U paroli ,,Hleba i igara'' svi znamo šta je HLEB.
Zamislimo da u simboličnom smislu u ovom kontekstu pod ,,hlebom'' možemo da podrazumevamo i sve ono najneophodnije za egzistenciju: ishranu, vazduh, krov nad glavom, odeću.
U konktekstu ,,hleba'' odeća je samo spas od hladnoće, a automobil je samo prevozno sredstvo, koje nam pomaže da olakšamo egzistenciju.
E, al' šta bi onda bile IGRE?
Da pretpostavim da je to nešto što nam je značajno, ali što nije neophodno za našu osnovnu egzistenciju.
U kontekstu igara, odeća nije više samo spas od hladnoće već i modni detalj. Stvar prestiža.
Auto više nije sma prevozno sredstvo već i statusni simbol, a vrsta auta je veoma bitna.
Dakle neko nas je navukao na IGRU u kojoj je dobro nositi NIKE, bundu od nerca ili voziti AUTO iako nam od toga ne zavisi opstanak.
Reč je o igri prestiža.
E sad...
Energija, koja se dobija iz ,,hleba'' je jasna, opipljiva i hemijski merljiva.
Energija koja se dobija iz ,,igara'' nije jasna, opipljiva ni hemijski merljiva, ali postoji.
Posle svake pobede tvog tima, osećaš se bolje. Napunjen si nekakvom energijom. Ali je pitanje kako to u stvari funkcioniše?
Mače se igra vunom jer mu je to vežba za lov, koji će uslediti kad poraste.
Međutim čovek se igra i nečim što mu nikad neće biti potrebno za život. Imamo more takvih kompjuterskih igara. Igramo se nečim što nam ne koristi. Neke od tih igara su i opasne po život, ali ih opet volimo.
PROCEDURA ILI CILJ?
Za razliku od ,,hleba'', gde je prioritet neki CILJ. Najesti se, zgrejati, što pre stići na određeno mesto, fenomen igara je u tome da je jako bitna i PROCEDURA. Negde čak i važnija od samog cilja.
PRIMER 1: Dolaskom interneta smatralo se da će skupljanje albuma sa sličica izumreti. Što bi neko skupljao sličice s fudbalerima kad cele timove može da nađe na GOOGLE IMAGE. Kopira ih u svoj folder štampa ih...
Da su igre ko i hleb, ovo bi bilo tačno. Sličice bi izumrle, međutim,
igre imaju svoju autonomnu logiku, pa se tako desilo da skupljanje sličica nije uzumrlo. Iako je svaku fudbaler danas dostupan preko neta, sličicari i dalje postoje.
Baš ih briga što im je cilj pristupačan. Oni ne daju svoju igru. Oni ne daju proceduru. Upravo razmenom sličica oni razmenjuju i neku energiju.
PRIMER 2: Arapski trgovci se često vređaju ako nećeš s njima da se cenjkaš.
Interesantno je da im ne odgovara čak ni manja cena. Oni jednsotavno neće da im zakineš igru.
PRIMER 3: Više se raduješ pobedi svog tima u utakmici, koju si gledao, naročito ako je bila neizvesna do samog kraja. S druge strane sam podatak da su naši juče nekog pobedili ne znači toliko i ne nosi tak oslatku energiju.
PRIMER 4: Lakim ženskama brzo padne cena. Kad god je nešto neosvojivo i kad se treba pomučiti da bi se osvojilo, sama pobeda je slađa.
Dakle i tu dolazimo do te ključne razlike između ,,hleba'' i ,,igara'' jer je kod hleba bitan samo cilj, a kod igara i cilj i procedura.
PITANJA I NEDOUMICE
Koja je uopšte svrha igara kog čoveka?
Zašto nam je važno uz lepu proceduru (recimo sportsku igru) da naš tim i pobedi.
Zbog čega se bolje osećamo kad se desi pobeda našeg tima, ako znamo da ta energija, koju smo dobili nikako neće da nam zameni treći obrok ili neutrališe potrebu za snom tog dana?
Nema ishrane, nema opipljivog dobitka, a ipak smo radosni i srećni.
Zašto je to tako?
Ja mislim da kad se kaže "hljeba i igara" misli se na kompjuterske igre.
Lomljavina preterano komplikuje po običaju. Pitanje je zapravo zašto je čovek razvio moć apstraktnog mišljenja na daleko višem nivou nego ostali sisari ili primati kada nije jasno da je to velika evolutivna prednost. Zašto postoji umetnost ili humor, ne samo apstraktnost igre.
