http://twitpic.com/1vid7g/full (http://twitpic.com/1vid7g/full)
Aaargh... ne, ne, ne, ovo će mi biti najgora noćna mora!
Да....и мени су боље полице исјечене по мјери књига.
Slike su iz kafića TimeOut, Bg naravno :/
http://twitpic.com/1vicxo (http://twitpic.com/1vicxo)
http://twitpic.com/1vid7g (http://twitpic.com/1vid7g)
Hmm, bili su mi sumnjivi jos kada su zabranili pusenje... Znao sam da mora postojati nesto trulo na takvom mestu...
Ne shvatate, ljudi. To se zove "konceptualna umetnost"...
to je da ljudi ne bi krali. ako baš hoće knjigu, kladim se da se ostatak čuva. sličan postupak je viđen u epizodi zagora protiv bučera, kada banda otima džimija gitaru pa se ransom keš butka preseče kao garant poštene transakcije.
Keš je lako zalepiti. Aj ti zalepi knjigu, i to još rasečenu uzduž, polulistove druge polovine ništa ne drži na okupu.
Najgore mi je što se na ovim fotkama vidi da je izbor knjiga _bio_ odličan, Čehov, Džojs, Golding, čak i meni dragi Leon i Leonina... čiju li su biblioteku oskrnavili...
ovo je užas
Mislim da nije predviđeno da se to vadi i lista, to su samo estetski detalji i uopšte ne izgledaju loše.
Ali jeste užas.
time out na adi? pa ja znam vlasnike djuku i kizu dve bosananske budaletine iz gorazda mentoli pa me nista ne cudi
Ja ne razumijem sto se vi tu toliko cudite. K'o da prvi put vidite da knjige sluze kao dekor... :?
Ma da, al nisu ih SEKLI. A ako ih već stavljaš u ambijent, stavljaš ih da ostaviš određeni utisak, imaš na umu određeni profil gostiju, ne verujem da očekuješ da ih ljudi neće listati...
Eto u BlowUp baru gde sad navraćamo isto ima nekoliko polica sa knjigama — to je čini mi se nekakva in fora sad, kuku — i izbor je zapravo lošiji nego na ovim fotkama, ali nije ih niko ISEKAO dabi stale :x
Jebiga, zakk, meni je to sasvim logican sljedeci korak. Uostalom, nece valjda policu nastimavati po knjigama!?!? Bitnija je polica nego knjige... :lol:
Ne nađoh video, ali i ovo će poslužiti:
"Zna se čemu služi sidro, čekić ili zlato
A knjiga je da se čita — i jedino za to!
Magarac je da nam nosi, igla da nam šije
A knjiga je da se čita, i za drugo nije!
Za kopanje sluzi ašov, za klopanje — nar,
a knjiga je da se čita, iiiiii — gotova stvar!"
Ono što pokušavam da kažem je da meni to ne da nije LOGIČAN, nego mi je agresivan, nekulturan, bezuman, rušilački, nipodaštavajući, vulgaran, ružan grozan čin koji treba osuditi, a počiniocima i presuditi.
Budi siguran da se neko lepo zabavio...
Quote from: zakk on 11-06-2010, 02:13:08...agresivan, nekulturan, bezuman, rušilački, nipodaštavajući, vulgaran, ružan grozan čin...
Pokazi mi gdje ja to sporim.
Cini mi se da si me malo preozbiljno shvatio...
Čudi me da ih nisu skladnije raspodelili i po bojama.
Kad je bal nek je bal.
Inače ne verujem da je išta što skreće pažnju potpuno glupo.
Ako pomenuti kafić zbog ovog izađe u novinma, a kladim se da bi i stranoj štampi ovo bilo zanimljivo, ovo je jedna odlična reklama.
90 % ljui i onako ne čita knjige. Neki od njih će iz radoznalosti da ulaze tamo da vide kako to izgleda uživo, a uzgred i naruče neko piće.
kakva su to vremena došla više ne možeš krasti knjige iz kafića...
i u drugim kafićima je bilo dekorativnih knjiga na polici ali su bile cjelovite :( :cry: i dobro su stajale u gaćama xrofl dok se ne iznesu na sigurno ( kod mene kući) :mrgreen:
Znači većina knjiga u tvojoj kući provele su deo svog postojanja u tvojim gaćama.
