quote from: scallop on 12-04-2010, 12:20:03
Obožavam, prosto obožavam diferencijacije i preklapanje skupove.

Kucnuh na SOCIJALDEMOKRATE  INDIVIDUALISTI pre nego što sam pročitao deo o manjinskim pravima. Nekako mi ne ide izdvajanje manjinskih prava iz individualnih prava. Te grupne forme, ranije ili kasnije, nasrću na individualna prava. Turi jednu tačku u žuto, da znam gde sam. Negde ispod Z gde mi je zrno prašine na ekranu.

Jes, lepe, Mac.

Problem je u tome što ne može da sa napavi trodimenzionalni grafikon.
Inače bi sve bilo jasnije.

Stvar je u stepenovanju.

Kad čuješ da neko stalno naglašava prava Roma, GLBT-ovaca, Albanaca, Bošnjaka itd. on je onda taj SD KRAJNJI IDNIVIDUALISTA. Njemu nije dovoljna obična demokratija jer ona je samo vladavina većine, a on hoće garancije i za manjine.

S druge strane KLASIČNI SOCIJADLEMORKATA smatra da je demokratija bitna, ali zna se šta demokratija znači. Većina da se pita.

KLASIČNI SOCIJALISTA ne uviđa značaj ni demokratije - vladavine većine. On može biti i za prosvećeni apsolutizam.

KLASIČNI SOCIJALISTA je recimo Čavez. Zemlja mu ima višestranačke izbore. On nije protiv toga, dakle nije komunista nego samo klasični socijalista, ali može biti jednaki diktator kao i predsednik komunističke države.

U Srbiji obične socijaldemokrate su DEMOKRATSKA STRANKA i Rasimov SDP.
A SD individualci su recimo SDU i LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE.

Od DS-a nećemo čuti kritiku onoga, šta podržava većina (kritika crkvenih poglavara, nacionalističkih izjava, antiromskih ili homofobnih pokliča itd), ali će zato Nenad Čanak, Žarko Korać i stotinak NVO uvek dići glas.

LDP takođe, ali oni su partija neoliberalnog ekonomskog koncepta pa su van šeme.

No ipak ova tema treba da je generalna. O uopštenim konceptima, a ne o Srbiji, gde se sve i svja otrcalo.

Quote from: mac on 12-04-2010, 12:17:47
Jao, kako lepe i šarene sličice!

Ja pravio,
ja i definisao :-)

A sto tako malo o konzervativizmu? Ja koliko vidim, na ZS sve sami konzervativci ... :-)

PS

Evo pocetna stanica:

http://desnica.info/index.php/konzervativizam/nacela (http://desnica.info/index.php/konzervativizam/nacela)

Eto, možeš odma' da izvlačiš zaključke: niko neće sa aktuelnom političkom scenom. Pošteno. Niko neće bagru.

Eto Scallop, i ja i Vi ispadosmo na istom, socijaldemokratskom polju, a pre se tol'ko prepirasmo.

Vi'te kako je lakše kad se naprave grafikoni i definicije.  :-)

A gde je granjanje konzervativaca ?

Konzervativci se po pravilu granaju po religijama.

a) Konzervativci katolici
b) Konz. pravoslavci
c) konz. šiti
d) konz. suniti
e) Konz. budisti
Itd.

Zatim se granaju jesu li za republiku ili monarhiju.

Interesantna stvar je da se levičari, bilo da su levičari u okviru socijalista ili u okviru neoliberala (tu se levičar biti samo u ograničenoj meri, po pitanju ljudskih prava) lako povezuju međusobno i vrlo lako slažu i kad su u pitanju dve problematične nacije. To ne važi za konzervativce.

Individualista iz Srbije lako će naći zajednički jezik s istomišljenikom Hrvatom.
Kolektivisti (konzervativci) se neće složiti, već će se po običaju gložiti.

To je vaše prokletstvo, a naša velika nada :-)

E sad učitavaš svoje tripove! To jest, sad je to očigledno. Pogledaj na Vikipediji šta je to konzervativizam, mislim pa čak i Kinezi imaju konzervativiste, koji nemaju ama baš nikakve veze s religijom.

Pa nisam rekao da je obavezno konzervativac takav.
Navodio sam najčešći slučaj u praksi.

Konzervativac u mom uvodnim izlaganju gotovo da je identičan definisanju sajta ,,desnice''.
Bitni su KOLEKTIVIZAM i NEOLIBERALNI ekonomski koncept.

Konzerve misle da je idnividualac slab bez kolektiva i zato svoje interese treba da podredi kolektivu, ali kom tačno (religiji, naciji, porodici, državi ili ideji) nigde se ne precizira.

Od trenutka kad se odrekne neoliberalnog koncepta i počne da se zalaže za društvenu svojinu, samim tim prestaje da bude konzervativac i potpada pod deficiniju komuniste ili klasičnog socijaliste.

Quote from: Lomljavina on 12-04-2010, 20:06:34
Pa nisam rekao da je obavezno konzervativac takav.
Navodio sam najčešći slučaj u praksi.

E vidiš, takva je logika na kraju došla glave Jevrejima u Nemačkoj. Premisa 1: Većina bogatih su Jevreji. Premisa 2: Bogataši su krivi za stanje u društvu. Zaključak: Jevreji su krivi za stanje u društvu.

Kloni se generalizacije, nema od toga dijalektičkog hleba.

Kod tebe Lomljavina, sve apsoluti, crno-belo.
Ekstremi ne valjaju ni u jednom pravcu. Čoveku je potreban i individualizam, i kolektiv.
Svaki čovek je ličnost za sebe, mora se poštovati njegov individualizam, i pravo na različitost. Opet, to pravo ne sme ugrožavati druge- videli smo do čega dovodi apsolutna sloboda, neoliberalni pristup u privredi. Dovodi do monopola, i lažne jednakosti, gde ista pravila važe za sve, ali će veće ribe progutati manje ; a onda ti te veće ribe mogu prodavati šta i kako hoće, jer manjih neće biti.
Čovek bez osećaja pripadnosti, je kao iščupana biljka. On je društveno biće.
Evo ti primer dece. Može neko generalno voleti decu, ali svoje dete sigurno više voli ; za njega bi rizikovao život sigurno, za tuđe moguće da  ne bi. Dakle postoji nešto čemu se više pripada. Porodica, nacija, vera, udruženje, itd.

A to ko može s kim.. svi mogu sa svakim, u politici i materijalističkom svetu.
Pogledaj neoliberale i individualiste u Srbiji ( NVO, LDP, itd ). Koliko vidim, oni su rado viđeni gosti u Prištini, nemaju nikakav problem  u komunikaciji sa tamošnjim izrazito kolektivistički nastrojenim vlastima ( izvođenje naroda na ulice i njegova upotreba u političke svrhe, mahanje zastavama bratskih država, itd.. ).

Quote from: Eriops on 13-04-2010, 14:44:10
Kod tebe Lomljavina, sve apsoluti, crno-belo.

Hello?!
Izvini ali odakle ti ovo?
Na osnovu čega zaključuješ da sam sav u krajnostima?
Sasvim sigurno je da nisam i da je to samo tvoje učitavanje mojih postova.
Ja krenem 2 metra, a ti konstruišeš gde ću se nalaziti na 2.kilometru.
Zar misliš da bi osoba, koja voli ekstreme imala živaca da crta grafikon?

Moj gornji post o načinu rešavanja problema socijalista i neoliberala, gde ne pljujem ni jedne ni druge, upravo govori o tome da za sve imam razumevanja.
U ekonomiji sam više LEVO, ali ne ekstremno levo već vrlo blizu
centra s velikim razumevanjem i za neoliberalni koncept.
Upravo me politički identiteti toliko i zanamaju jer znam da sam i sam imao vrlo veliki problem da se OPREDELIM.

Pre 2000. prezirao sam sve što ima SOCIAL kao prefiks. Kasnije sam shvatio da socijalizam ipak nisu Sloba i Mira već su samo tu ideju ogadili narodu. Ukapirao da socijalizam (naročito onaj umereni) može biti vrlo dobar.
Ipak ne mogu da sporim i da su zemlje s neoliberalnim konceptom u 20.veku, doživljavale najveći napredak. Koliko god taj sistem surovo izgledao, često se ispostavi da je narod zaista najvredniji, azemlja najnaprednija, kad ga malo i na silu nateraš da radi, svestan da drugačije neće opstati.


MAC, dosad sam komentarisao na mnogim sajtovima tekstove, a i učestvovao na par foruma. Često naletim na primedbu GENERALIZUJEŠ! AH GENERALIZUJEŠ!

Ali hej, šta GENERALIZACIJE nisu bauci već samo zaokruživanje decimala iza broja na okruglu cifru.
Kad je nešto 5,6 zaokružiću na 6 što baš i nije tačno, ali je najpribližnije.

Osim toga javna polemika i lepo vaspitanje ne dopuštaju nam da iznosima puna imena i prezimena i privatne stvari.
U takvoj sitauciji UOPŠTAVANJA su jedino rešenje, ako uopšte hoćemo da se pozabavimo nekim problemom, a da ne ćutimo.

Da nastavim s političkim identitetima...
- Jedan od zanimljivih fenomena je pojava LABURIZMA.
Ne znam da li je iko proučavao nastanak ovog pokreta.
Meni se čini da u Britaniji laburizam postoji samo zato jer Englezi ne mogu da podnesu termin SOCIJALIZAM.
U praksi dodje na isto, (laburizam se zasniva na radničkim pravima) ali kao da je termin iskopan da sami laburisti ne bi bili napadani i omraženi, da ih ne optuže da rade za SSSR, Kinu, Kubu, a protiv monarhije i slobodnog tržišta.
Moja dilema je:
Da li je LABURIZAM u stvari socijalizam, ali kako je ova reč kod Engleza omražena i definisana kao identitet ideoloških neprijatelja, izbegnuta, ili je LABURIZAM u stvari prerušeni liberalizam, prevara za narod, koga je sam britanski vrh smislio prateći logiku: - Ako već u svakoj zemlji ima onih, spremnih da se okreću levici, bolje da mi sami smislimo levicu, koja će nas biti prihvatljiva i koju ćemo mi kontrolisati i nazvati je LABURIZAM nego da nam se zapati pravi SOCIJALIZAM, čiji će predstavnici biti povezani sa socijalistima Azije i Latinske Amerike i raditi protiv interesa Britanije.
Ako se neko razume u britansku politiku, voleo bih da čujem mišljenje o ovoj dilemi.

Inače Britanija, Irska, Australija i Novi Zeland su najkapitalističkije (najneoliberalnije) zemlje na svetu.
Kanada (naročito Kvebek) ima mnogo veće socijalne programe, kao i Francuska i skandinavske zemlje.
SAD je podeljena. Većina stejtova u neolib.koncepciji, ali ima i onih, koji su u praksi krajnje socijalistički. Britanska levica mi je nedokučiva i pod velom tajne.

Meni se čini, Lomljavino, da se ti mučiš da prepoznaš sebe u političkom galimatijasu. Nije utešno da ti kažem da je teško biti human. Otkako je sveta i veka atavizam pokušava da reši probleme koje mu nameće svesnost o potrebi da i zajednica opstane u senci alfa dominacije. Svaki društveni (ali i animalni) sistem u istoriji svodi se procenu vođe koliko da se odrekne ega u korist kolektiva (krda, stada, čopora) e da bi ga imao. Drugim rečima, muka je biti vođa a nemati narod. Odnosno, koliko hraniti stoku da ne crkne. Na terazijama su alfa mužjak i čopor, a kazaljka treperi između. Malo tamo, malo ovamo. Kad se pomeri ka vođi, njegov tas pretegne i narod se istrese sa svog tasa. I obratno. Još niko nije našao pravu meru.

