Necu da tupim mnogo, ali od startnih institucija se vidi kolko smo sjebani!
Kao drzava, sistem, sta ocete i kako ocete....
Krenuo klinja i cap, dobio raspored!
Prvi osnovne!
Ja kad sam isao, bilo je 6 predmeta, tri se ocenjivala brojkama, tri slovcima.Imo po 4 casa, petkom 3.
On kad sad ide , ima 10 predmeta, svi ocenjuju nekakvim slikicama,razno..Ima po 5 casa, petkom 5.
Svaka cast Darvinu sto pronadje/izmisli /kakogod evoluciju, ali breee, dal su nam deca X-Meni vec?
I onda mi imamo neka skolstva, ministarstva, obrazovanje, bice nam deca pametnija, a vec 4-og casa bi svi da jedu, piju, piske, kake, oce mamu, tatu, da spavaju itd....i to svi odjednom i u glas...
Dal samo ja i jos 35 roditelja plus uciteljica misle da je ovo nebulozno?
35, tolko ima dece , mali vasar jer se jebe tamo nekom da zaposli jos jednu uciteljicu ili ucitelja, a ima ih ko pleve u ovoj zemlji.
Detalji prvih 7 dana kako su se klinci snasli i sta sve rade je za monti pajtona, i to nema veze sa pitanjem..
Ježim se kad pomislim šta me čeka za samo par godina. Trenutno se zgražavam stanjem u vrtićima.
Jedan razred ne bi smio imati vise od 15 ucenika. 35? Covjece... :(
Quote from: Ella on 18-09-2010, 10:31:59
Jedan razred ne bi smio imati vise od 15 ucenika. 35? Covjece... :(
Ne jedan, nego ih je tri!
po 35!
105 klinaca!
Ladno je moglo 4 po 26!
A i to je mnogo, da ih je 5 po 21 opet.....
haha, sa tih 15, bankrotirala bi nam drzava!
Treba para za Kecanje ministara i sekretarica, za fondove, za voznje, za bonuse direktorima,
( svi direktori u drzavnim institucijama imaju pravoi sebi udelitinekakve bonuse itd, pa ih maximiziraju svaki mesec...)
Pa za jevtine kolace u skupstinama, pa za fudbalske selektore,
pa za vojsku i policiju koja nit istaradi nit boze daj...pa za razna drkanaj i izdrkavanja...
Pa za finansiranje stranki, EEEEEJ< jebem ti stranke...
Mrzi me vise i da pisem....
Lep je onaj izraz da kad neko ne ulaze u svoju decu on automatski po difoltu KRADE od svoje dece....
E, kad par buducih generacija bude doslo po svoje....
A to da ova drzava nema para, to nije tacno.Imaju, al, sto bi dali ... zabole ih, kad moze da capi....
Nema se nikakav program protiv bele kuge, nego ajd sto bi da iscede i ono sto se rodilo, nego bi jos i tim istim klincima da uvedu GEJ paradiranje!
Ej, nije ovo novo, i nisam ja popaso svu pamet, daleko.... ali ovo trenutno je to sto se desava.....
a desaava se sranjeeeeee, a nema ko ni da brise ni vodu da pusta!
O osvezivacima i sanitarijama da ne pricamo!
pobij govna...
Quote from: SVAROG on 18-09-2010, 09:41:01
35, tolko ima dece , mali vasar jer se jebe tamo nekom da zaposli jos jednu uciteljicu ili ucitelja, a ima ih ko pleve u ovoj zemlji.
тачно, моја сестра је завршила учитељски и врло је зајебано за посао, маторе учитељице никако да се пензионишу, а кад треба нека замена повлаче већ пензионисане учитељице, оне олд скул, што су знале и да повуку за зулуф, опале шамар, а богами и да газе ученике док се туку на земљи....какво је то време било, ех... :)
Не видим никакав проблем у томе што предмета и часова има више. Чак ми помало иду на живце тугаљиве приче о претешким школским торбама и претешком градиву. Много дечурлије има испразна интересовања, никакве радне навике, образовање је криминално у свим старосним групама, али се сви ти мањкови надокнађују размаженошћу и презасићеношћу. Овако бар неко може нешто да научи, а ако је градива мање - нико.