Quote from: Lomljavina on 20-05-2010, 16:41:05
U paroli ,,Hleba i igara'' svi znamo šta je HLEB.
Zamislimo da u simboličnom smislu u ovom kontekstu pod ,,hlebom'' možemo da podrazumevamo i sve ono najneophodnije za egzistenciju: ishranu, vazduh, krov nad glavom, odeću.
U konktekstu ,,hleba'' odeća je samo spas od hladnoće, a automobil je samo prevozno sredstvo, koje nam pomaže da olakšamo egzistenciju.
E, al' šta bi onda bile IGRE?
Da pretpostavim da je to nešto što nam je značajno, ali što nije neophodno za našu osnovnu egzistenciju.
U kontekstu igara, odeća nije više samo spas od hladnoće već i modni detalj. Stvar prestiža.
Auto više nije sma prevozno sredstvo već i statusni simbol, a vrsta auta je veoma bitna.
Dakle neko nas je navukao na IGRU u kojoj je dobro nositi NIKE, bundu od nerca ili voziti AUTO iako nam od toga ne zavisi opstanak.
Reč je o igri prestiža.
E sad...
Energija, koja se dobija iz ,,hleba'' je jasna, opipljiva i hemijski merljiva.
Energija koja se dobija iz ,,igara'' nije jasna, opipljiva ni hemijski merljiva, ali postoji.
Posle svake pobede tvog tima, osećaš se bolje. Napunjen si nekakvom energijom. Ali je pitanje kako to u stvari funkcioniše?
Mače se igra vunom jer mu je to vežba za lov, koji će uslediti kad poraste.
Međutim čovek se igra i nečim što mu nikad neće biti potrebno za život. Imamo more takvih kompjuterskih igara. Igramo se nečim što nam ne koristi. Neke od tih igara su i opasne po život, ali ih opet volimo.
PROCEDURA ILI CILJ?
Za razliku od ,,hleba'', gde je prioritet neki CILJ. Najesti se, zgrejati, što pre stići na određeno mesto, fenomen igara je u tome da je jako bitna i PROCEDURA. Negde čak i važnija od samog cilja.
PRIMER 1: Dolaskom interneta smatralo se da će skupljanje albuma sa sličica izumreti. Što bi neko skupljao sličice s fudbalerima kad cele timove može da nađe na GOOGLE IMAGE. Kopira ih u svoj folder štampa ih...
Da su igre ko i hleb, ovo bi bilo tačno. Sličice bi izumrle, međutim,
igre imaju svoju autonomnu logiku, pa se tako desilo da skupljanje sličica nije uzumrlo. Iako je svaku fudbaler danas dostupan preko neta, sličicari i dalje postoje.
Baš ih briga što im je cilj pristupačan. Oni ne daju svoju igru. Oni ne daju proceduru. Upravo razmenom sličica oni razmenjuju i neku energiju.
PRIMER 2: Arapski trgovci se često vređaju ako nećeš s njima da se cenjkaš.
Interesantno je da im ne odgovara čak ni manja cena. Oni jednsotavno neće da im zakineš igru.
PRIMER 3: Više se raduješ pobedi svog tima u utakmici, koju si gledao, naročito ako je bila neizvesna do samog kraja. S druge strane sam podatak da su naši juče nekog pobedili ne znači toliko i ne nosi tak oslatku energiju.
PRIMER 4: Lakim ženskama brzo padne cena. Kad god je nešto neosvojivo i kad se treba pomučiti da bi se osvojilo, sama pobeda je slađa.
Dakle i tu dolazimo do te ključne razlike između ,,hleba'' i ,,igara'' jer je kod hleba bitan samo cilj, a kod igara i cilj i procedura.
PITANJA I NEDOUMICE
Koja je uopšte svrha igara kog čoveka?
Zašto nam je važno uz lepu proceduru (recimo sportsku igru) da naš tim i pobedi.
Zbog čega se bolje osećamo kad se desi pobeda našeg tima, ako znamo da ta energija, koju smo dobili nikako neće da nam zameni treći obrok ili neutrališe potrebu za snom tog dana?
Nema ishrane, nema opipljivog dobitka, a ipak smo radosni i srećni.
Zašto je to tako?
...kad ono ovde jos bolje! :D
Lomljavino, svaka ti cast. Ti si toliko off da je to sjajno.
