Ово питање сам могао поставити и у топику о делима страних аутора, али свеједно.
Колико страна (времена) дајете аутору да вас заинтересује за дело? Има људи који су спремни да заврше све чега се дочепају, има оних који су спремни да одбаце књигу након прве главе (или треће реченице) уколико наиђу на више података него што им годи, или стил са којим се не слажу...
Морам да признам да припадам другој групи. Давно сам читао Тада Вилијемса - Престо од змајокости, и чекао и чекао да ме човек заинтересује за причу. Након стоте стране, прескакао сам поједине реченице за које сам знао куда воде, сто страна касније почео сам да прескачем и по који пасус, али сам некако завршио књигу. Остала ми је крајње незанимљива до краја. Не бих сад да анализирам зашто, али књига је стварно лоша.
Било како било, занима ме шта мислите, и колико сте стрпљиви са писцем? Још једно питање - да ли сте једнако стрпљиви са познатим писцем и са непознатим?
Interesantna tema, pa evo da probam dati neki odgovor.
Retko odbacujem knjigu na samom početku, mada mi se i to desilo par puta ( Srpski Psiho, neka dela Vidojkovića, Putnik- Dzon Dvanest Jastrebova.. ). Znam da nijedna knjiga nije savršena, i uvek postoje i neki slabiji delovi. Bitno je da li te priča uhvati, da li prepoznaješ kvalitet, pa da imaš strpljenja da izguraš i preko nekih slabosti.
U principu uglavnom imam strpljenja, ako me pisac makar malo zainteresuje.
Nešto više sam strpljiv sa domaćim piscima, i onim manje poznatim.
Ja knjigu procenjujem na osnovu prvih deset rečenica.
Ako u tom opsegu pisac nije ponudio ništa posebno, gubim svaki interes.
Citam dok ne zavrsim. Ubedila sam sebe da tek onda imam pravo da je popljujem ako nije dobra.
Quote from: Eriops on 24-05-2010, 13:01:56
Nešto više sam strpljiv sa domaćim piscima, i onim manje poznatim.
Ово је врло занимљиво. Чини ми се да су људи чешће стрпљиви са познатим писцем, јер је он ће их можда мало касније позитивно изненадити.
Бобане, претпостављам да мислиш на стил? Првих десет реченица (посебно ако је у питању роман) је мало да би се изнела нека значајна информација.
Quote from: lilit_depp on 24-05-2010, 13:38:13
Citam dok ne zavrsim. Ubedila sam sebe da tek onda imam pravo da je popljujem ako nije dobra.
Професионално, али захтевно.
Ja u principu uvijek završavam ono čega se prihvatim, ma koliko dosadno i/ili slabo napisano bilo. Npr. u knjizi Sofijin svet već na osnovu Bobanovih prvih deset rečenica vidi se da stil pisanja nije baš na najvišem nivou. Kasnije se pokazuje i da su dijalozi blaga katastrofa. Sva sreća da je sve to više nego kompenzovano vrlo maštovitom pričom i ubitačnim scenama na kraju knjige.
Knjige koje sam (doduše kao vrlo mlad, u srednjoj školi) iznerviran batalio prije završetka su Koreni (Ćosić) i Ana Karenjina. Budenbrokove sam nekako uspio da završim, ali sam usput propljuvao krv.
S druge strane, knjige koje su me kupile već u prvom pasusu su npr. Ziskindov Parfem, Na plaži, pa donekle i Gospodar muva.
Međutim, ja imam malčice drugačiji kriterijum provjere zanimljivosti knjige. Naime, prije čitanja letimično prelistam strane i gledam koliko ima dijaloga. Ako ih ima vrlo malo, prema takvima sam vrlo skeptičan i rijetko ih uzimam u šake. Časni izuzetak je bio Marsel Prust, koji iako jednu lampu i sjene koje baca na zid opisuje na deset strana, a lišće na drveću na petnaest i više, nekim bizarnim slučajem uopšte nije bio dosadan.
Jedina knjiga koju sam započeo, pa odustao, je Crveni Mars, ali pročitaću ja nju jednom, kad budem imao dosta vremena i strpljenja. Knjige za koje slutim/znam da bi mi bile bezvezne nisam ni pokušavao da čitam.