ПС Тек да не испадне да причам напамет јер ме не дотиче, мој клинац полази у школу идуће године.
Dobro to par časova tamo-vamo, ali šta sa ovim preformiranjem razreda tako da svuda ima po trideset petoro? I šta će biti sa seoskim školama u kojima ima po dvadeset, deset, pet... učenika ukupno? Ja sam pitala jedno "prosvetno lice" koje mi je reklo da će se i takve škole gasiti a deca upućivati u (khm) susedne (khm) škole. Kako poznajem porodicu čije dete svakodnevno pešači po dva -tri sata do škole i nazad, a ta najbliža škola ima manje od 35 đaka... ne znam šta da kažem.
Mogli su, recimo, da uštede na poslanicima, da njih po 35 nekako nabiju u sobe veličine učionice i da im daju plate u ravni učiteljskih, a ne da se budžet ovako uspešno čuva.
Ali tužno je gledati kako se klinci zanose na stepenicama škole pod teretom torbi i neretko poneko i padne.
Ja da sam vlas', podelio bi školovanje u grupe po 3 godine, prve tri godine (sadašnje predškolsko i prva dva razreda) samo da nauče da čitaju i pišu i malo matematike i mnogo igranja, crtanja i sporta...
Quote from: John Reynolds on 18-09-2010, 15:06:32
Не видим никакав проблем у томе што предмета и часова има више. Чак ми помало иду на живце тугаљиве приче о претешким школским торбама и претешком градиву. Много дечурлије има испразна интересовања, никакве радне навике, образовање је криминално у свим старосним групама, али се сви ти мањкови надокнађују размаженошћу и презасићеношћу. Овако бар неко може нешто да научи, а ако је градива мање - нико.
ПС Тек да не испадне да причам напамет јер ме не дотиче, мој клинац полази у школу идуће године.
Citamo se dogodine onda! :)
Klinci u prvom razredu imaju pooodosta fore da se navikavaju i adaptiraju , jos su oni u obdanistima i zabavistima u glavicama svojim....a ti mu svirnes 5 casa?
Mani edukaciju i kvalitet znanja, jos se nije stiglo dotle,,,,
jos se radi na socijalizaciji, navikavanju i dresiranje dece dabudu mirna u tolkom broju ....
....kaaakvo crno obrazovanje jos......
Quote from: Boban on 18-09-2010, 17:03:19
Ja da sam vlas', podelio bi školovanje u grupe po 3 godine, prve tri godine (sadašnje predškolsko i prva dva razreda) samo da nauče da čitaju i pišu i malo matematike i mnogo igranja, crtanja i sporta...
Kod nas u Bosni i jeste tako. Osnovna škola traje devet godina i podijeljena je u tri trijade (po tri godine).
Prvi razred jeste neka verzija predškolskog. Djeca su u školi tri sata i nemaju standardne časove po 45 minuta. Tek u drugom polugodištu počinju da uče štampana slova. U drugom razredu učenici imaju svaki dan u sedmici po najviše 4 časa. U trećem imaju tri dana sedmično po 4 časa a dva dana po 5 časova. To je zbog vjeronauke i engleskog.
To znam, jer meni svake godine uvale da pravim školski raspored, i za to me naravno ne plaćaju. Gadovi! xuzi
Ni srednje nisu lakse.
U srednjoj ima manje knjiga na leđima ili ramenu. A tek faks, ihaaaj, tu ti već ne treba ništa. Što viša škola - to manje knjiga.
Quote from: Boban on 18-09-2010, 17:03:19
Ali tužno je gledati kako se klinci zanose na stepenicama škole pod teretom torbi i neretko poneko i padne.
Ja da sam vlas', podelio bi školovanje u grupe po 3 godine, prve tri godine (sadašnje predškolsko i prva dva razreda) samo da nauče da čitaju i pišu i malo matematike i mnogo igranja, crtanja i sporta...
Da, ovako je kod nas i sva deca obozavaju da idu u skolu. Meni se to dopalo posto mislim da je to vrlo bitna stavka. Prva dva razreda su prilicno lagana, ali zato su treci i cetvrti (pred upis u gimnaziju posto osnovna traje 4 godine) bladi hell. Ali, sta da im radim, lakse podnose posto su zavoleli da idu u skolu.