Zato generalizuješ. Igranje sa punim linijama drastično menja boje unutar razdvojenih polja. Nikada nije ona koju bi izabrao. Kad se otera do piksela, više nema slike. Dovoljno daleko, da bi video sliku, može samo Bog, ako ga ima. A sa te daljine i nije važno da li slika postoji i da li bi je menjao. Za ovozemaljske identitete bitka je vremenska komponenta, posle mene potop, pa se ne može izolovati dovoljno uzak interval u kome je slika jasna. Sagledvanjje u nanosekundi bi možda bilo dovoljno, ali čemu, kad je već prošla.

Za terminološke dileme možeš uvek da koristiš Šekspira, jer ma kako je zvali, ruža će uvek isto mirisati. Ali, ima i drugih biljaka koje mirišu na ružu. Meni dobro ljuta papričica više miriši na ružu nego ruža. Mimikrija nas uvek zajebe pa nam posle bride usta. Recimo, neoliberalizam možeš posmatrati i kao sukob dve osnovne konfiguracije, političkog subverzivnog korpusa i globalnih, moćnih kompanija, koje su procenile da im politički korpus baš i nije potreban, da je parazitski, nepouzdan. Mnoga SF dela se bave upravo tom dilemom. Zapravo, današnji politički sistem se batrga pod pristiskom tog sukoba i pre poslednje ekonomske krize, koja je pokazatelj krize sirove globalizacije, neuspeha reganizma kroz koji je kompanijski kapital pokušao da pošalje prvu ozbiljnu najavu rata političkom društvu. Zapravo, verovalo se da do sukoba neće doći i da je moguće uspostaviti ravnotežu, i vuk sit i ovce na broju, odnosno, da je propala verzija "i ovce site i vuk na broju". Danas znamo da je to nemoguće i možeš da se pripremiš za novu rundu. Ako imaš stomak za to.

Mali primer sa domaće političke scene od pre neki dan.Da li si primetio ko je izašao na ulicu da podrži predavanje milion potpisa opozicionih strnaka,koje su po tvom grafikonu desničarske.Tu su bili i tvrdi komunisti sa tvog grafikona.Zlobnici bi rekli da se komunisti spremaju na povratak u velikom stilu.Jedo krilo im je u vlasti,već prilično dugo,a drugo podražava opoziciju. Tiganje im se greju u obe vatre.To nije ništa novo i najtvrđi samoupavraljači su u velikom broju popunili redove radikala,kada su shvatili da im je Milošević ukinuo samoupravljanje.

Quote from: scallop on 14-04-2010, 10:10:13
Meni se čini, Lomljavino, da se ti mučiš da prepoznaš sebe u političkom galimatijasu.

Nije baš da se mučim, ali se LOMIM i to je sigurno. I ne samo oko politike. (Ovaj nik nije slučajno izabran) Imam takozvani dualistički mozak i sposobnost da najpre potpuno razumem jednu poziciju, da bih u drugom razmišljanju skapirao suprotnu stavku kao takođe pozitivnu. To je jako teška situacija jer se čini da je često nemoguće doneti zaključak.

Biti s leve ili s desne strane od centra u ekonomskom smislu, jedna je od tih, nikad razrešenih dilema.

Srpska Napredna Stranka je neko, za koga ne bismo mogli da kažemo da je desničarka potpuno. Deso su samo u pogledu  odnosa prema DRUŠTVU jer kupe tradicionaliste, one, koji slave slavu, veruju u boga i koji ne bi tako lako progutali AD zakon, po kome su ljudska prava zvanično dibili i male verske zajednice i LGBT-ovci.
U pogledu EKONOMIJE SNS kupi gubitnike tranzicije. One, koji koji su ostali bez posla u ugašenim velikim državnim firmama, a kojima država nije našla alternativu. No veliko je pitanje da li bi ova partija bila za prodaju domaćih kompanija inostanstvu, za monopol domaćih tajkuna ili za zaista neke nove tendere i pronalaženje novih rešenja za izlazak iz krize. (Za sistem u kome je kupac dužan i da kupi i da počne s proizvodnjom, a ne samo da kupi fabriku)
Sve mi se čini da rešenja i nemaju. Njihove pristalice su oni, koji i ne razmišljaju o ekonomiji u formi definicija već ljudi, koji su, prateći žutu štampu ukapirali da Tommy Nick. nije kompromitovan nikakavom aferom. Da je pošten i kao takav po njihovom bajkovitom posmatranju politike, treba da vlada. A kako će rešiti ekonomske probleme ostaje misterija.

Lomljavino ti si jedinstven slučaj!!!!!!!!!
Zapatio si obolenje iz literature!Kod Kliforda Simaka,u knjizi GRAD ima ta tvoja situacija detaljno opisana i zove se Džuvejnizam po čuvenom Marsovskom filozofu.
Nadam se da posledice neće biti kao kod Simaka,mada sam ubeđen da bilo koja vrsta živih bića kada se preterano namnoži mora da doživi krah.

Ma, Slavko, nije jedinstven slučaj.

Lomljavina bi da se politički profiliše, a onda ne može da se "anfasuje". Veruje da postoji politički "difolt", stav by the book, nađe buk, a onda shvati da to nije to. To je sindrom "iskrenog političkog opredeljenja", što je oksimoron, kao što je pleonazam "neiskreno političko opredeljenje". Ljudi su najčešće zapanjeni kad shvate da je njihovo političko opredeljenje zapravo odricanje od sopstvenog mišljenja, antidatiran potpis na odricanju od poslaničkih dužnosti.

Eto, Lomljavino, to ti je "difolt" jednog socijaldemokratskog individualca, ako si to tako nazvao. U haosu janusovskih političkih fizionomija jedina dosledna politika je politička nedoslednost tipa "u se i u svoje kljuse".

Quote from: Lomljavina on 15-04-2010, 02:04:55
Nije baš da se mučim, ali se LOMIM i to je sigurno. I ne samo oko politike. (Ovaj nik nije slučajno izabran) Imam takozvani dualistički mozak i sposobnost da najpre potpuno razumem jednu poziciju, da bih u drugom razmišljanju skapirao suprotnu stavku kao takođe pozitivnu. To je jako teška situacija jer se čini da je često nemoguće doneti zaključak.

to, za što ti misliš da se zove "takozvani dualistički mozak"  je zapravo poznato kao dijalektika.
doživljavanje svijeta na takav način, nije nešto opskurno niti endemno niti nepoznato. već su Stari razmišljali dijalektički, a mega-popularnost je u novije doba promovirao Hegel.
kod nas je posebno bilo popularno, preko marksizma, praxisovaca i sl.
je li to posebno teška situacija, na svakome je pojedincu da odluči, no promatrano u širem kontekstvu društva - ispada da nije (budući da su mnogi i u svim vremenima slično razmišljali)
zaključak nije nemoguće donijeti, štoviše njega se uvijek donosi; nemoguće je doći do Istine, budući je ona u dubini

...

nakon ovih par opaski, htio bih reći da ne znam koji je moj politički identitet u 21. stoljeću, ako je to tema topica.
vidim da je gore ponuđena jedna šablona, no kako sam prokleto slobodarski tip, ne mogu se šćućuriti ni pod jednu opciju: moja oštrica moguće ide kroz sve ove te još i one neponuđene.

Quote from: scallop on 15-04-2010, 09:04:44

Ljudi su najčešće zapanjeni kad shvate da je njihovo političko opredeljenje zapravo odricanje od sopstvenog mišljenja, antidatiran potpis na odricanju od poslaničkih dužnosti.

Eto, Lomljavino, to ti je "difolt" jednog socijaldemokratskog individualca, ako si to tako nazvao. U haosu janusovskih političkih fizionomija jedina dosledna politika je politička nedoslednost tipa "u se i u svoje kljuse".

Lepo rečeno. Čak bih bio smeo da kažem da i samo novo ZNANJE skoro uvek ima posledicu odstupanje od dotadašnjeg mišljenja.
Kako nešto saznamo, tako se promenimo.
A možda tako i treba. Možda je i formula uspešnog bivstvovanja u večitom prilagođavanju novoj situaciji.

Švedska beše primer humane države, u kojoj niko nije dugo bio gladan. A onda primetiše velik pad u rastu privrede nekoliko godina za redom.
Greška je bila u tome da su nezapsoleni dobijali čak 60 % primanja od prosečne plate. Sasvim dovoljno za život. U takvoj atmosferi iz godine u godinu sve više ljudi odustajalo je od rada shvativši da im je i ovako dobro. Pare su dovoljne za solidan život, a nema mučenja. Tu je ekstremno ekonomsko levičarstvo pokazalo svoje mane.

Za razliku od njega ekstremno levičarstvo u pogledu ljudskih prava (što bi po skali došlo kao ekstremni individualizam) još uvek nije pokazao slabosti.
Nijedna od zemalja koje su uvele gej brakove (Holandija, Belgija, Holandija, Norveška, Španija, Kanada) nije pokazala nijedan znak propadanja društva zbog toga. Niti smanjenje nataliteta, niti porast glbt populacije. Holandija i dalje rastura sve žive u fudbalu i ostalim muževnim sportovima, kao i Kanad u hokeju na ledu.
Nijedna zemlja, koja je uvezla mnogo crnaca i Azijata još uvek nije pokazala slabosti.

Za razliku od ekonomije, gde se zaista ne zna šta je najbolje i gde je rešenje u kombinacijama, čini se da je u pitanju ljudskih prava šarolikost, odnosno individualizam, nema alternativu.

Će napravim ja od tebe, Lomljavino, ličan čovek, ali u taj tvoj slalom mnogo mi se kačiš za kapije.

Ispada da kad odgledamo gej paradu ima odma' da pobedimo u Južnu Afriku. Odnosno, da kad smanjimo penzije, mame i tate neće moći da pomažu svoju razmaženu decu, pa će ovi početi da rintaju.

E, pa, Holandija (dvaput) igra dobro fudbal zato što su muškiće zamenile crne muškarčine, a Kanada zato što su se tamo zapatili Rusi i ostala slavjanska braća. Sa druge strane, moglo bi se reći da kad države prestanu da se zamajavaju marginalnim rabotama odjednom se otvori politički prostor za rešavanje stvarnih problema. Ove naše muke neće rešiti gej parada, to je još jedno bacanje prašine u oči do nekog drugog bacanja prašine u oči koje će nam naneti više štete.

Događanja u Švedskoj, nevolje koje su pripisane visokoj stopi socijalnih davanja su krajnje neutemeljene. Za vreme boravka u Švedskoj, pre 39 godina, saznao sam za priču o jednoj velikoj ciganskoj porodici, po svoj prilici našoj jer je visprenost kojom su rešavali svoj problem prevazilazila prizemna rešenja snalaženja u Evropi. Ta porodica od dvadesetak članova, babe, dede, majke, očevi, stričevi, ujke, snaje... se registruje kao socijalni slučaj u nekoj opštini. Socijalna primanja, sa raznim namenama, dostizala su oko 3 prosečne plate što je za njih bilo - oho-ho. I tako oko 6 meseci, odnosno, dok opština ne pozove glavu familije i ne potkupi je iz nekog diskretnog fonda. Tako se familija teslimi susednoj opštini. E, ako je to pre toliko godina bilo realno stanje, treba se zapitati da li su za kretanja u poslednjih desetak godina krivi ti Cigani ili ipak nekritčki reganizam koji je tržišnu utakmicu i kockanje sa ovim svetom stavio ispred opstanka civilizacije. Moja individua je sklona ovom drugom.