Podsecas me na jednog lika koji mi je celo vece, sa neskrivenim odusevljenjem, objasnjavao kako je moguce napraviti SAVRSEN(!) krug. Ziva istina, ne pomerio se ako lazem.
Da ne bih ulazio u neku dublju analizu tvoje licnosti, pokusacu da ilustrujem tvoj problem kroz sledeci primer: Naime, ti mi zvucis kao neko ko je po rodjenju dobio "na dar od boga", kako bi to rekli neki od nasih religioznih forumskih saboraca, sposobnost da "slusas" muziku, kao i dobar deo tvoji vrsnjaka u to vreme. Sve je to bilo lepo do trenutka kada , u svojim ranim tridesetim, na poklon dobijas gitaru. Uz nju dolazi i uputstvo za pocetnike i ti kreces sa svojim prvim akordima: G, C, D... ne zvuce li sjajno!?! Par meseci si glavni na klinackim zurkama u svom kraju, posto drugi ne znaju da sviraju, ili ih to jednostavno ne zanima. Pri tom pocinjes da uvidjas da ima sve vise pesama napisanih u ta ista tri akorda.
Fantasticno! Kakve li su to samo iluzije o poznatim muzicarima? Nije moguce da je ovako lako... Odusevljenje te ponese, i osokoljen time ti kacis svoju gitaru o rame, i odrzavas svoj prvi solisticki koncert na "Znaku Sagite". Svoj nastup: "tri akorda za Forum", pocinjes izvodjenjem poznatih hitova radio emisija i raznih bendova koji u svom imenu nose prefiks "NVO". Izuzetno kriticna, ali i fer, kao i naklonjena mladim talentima, publika se strpljivo njise uz dobro poznate hitove ocekujuci, mozda, nesto vise od samog uvoda, jer ipak svaka scena vapi za novim talentima koji bi mozda razbili ucmalost koja se neumitno javlja u odredjenim trenucima. Posle nekoliko pesmica uvidjas da je repertoar ipak malo siromasan i posezes za googlom kako bi skinuo nove tablature, ali nemas vremena za vezbanje neceg komplikovanijeg vec nastavljas u istom ritmu. Ali, ubrzo, iza reflektora primecujes da se masa razilazi...
Sta nije u redu? Do sad su svi mislili da si odlican gitarista: i mama, i tata, i ortaci iz kraja, i poslovodja u firmi gde radis petkom ili subotom drugu smenu, i ona kasirka iz prodavnice u komsiluku, da ne spominjem "komentatore" na Blicovima, Presovima i ostalim javnim glasilima/scenama. Na prve dobronamerne kritike zauzimas stav neshvacenog umetnika i ponesen pravednim besom resis da se prestavis sopstvenim kompozicijama... Hrabro klikces na G, i otvaras novi topic: C...D...C...D...G! Ostalo je istorija.
Hteo sam da kazem da, pored neospornog naziranja talenta, pre svirke nije zgoreg nauciti nesto osim Stairway to heaven, Nothing else matters, i "nesto od Corbe". Ili, ako je to komplikovano, bolje je drzati se gimnazijskih igranki. ;)
Da me ne bi pogresno shvatio, u ovom postu nema niceg malicioznog! xcheers
P.S. Covek sa nacrtom "savrsenog" kruga, danas bezuspesno opseda brojne manastire sa zeljom da ga prime u bilo koje "bratstvo" ( je l' se tako kaze?), posto je u medjuvremenu shvatio sustinu postojanja - sebe i Boga, i sad samo zeli da prosledi to proniknuce na druge ljude. Taj nikad nije otisao dalje od e-mola... Beware!
He he Karl svaka ti čast.
Ništa ne sporim! :-)
No, šta će gitarista amater, nego da koristi prostor za usavršavanje i probu. :-)
Quote from: Meho Krljic on 20-05-2010, 18:17:49
Lomljavina preterano komplikuje po običaju. Pitanje je zapravo zašto je čovek razvio moć apstraktnog mišljenja na daleko višem nivou nego ostali sisari ili primati kada nije jasno da je to velika evolutivna prednost. Zašto postoji umetnost ili humor, ne samo apstraktnost igre.
Ok. I ovo je zanimljivo pitanje.
Međutim ako je cilj razvoj apstraktnog mišljenja IGRE ipak imaju neku svrhu.