Mislim da sam ostavio 5-6 knjiga u zivotu. Od cenjenijih to su Koreni :) mada sam ostalog Cosica prilicno brzo i lepo citao i Satanski stihovi koji su me zracili dosadom. Iz tog tog perioda imam i neke rupe sa Dostojevskim ali o toj sramoti ne bih sada. Inace se uvek trudim da sta pocnem procitam i odgledam do kraja, cak ni sa jedne predstave nisam nikada izasao, a hteo sam, o, kako sam samo hteo...
Možda sam ostavio jednu knjigu do sada, ali beše davno, i mislim da sam je zagubio...
Ponekad se razdvajam od dela, ali samo dok ne skupim snagu da pređem preko dosadnih delova. Kao i Harvester - pogledam odnos br. strana/dijalozi. Andrić, kao pisac koji ima jako malo dijaloga, ume da me smori, ali negde me je njegova naracija neočekivano privukla (Omerpaša Latas). Ipak, nisam frik - kad je u pitanju serijal, nakon prvog dosadnog dela (u mom slučaju R. Džordan, Točak vremena) prekidam.
Retko ostavljam knjigu nedočitanu. Zato neke knjige ni ne čitam. Ne čitam naramke nove prevedene fantastike. Čini mi se da sam elaborirao pristupe i motive. Radije čitam domaće pisce, domaće pisce fantastike naročito (mora se znati kako diše konkurencija), početnike izuzetno pažljivo. Po difoltu, veoma je važno imati nove domaće pisce. Pomognem ako mogu. Nevolja je što se većina ponaša ratoborno, pa se sve izrodi. Malo mi ih je pun. Večeras imam lepu književnu radionicu LK. Pričaćemo o novoj Sanjinoj priči. Ona piše toliko dobro da ne znam šta traži na radionici. Njoj treba naći izdavača. Specijalno se narogušim na pokušaje domaće epske fantastike. Gola volja da se piše EF samo zato što je to konjukturno je patetična. Ni EF se ne može pisati bez jake pripreme.
Ispada da jedini ja ostavljam knjige, o, bre kako se folirate?
Quote from: Boban on 24-05-2010, 18:49:56
Ispada da jedini ja ostavljam knjige, o, bre kako se folirate?
:) Следећи пут сачекаш да прво остали кажу, па онда одговориш. ;)
Nismo znali ni da je ih uzimaš. Mislio sam da se knjige same bace u đubre čim ih pogledaš.
ja sam se uvek terala da procitam knjigu do kraja, dok ne shvatih pre nekoliko godina da mi jedan viktor peljevin stoji jedno 6 meseci na 30 i nekoj strani. to je prva knjiga koju sam "ostavila". cak se ni ne secam koja je bila u pitanju, nesto se na tih prvih 30 i nesto strana spominje nekakva bolnica, i stalone.
ja imam problem da prvih 82-84 strane citam po nekoliko nedelja, a ostatak nesrazmerno brzo.
Quote from: Boban on 24-05-2010, 18:49:56
Ispada da jedini ja ostavljam knjige, o, bre kako se folirate?
Nije, bre, Bobane... Nisi jedini. Eto, i ja... Za razliku od tebe (koji nemas milosti, oprosta i onog ostalog), ja mogu da doguram i do 50. strane, pre nego sto ostavim. Mada, ostavljao sam i na pola i na 3/4 ako mi bude dosadno.
ma i ja sam kao mlad čitao sve do kraja, ali onda u nekom trenutku shvatiš da nemaš beskrajno mnogo vremena za polupismene smarače koji su ko zna na kakav način došli do toga da im se štampa rukopis.
Ja cesto batalim knjigu, pa se onda nerviram. Narocito zato sto 95% knjiga koje citam su iz biblioteke ili od drugara, pa knjigu moram da u dogledno vreme vratim, pa da je onda uzimam ponovo, pa se to ponekada ponovi vise puta ...
Cesto prelistam knjigu i koliko god da je nahvaljena naprosto osecam da je necu procitati pa joj ni ne dajem sanse. To je valjda i neki instinkt... Mada mi se par puta desilo da citam bukvalno na silu, sve po 10-15 stranica na dan, secam se da sam se sa Rusoom mucio bas puno, sa Platonom do granica izdrzljivosti, ali se bar onda nekako fino osecam kada je zavrsim...
Quote from: Boban on 24-05-2010, 20:34:09ma i ja sam kao mlad čitao sve do kraja, ali onda u nekom trenutku shvatiš da nemaš beskrajno mnogo vremena za polupismene smarače koji su ko zna na kakav način došli do toga da im se štampa rukopis.
Ovo bih potpisao od slova do slova.