Lomljavino, oprezno sa kapijama u slalomu. Ne treba proći ni sa leve, ni sa desne strane. Samo između ako bismo da završimo trku.

Ja znam za mnogo profitabilniji primer.

U jednom švedskom gradu blizu luke, u kojoj stižu brodovi sa prehrambenim sadržajima, gadno su se sredinom osamdesetih, zapatili miševi i pacovi.
Gradonačelnik je odlučio da nagrađuje ljude, koji pobiju što više pacova. Izjavio je da će svako ko mu doense rep pacova, kao dokaz o ubijanju, dobiti neznamtačnokoliko kruna.

Jedan bračni par iz bivše Jugoslavije počeo je da donosi dnevno po desetak repova. Onda je u njihovu kuću došla insepkcija. Ispostavilo se da su ljudi odlučili da gaje pacove u svom podrumu. Množili su ih, sekli im repove i od toga jedno vreme dobro živeli.

Mogli su da gaje i dobermane.

Rekao bih da imaš nekoliko propusta u osnovnoj postavci. Pre svega, svoju podelu zasnivaš pre svega na ekonomskim činiocima. Lepo je to, ali Marks je malo prevaziđen. S druge strane, ja nemam gde da kliknem - ja sam konzervativni socijalista, Southern Democrat, što bi se reklo u SAD. A verujem da tu spada i većina stanovništva Srbije.

Quote from: Mark on 12-04-2010, 13:18:48
A sto tako malo o konzervativizmu? Ja koliko vidim, na ZS sve sami konzervativci ... :-)

PS

Evo pocetna stanica:

http://desnica.info/index.php/konzervativizam/nacela (http://desnica.info/index.php/konzervativizam/nacela)

Mislim da si daleko od istine s tom tvrdnjom. Neki od najistaknutijih Sagitaša upravo su (nekakvi) socijalisti.

Pa da, konzervativni socijalisti...

Quote from: Nightflier on 18-04-2010, 22:19:54
Rekao bih da imaš nekoliko propusta u osnovnoj postavci. Pre svega, svoju podelu zasnivaš pre svega na ekonomskim činiocima. Lepo je to, ali Marks je malo prevaziđen. S druge strane, ja nemam gde da kliknem - ja sam konzervativni socijalista, Southern Democrat, što bi se reklo u SAD. A verujem da tu spada i većina stanovništva Srbije.

Kao, mogli bismo da prihvatimo i malo ropstva?

Quote from: scallop on 18-04-2010, 23:01:16

Quote from: Nightflier on 18-04-2010, 22:19:54
Rekao bih da imaš nekoliko propusta u osnovnoj postavci. Pre svega, svoju podelu zasnivaš pre svega na ekonomskim činiocima. Lepo je to, ali Marks je malo prevaziđen. S druge strane, ja nemam gde da kliknem - ja sam konzervativni socijalista, Southern Democrat, što bi se reklo u SAD. A verujem da tu spada i većina stanovništva Srbije.

Kao, mogli bismo da prihvatimo i malo ropstva?

Maločas sam pomislio da ćeš ti da se javiš sa tako nekom rečenicom. :)

Nightfliter, verovatno nisi pažljivo čitao sve.
Samo jedna linija podele je ekonomska.
Druga je po principu ljudskih prava (Individalizam ili kolektivizam kao vrednosti). Jedino obe podele daju kompletan identitet.

Inače KONZERVATIVNI SOCIJALISTA ne postoji!
Ne samo da to nemaš u mom grafikonu, već i na ovom sajtu desnica (tačno se navodi da konzervativizam podrazumeva poštovanje privatne svojine).
Tako je objašjeno i na svetskim sajtovima.
A takva su načela i konzervativne internacionale.

KONZERVATIVAC i LIBERAL su odrednice za takozvanog staromodnog i takozvanog modernjaka SAMO U OKVIRU KAPITALISTIČKOG (neoliberalnog) SISTEMA!
Odnosno samo u okviru socijalistički opredeljenih ljudi.

Dakle u periodu pre oktobarske revolucije, pre razvoja klasne svesti, stanovnici naše Kraljevine jesu bili KONZERVATIVCI ili LIBERALI u smislu sinonima tradicionaliste i modernjaka.
Od tog vremena ostali su ti termini kao sinonimi modernjaka i konzervativca iako to baš i ne odgovara istini.

CRVENI svojim dolaskom uvode potpuno novu terminologiju.
Tako je modernjak u okviru njih u stvari SOCIJALDEMOKRATA (pandan liberalu), dok je tradicionalista u okviru njih KLASIČNI SOCIJALISTA ili KOMUNISTA. (komunista je najtvrđi).

Verujem da su i u SSSR-u govorili za majku (socijalistkinju) koja ne da kćeri da se tetovira da je konzervativka, a onoj koja da, da je liberalka.
Iako je to odomaćeno u narodu, po strogoj definiciji političkih identiteta to je nepravilno i stvara konfuziju.

Dakle ako si tradicionalista u pogledu društva, a levičar u pogledu ekonomije, ti ne možeš biti konzervativac već samo KOMUNISTA ili KLASIČAN (srednji) SOCIJALISTA.
Mislim da si ovo drugo, tako da to možeš da klikneš.

A na anglosaksonske narode (I Amere i Engleze) ne treba se mnogo pozivati. Oni, zbog velike omraženosti socijalizma koji je usađen u njihovim narodima, imaju još posebniju terminologiju.
Tako Amerikanci svoje levičare zovu prosto DEMOKRATE,
a Englezi svoje levičare LABURISTI.

Kad bi ih nazvali SOCIJALISTI (iako to u praksi može biti potpuno isto), narod, koji je godinama slušao o ratu protiv komunističkog Vijetnama i komunističke Koreje i hladnog rata protiv SSSR-a) bi se uplašio i za takve ne bi glasao. Obama u suštini jeste socijalista, ali taj termin prilepljen njemu nosi loše predrasude u SAD pa se izbegava.

A šta si ako istovremeno poštuješ i privatnu svojinu i potrebu da država reguliše tržište da bi u njemu mogla da se poštuje privatna svojina?

U izem ti argument. Ti ćeš da mi kažeš da li postojim ili ne postojim. Ni ti ni ma ko drugi nema to pravo. A obaška što me boli uvo za konzervativnu internacionalu i sve sajtove ovoga sveta.  A tek na trećem mestu me boli uvo za to što se ne uklapam u nečiju kontracepciju i grafikon. A tek obaška što silno grešiš u svojoj terminologiji. (Na primer, Ameri svoje socijaliste zovu "liberali". )

Ne možeš tako da vodiš raspravu - naročito ne ovde. 'Ajde sad mi lepo navedi izvore na koje se pozivaš u izradi svoje terminologiji (budi ljubazan, pisce i knjige a ne sajtove), pa mi onda reci zbog čega si otpočeo ovu temu, šta ti je cilj i zašto te zanima šta sam ja po političkom opredeljenju, pa ćemo onda da popričamo. Ovako je besmisleno.

Quote from: mac on 19-04-2010, 01:00:08
A šta si ako istovremeno poštuješ i privatnu svojinu i potrebu da država reguliše tržište da bi u njemu mogla da se poštuje privatna svojina?

Ma ova njegova kategorizacija je protivrečna. Obaška što je privatna svojina iluzija koja prestaje da postoji onda kada nastane država. Po definiciji, građani svoj suverenitet prenose na državu. Jedini način da budeš zapravo samostalan jeste da budeš apatrid - a to je poprilično nemoguće ako hoćeš da živiš normalno.

Ja bih samo hteo da malo pojasnim koncept individualizma.

Nije stvar samo u pravima manjina.
Ok je da niko ne maltretira geja što je gej, ili pristalicu Hare Krišne što je njihov član.

Juče je počelo emitovanje serije ,,Swingertown'' na Studio B.
U njoj se vidi koliko prava manjkaju i jednom sasvim običnom čoveku.

Jedan junak je seksualniji od svoje supruge, koja je tipična domaćica i majka. Hteo bi da se združi sa nekim svingerima. Dopada mu se komšoinica, koja je veoma šarmantna, ali opet ne može da povredi ni svoju ženu, koja mu ništa loše nije uradila.

Nude mu se 2 koncepta...

Po jednom, konceptu individualizma, on bi smeo da se upusti u novu avanturu gde ga srce i testosteroni vuku, a da se opet to ne učita kao povreda supruge i antiporodično ponašanje.
Po tom konceptu individualizma svaki čovek je pre svega POJEDINAC, a tek onda deo para, porodice itd.
Po tom konceptu seksualnost, ako je samo seksualnost, nije prevara.

Po drugom, kolektivističkom konceptu, on ne bi smeo da ode u Playboy klub, gde mu izlaze komšije (čije su žene sklonije individualizmu).

Dosadašnje epizode mi se jako dopadaju jer relativizuju moral i nude alternativni koncept. Jedan par svingera tvrdi da im je brak procvetao i izašao iz monotonije upravo kad su ga olabavili.

Dakle koncept ljudskih sloboda ne odnosi se samo na manjine. Na njih pre svega jer se oni bore tek za ono fundamentalno (gejevi se tek bore bar za tog jednog partnera, brak i nasleđivanje imovine), ali nije bezobrazluk ni kada se predstavnik većine bori za neke dodatne slobode (za legitimnu ljubavnicu pored žene recimo) itd.  

Ma ko te pita za koncept individualizma? Pitao sam te za izvore, ciljeve, namere i nakane.

Quote from: Nightflier on 19-04-2010, 01:09:26
U izem ti argument. Ti ćeš da mi kažeš da li postojim ili ne postojim. Ni ti ni ma ko drugi nema to pravo. A obaška što me boli uvo za konzervativnu internacionalu i sve sajtove ovoga sveta.  A tek na trećem mestu me boli uvo za to što se ne uklapam u nečiju kontracepciju i grafikon. A tek obaška što silno grešiš u svojoj terminologiji. (Na primer, Ameri svoje socijaliste zovu "liberali". )

Ne možeš tako da vodiš raspravu - naročito ne ovde. 'Ajde sad mi lepo navedi izvore na koje se pozivaš u izradi svoje terminologiji (budi ljubazan, pisce i knjige a ne sajtove), pa mi onda reci zbog čega si otpočeo ovu temu, šta ti je cilj i zašto te zanima šta sam ja po političkom opredeljenju, pa ćemo onda da popričamo. Ovako je besmisleno.

U što se odmah ljutiš?!  
Samo polemišemo.
Pronaći ću neke izvore. Ok.
(Inače ovo o idnividualizmu napisao sam pre tvog pisma, nije da vrdam!)
Za Amere i Engleze sam rekao da su izuzeci u pogledu terminologija.
Kod njih je sve posebno. Od jedinice za merenje dužine, do jedinice za merenje temperature.

No to ne znači da ostatak sveta treba da se prilagodi njima!
Da mnogo starija Evropa ukine i kilometre i celzijuse i sopstvenu definiciju LIBERALA i KONZERVATIVACA.

Pronađi mi ti gde Ameri zovu svoje socijaliste liberalima?
Koliko ja znam jedini jaki faktori u SAD su REPUBLIKANCI i DEMOKRATE.

