The Time Traveler's Wife (2009)
Mislite da žena ne može prevariti svog muza sa njim samim? E pa u ovom filmu može...
(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Ftengossip.com%2Fwp-content%2Fuploads%2F2009%2F06%2Ftime-travelers-wife-poster.jpg&hash=59c7570add0088a95e557a5fc00421234dc4ae3c)
Za sve ljubitelje dobre ljubavne krmenadle, a usput i naučne fantastike, ovo je pravi "biser".... (ženske, nemojte se smeškati, već vas prstići svrbe da ga skinete, znam.... )
Za sve ostale, kojima se cmok-cmok ah-ah boza ogadila sa pojavom španskog "telemundo presente" arta, preporučujem ne gledanje ovog filma, i prekid čitanja ovog prikaza. Sad odmah kliknete na back button i resili ste se patnji.
Ipak, da ne ispadne da sam neki sada tu sta ja znam ili da zezam ono sa prstićima žena na forumu, znajte da sam uživao gledajući ovaj sf ljub ljub film. A evo i zašto.
On ima nekakvu naslednu bolest, stanje ili poremećaj... Genetska anomalija ili šta već ga čini putnikom kroz vreme.
Nikad ne zna kad ce otputovati, tj nestati i gde će se pojaviti. Ali uvek se pojavljuje gologuz kao od majke rođen, i to mu stvara određene teškoće.
Ipak, zna kada će se pojaviti kraj jedne livade, gde se igra mala devojčica.... a devojčica je naravno, pogađate, Ona, izabranica srca njegova... (kad odraste, naravno, ne u tom momentu....jes' da je lik čudan sa tim genima, ali nije pedofil)
Nekad se seča prošlosti, a nekad ne. Onda ispari u sadašnjosti, da bi se pojavio drugi on iz budućnosti u ovoj sadašnjosti, i zna gde i šta treba da radi (zameni samog sebe na venčanju, np.), a nekad nema pojma.
Mislim, zakomplikovali su ga do daske.
Scenaristi ne fermaju vremenske paradokse, tako da njegova mala ćerka priča sama sa sobom, tj sa starijom varijantom sebe od koje saznaje za jedan tragičan događaj koji treba da se desi... i tu kreću suze niz leđa.
E sad dalje sa radnjom...
Ona, kad odraste potrazi ga, jer zna sve o njemu (imali su povremene susrete na toj livadi) i ludo je zatalabasana u njega, al on se nje ne seća...
Brate mili i sestro draga, koji cirkus i koja petljancija. Kasandra mi se čini da je manje zapetljana bila od ovog čimbura...al ajd... u ljubavi je sve dozvoljeno, pa čak i putovati kroz vreme i komplikovati komplikovano.
Kako god, oni se venčaju i dalje je prikazan njihov brak uz sve komplikacije koje muta gen vremenskog putnika nosi.
Ponekad će vam film izmamiti i pokoji smešak...
Najjači adut, i snaga filma su glumci.
Pažljivo odabrani, dali su filmu svojevrsan pečat. Svaki lik u filmu je naprosto blistao u svojoj ulozi, ali naj je blistala Mišel Nolden, u ulozi Nje.
Izuzetno privlačna ženska, koja zna glumiti i koja je svoju ulogu iznela fantastično.
Ne može je se čovek nagledati.
Mada, kao sto napomenuh, ni ostali nisu daleko iza nje...
Sva ta sjajna gluma je upakovana u raskošnu produkciju, gde se očito nije štedelo. Muzika je ono baš "prava"...
Jeste da u filmu nema specijalnih efekata (sem njegovo nestajanje) ali nisu ni potrebni . Ovako je taman. Sve preko bi filmu stajalo kao piletu sisa.
Sad, preporučiti ili ne?
Ovako....
Ko voli sat i nešto izvesti mozak na pasu, glediti zgodnu žensku i lepu glumu, (al' da se ne obazire na one čimbur zapetljancije) apsolutna preporuka.
Ko na prvu romantiku počne rigati ili hrkati, neka zaobiđe ovo i zaboravi ovaj prikaz. Još kad spomenem da je jedan od producenata filma čuveni Bred Pit... ma idi begaj!
Ma odličan je film, ja sam bio prezadovoljan.
Moj sin takođe. Reče da tako depresivan ugao posmatranja vremenskog putovanja još nije video.
Tačno. Po depresivnosti se može meriti sa Cronenbergom. Sjajan i nedovoljno afirmisan naslov među ljubiteljima žanra pošto je promovisan kao ljubavni film što u osnovi i jeste ali nije samo to.
žena je varala muža s njim samim još u "iskušavanju đavola" živka nikolića.
To nije komparativno. Kao ni Konan i Džejmi Li. Trebalo bi da pogledamo taj film.
Kod Živka Nikolića međutim nema istu namera kada ga vara kao ovde.
scallope, jedva čekam da čujem Vaše utiske o filmu.