Druga stvar koja mi se svidja je individualni pristup. Ako vide da dete ima dodatna interesovanja ili je natprosecno u smislu da mu je trenutno gradivo prelagano, onda mu ubace jedan ili dva casa nedeljno (u okviru postojece nastave) gde s njim rade dodatne stvari. Isto tako i za decu kojoj su neki predmeti preteski.
Treca stvar koja mi se dopada je to sto mnogo citaju (knjige) i sto im se u skoli stvara pozitivna motivacija, idu u biblioteke, stamparije, deca u drugom razredu izlazu pred razredom sta su citali, a u trecem pisu lepe pricice.
Cetvrta stvar koja mi se svidja je to sto imaju 5x nedeljno engleski sa native speakerom.
Kuci su obavezni da ponesu samo one knjige i sveske u kojima imaju nesto za domaci.
Znaci, ono na sta se stavlja akcenat je jezik, matematika i engleski, ostalo su "pomocni predmeti".
@SVAROG,
srecan polazak u skolu! xremyb
Quote from: Ygg on 18-09-2010, 17:26:08vjeronauke
Tome nije mjesto u skoli. :(
Quote from: lilit_depp on 19-09-2010, 10:53:08
@SVAROG,
srecan polazak u skolu! xremyb
Hvala, Lili,dobio sam sve "petice" do sada ali sambio malo nemirniji od ostale dece,
uglavnom na fizickom, gde svi slusali uciteljicu a ja trcao de sam hteo, ali sada sam dobar.
E, da.Najbolje crtam u razredu! 8-)
Quote from: lilit_depp on 19-09-2010, 10:50:56
Ako vide da dete ima dodatna interesovanja ili je natprosecno u smislu da mu je trenutno gradivo prelagano, onda mu ubace jedan ili dva casa nedeljno (u okviru postojece nastave) gde s njim rade dodatne stvari. Isto tako i za decu kojoj su neki predmeti preteski.
Najpre da se našalim: Najbolje je biti mediokritet.
Problem kod nas jesu veliki razredi. Mislim se da li neko želi da sazna kako to ide u fancy školi u Tulsi. Već nekoliko godina sam u "tesnom" kontaktu. Možda bi nekom bilo lakše što ima dete ovde u školi.
Quote from: SVAROG on 19-09-2010, 11:30:40
Hvala, Lili,dobio sam sve "petice" do sada ali sam bio malo nemirniji od ostale dece,
uglavnom na fizickom, gde svi slusali uciteljicu a ja trcao de sam hteo, ali sada sam dobar.
E, da.Najbolje crtam u razredu! 8-)
Bravo!
A posto je uciteljica kooperativna, mozda da joj kazes da se od dece koja su u prvom, pa cak i u drugom razredu, ne ocekuje da sede mirno na casovima. :)
Quote from: scallop on 19-09-2010, 11:58:47
Quote from: lilit_depp on 19-09-2010, 10:50:56
Ako vide da dete ima dodatna interesovanja ili je natprosecno u smislu da mu je trenutno gradivo prelagano, onda mu ubace jedan ili dva casa nedeljno (u okviru postojece nastave) gde s njim rade dodatne stvari. Isto tako i za decu kojoj su neki predmeti preteski.
Najpre da se našalim: Najbolje je biti mediokritet.
Problem kod nas jesu veliki razredi. Mislim se da li neko želi da sazna kako to ide u fancy školi u Tulsi. Već nekoliko godina sam u "tesnom" kontaktu. Možda bi nekom bilo lakše što ima dete ovde u školi.
Jesu, ali i ovde ima prevelikih razreda, sa recimo 29oro dece. Ali cini mi se da su ucitelji nekako angazovaniji nego tamo. Jeste da moraju da prate neki vid plana i programa, ali recimo, Lucijina uciteljica je odlucila da ce im gradivo "Poznavanje drustva" u prvom polugodistu izmeniti i da ce uciti sto vise stvari o Becu. Ne znam koliko su u Srbiji uciteljima zaista vezane ruke Planom & Programom ili su to samo izgovori da se manje radi?