Josh bih dodao da mi je mnogo nepodnoshljivije da je knjiga dosadna nego da je nepismeno napisana. Ako je u pitanju neki palp materijal, a u adekvatnom sam raspolozhenju, to mogu da istolerishem na nivou so-bad-it's-good, ali ako je stil prosechan i ni po chemu dinamichan, interesantan ili upechatljiv a radnja neka koju sam vec prochitao u milion drugih knjiga, onda je to chisto gubljenje vremena koje mi nece doneti nikakvu spoznaju koju do tada na drugom mestu vec nisam pokupio, te se samim time od te knjige neumitno odustaje.
pa jedina obaveza pisca je da mi isprica pricu, a poslednjih decenija pisci cesto ne postuju taj zakon,pod plastom nekog eksperimenta,neke avangarde...dakle umece pricanja price je osnovni kriterijum na osnovu koga ce i sadasnje i buduce generacije procenjivati neciji rad.
Dok je priča zanimljiva, mogu izgurati do kraja, bez obzira na polupismenost. Ako li priča nije dobra, to jest ako me ne zainteresuje nakon 50-100 strana, onda ostavljam knjigu. Pre nisam tako radio - ali sada više nemam vremena za razne bedastoće.
Eto, na kraju ćete svi doći na moje... ja sam samo počeo mnogo pre vas pa sam u odnosu pisac-čitalac odmakao dalje.
Kada sam pocela da citam Glavolomka od Garos-Jevdokimova shvatila sam da nisu sve knjige da se procitaju do kraja. Toliko me je smorio taj besmisao i nabrajanje reci kao spisak za kupovinu da sam je svljnula u cosak i shvatila da nemam vremena za takav junk. Možda nemam oko da to shvatim posle 10 rečenica ali i posle 20-30 strana ostane dragocenog vremena za nesto zanimljivije. Ali poput Eriopsa standarna popustljivost prema domacim i novim piscima ;)
прочитам до краја готово све чега се дохватим, мада има пар књига које нисам успео да изнесем, углавному клиначким данима...нпр. Дон Кихота нисам никад прочитао до краја, сморио ме прилично, чинило ми се да се све врти у круг, затим Миодраг Матицки-Глува лађа, роман који ми стоји на полици 100 година, не знам откуд ми, више пута почињао и батаљивао, мада нисам скоро...никад нисам прочитао други део Блага са Сребрног језера, посвађао сам се тада са ортаком чија је била књига :!: мада неки романи могу бити мучни, у последњих 15ак година мислим да ништа нисам оставио (можда Јадне људе од Чехова, ако се тако уопште зове, а и то ненамерно-Чехов је цар)...Роман о Лондону ме је прилично намучио, али сам некако успео! :mrgreen:
ово за Јадне људе сам се зезнуо, то је ипак Достојевски...од Чехова је била нека књига приповедака са једном пповећом коју сам започео и никад нисам завршио, заборавио сам како се звала...ни Степског вука нисам могао да изнесем, превише филозофирања за мој тадашњи укус.
Ta Čehovljeva priča je sigurno Stepa. Meni se čini da je on kako je stario i bivao sve ozbiljniji, postajao sve dosadniji :-)
A Stepskog vuka sam pročitao (muka, tj. profesorica srpskog, natjerala), ali sam bio ekstremno iznerviran tom knjigom. Mislim da sam tad sebi zadao misiju da do kraja života ne pročitam više ništa što je pisao taj kenjator.
Skoro da mi se ne dešava da odbacujem knjige. Mislim da je poslednja bila Blago cara Radovana. Mnogo ljudi se u to vreme primalo na to, a meni je delovalo kao površna besmislica.
Inače, Stepski vuk mi je jedna od omiljenih knjiga :).
Izgleda da je sve to stvar ukusa, ili "molekularne biologije" sto kaze jedan moj poznanik. Ja, npr. nikad nisam uspeo da zavrsim dve knjige: "Utkani svet" (delovao mi je kao nesto sto je covek morao da napise zbog ugovora sa izdavacem) i vec spomenuto "Blago cara Radovana". Sve drugo sam priterao do kraja. Cak i "Gricku Vjesticu"...
Quote from: Harvester on 04-06-2010, 10:23:40
Ta Čehovljeva priča je sigurno Stepa. Meni se čini da je on kako je stario i bivao sve ozbiljniji, postajao sve dosadniji :-)
није, Степу имам кући и одлична је...у овој се радило око групе људи који живе заједно у неким становима у дворишту или тако нешто, нема шансе да се сетим...