BRUSSELS -- French helmer Alain Corneau, whose latest pic "Crime d'amour" (Love Crime) will screen at next month's Toronto Film Festival, has died of cancer in Paris at the age of 67.
"Love Crime," which stars Kristin Scott Thomas and Ludivine Sagnier as feuding executives who become caught up in a crime, has its North American preem on Sept. 11 as part of Toronto's Special Presentations section.
Born near Orleans in 1943, the young Corneau was a fan of American popular culture. Initially devoted to jazz, he eventually switched allegiance to cinema, studying film editing and directing at the IDHEC film school in Paris.
His first industry jobs were as assistant director, notably to Roger Corman on "Target: Harry" (1969) and Costa-Gavras on "L'Aveu" (1970).
Corneau's debut features were stylish thrillers, including "Police Python 357" (1976) and "La Menace" (1977), both with Yves Montand.
In 1979 "Serie Noir," adapted from the Jim Thompson novel "A Hell of a Woman," was in competition at the Cannes Film Festival.
The director's subject matter became more diverse in the 1980s, and he achieved wide recognition with "Tous les matins du monde" (1991), starring Gerard Depardieu.
This period drama about a 17th century musician won the Cesars for film and direction in 1992, and was nominated for a Golden Globe in 1993.
His later films included the Japan-set comedy "Stupeur et tremblements" (2003) and a remake of Jean-Pierre Melville's "Le Deuxieme souffle" (2007).
Eh, a bash skinuh Serie noire pre neki dan...RIP.
Corneau je bio najomiljeniji reditelj studenata FDU.
Shto bash on? Nije on bash do te mere upechatljiv autor...
Studenti teško mogu da brzo razotkriju lažnu ljubav prema žanrovskom filmu koja krasi pajkićevsku jeres. :)
U stvari, koliko god Pajkić bio bitan kao afirmator žanrovske kritike i sl. nikada zapravo nije prevazišao svoju potrebu da bude pretenciozni intelektualac, i da u stvari bude pretenciozniji od pretencioznih art-house reditelja. Otud je ljubav prema B-filmu više služila kako bi se izrugivali glavnom toku umetničkog filma nego što je tu zaista postojalo pravog poštovanja za tu formu (čast izuzecima).
U tom smislu, francuski pseudo-žanrovski reditelji su idealni za najomiljenije autore jer nose tu kao evropsku sofistikaciju a bave se američkim stilemama. Plus, pošto je veliki deo njih zanatski znatno iza američkih reditelja ima onaj sindrom da se raduju onima sličnim sebi, jer realno, jako je teško očekivati da će srpska kinematografija i autorski i infrastrukturno dostići američki film, i onda je lepo naći dostižnog uzora.
A Corneau je upravo to - ni jedno ni drugo.
Ja volim neke njegove filmove, ali od starta mi je bilo jasno da on nije neki mind-blowing majstor kao što su se ovi ložili. Doduše, ja sam takođe vrlo brzo shvatio da je moja naklonost ka žanrovskom filmu na drugačijim osnovama od njihove... Ta interesantna tema Velike Žanrovske Prevare načeta je u intervjuu koji sam dao za knjigu tvog kritičara-ispovednika. :)
Quote from: crippled_avenger on 31-08-2010, 17:58:45U tom smislu, francuski pseudo-žanrovski reditelji su idealni za najomiljenije autore jer nose tu kao evropsku sofistikaciju a bave se američkim stilemama.
Pa, u tom smislu imaš i ti svog favorita (http://www.imdb.com/name/nm0000801/), zar ne? ;)
:) Đavole jedan!
Imam, naravno, svoje francuske favorite, ali za Assayasa je teško reći da je kao Corneau jer je njegov odnos prema žanru više eksperimentalan, tako da je on i kada radi žanr na art-house teritoriji.
Ni DEMONLOVER ni BOARDING GATE nisu ni blizu strejt pristupu koji je imao Corneau, i oba su tretirana kao art-house, zar ne?
Što se Francuza tiče, poznato je da ja pratim njihovu scenu, i da su mi neki omiljeni reditelji poput Kounena, Noea ili Assayasa ili Boukhrieffa ili Schoedoerffera odande, ali prema tome nemam sistemski odnos niti automatski otpisujem glavnotokovske art-house heroje.