Nisam ja dobar gledalac. Mene može da zgrabi detalj, ali i da me odbije. Sećaš se da sam gledao "Avatar" i dovoljno mi bila scena o gledanju prstiju. Tako će biti i ovde. Na primer, gledao sam više epizoda serije New Amsterdam. Impresioniralo me da se tvorci "Highlendera" nisu usudili da ga učine reproduktivnim. Za trenutak mi se učinilo da model "Amsterdama" nudi više. Onda se utopio u nemogućnosti da prati tu opciju. Jebiga, mnogo sam ja sklon učitavanju nesnimljenog i nenapisanog. Čini mi se da je slično i sa "Time traveler's wife". Opcija putnika kroz vreme je široko eksploatisana, a fokus na njegovu porodicu nikad. Možda je i to bio preveliki zalogaj za one koji su ga snimili. Ideja nudi dramu, a konjuktura traži saspens. To se, brale moj, teško miri. Upravo pišem nešto i savršeno sam postavio dramu glavnog junaka. Onda pomislim na sve srpske "brze čitače" i uhvati me muka. Oni ne očekuju tu dramu već malo krša i loma. I onda se ja batrgam ne bih li izveo junaka na bojno polje, a njega interesuje samo sopstveni problem. Ne čekaj moje sudove, ja sam autsajder.
Ovo je upravo film prepun privlačnih detalja.
Evo mojih utisaka o filmu, bez gledanja filma:
SERBIEN TRAVELER'S WIFE
Sedam godina posle rata u Bosni Mlađa se vratio iz mrtvih. Samo se došetao u Beograd kao da nije ni odlazio. Nikome nije objašnjavao kako je preživeo i kako se dogodilo da ga nije zakačila nijedna razmena zarobljenika, njegova jedinica nije prijavila ni da je bio u njoj. Ksenija nije znala kada je regrutovan, sa kojim transportom je otišao i na koje ratište.
Ostao je tek dve nedelje, a onda je saopštio da je našao posao, da se više neće zlopatiti sa socijalnom pomoći koju je Ksenija dobijala kao samohrana majka. Kao građevinski inženjer je dobio posao na nekoj novoj hidroelektrani u Južnoj Americi, javljaće se redovno, povremeno će moći da dođe kući, novaca će biti dovoljno. Zadnje večeri se oprostio sa osmogodišnjim sinom, a u ljubavnom zagrljaju nagovestio da će se tako više voleti, jer je oskudica pravi neprijatelj ljubavi.
Sledećih dvanaest godina prolazi u ispunjavanju obećanja, jedino su pisma ono što redovno stiže, dolasci su sve ređi i kraći. Ksenija je puna sumnji iako kratki susreti izuzetno prijaju, ne može sa njim u Južnu Ameriku, ni ona ni sin. Tamo je puno iskušenja o kojima ona ne treba da brine. Jednoga dana Ksenija se učini da ga je videla u blizini kuće, drugom prilikom ga zamalo sretne u holu zgrade kraj sandučeta za pismo. Jednom je otišao bez pozdrava, verovala je da je zaglavio u kupatilu, čula vrata kad su se zatvorila. Ipak, tada su se zatvorila vrata stana, bar u to je sebe ubedila.
Uhvatila ga je kraj poštanskog sandučeta.
Na ratištu je Mlađa jednoga dana, usred zaglušujućeg granatiranja, bio odbačen eksplozijom i probudio se u bolnici nekog drugog vremena. Moći će da ga izleče, trajaće dugo, ali zauvek ostaje u tom drugom vremenu. Nekako se iscenjka za povremeno vraćanje u svoje vreme, na kratke periode da zbrine porodicu i dobija period od dve godine koje može da iskoristi po svom nahođenju. Planira i cepka vreme, troši ga u sve manjim porcijama i ne može da se pomiri sa činjenicom da svojoj porodici oduzima normalan život koji bi imali bez njega.
Suočavanje sa ženom otkriva istinu i zajedno odlučuju da preostalo vreme potroše onako kako bi porodica trebala da živi.
(Zamešavanje prepuštam CA, jer mu je to struka, a patetični kraj može biti zamenjen sa happy, manje happy ili tragic krajem.)
Najviše volim utiske bez gledanja filma :)
Nemoj to sebi da radiš....
Po meni je ključna priča sa putovanjem kroz vreme vezana za ex-SFRJ ne situacija u kojoj junak u ratu stiče tu moć nego možda bolje tajni projekat Vojnotehničkog instituta u kome su umesto atomske bombe odlučili da naprave vremeplov. Početkom 1980. godine kada se Titovo stanje pogoršalo odlučuju da pošalju svog mladog stručnjaka uz pomoć prototipa u 2010. ne bi li doneo lek koji će produžiti predsednikov život. I on dolazi u 2010. Ono što zatiče je neka potpuno drugačija zemlja i nije u stanju da shvati šta se sve desilo u međuvremenu...
Lep sinopsis, al.. odradi ga.