Zaboravih dodati da ovde nije cudno da dete ponovo pohadja isti razred (u osnovnoj koja traje 4 godine). 4 devojcice iz Lucijinog razreda su ove godine ponovo u drugom i to se ne dozivljava kao neki big deal.
Btw, Scallope, setila sam te se pre neki dan kad sam gledala film Leaves of Grass...Pominju Tulsu i okolinu. :)
Quote from: Ella on 19-09-2010, 10:57:39
Quote from: Ygg on 18-09-2010, 17:26:08vjeronauke
Tome nije mjesto u skoli. :(
Je li? A kako misliš da djeca nauče ISTINU?
Опетовница је специјалитет АустроУгарске - идеш у први, па у први разред, а онда се удаш. И мој Бела је из Kindergarden-a враћен у preschool због шегачења. И тамо је неко био "мудар" и "пажљив" васпитач. Однос у раду са децом је тако индивидуалан и неспецифичан.
Харвестер, не претеруј. Деца увек науче истину. Са веронаукаом је тај пут тежи.
Razredi u Beogradu su uglavnom po 23-25 dece kada su u pitanju osnovci do četvrtog razreda, bar su takva moja iskustva na nekoliko primera.
U vreme kad sam ja išla u osnovnu, bilo nas je 40 u odeljenju.
Jednom su podeili 3 odeljenja sa po 40 učenika na 4 sa po 30 učenika u svakom, ali su stizali i novi đaci, i začas se opet približilo tome da nas bude 40.
U srednjoj školi nas je opet bilo više od 30 u odeljenju.
U prvom osnovne sam imala po 5 časova dnevno. To je bilo pre 25 godina.
Kod mene u osnovnoj bilo 39 u odeljenju.
Srednja već 26 — to je baš potpuno drugačije okruženje, uže, prisnije.
Na faksu 300-600+ :)
QuoteU prvom osnovne sam imala po 5 časova dnevno. To je bilo pre 25 godina.
Nemoguće! Da se nisi zabrojala?
Zabrojala u kom smislu, broja časova ili pre koliko godina je to bilo?
Quote from: zakk on 19-09-2010, 15:56:13
Na faksu 300-600+ :)
A onda polako krene osipanje, do svega nekoliko komaTa na kraju. :lol:
Ako će već deci da rokaju tolike časove, bar nek uvedu fizičko vaspitanje svaki dan. U moje vreme su postojala samo dva časa nedeljno i stvarno su bila spas kada padnu između drugih.
Quote from: zakk on 19-09-2010, 15:56:13
Na faksu 300-600+ :)
Пих! године кад сам ја уписао факс, било нас је свега нешто мање од 5000.... :)
VEOMA KORISNA KNJIGA (SA NIZOM KORISNIH SAVETA I TEORETSKIH RAZMATRANJA) KAKO ZA RODITELJE TAKO I ZA CELU PORODICU, A DOBRO CE DOCI I NASTAVNICIMA KAO I SAMIM DJACIMA.
http://www.limundo.com/kupovina/Knjige-i-Casopisi/Ostalo/KAKO-DA-VAM-DETE-POSTANE-USPESAN-DJAK/1720359 (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige-i-Casopisi/Ostalo/KAKO-DA-VAM-DETE-POSTANE-USPESAN-DJAK/1720359)
Quote from: angel011 on 21-09-2010, 10:08:22
Zabrojala u kom smislu, broja časova ili pre koliko godina je to bilo?
Godina :-)
25 je bilo okvirno rečeno.
27, ako želiš preciznost.
Ups :-(
Šta si mislio? :)
Pa u neka doba sam skonto da nije baš pristojno rovariti po tuđim godinama :oops:
Za moje možeš slobodno da pitaš. :lol:
да подсетим, један од захтева ммф-а је био да се смањи број наставника и повећа број одељења у школама. овде (http://www.naslovi.net/2009-09-14/blic/u-srbiji-visak-11-000-skolskih-odeljenja/1322431) има нешто опширније о томе.
ако се добро сећам то је био један од услова за неке милијарде које ће враћати та деца која се сада гужвају у учионицама у којима одавно не може ништа да се научи.
MMF je još jednom pravilno ocenio da u železničkoj kompoziciji putnički i transportni vagoni donose profit, a da lokomotiva samo troši gorivo. :x
Jovana, ljubavi...