REPUBLIKANSKA PARTIJA je unikatna,
dok je DEMOKRATSKA PARTIJA skup mnogo različitih frakcija.

(Na američki sistem može se gledati i kao na dvopartijski, ali i kao na višepartijski sistem gde su repulikanci toliko jaki, da su svi ostali morali da se ujedine u demokrate)

Trenutno tamo nema jake treće partije, a svi koji su opredeljeni, koliko toliko levo, po pravilu glasaju za Demokratsku Partiju.

Ne ljutim se. Ali ti zaista ne znaš šta pričaš. I republikanci i demokrate su skupovi jako različitih političkih opcija - zato smo se Skalop i ja šalili u vezi s južnjačkim demokratama. A to da je kod Amerikanaca izraz "liberal" prevodljiv kao "socijalista" može da se vidi u svakom malo boljem rečniku. Na kraju krajeva, posao mi je da znam šta nešto znači.

Sad, meni je ova tema relativno zanimljiva, pošto je bliska onome za šta sam se školovao, ako već ne onome što mi je vokacija, a i ljubitelj sam mlaćenja prazne slame. Ali tebi je pristup potpuno pogrešan - ne možeš da tek tako zadaš uloge i kažeš "Razvstajte se". To tako ne ide. Naročito što nemam predstave odakle ti crpeš tu svoju političku teoriju. Pošto ne daješ izvore za svoje tvrdnje, onda svaka kritika ne može drugačije a da ne ispadne lično tebi upućena. Dakle, lepo napiši šta sam te pitao, pa da se raspravljamo kano ljudi.

Pazi ovako...

Ja ne doživljavam diskusije na forumima kao neke DOSLOVNE istine.
To što je neko postavio neku temu ili anketu, ne znači da je to uradio savršeno.
Čak može biti i obrnuto.
On je to uradio upravo zato što mu neke stvari nisu najjasnije i zato što se možda nada da će mu neko ovde još bolje pojasniti.

Ne znam zašto si shvatio da ja ovde ljudima hoću da solim pamet kad može biti upravo obrnuto.
Ja kapiram da ovde ima nekih, koji se razumeju više od mene u ovu temu, (ja se inače za ovo uopšte nisam školovao. Studirao sam dva fakulteta, a ni jedan ni drugi nemaju nikakve žive veze ni sa politikom ni sa sociologijom) a pošto mene ova tema zanima, postavio sam je možda baš zato da bi i meni neko tu nešto pojasnio.

Ukoliko znaš neke stvari samo izvoli.

Ja ću ti sad priznati da me više zanima ova tema, nego što sam znam.
Izvori su pored osnovnih udžbenika socijologije obične definicije LIBERALIZMA, KONZERVATIVIZMA ili SOCIJALIZMA, koje se mogu naći u svim udžbenicima i svim sajtovima.

Uzgred termini su ovde vrlo rastegljivi.
Ja čak i ne vidim neki naročiti sukob i neslaganje.
Ti si rekao da Ameri imaju termonologiju koja ne odgovara mom grafikonu,
a ja takođe priznajem isto. Da i Ameri i Englezi imaju sasvim drugačiju terminologiju skoro za sve.
(E sad ja tu njihovu terminologiju jednostavno nisam uvažio kao relevatnu)
I sam sam gore zapitao nešto o laburizmu, čija mi definicija nikad nije jasna.

Sve u svemu nadaš malo predirektno, a od 100 % ovog materijala, sigurno ne možeš da osporiš bar 90 %.
Nije mi cilj nikakvo vrbovanje već čista razmena mišljenja, ali i RAZMENA znanja.

A inače ovaj grafikon pravio sam mnogo pre učlanjenja na ovaj forum. Biće mi drago ako ga neko ovde usavrši.

Bre, Lomljavino, mnogo si mi iznervirao partijskog kolegu tribalobita Najtfrajera! Kad on skoči u reku obavezno pliva uzvodno do izvora. A ti samo pokušavaš da svoju doslednu nedoslednost spakuješ u neki prihvatljivi okvir. Jebeš okvire, lepše je umargo! ;)

Ovo je dobro, legitimna ljubavnica pored žene  :).
Muslimani ( neki ) su to lepo rešili, imaš četiri žene, i nemaš potrebe za ljubavnicom.

Quote from: Eriops on 19-04-2010, 11:08:59
Ovo je dobro, legitimna ljubavnica pored žene  :).
Muslimani ( neki ) su to lepo rešili, imaš četiri žene, i nemaš potrebe za ljubavnicom.

Kod Muslimana postoji opcija maksimum 4 supruge, plus onoliko ljubavnica koliko si u stanju da izdržavaš.

Neka me Meho ispravi ako grešim. :)

I za žene važi da moraš svaku da tretiraš jednako u ekonomskom i emotivnom smislu. Ako ona dokaže pred sudom da je podređena u odnosu na druge žene ima pravo na razvod. Naravno, sve ovo u teoriji.

pravo na razvod... od...
glave?

Još nema Nightfliera da odgovori.

Zapravo ja se jesam pozivao na sajtove. Upisivao sam termine svih političkih profila i na srpskom i na engleskom, pa poredio definicije.
No ispod tih sajtova piše i literatura.

Ma koliko da izgleda amaterski, ja i ne kažem da sam politikolog. Da sam na mestu Nightfliera ili ikog drugog, ko je recimo predavač na sociologiji, pravima ili Fakultetu političkih nauka, ja bih, čak i kad vidim greške u definisanju i grafikonu nekog tamo amatera BIO PRESREĆAN što se neko uopšte i bavi POLITIČKIM IDENTITETIMA.

Samo treba pogledati mase ljudi po Srbiji, koji ne znaju ništa, niti žele da znaju, niti da nauče. niti da se konsultuju. Oni svoje političke identitete oblikuju preko grupe navijača, ispijača piva ispred drakstora, penzionera s kojim igrašu šah i afera o političarima, koje čitaju u žutoj štampi.

Kad znamo to sve potpuno je pohvalno da se iko uopšte i poželi da se posveti ovom temom.
Dakle u sledećem postu očekujem pohvalu Nightfliera :-) što sam redak zver, koji bi ovu temu malo detaljnije da istraži.
Uostalom i ne videh da se nešto gadno sporimo sem američko-engleske terminologije.
Ali pošto oni ni milijardu dolara ne zovu pravim imenom (već bilionom) ja se ne bih oslanjao na pravilna imenovanja prekookeanaca.

Quote from: Meho Krljic on 19-04-2010, 11:55:40
I za žene važi da moraš svaku da tretiraš jednako u ekonomskom i emotivnom smislu. Ako ona dokaže pred sudom da je podređena u odnosu na druge žene ima pravo na razvod. Naravno, sve ovo u teoriji.

Kod nas vlasnik dobrih kola može da se oženi samo jednom ženom.
Čitao sam da je u Saudi Arabiji vlasnik vrlo bednog auta oženio 4 žene u jednom danu i to zahvaljujući krtniji!

A evo i kako:
Iz jednog sela, četiri neudate učiteljice putovale su u grad svaki dan na posao.
Gradski prevoz do tog sela ukinut je zbog premalo putnika i njih četiri su pronašle seljanina, koji će ih svaki dan voziti do grada.
Međutim, ubrzo su bile provaljene jer zakon u Saudi Arabiji jasno kaže da nijedno žensko ne sme da seda u kola s muškarcem, koji joj nije ni suprug ni rođak.
U nedostatku boljeg rešenja (odustajanje od posla) njih četiri su zamolile vozača da ih sve oženi, što je on učinio volje drage.

Zamisli da kod nas neki seljak dobije 4 ženske na osnovu krntije?!
U savremenoj civilizaciji alfa muškarci su često sputani.  

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F227%2F126.png&hash=6da193bb3f7ce33c56e31dc7286e3a21c8c401fc)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F227%2F136.png&hash=ce5d573f3f70e55ad756b62199597eda481e3011)
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F227%2F146.png&hash=47952380e89f1617ebbf2dd86b9f2a14b0cbb643)

Ako su ti neophodna kola da bi našao devojku, i nisi neko muško. xfrog

Quote from: angel011 on 19-04-2010, 14:33:58
Ako su ti neophodna kola da bi našao devojku, i nisi neko muško. xfrog

Tako je.

Nadam se da poruka nije upućena meni već uopšteno. Ja već sam u braku.

Nego niko da se osvrne na prava alfa mužjaka.
Imam teoriju da oduzimanje slobode jednima, oduzme u praksi slobodu i prava svima.
Kad žene sede u kućama do udaje (što sam video u Tunisu recimo) onda je i muškarcima teško.
S kojim žarom u očima Tunižani i Egipćani samo muvaju Ruskinje i Ukrajinke.

Po tome se vidi de je konzervativizam (tog tipa) u stvari loš za sve.

Naravno da je uopšteno. :lol:

Egipćani muvaju Ruskinje i Ukrajinke jer njihovim porodicama ne moraju da predaju određenu količinu zlata (koje nemaju).

O kakvim to ugroženim pravima alfa mužjaka govoriš?

Alfa mužjak,kao i ženka ,se rađa i dokazuje kao jedinka koja je najpogodnija da produži vrstu.To se ne postoje tako što se učlanjuje u pokrete ili ti se sviđa.

@Nightflier

Ovo što je Lomljavina napisao u prvom postu je u suštini usložnjavanje Nolanovog grafikona: http://www.nolanchart.com/ (http://www.nolanchart.com/)

Koga interesuje bliže pozicioniranje u "koordinatnom sistemu političkih ideologija", može da odradi kviz na: http://www.politicalcompass.org/test (http://www.politicalcompass.org/test)

@Lomljavina

Problem sa Nolanovim grafikonom i ovom tvojom složenijom verzijom istog je što je slabo primenljiv na obične ljude i same političare. Tu možeš lako da pozicioniraš ljude koji se smatraju čistijim predstavnicima određenih struja (npr. Šarla Morasa, Rozu Luksemburg ili Miltona Fridmana) jer ideološko mišljenje ima osobinu da bude konsekventno. Ono prihvata i negativne posledice svojih premisa smatrajući da su one "manje zlo" ili ih uopšte i ne smatra negativnim iz svoje perspektive. U tom smislu je ideologija čistija, iskrenija i operativnija od dnevnopolitičkog mišljenja.

Političko opredeljenje političara i običnih ljudi je slabo ideološki obojeno. Njega ograničavaju pre svega pragmatizam i interesi. Političari su npr. sabijeni između dva pola. Na jednoj strani su česti izborni ciklusi, a na drugoj permanentni zahtevi od građana za određenim grupnim beneficijama i privilegijama. To je neka vrsta centrifuge koja efikasno čisti dnevnu politiku od ideoloških ekstrema, ali i efikasno postavlja politički poredak kao sistem gde svi žive na račun svih drugih. Danas su u politici svi centristi, liberalizam se prihvata jer generiše poreze kojima se opet kupuje velferizam kojim se generiše legitimitet. U tom smislu je u naslovu teme bolje da stoji da se radi o identitetima u 20. veku. U 21. će svi biti pragmatični centristi. Bar dok bude bilo para...