Potenciraćemo razvoj apstraktnog mišljenje kod dece s ciljem da će neko od njih jednom upravo zahvaljuću takvom mišljenju otkriti neki nov izum, koji će pomoći čitavom čovečanstvu.
Baveći se apstraktnim matematičkim zadacima, mozak nam se može razviti tako da dobro funkcioniše i van matematike.
Učenje egzotičnog jezika, koji nam nikad neće trebati takođe razvijamo neke delove mozga, koji će nam biti potrebni za nešto drugo.
(Učenje novog stranog jezika pod stare dane, odlaže senilnost)
U tom smislu IGRE imaju jasnu svrhu.
Međutim postoje i IGRE, koje nemaju tu vrstu svrhe.
NAVIJANJE za određen tim ili pojedinca u sportu, ne donosi nam nikakav potencijalni napredak.
Donosi nam samo energiju, koju otimamo od poraženih.
Evo kako ću to slikovito objasniti:
Zamislimo stadion.
Delije sa severne tribine proizvodu energiju, koju ćemo zamisliti kao veliki objak, koji stoji iza njih.
Grobari s južne tribine proizvode to isto.
Tokom IGRE dva tima, oni proizvoe i pumpaju te oblake.
Međutim, na kraju, posle pobede Partizana, oba energetska oblaka prisvajaju isključivo grobari (ovo je bilo jače od mene :-) ).
Oni su dakle dobili sve i srećni su. Isisali su ENERGIJU od suparnika, koji su ispijeni i nesrećni.
Stvar je u tome što se ta energija ne vidi, ali ona je funkcionisala na delu.
PITANJE JE:
- Da li ti Meho i ostali, priznajete da postoji ta nevidljiva energija, koju emitujemo ili ne priznajete.
ZAŠTO JE TO BITNO?
Zato jer sam se i sam kao ateista, cenitelj isključivo materijalnog i opipljivog lomio oko tog da li priznati i tu nevidljivu mentalnu energiju ili ne?
Ako ne priznam, kako onda da objasnim da sam ispijem kad me neko pobedi u nekoj igri ili uvredi, a radosniji kad ja pobedim?
Šta je onda to ako nije energija?
Ako priznam postojanje nevidljive i nemerljive energije, onda negiram svoju privrženost ateističkom materijalizmu, kom sam bio privržen.
U tom slučaju odreći će me se Ghoul, dok će me Harvester i ostali vernici proglasiti ljubimcem i uvrstiti u jato. :-) (Šala mala)
Dobar si ti... Samo da utisas pojacalo. :twisted:
Quote from: Lomljavina on 20-05-2010, 21:19:34
Ako ne priznam, kako onda da objasnim da sam ispijem kad me neko pobedi u nekoj igri ili uvredi, a radosniji kad ja pobedim?
Šta je onda to ako nije energija?
Ummm... emotivna nezrelost? :idea:
U je, pa onda su svi koji prate sport i navijaju emotivno nezreli.
Lomljavina je naš! :!:
Jesi li se već krstio?
Ne nego su nabijeni energijom... Pratiti i navijati nije isto. Jesi li ikad upoznao nekog navijaca?
Quote from: Harvester on 20-05-2010, 21:30:54
Lomljavina je naš! :!:
Jesi li se već krstio?
Harvi ne žuri :-)
Čak iako priznam postojanje nevidljive energije (nemerljivog zračenja), koja protiče između živih stvorova i još štošta nematerijalno i dalje mogu ostati ateista.
Ateizam je odricanje samo boga stvoritelja, ali ne i materijalnog sveta.
Ipak postao bih vam za korak bliži dragi vernici. Šta da se radi? :-(
Inače krstili su me još kao bebu, indoktrinatori jedni! xuzi
Karl je manje-više objasnio.
Ti uzimaš bez reda stvari vezane za bihejviorijalnu psihologiju, endokrinologiju, antopologiju i mešaš ih tako da podržavaju neku sumanutu tezu koje ne bi ni bilo da si se potrudio da razlikuješ denotativno i konotativno značenje reči. Predstavljaš stvari kao da se baviš naučnim istraživanjem iako zapravo praviš mistifikaciju. Šta uopšte ovde ima da se raspravi kada ti i dalje stvari nazivaš onim što nisu i povezuješ ih fizičkim procesima za koje si ubeđen da postoje iako ništa u prirodi i nauci ne sugeriše da postoje? Možda si ti i u pravu, da parafraziramo Scallopa, ali to ni na jednom jeziku ne može tako da se kaže. To što si ti izmislio svoj jezik je za svaku pohvalu ali pošto niko drugi ne zna njegova značenja i pravila čini ga bezvrednom za potrebe komunikacije.