Treba to imati na umu ako se čovek zatekne kod tebe i poželi neku knjigu uzeti u ruke.
Može da nađe book marker unutra.
vjerovali ili ne 2 knjige iz Gospodara prstenova je istovremeno bilo u mojim gaćama kad sam ih mazijao iz školske biblioteke 1997. a teta što radi u biblioteci nije skontala
dok sam to radio sreo sam nervoznog prijatelja :D nakon 5-6 godina mi je priznao da je mazijao Kafku - Amerika :D pa je bio malo rastresen :D
kasnije sam zavrnuo treći dio ali se ne sjećam kako ni kada :D
Eto šta je mračna prošlost.
Da bi u gaće stavio barem dva pišljiva dela ,,Gospodara prstenova'' morao bi biti ,,čovek-slon'' dimenzija.
A danas?
Mršavko u tange mož d' utrpa sabrana dela i Tolkina i Tolstoja i Viljema Šekspira u cugu!
USB rules. :|
Na internetu se pojavila reakcija mlade srpske spisateljice Tamare K., autorke romana "Beograđanka" i "Made in Beograd". :lol:
QuoteUMETNOST MADE IN SERBIA
Share
Today at 02:49
Iako se očekuje od mene, neću Vam pisati i o ljubavi, sexu, izlascima, muško-ženskim, žensko- ženskim, muško- muškim odnosima, i na prvi pogled će vam se učiniti dosadno, ali mislim da je dobro da ovo imate negde u glavi, obeleženi ljudi ovo svakako imaju. Nikada nisam neki tekst posvetila nekome, ali ovaj blog posvećujem svima koji se bave pisanjem, posvećujem svim piscima, svima onima koji vole da čitaju, ljudima u izdvaštvu, i zaljubljenicima u umetnost.
Pre svega moja etička dužnost mi nalaže da napišem nešto na ovu temu. Ne treba niko posle ovog bloga da progleda ili da se opameti. Ne treba niko da se klanja umetnosti i ne treba niko da pogazi svoja shvatanja i verovanja samo zato što je pročitao ovaj tekst. Kao spisateljica i direktorka izdavačke kuće Urban Art svakodnevno se naslušam raznoraznih shvatanja i poimanja umetnosti, pisanja, knjiga, itd. I ako mislite da ću vam pisati o prepolovljenim knjigama koje ''krase'' enterijer jednog kafića u centru Beograda – neću.
BITI PISAC/SPISATELJICA DANAS
Naime želim da u ovom blogu odgovorim na neka često postavljana pitanja vezana za knjige, i upoznam vas (prisetim većinu) sa lepim i ružnim stvarima kroz koje mi autori/autorke prolazimo. Kolege, znaju već sve. Pre svega, kada uzmete da čitate knjigu, morate da imate na umu da autor/autorka nije okopavao zemlju i da možda nije ''nabio'' mišićnu masu, ali da je pisanje knjiga, ma koliko lep, isto toliko i naporan posao. Često me pitaju da li sam kao i svi umetnici sklona boemstvu i pišem li uz čašu vina. Hajde da razbijemo tu predrasudu o piscima/spisateljicama koji pišu pijani. Zamislite kakoje pratiti nit čitave priče, imena junaka, radnje, gramatiku i voditi se porukom dela dok vam se soba vrti. Verovali ili ne, za pisanje- potrebna je koncentracija. NE, NISU SVI UMETNICI BOEMI, I DOSTA VIŠE SA TIM.