S treće strane, politička opredeljenja običnih ljudi su najčešće fragmentarna. Oni uvek biraju ono što su po njihovom shvatanju pozitivne društvene vrednosti sa svih strana bez obzira da li su te vrednosti u suštini kompatibilne. Tako imamo nesumnjivo humanu vrednost na ekonomskoj levici (X osa) za socijalizovanom zdravstvenom zaštitom koja nije nimalo kompatibilna sa individualizmom u privatnoj/društvenoj sferi (Y osa). Socijalizovana medicina je perfektno kompatibilna sa brojnim sputavanjima individualnih sloboda (nezdrava ishrana, pušenje, "rizična ponašanja" itd.) U tom smislu nas svako opredeljivanje na jednoj osi automatski pomera na drugoj i obrnuto i, kao što rekoh, ono što razlikuje ideologa od običnog čoveka je to što će prvi prihvatiti slippery slope ma kome se nalazi kao logički nužan, a drugi promeniti partiju za koju glasa na sledećim izborima ili se razočarati zbog "nelogičnosti politike", odnosno nemogućnosti da se imaju i jare i pare. Da ne govorimo o sindromu "do what I say not what I do", odnosno o tome da je naša percepcija o našem političkom opredeljenju možda jako udaljena od onoga što rezultati delanja pokazuju.

Druga zamerka se tiče prve podele... Može li neko da mi da definiciju neoliberalizma i po čemu se termin neoliberalizam razlikuje od termina kapitalizam, slobodno tržište ili laissez faire? Postoji li bar jedan teoretičar neoliberalizma? Kako je moguće da klasični liberalizam bude vrsta, a neoliberalizam rod u ovoj podeli? Jeste sve u uglu posmatranja, ali valjda možemo da se složimo da pas maše repom a ne rep psom...

Treće, mešaš negativni i pozitivni koncept slobode (http://plato.stanford.edu/entries/liberty-positive-negative/) što se tiče individualnih prava. Individualna sloboda je sloboda od toga da ti neko ugrožava ljudska prava zbog toga što jesi, ali individualna sloboda ne znači obezbeđivanje institucionalnih kapaciteta za razvijanje tvoje prave suštine. To da li će neko da ima ljubavnicu pored žene je individualni izbor a ne individualno pravo. Politički poredak garantuje neka prava, a ne izbore i životne stilove. Država nije zabranila švaleraciju i to je OK, ali da država naredi jednom partneru da nedobrovoljno toleriše švalerski životni stil drugog partnera nije nikakvo individualno ljudsko pravo nego stvar dogovora samih partnera, a sa kojim država nema ništa.

Četvrto, Nightflier je u pravu. Američki levičari sebe zovu (i drugi ih zovu) liberalima ili progresivcima.

Od svih ovih okvirno navedenih definicija političkih identiteta nekako se najviše nalazim upravo u libertarijanizmu; barem sa svojim prezirom prema autoritetu i hijerarhiji, birokraciji i razgranatoj državnoj upravi i vlasti. Te uz poštivanje čovjeka (i njegovih sloboda) kao najveće vrednote koja postoji u ovome svijetu, uz itekako pravo na privatno vlasništvo i slobodno raspolaganje istim. Uz njegovu neotuđivost...

Bravo Dry, odličan post, koji stvarno pojašnjava neke stvari.
Odavno sam rešavao taj Nolanov grafikon.

Pitao si po čemu se termin neoliberalizam razlikuje od termina kapitalizam.
KAPITALIZAM je jedan uopšten pojam, koji ne znači mnogo jer označava samo IDEOLOGIJU VLASNIŠTVA ili PRINCIP POSEDOVANJA.

Kao takav ne znači mnogo.
NEOLIBERALIZAM je ideologija koja se zasniva na privatnom kapitalu (posedovanju), međutim postoji i državni kapital.
Time je terminologija zbrkana.

Kad čujemo da neko pljuje kapitalizam (trenutno to najviše radi Čavez) moramo znati da su to samo prazne priče jer kapitalizam postoji u svim sistemima.
Razlika je samo što je socijalizam sistem koji fosrira državni kapital, a neoliberalizam privatni.
(Samo idejni komunizam nema ga uopšte).

Smatra se da policija i sudstvo nigde ne mogu biti privatni jer bi to bio kraj objaktivnosti. Samim tim krajnji kapitalizam više ne postoji.

Termin NEOLIBERALIZAM je nesrećno sklopljen i to vrlo kasno.
Izvorni naziv FEUDALIZAM je ipak otrcan i prevaziđen, pa su za sistem, koji forsira privatni kapital morali da smisle nešto novo.
U početku zvali su ga samo LIBERALIZAM ili EKONOMSKI LIBERALIZAM, ali je to donelo konfuziju jer je LIBERALIZAM u narodu odomaćen kao koncept povezan sa društvenim, a ne ekonomskim pitanjima. Odnosno koncept koji omogućava više individualnih sloboda.
Zato su za samo ekonomski koncept morali da dodaju prefiks NEO.

Nesrećno sklopljeno, ali sad bar znamo šta se podrazumeva kad čujemo da je neko NEOLIBERAL.

Meni je ovo definisanje termina jako veliki problem. Štaviše čini mi se da u svetu uopšte ne postoji jedinstvo šta je u stvari šta.
A ako nemamo jedinstvo ni u praksi, kako će onda biti u teoriji? 

Hvala, Dry-Na-Norde. Jako si lepo sažeo ono što sam se ja kanio da napišem, pa nikako da stignem. Danas sam se vucarao po izdavačkim kućama da potpisujem ugovore i anekse, pa me nije bilo na internetu da odgovaram. Sasvim potpisujem tvoj post. I, pravo da ti kažem, mislim da bi mi bilo zadovoljstvo da se nađemo u nekoj kafani na piću, ako već nismo. (Ne znam ko se krije iza nika).

@Lomljavina

Najtflajera neće ni biti da odgovori dok ti ne odgovoriš Najtflajeru.

Pa šta da odgovorim. Za izvore?

Rekao sam. Izvori su pored udžbenika sociologije i sajtovi. Upisivao sam termine na srpskom i engleskom na googlu i poredio definicije. Ispod wikipedije ima i spisak literature.

Drugi odgovor - s kojom namerom sam postavio temu - isto je dat. Dakle nije mi bila namera da solim pamet ljudima već obrnuto. Da preispitam svoje znanje, saznam nešto novo, budem spreman na demantije i polemišem.
POLITIČKI IDENTITETI vrlo me zanimaju jer sam i ja imao veliki problem da se nađem u nekim od njih.
Uvek mi se čini da imam premalo znanja da bih se opredelio za nešto konkretno.

Quote from: Lomljavina on 20-04-2010, 01:25:42
Dakle nije mi bila namera da solim pamet ljudima već obrnuto. POLITIČKI IDENTITETI vrlo me zanimaju jer sam i ja imao veliki problem da se nađem u nekim od njih.

Kad tragaš za nekim slanikom e da bi se osolio, uvek ispadne da ti je slanik u ruci i da mašeš s njim naokolo.

Tvoj problem je što bi da uskočiš u neki politički identitet. To nije put da se razume svet, niti da svet razume tebe. Vidiš, Dry-na-Nord je lepo isključio sebe i ostali su čisti vidici. Ja to vidim kao najbolji savet.

   Slažem se. Najlepše je objektivno, na ,,iznadsituacionom '' oblaku, ne svrstajući se ni na čiju stranu, proučavati neku pojavu.
   Ali to u Srbiji valjano može samo jedan čovek.
   MIŠKOVIĆ!   

   Jedino njemu je svejedno ko će i s kakvim konceptom vladati.
   U šaci mu svi.

Eh, bre, sad ćemo malo Miškovića. Ti baš imaš muku svakojaku. Za tvoju informaciju, početkom sedamdesetih prošlog veka, taj isti Mišković je bio jedan od sjajnih "prokaženih menadžera". Kao direktor fabrike "Župa" u Kruševcu postavio je standarde menadžmenta na kojima bi mogli da mu zavide gotovo svi današnji demokratski direktori. Nijedna dnevnopolitička istina nije sasvim istinita. Između svaka dva reda postoji gusto ispisana belina.

Walla nek je u ekonomiji i bogoroditelj tro(je)rukaš...

Odluka njegovog Belvila, da pre početka Univerzijade pregradi romsko naselje na onaj način, konkurisalo bi za najbolje idejno rešenje aparhejda.

Podigli žicu i premotali je belom trakom da Olimpijci ne vide ,,blam'', a Romi da zaobilaze 750 metara da bi došli do jedine česme, s koje uzimaju vodu i s gradom budu povezani samo preko pruge.
Bila je to dnodnalica memorije vredna.

Vidi, mesto što se baviš suvom teorijom, bolje postavi sebi određena pitanja i na njih daj odgovore, pa na osnovu toga zaključi u koji kružić spadaš. Evo, recimo, mojih političkih načela o poželjnom ustrojstvu Republike Srbije:

1) Zalažem se za predsednički sistem upravljanja zemljom, gde bi se predsednik birao neposredno i vodio Vladu. Na taj način bi se zadovoljila tradicionalna sklonost našeg građanstva da u šefu države zaista vidi šefa države, bez obzira na to kakva su mu stvarna ovlašćenja. Ustavom bi bilo ograničeno biranje na dva mandata, pri čemu nakon prvog mandata predsednik više ne može da se kandiduje niti da vrši ma kakve državne funkcije sem predsedničke. Nakon drugo mandata, predsednik ne može da vrši nikakve državne funkcije, sem izuzetno, specijalnog izaslanika trenutnog predsednika, a na njegov poziv. Dakle, posle drugom mandata neki političar trajno napušta politiku.

2) Narodni poslanici se biraju neposredno. Srbija se deli na odgovarajući broj izbornih jedinica, koje bi se, idealno, poklapale s brojem osnovnih jedinica lokalne samouprave. Na taj način bi se omogućilo ravnomerno učešće cele zemlje u vlasti i vremenom smanjilo migraciju stanovništva, kao i ravnomerno učešće nacionalnih manjina bez potrebe za pozitivnom diskriminacijom. Neposredno birani poslanici jedini su način da se ograniči izvršna vlast.

3) Broj članova vlade, odnosno ministarstava, određuje se ustavom i ne može se menjati. Čini mi se da bi za Srbiju idealan broj bio nekih 14 ministarstava, plus generalni sekretar ili kancelar ili premijer, koji bi igrao ulogu koordinatora vlade u odsustvu predsednika.

4) Sudije Ustavnog suda birale bi se po važećem sistemu, s tim da bi bile daleko nezavisnije, pošto bi imali neposredno birane poslanike.

Po ovome sam konzervativac, je li tako?

1) Zalažem se da država zadrži vlasništvo nad prirodnim resursima, što uključuje vode, puteve, komunikacionu infrastrukturu, frekvencije i slično.

2) Zalažem se da država obilno interveniše na tržištu u vidu subvencija i akciza/poreza kojima bi se podsticale ili ograničavale određene aktivnosti.

3) Zalažem se za besplatno školstvo - što uključuje besplatne udžebenike u digitalnoj formi, izradu i besplatnu podelu rečnika, gramatike i pravopisa srpskog jezika, kao i enciklopedije srpskog naroda - sve u elektronskoj formi.

4) Besplatno zdravstvo i podsticanje nataliteta raznim mehanizmima - od trudničkih nadoknada u visini prosečne plate ili pune plate trudnice, šta je veće (pri čemu bi država preuzela taj trošak na sebe), pa do nekog vida beneficiranog radnog staža za žene.

5) Aktivno učešće države u podsticanju stanogradnje (što se može postići i preraspodelom državne imovine i prepuštanjem dela državnog zemljišta lokalnim samoupravama).

Po ovome sam socijalista.