Što li se uopšte raspravljaš...
1) Me'aga, prošli put raspravljali smo o energiji u rubrici NAUKA.
Tad su te iznervirale mistifikacije i moja konotativnost. Ok.
Predao sam se. Prestao da polemišem.
Međutim ova tema je vrlo proračunato stavljena je u rubriku RAZONADA-DOKOLICA xcheers :evil:
S labavijim pravilima ovo je teren. Imamo pravo od empirijske realnosti da preletimo i u teorije na granici mogućeg.
Ova tema nikako ne mož' bit' naučna. Više je slobodna. Zalazim u mistifikacije. So what?
2) Karl ništa drugo ne reče no da čo'ek s potencijalom i neki, talentom, treba da radi na sebi, a ne da se zaustavi na ,,tri mola'' i forsira isti ručni rat. Ja se s tim slažem i eto radim na sebi. :-)
Zanimaju me mnoge oblasti i ne držim se za ,,plot'' k'o Dinkić za stabilan dinar.
Spreman sam i d' odustanem od dosadašnjeg u korist datog mi kontraargumenta.
Da sam dogmata i sam sebi najbolji, ne bih ni ulazio u polemike u nadi da uporedim mišljenje s drugima. Verovao bih da sam bogom dan i sve znam najbolje.
Osim toga muzičar iz Karlovog primera je svira TUĐE hitove.
To se meni ne bi moglo desiti.
3) Termin ,,hleb'' u ovom kontekstu vrlo jasno sam iz samo sebi jasnog značenja prebacio u denotativno. To je igra, koju sam zadao, a na ostalima je da je prihvate il' ne.
Koji je drugi termin, kome postavljam novo značenje?
Energija?
Ok, ako imaš drugi termin za prenos emocija, ljubavi i mržnje s čoveka na čoveka, predlaži.
Po medijima se ubiše s pominjanjem nekakve pozitivne energije (ljubav, podrška), pa ako sam naseo na to, daj da čujem alternativu.
4) Meni diferencijacija na ,,HLEB'' i ,,IGRE'' jeste bitna.
Uzmimo kosovsku državnost kao temu.
Vrlo je bitno da li ćemo taj problem, u ovom kontekstu, ugurarati pod ,,HLEB'' ili pod ,,IGRE''.
Ako je ,,igra'', poenta je da to pitanje nije toliko važno. Da su važniji: zaposlenje, zdravlje, mir...
Ako ga uguramo pod ,,hleb'' onda to jeste vredno svake žrtve. Vredno borba za biti ili ne biti.
I tako je sa svakim novim problemom.
Uopšte ne vidim šta te toliko nervira u običnoj temi, gde zajedno pokušavamo da dođemo do otkrića zašto albumi sa sličicama nisu izumrli u vremenu interneta?
Zbog čega je kod fontane svaki dan gužva (za Nebeograđane: Tamo se razmenjuju sličice, a pritom većina nisu klinci već odrasli) ako su slike svih timova i sve informacije danas dostupne na internetu.
Pre 2000. albumi su imali i saznajnu svrhu, sada su samo igra.
Dakle pokušaj da objasniš zbog čega ta igra (koja ne doprinosi razvoju čoveka ili svesti) opstaje?
Moj odgovor bio bi da se tokom te igre neka takozvana neopipljiva energija razmenjuje i da to ljudima prija.
Ukoliko te taj odgovor nervira i deluje ti isuviše apstraktno, onda daj svoj.
To očekujem, a ne spuštanje niz padine Omalovaž planine.
Iako si ovu temu vrlo proračunato stavio u rubriku RAZONODA-DOKOLICA moram da repliciram jos jednom.
Negde duboko u sebi mogu da razumem da nisi shvatio krilaticu "Hleba i igara".
Mogu i da razumem da ne znas sta je energija.
Isto tako, saosecam se sa tvojom prestavom o fudbalskoj utakmici i navijacima, kao i cinjenicom da nisi shvatio da sam na lep nacin pokusao da ti kazem da se manes corava posla.
ALI SLICICE!!! xjump
Karl, poredili ste me s muzičarem koji izvodi TUĐE hitove.
Dovoljno da sve padne u vodu.
Od mene mo'š čuti samo originalna rešenja.