Nije dobro, Crippled A. Priča sa tajnim projektima je bljutava. Pokušao sam da ti predočim priču koja se može postaviti kao kontrateg filmu TTW. Poenta nije u nasumičnom putovanju kroz vreme, to je izakana tema. Imali smo ceo Quantum Leap tako. Otvorene fore tog tipa su pogodne za TV serije - postaviš dugme na "kad bilo" pa teraj Lenka. Ono što sam ja predložio je - drama. Ko sa zlatnom ribicom i tri želje: prvu izarčiš, druga ti se izmigolji, a onda ne znaš kako ćeš samo sa jednom. Mislio sam da si kao dramaturg spreman da to prepoznaš.
Nije OK, Scall..
Imamo pred nama gotovo delo.
Jes da isto vrvi od patetike, jes da ima mnogo , sa tvog, (našeg) aspekta istoga popravki, al finalni proizvod je pred nama.
Sale, ne petljaj. Nema ovo veze sa filmom Time Traveler's Wife. Nisam ga gledao i neću ga gledati, jer mi je sin pričao o njemu. Samo sam napisao prilog u vidu mog viđenja teme. Komparativno. Da Cripl vidi koliko sam shvatio priču o filmu.
OK... Al, pogledaj. Ima komparativnih delova sa španskom Telemundo prodakšn, i to je draž filma.
Za rafiranog gledaoca, isla ta telemundo sranja iskaču ko što iskače brzi voz brzih pruga srbije....
Jel se slažeš. Sekundice?
A da se ti ostaviš svojih fantoma?
Premisa sa junakom koji je prebačen u drugo vreme i pravi pogodbe kako da se vraća u svoje vreme je prekomplikovana a takva vrsta dogovora je neuverljiva. To bi podrazumevalo dugu situaciju u kojoj se junak cenjka sa ljudima iz nekog drugog vremena, a šta on njima može realno da ponudi?
Drugo to je metafora o privremenom radu u inostranstvu iskazana kroz putovanje kroz vreme. Malo je prenaglašeno. Jel ovo ljubavna priča, SF ili problemska priča o socijalnom problemu pečalbara?
Moja premisa je čista, nudi mnogo više mogućnosti.
Malo si opsednut nekim jednostavnim rešenjima pa ti promiče suština. Smeštanje u VTI je banalno. Danas niko ne obrazlaže putovanje kroz vreme, te ne može biti ni premisa. Mene je u priči o filmu impresionirala pozicija supruge vremenskog putnika (ma koliko bila ocenjena patetičnom). Pomalo mi je ličilo na batrganje Kitona da ostavi pristnost oca uz rastanje nerođenog deteta. Svi mi smo na određeno vreme uz one koje volimo i najčešće požalimo što smo ga tako bahato potrošili. Kad mi se prijatelji požale na probleme koje imaju sa ostarelim roditeljima, uvek ih upozorim da vreme sa njima nije za traćenje i da se stalno pitaju koje razgovore sa njima propuštaju. Postoji trenutak kad je sve kasno. Ja nikada nisam sa svojim ocem razgovarao o seksu, bio je takav čovek, ali je meni ostalo pitanje koji sam ja čovek, a da ga ništa nisam pitao. Moja verzija je pomalo verzija o traćenju vremena. Kako potrošiti vreme kad ti je strogo ograničeno. Vremensko putovanje je samo SF ram na slici koju treba napraviti. Kao, uostalom, i sve što sam u životu napisao.
Quote from: crippled_avenger on 03-08-2010, 12:19:39Moja premisa je čista, nudi mnogo više mogućnosti.
Da, ali hoćemo ličnu a ne socijalnu dramu. Mora tu da bude uključena i neka žena.
Samo što Scallopova premisa da obična granata može da prenese čoveka u budućnost nije baš hard-SF. U TTW je neverica primirena genima, ali u našem slučaju granata ne može da obavi isti posao. Za razliku od gena granate su nam vrlo dobro poznate. MEĐUTIM, ako je junak radio neke eksperimente u Institutu, i to na svoju ruku da niko nije ni znao, onda bi mentalni stres u ratu mogao da proizvede neke moždane reakcije koje omogućavaju ljudima iz budućnosti da koriste junaka kao vremenskog putnika. Ali samo ako je pod stresom.
"Institut" je kao i "ludi naučnik" eksploatacija potrošenog. Ja nisam štancmajstor i meni više paše arhetipska suština. A suština limitiranog vremenskog putovanja je uvek u traćenju vremena. Žao mi je što se tu ne možemo naći. Hard SF više nije tako hard, ma da postoje oni koji i dalje veruju da nije sve u ljudima.
u TTW je sjajno i vrlo arhetipski reseno putovanje kroz vreme. granata po sebi nije lose resenje jer nudi dvostruko citanje, ostavlja mogucnost da je junak mrtav i da je "drugo vreme" zapravo faza kada je on mrtav...
Ja sam protiv dvostrukih čitanja :-)
Nemam ništa protiv kako je rešeno u TTW. Zapravo, ni ne znam. Ako imam nešto protiv, onda je to što se mehanizam posmatra kao arhetip. "Kako" je u priči uvek alat, a "šta" je priča. Kao kad se Šekspir smesti u drugi vremenski period. Ruža isto miriše.