1) Gazdovanje nad prirodnim resursima treba dati u najam putem licenci, kako bi se izbegla korupcija i osigurala zarada.

2) Penzioni sistem treba reformisati - pre svega ukloniti mogućnost odlaska u penziju pre napunjenih 30 godina radnog staža.

3) Omogućiti lokalnim samoupravama da imaju svoje vlasništvo, ali smatrati ih "firmama" u tom pogledu, uz strogu finansijsku kontrolu.

4) Privatizovati sva javna preduzeća, bez izuzetaka.

Po tome sam neoliberal.

Kao što vidiš, moguće je biti konzervativni socijalista.

Nema fajde ni od tebe, ni od ovog topika. Dokle god se zamajavaš marginalnim grupama nećeš videti suštinu problema. Kakva prava manjine - ovde većina nema nikakva prava! Mi živimo u nikakvom društveno-političkom sistemu. Šta tebi vredi da izgradiš sopstveno uverenje, kad je to uverenje one man party? A regularna partijska opcija počiva na definisanju sopstvene ciljne grupe, a ne političkom uverenju. U takvim uslovima se nazivi partija svode na floskulu.

Eto, i prevodilac ti je preveo američki predsednički sistem, a nikada ga nije video na delu. Tamo je problem kad neko neovlašćeno puši kitu Predsedniku, a što 50 miliona nema zdravstveno osiguranje zabole samo Demokrate, a znaju da će to veliki kapital da izminira.

Jedina grupa kojom mogu da se zamajavam i s kojom imam pravo da se zamajavam upravo je najmarginalnija od svih - to jest, ja. Jako ti je glupo to pitanje, šta mi vredi da gradim sopstvena uverenja - a čija ću drugo da gradim?

Taj deo nije bio za tebe.

Quote from: scallop on 20-04-2010, 12:55:59
Taj deo nije bio za tebe.

Ah, sori den.

Quote from: Nightflier on 20-04-2010, 12:20:16

2) Penzioni sistem treba reformisati - pre svega ukloniti mogućnost odlaska u penziju pre napunjenih 30 godina radnog staža.

Šta je sa onima koji postanu invalidi pre nego što skupe 30 godina staža?

Quote from: angel011 on 20-04-2010, 13:09:32

Quote from: Nightflier on 20-04-2010, 12:20:16

2) Penzioni sistem treba reformisati - pre svega ukloniti mogućnost odlaska u penziju pre napunjenih 30 godina radnog staža.

Šta je sa onima koji postanu invalidi pre nego što skupe 30 godina staža?

Pa zato postoje invalidske penzije.

   Nije loše Najt, mada zaista me što reče Skal u ovom prvom delu sve podseća na američki sistem.

   Socijalni deo bih mogao da potpišem.
   Jedina je razliak možda u tome što mislim da je apsolutno besplatno školstvo zaista nerealno. Ipak zemlja ima na hiljade i hiljade profesora, nastavnika, asistenata, direktora, čistačica u prosvetnim ustanovima i domara, koji zahtevaju plate.
   Umesto potpuno besplatnog školovanja, stavio bih minimalno. Otprilike onakvo, da se i popuni osnovna baza platnog sistema zaposlenih u prosveti, a da svakom studentu bude omogućeno školovanje (bar dok ne padne dva puta godinu).
   Cela godina studiranja trebala bi biti jedna prosečna mesečna plata.
Pošto je studenata bar 12 puta više nego profesora i osoblja eto načina da i vuk bude sit i ovce na broju. To pod uslovom da profesori ne traže plate koliko žele, kao što je slučaj sa Srbijom. Upravo njihovi apetiti zaslužni su ovako visoke školarine.

  - Za predsednički sistem se ne slažem s tobom. Jest da naš narod voli vođe, ali treba ga od tog odvići. Umesto jednog autoriteta država bi trebala da ima jaka minsitarstva i sektore.

  - NEPOSREDNO BIRANJE mi je tek pogrešno. S tim se nikad ne bih složio. To u praksi znači da u svakoj opštini Srbije (otprilike imamo opština koliko i poslaničkih mandata) u skupštinu ide SAMO POBEDNIK!
   To bi u praksi ispalo da samo 2 najveće partije daju pobednike. Ili bi dale DEMOKRATE ili NAPREDNJACI. Eventualno u Jagodini, Novom Pazaru ili Subotici do skupštine bi ušli neki specifikumi (regionalni bog kao Palma il' manjine).

   To bi se u praksi pretvorilo u dvopartijski sistem čime bismo zaista počeli da ličimo na SAD, a ne mislim da je to dobro.
   Evropa je ipak više demokratska.

   Uostalom zar nije nepravda da trećeplasirana partija, koju podržava čak recimo 15 %  glasača ne da nijednog poslanika zbog proporcionalnog sistema?

  SKAL, možda ti se čini da se ja previše zalažem za prava manjina i ugroženih, ali svako je negde manjina.
  Ako nisi ni Rom ni GLBT-ovac ni žena ni pripadnik malog etnosa il' religije, dovoljno je da si beli muškarac iz dominante nacije, ali da si opet podređen u društvu jer si siromašan.
  U stvari dovoljno je da su tvoja interesovanja manjinska, pa da pripadaš nekoj manjini.

  Svi pripadnici ovog foruma su manjina! Samim tim da im nije prioritet zabava većine (Veliki brat, Farma, Selo gori, a baba se češlja, Bela lađa ili ,,Zvezde Granda'') oni su manjina.
  Sami čitaoci na Balkanu su velika manjina. (Otvoriću jednom temu, u kojoj
ću detaljno obrazložiti mehanizam, po kome forsiranje sporta marginalizuje čitanje kod mladih Srba muškog pola).
  A šta će marginalizovana manjina nego da se bori?

Quote from: Lomljavina on 20-04-2010, 14:32:47
   Nije loše Najt, mada zaista me što reče Skal u ovom prvom delu sve podseća na američki sistem.

   Socijalni deo bih mogao da potpišem.
   Jedina je razliak možda u tome što mislim da je apsolutno besplatno školstvo zaista nerealno. Ipak zemlja ima na hiljade i hiljade profesora, nastavnika, asistenata, direktora, čistačica u prosvetnim ustanovima i domara, koji zahtevaju plate.
   Umesto potpuno besplatnog školovanja, stavio bih minimalno. Otprilike onakvo, da se i popuni osnovna baza platnog sistema zaposlenih u prosveti, a da svakom studentu bude omogućeno školovanje (bar dok ne padne dva puta godinu).
   Cela godina studiranja trebala bi biti jedna prosečna mesečna plata.
Pošto je studenata bar 12 puta više nego profesora i osoblja eto načina da i vuk bude sit i ovce na broju. To pod uslovom da profesori ne traže plate koliko žele, kao što je slučaj sa Srbijom. Upravo njihovi apetiti zaslužni su ovako visoke školarine.

  - Za predsednički sistem se ne slažem s tobom. Jest da naš narod voli vođe, ali treba ga od tog odvići. Umesto jednog autoriteta država bi trebala da ima jaka minsitarstva i sektore.

  - NEPOSREDNO BIRANJE mi je tek pogrešno. S tim se nikad ne bih složio. To u praksi znači da u svakoj opštini Srbije (otprilike imamo opština koliko i poslaničkih mandata) u skupštinu ide SAMO POBEDNIK!
   To bi u praksi ispalo da samo 2 najveće partije daju pobednike. Ili bi dale DEMOKRATE ili NAPREDNJACI. Eventualno u Jagodini, Novom Pazaru ili Subotici do skupštine bi ušli neki specifikumi (regionalni bog kao Palma il' manjine).

   To bi se u praksi pretvorilo u dvopartijski sistem čime bismo zaista počeli da ličimo na SAD, a ne mislim da je to dobro.
   Evropa je ipak više demokratska.

   Uostalom zar nije nepravda da trećeplasirana partija, koju podržava čak recimo 15 %  glasača ne da nijednog poslanika zbog proporcionalnog sistema?

  SKAL, možda ti se čini da se ja previše zalažem za prava manjina i ugroženih, ali svako je negde manjina.
  Ako nisi ni Rom ni GLBT-ovac ni žena ni pripadnik malog etnosa il' religije, dovoljno je da si beli muškarac iz dominante nacije, ali da si opet podređen u društvu jer si siromašan.
  U stvari dovoljno je da su tvoja interesovanja manjinska, pa da pripadaš nekoj manjini.

  Svi pripadnici ovog foruma su manjina! Samim tim da im nije prioritet zabava većine (Veliki brat, Farma, Selo gori, a baba se češlja, Bela lađa ili ,,Zvezde Granda'') oni su manjina.
  Sami čitaoci na Balkanu su velika manjina. (Otvoriću jednom temu, u kojoj
ću detaljno obrazložiti mehanizam, po kome forsiranje sporta marginalizuje čitanje kod mladih Srba muškog pola).
  A šta će marginalizovana manjina nego da se bori?

E vidiš, uopšte ne poznaješ situaciju "na lokalu", kako se to kaže. Upravo bi se neposrednim biranjem omogućilo da partije ne diktiraju ko će u skupštinu. Moja iskustva su da birači uvek glasaju za ljude a ne za partije kada imaju mogućnost da direktno odaberu čoveka. I ne, nije nepravda da trećeplasirana partija ne dobije ništa, jer nam u slučaju neposrednog biranja partije i nisu potrebne. Neka se poslanici organizuju u poslaničke klubove po svom nahođenju. Neposrednim biranjem ograničilo bi se večito liderstvo u strankama, jer bi narodni predstavnici bili odgovorni svojim biračima a ne šefovima svojih stranaka - a obaška da vidim tog šefa stranke koji bi mogao da šefuje a da ne prođe proveru pred biračima.

A evo zašto ja mislim da je direktan izbor pojedinaca, a ne partija prevaziđen.

Samo u malim sredinama ljudi mogu stvarno da imaju uvid kakav je ko pojedinac.
Da živim u Topoli, koja cela ima samo 25 000 ljudi sa sve selima, tačno bih znao kakav je ko. Ne bi mi trebale partije da glasam.

Na žalost u velikim sredinama, imena na glasačkom listiću su samo slova.
Ona mi bez partija iza njih ne znače ništa.
Ime partije mi ipak predočava kakav je program, kakav je cilj cele te grupacije.

Kako ja u gradu od 1 650 000 ljudi mogu da znam ko je Ilija Ilić i Mihajlo Mihajlović s moje liste?

Prvo, zna se ko je ko i u mnogo većim zemljama nego što je Srbija. Drugo, po političkoj teoriji, suverenitet potiče od naroda, a ne od partija.

Dvopartijski sistem je sigurno bolje rešenje. Sad imaš kombi stranku, recimo, čijem šefu porastu apetiti, i može da obori vladajuću koaliciju. I kad se formira koalicija, dok namiriš PUPS, SPS, G17, LSV, i ostale, nijedan ozbiljan projekt ne možeš da provedeš.

Zamisli tek koliko je jednopartijski sistem još efikasniji!!!

Dvopartijski sistem je je jedna učmala kolotečina!
To Amerikancima nikad neću oprostiti.
O jednopartijskom sistemu Kube, Kine i ,,podkinja'' (Vijetnam, Laos, S.Koreja) da i ne govorim!

Direktni sistem biranja, koji u praksi dovodi do dvopartijskog sistema smišljen je upravo zato da svaka nova ili svaka treća partija po snazi bude marginalizovana.