I ne, ne pišu se knjige za dan. Postoji nešto što se zove prva ruka- prvi put napisan tekst i do toga je teško doći, i dugo se piše. Postoji i čuvena ''agonija kraja'' kada je piscima teško da se suoče posle mukotrpnog rada sa pisanjem kraja knjige. Pisanje pored maštovitosti, talenta i kreativnosti zahteva često i istraživački rad, kao i odricanja. To je ta famozna inspiracija koja vas može zadesiti u tramvaju, ili na kafi sa prijateljima. I da, verovali ili ne, ljudi koji pišu nisu dokoni. Oni jednostavno to vole da rade, i često im to određuje život. Bila knjiga ''tanka'' ili ''debela'' njoj je poklonjeno vreme i u nju je uložen trud. Pre nego što nešto okujemo spostvenim stavovima, treba da pokušamo to da uradimo, pa tek onda da sudimo. Umetnike ove ''vrste'', treba podržati jer svaki izlazak knjige je susret sa svetom i prezentovanje nečega što je deo njih. Biti pisac- sati i sati, misli i misli, trud.. sve je to sažeto u toj knjizi. Afirmacija, ili osuda okoline, svakako da utiče na dalje pisanje. Zato, ma koliko da vam se povraća od neke knjige, treba imati minimum poštovanja i pohvaliti trud. Treba biti kolegijalan, svakako ne treba klimati glavom na sve, treba ukazati kolegi na greške, jer drage moje kolege/koleginice, ako se ne držimo zajedno u tome, pokopaće nas. Možda prvo mene, ili vas, možda sve odjednom, ali hoće sigurno.
IZDAVAŠTVO MADE IN SERBIA
Izdavaštvo u Srbiji je ..... U njega sam ušla kada sam napunila 18. godina i izujedala me je raznorazna bagra vukova i ološa. Zato sam i osnovala Urban Art da pokažem da može drugačije ( ali obećala sam vam svima da će kad izađe ''Kocka'' uslediti poseban blog o tome). Ono što želim da Vam kažem da je put od pisanja do izdavača jedna teška strmina kojom se penjete, mesecima, godinama, sa rancem punim kamenja. Svi mi koji pišemo nekada smo sanjali o divnom izdavaču, o fantastičnoj promociji i prodaji, nekome su se snovi ostvarili, dosta nas se probudilo iz najgoreg košmara. Pisac teško nalazi izdvača i tu nema nikakve misterije. Može se opredeliti za autorsko izdanje i skratiti muke, no tada se susreće sa stavkama zakona koje kažu- ako je izdanje autorsko, ne možete distribuirati delo. Najbolja reklama za knjigu je knjižara- kada nema reklame, nema prodaje, kada nema knjige u knjižari... Ko želi da je nađe naći će je, ali danasa nam je lakše da se izborimo za duplikate sličica fudbalera nego za kvalitetnu knjigu. I tu se dosta snova sruši. No, sam izlazak knjige, nalaženje izdavača, koji odobri rukopis, pošalje ga na lekturu, u štampu... Nije za podsmeh. Autora/autorku sreća često ne zadesi iz prve i nije to ovako: ''Odneo sam knjigu, rekli su extra'' Ma koliko smešno zvučalo, sam pronalazak izdavača i izlazak knjige, vredan je divljenja. Knjige nisu podmetači. Nisu, i ne smeju da budu. Sad ide lavina smeha na moje ispade nervoze i besa, ali znate šta- svako od vas ko je dobio napad smeha čitajući ovo- ima vas, o da, ima vas, treba da bude posramljen jer svakodnevno na prvi pogled bezazlenim ispadima kreira sliku ove zemlje koja se diči ubicama i kriminalcima, i koja Farmu, Veliki Brat, i sl. smatra umetnošću.
ZAŠTO SU KNJIGE SKUPE- KOLIKO ZARAĐUJEŠ
Cene knjiga su visoke, i čudno je što ću se kao izdavač složiti sa tim. Ali vreme je da se razbije mit o piscima kao bogatašima. Naravno da piscu ne ide svih 500, 600, 700 ili koliko god dinara. Naravno da tu ima poreza, rabata, i malog procenta koji dele pisac i izdavač. Kada ovo objasnim ljudima, pitaju me što nisam otišla da pevam ili našla nešto drugo da se zanimam i više zaradim. Da budem iskrena, neverovatno me slomi to pitanje. Postoje neke stvari koje nisu materijalne a mogu pružiti neverovatnu satisfakciju. Naime, svako ko iza sebe ima napisano delo, zna da ni jednan novac nije vredan koliko osećaj koji se probudi u piscu kada potpiše knjigu, kada vidi čitaoce koji mu pružaju podršku, kada čuje da se knjiga istinski nekome dopala i da mu je na neki način ostala urezana u sećanje. Ne postoji taj procenat, brojčano stanje na računu koje više vredi od lojalnih čitaoca i čitateljki. Treba se boriti protiv ovakvih pitanja. Ma koliko da su bezazlena, umetnost rangiraju u novčanu sferu- a umetnost je više od novca. Umetnost nema cenu. Zna se šta ima- tapete sa naslikanim knjigama, ili privezak u obliku knjige. Ni jedna knjiga nije dovoljno skupa. Nažalost malo ljudi to shvata. Povedite se nekada tim, da sam talenat autora/autorke ne košta 600 dinara. Talenat je dar. Neprocenljiv je.