Baš da čujem kako vi definišete ,,hleb'' i ,,igre'' na originalan način.
Kako vi objašnjavate opstanak sličica. :-)
Ja...predajem se. :oops:
xyxy
(BTW, ja sam i dalje siguran da si ti Rastko Pocesta.) 8-)
Vi se predajte al' oprosta nema.
Daleko sam ja ispod tog vundekrinda.
Samo sam njegov slepi obožavatelj, koji polako utabava stazu kojom
će mesija proći.
Da, Lomljavina zaista zuči kao Rastko ili neki njegov vršnjak. Što bi bilo dobro objašnjenje za nedostatak socijalne inteligencije, pa se nadam da to i jeste u pitanju. Alternative nisu baš primamljive.
Lomljavino, već sam ti rekao da je pravo pitanje otkud razvoj određenih apstraktnih formi mišljenja bez očiglednog evolutivnog imperativa, a ne mistifikovanje i zamuljavanje stvari pominjanjem nekakve energije. To je pitanje kojim treba da se baviš ako te zanimaju ovakve teme. Njime se, inače bave već vekovima kojekakve nauke, filozofije i ostale discipline. Ako je tebi zabavno da tuđ obavljeni posao ignorišeš i kreneš sa teoretisanjem ex-nihilo, to je OK, ali tu opet dolazimo do onoga što sam ti rekao: ako se ne držiš makar načelnih pravila logičke discipline (teza, antiteza, dokazni postupak, dokaz), besmisleno je uopšte trošiti prste i dah na raspravu sa tobom. Već sam rekao ali ću ponoviti jer vidim da mu ne pridaješ dovoljnu pažnju: u tvom misaonom procesu kojim razmatraš ovaj problem do kraha dolazi kada denotativno značenje reči energija pokušavaš da izjednačiš sa konotativnim. To je momenat u kome napuštaš najprostiju logičku disciplinu i prelaziš u mistificiranje koje nije zanimljivo jer više nema pravila. To je kao kada bi sada otvorio temu o tome kako se jedno prošlo vreme naše istorije naziva "godinama koje su pojeli skakavci" a onda uzeo da razmatraš odakle su zapravo došli ti skakavci, koliko ih je bilo, kako se oni to hrane godinama, da li se isto može primeniti na kosovski problem itd.
Čak i značajna pitanja koja postavljaš (na primer je li apstraktni pojam državne teritorije ono zbog čega mi ne puštamo Kosovo ili je u pitanju konkretno, egzistencijalno pitanje koje se tiče resursa, odnosa moći u regionu i svetu itd.) obesmišljavaš time što očigledno ne razmišljaš ni sekunde o njihovoj dubini. Umesto toga razmišljaš o njihovoj površini i to naglas što je recept da budeš ismevan, omalovažavan ili ignorisan od ljudi manje ljubaznih nego što sam ja.
Određeni elementi čovekovog sazrevanja, do pre nekog vremena dostupni samo roditeljima, ispovednicima, drugovima iz vrtića, pojavom interneta odjednom su postali javno dobro. Sumnjam da je to dobro...
Quote from: Meho Krljic on 21-05-2010, 10:49:51Umesto toga razmišljaš o njihovoj površini i to naglas što je recept da budeš ismevan, omalovažavan ili ignorisan od ljudi manje ljubaznih nego što sam ja.
Manje zaludnih, bolje reći. Meho, Lomljavina nije ono za šta se predstavlja. Pročitaj ovo, http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8764.msg250907#msg250907 (http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=8764.msg250907#msg250907) , i primeti kako nema ni traga sumanutim logičkim konstruktima. Ako ikad pomisliš da te Lomljavina zeza, to je zato što te stvarno zeza.