Time su najveće dve partije u zemlji legalizovale svoj politički monopol.
Kad sam čuo da je UGLJEN DIOSKID (Tako zovem Demokratsku Stranku, zato što je postala partije bez boje, mirisa i ukusa) počeo da se zalaže za ovakav dvopartizam i sistem u kome će oni i SNS počistiti sve ostale, smučili su mi se.

Zamislimo Srbiju koja se opredelila za direktno biranje.

U praksi će to izgledati tako da samo DS i SNS imaju poslanike u 90 % parlamenta.
Ostalih 10 % poslanika daće krajevi sa manjinama (Subotica, Novi Pazar, Preševo itd) i eventualno poneki pojedinac, koji je iz slabe partije, ali je preporodio neki kraj (Palma ili nekad Bidža, Raka ili Verko).
Niko drugi neće moći da priviri do skupštine.

Zamislimo da pojavila treća partija. Nova, nekompromitovana krv i da je ona baš po vašem ukusu.
Logično je da ne može odmah, na prvim izborima na kojima se pojavi, da zavrbuje peko 50 % glasova u drugom krugu u svakoj opštini.

Kad god se pojaviš kao nov, najviše što možeš je da budeš treći.
I zamislimo da nova partija jeste treća u svakoj opštini.
Nek DS sobije svuda 36 %, SNS 34 %, a zamišljeni NOVI svuda oko 20 %.

Oni će i pored petine građana, koji ih podržavaju u skupštinu ući s 0 poslanika!
Svi glasovi trećeplasiranih propadaju i u drugi krug ulaze samo dve najveće partije. Poslanik postaje samo PRVI u svakoj opštini.

Da l je pravda da neko s jednom petinom podržke ne uđe u parlament uopšte?

Ta petina su MILIONI glasova u većim zemljama. Dakle volja miliona je bačena u vodu zarad nekog monopola.

To nije prava demokratija već večno održavanje monopola dve interesne grupacije, koje često mogu dogovoriti i dilove.
Zato se ne mogu složiti s Nightflierom.

Manje je zlo kad manje partije uđu u skupštinu pa čak i ucenjuju. Uostalom da li je LSV baš tako mali? Ima 9 % svih glasača Vojvodine.
Koalicija SPS-PUPS čuva interese penzionera, na koje je skoncentriana. Zašto da se ne pitaju nimalo?

Zaista mi nije jasno otkud ti ideja da neposredno biranje dovodi do dvopartijskog sistema? Čak ni u Americi nemaš dvopartijski sistem. U Britaniji trenutno imaš tri velike partije i nekoliko manjih. Neposredno biranje upravo dovodi do političkog pluralizma jer partije tako nisu u prilici da uguše svako mišljenje koje se kosi s stavovima partijskog vrha, a na građanima je da glasaju za ideje koje žele da vide sprovedene u delo. To što ti pričaš o partijama i procentima dobijenih glasova potpuno je promašena tema. Neposredno biranje u velikoj meri bi omogućilo ravnopravnu zastupljenost svih slojeva srpskog društva u parlamentu - a partije ko džebe. Zaista mi nije jasno zašto stranke pretpostavljaš nosiocima suvereniteta? Kod nas je trenutno na delu čista krađa suvereniteta u kojoj sve partije ravnopravno učestvuju - sem, ruku na srce, LDPa, koji mi je inače veoma mrska izraslina u čmaru Srbije.

U suštini, neposrednim glasanjem preneo bi se na parlament odnos snaga na nivou opština. Nacionalne manjine bi imale veće učešće u kontroli vlasti, a odnos snaga bi vrlo verovatno ostao isti, samo što bi stranke bile primorane da biraju najbolje kandidate za poslanike.

Quote from: Nightflier on 20-04-2010, 17:36:13
Prvo, zna se ko je ko i u mnogo većim zemljama nego što je Srbija. Drugo, po političkoj teoriji, suverenitet potiče od naroda, a ne od partija.

Ne slažem se.

U odeljenskoj zajednici ne možeš valjano da glasaš za predsednika razreda.
I tu poznaješ dobro samo 5-6 drugara i drugarica. O još 5-6 znaš dosta, dok su ostali samo tu, da prepišeš zadatak na odmoru ili im odlomiš parče užine.

A kamoli što ćeš znati ko je zapravo tvoj kandidat.

Za predsedničke kandite koliko toliko i možemo da dobijemo baljano mišljenje.
Ipak svi mediji prave nake javne duele, pa se to dosta i gleda.

Ali u Srbiji ima 200 opština. U svakoj nek je 10 kandidata za poslanika. To je 2 000 kandidata.
Koji će medij to da isprati?
Većina opština nema lokalne televizije.
Ja sam na Zvezdari, ali ne postoji ni radio ni TV Zvezdara.

Kako ću ja uopšte da znam ko su kandidati?
A čak iako na Studio B ispratim predstavljanje kandidata na mom lokalu, šta s tim?
To je samo ono, što vidim na ekranu, ono kako su mi se njih 5-6 uglađeno predstavilo? Šta mogu zaista zaključiti o tim ljudima?

U selima je drugo. Svi se znaju u pedalj.
U gradovima znamo i sami da se ne družimo ni s prvim komšijama.
Najviše se družimo s ljudima sličnih profesija i to je to.

Kako 90 % glasača na Zvezdari može znati ko su kandidati Mika Mikić i Laza Lazić kad ih nikad nije ni videlo niti popraičalo s njima?

Valjda je lakše opredeliti se prema partiji iza imena. Uostalom izabrani poslanik i neće raditi sam već sa određenom grupacijom.

Neposredni sistem biranja prevaziđen je onog dana kad je polis Atina prešišao 20 000 stanovnika.  

Quote from: Nightflier on 20-04-2010, 19:10:42
Zaista mi nije jasno otkud ti ideja da neposredno biranje dovodi do dvopartijskog sistema? Čak ni u Americi nemaš dvopartijski sistem.

Uh pričaš mi o teoriji.
A gde im je ta treća partija u senatu? Koliko poslanika ima?

E baš ti ne pričam o teoriji. Pričam ti o faktičkom stanju na terenu. Kad bi malo začeprkao po političkoj sceni SAD video bi da u Senatu i te kako imaju "treću partiju". Inače, do relativno skora u SAD je i formalno postojala treća stranka na nacionalnom nivou. A ti možeš da se ne slažeš koliko god hoćeš s teorijom države i porekla suvereniteta, ali to ne menja činjenicu da se na njoj zasniva savremeni svetski poredak i da se ona predaje i izučava na fakultetima. Recimo, na mom Pravnom to se učilo na prvoj godini u Uvodu u pravo i Ustavnom pravu (valjda na drugoj, zaboravio sam).

Quote from: Meho Krljic on 20-04-2010, 18:24:29Zamisli tek koliko je jednopartijski sistem još efikasniji!!!

najefikasniji i najzdraviji sistem bio bi sljedeci: ideja mi se krece u pravcu jasno definiranog udjela u vlasti, neovisno o realim rezultatima izbora.
znaci, 4 stranke mogu sudjelovati u vlasti, bolje receno, jedna vladajuca i 3 oponirajuce. raspored unaprijed: 51 %, 34 %, 10 %, 5 %

odgovarajuci udio dobiju stranke koje u istom logicnom redosljedu osvoje glasove na izborima, recimo 37% = 51 %, 36% = 34 % itd. prve cetiri, ostale otpadaju.

nekad davno sprijecena je blokada funkcije odredjenih organa uvodjenjem 5%tne prepreke, sad bi bilo vrijeme da se sprijeci redovna ucjena iz redova marginalnih stranki na one primarne poradi stvaranja koalicije.

hrvatska je najbolji primjer kako su se marginalne stranke poput onih manjinskih i nostalgijsko-partijskih opet nametnule vecini zbog beskrupuloznih struktura u velikim strankama koje bi radije i u koaliciju "sa vragom i zivo sahranili pola pucanstva", no da odu u opoziciju.

znaci, imas relativnu vecinu: vladaj, ostali u opoziciju.
manjinska si stranka? bori se za prava svoje manjine, vladati nad vecinom? ne
u tom slucaju bih dao cak i srbima gastarbajterima u hrvatskoj dvostruko pravo glasa za kojim neprestano kukaju.

  U dramaturgiji znamo da se Sofokle i Euripid razliku po tome što je Euripid prikazivao ljude, onakve, kakvi jesu, a Sofokle onakvi kakvi bi trebalo da budu.
 (Tako kod njega imamo uzvišenu Antigonu na primer. Sličnog junaka kod Euripida nema)

 Ti si Najti dakle u ovoj diskusiji Euripid. :-)
 Govoriš o stanju na terenu.

 Ja ipak mislim da ne bi valjalo da američki sistem bude prenet na Srbiju ili ostatak sveta. Čini se da takav sistem usporava političku život i ne daje šansu novim snagama da se probiju.
 Treća jaka partija u SAD su indipendisti, ali koliko oni imaju procenata birača, a koliko kongresmena? (Ovih drugih je manje)
 Teoretski sve postoji. Tako u SAD postoji i Komunistička Partija i ima oko 15 000 članova.
 Ali koji sistem je demokratskiji?  
 Evo ti mape...

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.image-share.com%2Fupload%2F228%2F176.png&hash=83260a79032160869adb2337caa1afbcd70bf5bf)

Predsendnički sistem, za koji se ti zalažeš, gde predsednik ima zaista velika ovlašćenja, imaju: SAD, cela Latinska Amerika, pola Afrike, Iran, Kazahstan, Indonezija, a od Evrope samo Belorusija.
 (Tu su u praksi još neke kao Rusija, koja je doduše premijeru dala velika ovlašćenja).

 Međutim u drugu grupu zemalja (parlamentarne republike) je skoro cela Evropa. To mi se čini kao bolje.
 
 

Lep ti je uvod. Uz jednu ogradu, molim te - ne zovi me "najti". To znači "seksi spavaćica" a ja još nisam spreman za svoje prvo homoseksualno iskustvo.  xcheers

Elem, previše uoštavaš stvari. Kada ja kažem "predsednički sistem" ti vičeš "Amerika". Nije to tako. Sistemi vladavine u praksi se znatno razlikuju od države do države u zavisnosti od njihovih posebnosti - od toga da li je neka zemlja homogena, kao recimo Brazil ili Malta, ili heterogena, kao Srbija, Francuska, Italija ili Španija (naravno, u većoj ili manjoj meri). Dakle, predsednički sistem u Srbiji ne mora nužno biti isti kao u SAD, Rusiji ili Francuskoj. Ako pogledaš malo pomnije moj predlog uređenja državnog aparata, videćeš da poprilično liči na francuski polupredsednički sistem. Na jednoj strani imaš jaku izvršnu vlast, dok na drugoj imaš još jaču zakonodavnu. U teoriji, nemam ja ništa preterano protiv ni parlamentarnog sistema vladavine - pod uslovom da se poslanici biraju neposredno - ali sam veliki protivnik kabinetskog sistema, kojem naša zemlja de jure blago teži, mada je od uvođenja demokratije  de fakto predsednički sistem na snazi.