I za kraj zašto sve ovo i čemu ova priča? Revolt prema skrnavljenju talenta, knjiga i umetnosti. Umetnost nije potrošna roba i činove u kojima se umotenost rangira sa tapetama ili tepisima treba osuditi. Naravno da svako kada plati knjigu, može sa njom da radi šta hoće, da jede burek nad listovima, da uvija porcelanske fugure ili da dekoriše prostor, i naravno da mi protiv toga ne možemo ništa. Ono što kao pisci i izdvači, zaljubljenici u umetnost možemo, jeste da pokušamo da dočaramo da je otkidanje i jednog lista knjige,šamar autoru/autorki, presecanje knjige- nokaut umetnosti. Možda nikada nećemo naterati neke ljude da čitaju i vole umetnost, i često grešimo kada im namećemo stvari. Umetnici nisu sekta i ne žele nikoga da vrbuju. Ali dragi/drage moje, mi koji ovo volimo, mi moramo da se držimo zajedno i da se međusobno ne ujedamo. Mi moramo da opstanemo, pa makar za 10 godina ostao-la jedna/jedna od nas. Mi moramo da forsiramo to unutar nas. I moramo da opstanemo, ma koliko nam se čini da je prošlo ''5 minuta'' knjige. Nepravda koja se vrši nad nekim od nas, bilo to odsecanje knjiga na pola ne bi li stale na policu, mora da nas potrese i podseti nas puta- od stvaranja do izdavanja. Kada vidimo knjigu Mome Kapora ili Džojsa isečenu na pola- mora da nas zaboli deo nas. Svi smo mi isti. Pišemo, nadamo se, uživamo u stvaranju rečenice, i živimo za susret sa čitaocima. Svi smo mi isti živeli u 2010., ili u nekoj drugoj godini. Svi mi posedujemo taj talenat, koji nije dekor. On je pečat našeg života. Ne moraju svi da nas vole. Ali ne smeju ni da se podsmevaju.
:lol: :lol: :lol:
Šta je tebi, Dušmane, smešno? Približno, mislim isto. I nije mi važno šta Tamara piše.
Tamarin tekst je odličan. Samo , boraveći po ovim forumima, međusobna podrška pisaca u Srbiji mi izgleda gotovo kao naučna fantastika . Čast izuzecima, kojih ima, naravno, kao što je Tardis.
Eriops, ovo je bezveze. Boban je dao apsolutnu podršku piscima fantastike u Srbiji. Tardis, takođe. Ko još treba da da podršku po tvom mišljenju? Čak je i negativno mišljenje o pojedinim knjigama podrška. Želi se da dobijemo bolje knjige.
Nisam li napisao upravo za Tardis da daje podršku ? Čini mi se da jesam.
Quote from: scallop on 15-06-2010, 12:49:54
Šta je tebi, Dušmane, smešno? Približno, mislim isto. I nije mi važno šta Tamara piše.
Ja se smeškam od zadovoljštine što čitam Tamarine tekstove, čiji sam fan. Ona je buduća nada Srbije. :D
samo da prijavim kako se popravljam
nedavno sam ukrao na zapadu ništa novo iz općinskog odbora socijaldemokratske partije BiH
pa sam vratio knjigu :D
koji deo doživljavaš kao sopstveni popravak: krađu knjige, vraćanje iste ili vrstu iste, te prostor u kome si delovao?
iskreno mislim da je problem što više nema mjesta u mojoj sobi
mala soba :(
dakle, jedina realna promena je da ti i tvoje stvari sada zauzimate više mesta nego ranije?
pa dobro, to je bolji ishod nego da se desilo nešto drugo.
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F29.media.tumblr.com%2Ftumblr_lm87nfgGKB1qbi264o1_500.jpg&hash=5370503a56a380dc7879e9c387427b20f7d2b440)
Paaa, ovo može! :!:
Uf!