Quote from: Meho Krljic on 21-05-2010, 10:49:51
Lomljavino, već sam ti rekao da je pravo pitanje otkud razvoj određenih apstraktnih formi mišljenja bez očiglednog evolutivnog imperativa, a ne mistifikovanje i zamuljavanje stvari pominjanjem nekakve energije. To je pitanje kojim treba da se baviš ako te zanimaju ovakve teme. Njime se, inače bave već vekovima kojekakve nauke, filozofije i ostale discipline. Ako je tebi zabavno da tuđ obavljeni posao ignorišeš i kreneš sa teoretisanjem ex-nihilo, to je OK, ali tu opet dolazimo do onoga što sam ti rekao: ako se ne držiš makar načelnih pravila logičke discipline (teza, antiteza, dokazni postupak, dokaz), besmisleno je uopšte trošiti prste i dah na raspravu sa tobom. Već sam rekao ali ću ponoviti jer vidim da mu ne pridaješ dovoljnu pažnju: u tvom misaonom procesu kojim razmatraš ovaj problem do kraha dolazi kada denotativno značenje reči energija pokušavaš da izjednačiš sa konotativnim. To je momenat u kome napuštaš najprostiju logičku disciplinu i prelaziš u mistificiranje koje nije zanimljivo jer više nema pravila. To je kao kada bi sada otvorio temu o tome kako se jedno prošlo vreme naše istorije naziva "godinama koje su pojeli skakavci" a onda uzeo da razmatraš odakle su zapravo došli ti skakavci, koliko ih je bilo, kako se oni to hrane godinama, da li se isto može primeniti na kosovski problem itd.
Čak i značajna pitanja koja postavljaš (na primer je li apstraktni pojam državne teritorije ono zbog čega mi ne puštamo Kosovo ili je u pitanju konkretno, egzistencijalno pitanje koje se tiče resursa, odnosa moći u regionu i svetu itd.) obesmišljavaš time što očigledno ne razmišljaš ni sekunde o njihovoj dubini. Umesto toga razmišljaš o njihovoj površini i to naglas što je recept da budeš ismevan, omalovažavan ili ignorisan od ljudi manje ljubaznih nego što sam ja.
Ja vrlo dobro kapiram šta ti hoćeš da kažeš.
Smeta ti što navodno namećem značenje reči ENERGIJA (eventaualno ,,hleb'' itd) drugima, koji na ta značenja nisu navikli i koji na to ne žele da pristanu.
Međutim ja te uveravam da to nije nikakvo nametanje.
To je jedna obična slobodnija interpretacija sa korišćenjem simbola.
Upravo zbog nje sam temu postavio u rubriku RAZONODA- DOKOLICA.
Ovde se pojavljuje nov problem - SUROVOST U KOMUNIKACIJI I NEPOŠTOVANJE zbog efemernog razilaženja (terminologije).
Da sam ja na tvom mestu i da ne želim to neosimboličko značenje, koje je sugerisao Lomljavina, to bih rekao na fin način.
- Ok, Lomljavino, kapiram šta hoćeš da kažeš, ali treba koristiti druge termine.
Umesto ,,HLEB-a'' rekao bih KONKRETNO i EGZISTENCIJALNO...
Umesto ,,IGARA'' rekao bih APSTRAKTNO.
Čisto da ne bude zabune.
To bi recimo bila ok komunikacija sa poštovanjem sagovornika.
Umesto toga dao si sebi za pravo (kao i Karl ili Mica Milovanović, ono što je mnogo lakše) da spuštate, da nazivate nekog nezrelim...
Ispada da treba da se stidiš samo zato što si postavio jednu pišljivu temu i to u rubrici RAZONODA-DOKOLICA.
Dakle treba pljuvati nekog, ko uzgred, uopšte i nije odabrao besmislenu temu i čija je krivica samo zato što je ponudio simboličnu terminologiju.
To drvo od koga se ne vidi šuma.
Pa mis'im stvarno...
Ali ok, ako ćeš iskoristiti priliku da zbog puke terminologioje (na sledeći korak u raspravi nismo se ni odvažili na žalost), nekog nazoveš detetom, važi igraću tu IGRU.
Ali ja ću tebe nazvati lošim profosorom.
Dakle PROFAN si u komunističkom periodu, kada je najidealnije da učenici nikad ništa NE PITAJU...
U tvom razredu svaka radoznalost i svako razmišljanje naglas je nepoželjno jer ukoliko slučajno učenik poveže nešto na osoben način ili se zainteresuje za nešto, a ne predoči to najjasnije dobiće HEJT, PLJUVANJE, STID ŠTO SE UOPŠTE ZA NEŠTO ZAINTERESOVAO.
Posledica toga biće da više niko nikad ništa van zadate šeme neće smeti da pita.
Sama radoznalost postaće u takvom društvu nepoželjna.
Umesto radoznalog otvaranja novih polja, takvo drušvo će forsirati pravolinijske poslušnike, koji će se bojati bilo kakvog novog apstraktnog puta razmišljanja.