Quote from: Nightflier on 20-04-2010, 20:14:34
Lep ti je uvod. Uz jednu ogradu, molim te - ne zovi me "najti". To znači "seksi spavaćica" a ja još nisam spreman za svoje prvo homoseksualno iskustvo.  xcheers

Pa da zapalimo jednu (http://www.youtube.com/watch?v=ZYrE5R0m20g#lq-lq2-hq-vhq)

Nisam mogao da odolim :)

Dvopartijski sistem ima mnogo više prednosti od gomile stranaka.
Naravno, to ne znači ukidanje ili zabranu drugih partija.
Prvo, efikasniji je. Mnoga rešenja i projekte lakše možeš provesti. Ne zavisiš recimo od PUPS, koji ti zapreti ne smeš da diraš u penzije. Ne zavisiš od Dinkića ili Čanka.
Drugo, imaš dve velike partije koje se u ciklusima smenjuju na vlasti- time se pomalo tupi oštrina političke borbe, jer svaka zna da će kad tad doći na vlast. Nemaš kombi stranku na vlasti, koja zna da će teško opet stići tu, pa gleda da dobro naplati učešće u koaliciji. Treće, postižeš stabilnost političkog sistema i društva. Čak i kad dođe nova vlast, dosta stručnih ljudi iz prethodne ostaje. Ne kao kod nas, gde recimo nova koalicija gotovo potpuno promeni stručni  kadar, recimo u policiji.

Zvaću te NIĆNI LETAK :-)

Eriops, ali akupština treba da zavisi pomalo i od PUPS-a ili Čanka jer oni jesu dobili glasove.
Penzioneri su glasali za PUPS baš zato što će Krkobabić da ide na njihovu vodenicu, a 9 % Vojvođana za Čanka jer će im spasiti finansije od presipanja u Beograd.
Dakle nisu oni na lutriji dobili potez ucenjivača. Neko ih je ipak zaokruživao.

(Jedino ne znam zašto iko glasa za G17. Partija nema nikakvu ideologiju već predstavlja običnu interesnu grupu)

A osim toga UGLJEN MONOKSID i ne mora da zavisi toliko od malih partija, ako ne želi. Uvek mogu da sklope koaliciju sa SNS-om i puste male niz vodu. Ali još uvek su razlike između njih i ,,malih'' manje nego u odnosu na SNS.
No i to se vremenom gubi.

Ja lično, voleo bih dve jake stranke, jednu otprilike kao DS, drugu neku varijantu DSS, samo sa malo drugačijom politikom i boljim liderstvom. SNS mi se uopšte ne dopada, to je partija bez ikakve tipične ideologije, interesna grupa poput g17. Oni pričaju o Evropi, a creva im se prevrću na pomisao o njoj, ne smeju da jače podrže nacionalizam, a vidi se da su nacionalisti. Teško je glumiti nešto što nisi, a nisi profesionalni glumac. Pričaju o socijalnoj pravdi, a lider im kupuje stan od 400 000 evra, i diže 200 000 evra kredita.
Problem sa PUPS je što oni izađu u kampanju, i kažu penzije moraju iznositi 60 posto od plata. I ne zanima ih da li to privreda, i ovakva starosna struktura Srbije može izneti.
Od Čankove borbe za vojvođanske novčanike, nisam video ništa osim dupliranja funkcija vojvođanskih poslanika i sve boljeg standarda raznih članova Lige.
Neke izuzetke za manjine i to, ok, ali generalno sistem sa dve jake partije.

  Iako nisam za dvopartsdijki sistem, činjenica je da je Srbija specifikum u kome su oduvek postojale dve jake struje: EVROPEJCI i RUSOFILI.
  Ekonomska orijentacija partija kao da je našem narodu manje bitna.

  Hladni rat je u neku ruku završen, ali u Srbiji kao da je tek počeo 2000. godine.
  Tokom 90-tih vladali su samo rusofili (Slobisti i Šešeljevci),
da bismo posle 5.oktobra dobili DOS, koji je fifti:fifti.
Đinđić - Evropejac.
Koštunica - Rusofil.

Sadašnja DSS je ostala rusofilska. Oni po svoje mišljenje idu u Moskvu, to je svima jasno. Zna se ko im daje nagrade i priznanja. Zna se ko ih usmerava na antievrospku politiku u Srbiji.
(Hoćemo Srbija u EU, ali celu, je u stvari samo fraza. Nemoguć zadatak. Da nema kosovskog problema, Koštuničari bi smislili nešto drugo da Srbija nikad ne uće u zapadne saveze. To su oni. I to se jasno vidi iz svakog govora Vukadinovića, Smajlovićke itd)
Istu politiku, ljubljelja ruskih skuta i guranje Srbije među ALTER sile vodi i SRS.
Ma koliko ja mislio da je suludo da zemlja, okružena NATO i EU državama sa svih strana bude ruska gubernija, ove partije IMAJU MIRIS, BOJU I UKUS.
Tu nekog pravda i doslednosti bar ima.
Zato moram da ti priznam de i taj retrogadni, antievropski, antiobjektivni i antievolucijski DSS sa SRS-om ima smisla!

Njihova krajnost bi bile prave prozapadne partije. A to su samo: LDP kao predstavnik prozapadne neoliberalne partije i 3 SOCIJALDEMOKRATSKE partije, koje će na sledećim izborima izaći zajedno.
To su RASIMOVE socijaldemokrate, ČANKOVE socijaldemokrate i KORAĆEVE socijaldemokrate. (SDP + LSV + SDU).
Oni su takođe prozapadni iskreno, ali za razliku od Čedista su za sistem socijalne pravde.
I kod pomenute 4 partije, ma koliko Nightflier mislio da su čmar srpskog društva, postoji JASNA LOGIKA I JASNA POLITIKA.
- Ako smo već za zapad. Ako smo već za taj sistem sekulanre države i ljudskih prava, EU bez granica i zajedničku valutu, hajde onda da progutamo tu žabu zvanu Kosovo. Da ne žalimo večno to što nećemo moći da gospodarimo nad 2 miliona Albanaca i okrenemo se drugim poslovima.
Kad glasaš za njih, onda bar znaš zašta glasaš. Za jasan smer. Jedino omaldine LDP-a i SDU-a javno kritikuje bahatost crkvenih poglavara.

Ako bismo već morali da imamo dvopartijski sistem, po meni zaslužili bi da opstanu
a) ISKRENA KOALICIJA ZA RUSKU GUBERNIJU (DSS i SRS).
Sa vrednostima: jaka crkva, konzervativizam, patrijarhat, homofobija...
i
b) ISKRENA KOALICIJA ZA EU (LDP, SDP, SDU i LSV).
Da nam zemlja zaliči u svemu na EU države (po ldp-u na Britaniju, Nemačku i Holandiju, a po tri socijaldemokratske partije na Švedsku ili Francusku)
   E al' ako si eć iskreno za EU i zapad, onda imaju muda pa budi to do kraja, a ne kao ugljen monoksid, koji se predstavlja kao demokratska stranka. Pa i EU i KOSOVO. Pa Srbija nikad neće priznati nezavisnost, a hoćemo u društvo onih, koji bi priznali. Pa Jeremić će se boriti do zadnjeg daha... bla bla bla... pa mi hoćemo u EU, ali naši stubovi su i Rusija i Amerika i Kina. Sva četiri. (Kad Brazil, Indija i DR Kongo ojačaju verovatno ćemo ih imati i 7).

   DS je jedan veliki sinonim demagogije. Populistička prevara za narod sračunata da bude po ukusu i baba Mice iz Stare Pazove i dede vunovlačara s Rudan planine i apolitičkog biznismena i plavušica, koje bi i da se svađaju oko Kosova, ali i da s dobrom obućom prebegnu na Zapad.
   Posle smrti Đinđića, DS je postala smućkalica sveg i svačeg.
   Ne razumem njihovog glasača.
   A o onoj interesnoj grupi G17+, da i ne govorim.
   Koja je njihova ideologija? Šta su oni? Zašta se zalažu? Da li to iko zna?
Kad glasaš za Žarka Koraća, onda bar znaš šta je to, koje su vrednosti.
Ali šta je G17+?
Oni su neki evropejci, kao sekularisti, koji grade krst od 18 metara u Kragujevcu, gradu bez knjižare. Interesna grupa biznismena, koje vezuju sopstveni interesi, ali ništa više od toga.
  Ne postoji stav, po kome su DS i G17 specifični zato nikako ne bi trebalo da budu jedan od igrača u eventualnom dvopartijskom sistemu.
  Ali što je najgore kod ovog naroda tako neodrđene politike prolaze.
  Zato se na isti način ponaša i SNS.

  Ne vidim bitne razlike između DS-a i SNS-a.

Zovi me kako hoćeš, samo što ja više neću da se odazivam.

Bjesovi IME (http://www.youtube.com/watch?v=KURY8_ZGhKw#lq-lq2-hq)

Nightflier, ne skreći s teme.
Ovde je reč o političkim identitetima, ne o nikovima. 

Molim te da mi kažeš da li je politički identitet individualna kategorija i tek kroz skupove pojedinaca sa sličnim idejama,koje se uobličavaju u programu,postaje opšta kategorija kroz partijska nadmetanja u parlamentarnim sistemima?Ako je tako kakve veze ima 21.vek sa tim?
Ako je politička situacija u jednoj državi rezultat trenutnog stanja političkih stranaka u parlamentu,kako se i zašto nekim narodima pridodaje politička kvalifikacija?

   Pa politički identitet ne može nikad biti krajnje individualan. To je jednostavno dvodimenzionalni spektar. A svako se nađe u nekom polju.

  Ovaj vek ima s tim veze samo u smislu da su neke ideologije jednostavno zamrle pre 2000.
  Recimo fašizam (pod tim imenom) ili feudalizam, koji je zamro par vekova ranije. Zato nisu uvršteni u anketu.
  Osim toga neki termini u 21.veku su promenili značenje.

  Pre se i liberalizam u ljudskim pravima i onaj ekonomski zvao jednostavno liberalizam.
  Kasnije su, radi izbegavanja zabune ekonomskom liberalizmu dali prefiks NEO.

 

Quote from: Eriops on 21-04-2010, 10:38:00
Dvopartijski sistem ima mnogo više prednosti od gomile stranaka.
Naravno, to ne znači ukidanje ili zabranu drugih partija.
Prvo, efikasniji je. Mnoga rešenja i projekte lakše možeš provesti. Ne zavisiš recimo od PUPS, koji ti zapreti ne smeš da diraš u penzije. Ne zavisiš od Dinkića ili Čanka.
Drugo, imaš dve velike partije koje se u ciklusima smenjuju na vlasti- time se pomalo tupi oštrina političke borbe, jer svaka zna da će kad tad doći na vlast. Nemaš kombi stranku na vlasti, koja zna da će teško opet stići tu, pa gleda da dobro naplati učešće u koaliciji. Treće, postižeš stabilnost političkog sistema i društva. Čak i kad dođe nova vlast, dosta stručnih ljudi iz prethodne ostaje. Ne kao kod nas, gde recimo nova koalicija gotovo potpuno promeni stručni  kadar, recimo u policiji.

Da, dvopartijski sistem u kombinaciji sa predsednikom koji vrši izvršnu vlast je mnogo bolji od ovog što imamo sada. Gde se potroši ogroman novac za izbore, meseci za sklapanje nekakvih koalicija.... Podela vlasti na: Zakonodavnu (skupština), Sudsku, i Izvršnu, gde ova poslednja ne proizilazi iz stanja u skupštini i gde ni jedna od grana vlasti nemože da obori drugu.

Democracy needs ignorant people, says science (http://io9.com/5869088/democracy-needs-ignorant-people-says-science)

QuoteYou might think that democracies work best when people care and know about the key issues. But a new study argues that for a democracy to function at all, you need lots of ignorant people blindly siding with the majority.

demokratija i jeste oblik vladavine koji podržava osrednjost u mentalnom i svakom drugom smislu...