Rečju, ja stvarno volim repertoarski film i ne veličam ga da bih ispao pametniji od Bergmana.
I, konačno, ja sam po mentalitetu tipičan staljinista, tako da kod mene nema dileme ko je najveći. :)
...ne znam za vas, ali ja sam upravo krenuo da skidam DOG POUND Kima Chapirona!!!
Kimster je u kući!
...single HOTFILE link vas ocekeju na topicu SVE VRUCE LINKOVE OVDE...
Pazi, meni je asistent na faksu bio Milorad Lakovic, tako da je i u nama, mada sigurno skromnije i odmerenije nego kod Pajkica, gajena izvesna sklonost i ljubav prema zhanrovskom filmu. Tako i ja fetishizujem odredjene autore franko-kriminalistike, ali jedan Melvil je ipak za klasu ako ne i dve iznad Kornoa, koji je vesht i pouzdan zanatlija, ali vrlo retko neshto vishe od toga.
Vishe me je zainteresovalo to shto je izabran bash ne-posebno-poseban Korno, a ne neki od drugih autora koji su radili slichne filmove uz mnogo zanimljivija rezhiserska i dramaturshka reshenja.
Laka je veliki fan francuskog krimića. Štaviše, on je imao sjajna iskustva u samoj Francuskoj, između ostalog i poznanstvo sa ekipom Stevice Markovića. Čak bih rekao da je njegova POZORIŠNA VEZA možda i najbolji "francuski" krimić snimljen van Francuske.
Pa da, znam ja sve to, postali smo prilichno bliski tokom studija. On je zaista sjajan lik i neverovatan poznavalac filma. Prichao mi je i sve to sa Stevicom, a i kakva su mu sve sranja priredjivali tokom stvaranja Pozorishne veze, a bogami i postfestum.
Velika je shteta za nash film uopshte, a posebno za nash zhanrovski film shto je on posle tog filma tako gurnut u zapecak. On i dan danas ima dva-tri zavrshena dugometrazhna gangstersko-policijska scenarija koji nikada nisu ekranizovani ni u kom obliku.
Laku je dosta omeo rad na KOCKICI. Televizija i tezge su generalno najbolji put da se čovek udalji od filma, a opet, jako je teško istrajati u toj borbi za isključivo bavljenje filmom. Plus, u Lakino vreme je bilo nekako lakše doći do filma, i lakše živeti od filma.
Mislim da je najgore za POZORIŠNU VEZU to što je izašla u vreme Titove smrti i objektivno bila zasenjena tim događajem pa čak i u fizičkom smislu ometena u distribuciji. Ipak, taj film je pravi hidden gem i dobro je da se polako rehabilituje.
Vishe je on dospeo na Kockicu jer su ga posle Pozorishne veze stavili u fioku "shund" i nije mogao da dobije drugu priliku te vrste. Posebno shto su mu u Pozorishnoj vezi bukvalno uvalili potpuno drugi scenario od onoga sa kojim je projekat pochet, menjali glumce, scene i slichno, i celo to iskustvo je bilo razumljivo vrlo traumatichno i uchinilo ga nepopularnim u krugovima koji su odobravali filmove. Nakon Kockice je lutao po Aziji i Africi i u potonjoj i snimao neke dokumentarne filmove o dijamantima i slichno koje ni on vishe nema.
Godinama ga neke kolege i ja navodimo na snimanje nekog od tih vec napisanih filmova, ali je uvek odbijao rechima da ne zheli da ih radi bez filmse trake. No, u poslednje vreme je izrazio odushevljenje slikom sa Canon 5d Mark II tako da se nikad ne zna...
Moj kum i ja planiramo da radimo jedan veliki, epski, intervju sa Lakom.
I treba. Ako budete zheleli, mogu i ja da uchestvujem. Pored toga shto znam dobar deo priche, posedujem i izuzetnu retkost - njegove studentske filmove koje mi je on lichno naposletku ipak uruchio. Dodushe, u VHS obliku.
Vrlo rado. Samo se plašim da ne doživiš neke konsekvence što se petljaš sa lošim društvom. :)
Pa konsekvence su uvek najbolji deo petljanja sa loshim drushtvom. :)