Dakle mase nezainteresovanih ljudi, koje ništa ne zanima van trivijalnih stvari biće ok, a RADOZNALAC će morati da bude javno ponižavan samo zato što je RADOZNALAC.
Ako u razredu od 40 učenika, nikog ne zanima jedna tema, niti će ih ikad zanimati, a jednog učenika zanima pa da svoju interpretaciju, profesor dakle treba javno da ga ponizi da bi ga vratio u pustu masu nezainteresovanih.
Hajde da otvorimo i Sibir i Goli Otok.
U dimenziji, gde vladaju takva pravila, ja i ne želim da postanem ništa drugo do večiti Petar Pan dragi profesore.
A Mac, koji se stalno nešto buni, a ovamo polemiše na svakoj mojoj temi (obrađujući temu), posebna je priča.
Baš je neko prevarant i zezator, ako sam prizna svoju zezanciju pre nego što drugima i padne na pamet o čemu se radi.
Uf jake mi prevare.
Da je neko drugi pis'o post o raskrinkavanju Lomljavine, pa hajd i da kažeš da je Lomljavina otkriven.
Međutim ako sam Lomljavina piše post u kom raksrinkava Lomljavinu, baš je raksrinkavanje do moga.
Trošiš ljudima vreme i živce. Trošićeš ga manje ako ljudi znaju za foru. Ako znaju za foru, onda će možda prihvatiti igru, i igrati se s tobom, ali ako ne znaju onda su frustrirani tvojim ponašanjem. Bolje je da znaju. E sad, ne prate svi ljudi sve teme, pa pošto vidim da dolazi do nesporazuma rekoh da intervenišem.
Mac, pristojna komunikacija na internetu zasniva se na tome da nema LIČNIH obraćanja sve dok ona nisu nužna.
Ovo nije tema o tome ko si ti, ko sam ja, čime se bavimo itd.
Sve dok neko ne bude postavio temu tipa - Ja, Klaudije...- biće tako.
Ovo je generalna tema o IGRAMA.
Mogu ja da budem i najokoreliji mafijaš, koji piše s lap topa u Padinskoj Skeki, pre minut ukradenog sa stola šefa zatvora, koga sam zadavio krpom za brisanje sanitarnog čvora. Kakve veze ima to s temom?
Prelasku na personalni nivo ovde nema mesta.
Nauči se pristojnosti, džentlmenizmu.
Ako ti trošim vreme što redovno diskutuješ na mojim temama?
Postavi nešto svoje.
Lomljavino, ne pretjeruj.
Meho ti pokusava na pristojan nacin reci (a ja cu to sad reci na onaj nepristojan) da si nepismen. Ni osnovnu misao ne mozes prenijeti drugima, a ocito ti nije jasno sto drugi zele prenijeti tebi.
Al' ti se uhvatio ovoga k'o pijan plota. Sto nisi tako uporan na onoj tebi o metaforama, oni citati su ti bili odlicni... Beats me... :(
Da prihvatimo ipak tu profesorsko-đačku metaforu: trebalo bi da je intuitivno jasna razlika između onoga ko nešto pita zato što zaista ne postoji drugi način da do informacije dođe i onoga koji nešto pita da bi delovao kreativan i radoznao iako je informacija u knjizi na negovoj klupi koju odbija da otvori.
Čekamo da Lomljavina otvori i sledeće teme:
Kako je moguće da se, ako udarite o vodu dovoljno velikom brzinom, ona ponaša kao kristal?
Kako je moguće da ljudi iz Australije ne popadaju na glavu kad vise naopačke sve vreme?
Kako vetar duva kad nema usta?
itd.
Pravicemo mi Gula od blata, javlja mi se. :lol:
Hvala za pohvalu metafora Ella. Postavljaću još.
Ipak ne želim da se predam i na ,,realističnim'' i ,,vanknjiževnim'' poljima.
Bar ne tako lako.
Voleo bih da mi se tačno precizira neko od mojih ,,nejasnih'' teza.
Meho molim te...
Koje su to nesuvisle, od ono malo tema, koje sam postavio?
- Politički identiteti (to je kao nevažno, a svi bi da polemišu o politici)
- Mandat Tijanića (i sam si učestvovao) To je javni servis, koji svi plaćamo.
- Metafore, koje su vas ostavile bez daha...
i nešto o animama.
Ako je sve to hrkljuš i ako se može porediti sa - Zašto vetar nema usta, ja sam zombirani Gandi.
No privlačano je uskakanje u hejt vagon. Znam ja.