QuoteРика од које се затресла Америка
Јована Папан
Док је председник Кине Ху Ђинтао прошле недеље обилазио САД, а кинеска економија, са својим годишњим растом од преко 10% била више него актуелна тема у америчким медијима, кинеска култура била је у жижи америчке јавности из једног сасвим другачијег разлога. Повод је био есеј Ејми Чуа, американке кинеског порекла и професорке права на универзитету Јејл, објављен пре неколико недеља у Вол стрит журналу. У тексту "Зашто су кинеске мајке супериорне" иначе одломку из њене тек објављене књиге Борбена химна мајке тигрице (Battle Hymn of the Tiger Mother) Ејми Чуа покушала је да предочи разлику између типичног западног и типичног кинеског приступа васпитавању, сугеришући да је управо ефикасност кинеских техника васпитавања разлог томе што кинески родитељи по правилу подижу тако успешну децу, математичке генијалце и чуда од музичара.
Укратко – ауторка објашњава да су кинеска деца успешнија зато што њихови родитељи врше много већи притисак на њих, не штеде критике а похвале сматрају нечим што не треба расипати. Такође, да је скоро свако дете способно за одличне резултате ако је родитељ довољно упоран, строг и захтеван. Међутим, како у тексту на свом примеру показује Ејми Чуа у питању нису само нијансе, већ су разлике у приступу драстичне. Захтевност на коју она мисли јесте она која не толерише ни одлазак у тоалет док се не увежба музички комад на инструменту, због које друго место на школском тесту захтева рађење двадесет тестова дневно под штоперицом, и због које се одбија рођенданска честитка коју је дете направило својој мајци зато што није "уложило довољно труда". ,,Ево неких ствари које никада нисам дозволила својим ћеркама, Софији и Луизи: да спавају код другарица, иду код њих на играње, учествују у школској представи, гледају ТВ или се играју на рачунару, саме бирају ваншколске активности, добијају оцене мање од петица, не буду најбоље у свим предметима...", наводи између осталог Ејми Чуа.
Укратко – ауторка објашњава да су кинеска деца успешнија зато што њихови родитељи врше много већи притисак на њих, не штеде критике а похвале сматрају нечим што не треба расипати. Такође, да је скоро свако дете способно за одличне резултате ако је родитељ довољно упоран, строг и захтеван.
Осим своје исповести, ауторка у овом одломку даје низ поређења који веома јасно предочавају културне разлике између Кинеза и западњака када је у питању родитељство. Једна студија је показала да скоро 70% западних мајки сматра да "придавање важности академском успеху није добро за децу", те да "родитељи треба да наметну идеју да је учење забава", док исто то сматра отприлике 0% кинеских мајки. Уместо тога, велика већина кинеских мајки верује да њихова деца могу бити "најбољи" ученици, те да је "академски успех резултат успешног родитељства". Самим тим, ако дете не успева да буде одлично у школи, то само значи да родитељи "нису радили свој посао". Друге студије су показале да кинески родитељи проводе отприлике 10 пута више времена сваког дана радећи са децом на школском градиву. Западна деца,с друге стране, више су окренута спорту.
Наравно, текст је изазвао праву лавину критика и велику полемику – прочитан је онлајн преко милион пута, добио је преко 7000 коментара на сајту магазина и на десетине анализа у водећим америчким и светским медијима, док Ејми Чуа последње недеље проводи трчећи са интервјуа на интервју. Западне читаоце посебно је изиритирало то што Ејми Чуа без пардона признаје да се у свом приступу васпитавању није либила погрдних речи и увреда, што су многи прогласили злостављањем деце, а њу чудовиштем. Наиме, она, као и многи кинески родитељи, сматра да строгост и суровост неће код детета изазвати психичке последице јер су деца много отпорнија на критике и трауме него што се мисли. Штавише, да ће му помоћи да постане стабилније, што није случај са децом на Западу која су, према њеном мишљењу, осетљива и размажена. Као одговор на "шокираност" западњака њеним тигар-материнством, Ејми Чуа је узвратила: "Да будем сасвим искрена – знам да су многи азијски родитељи потајно шокирани и згрожени многим аспектима родитељства на Западу", укључујући и то "колико много времена западњаци дозвољавају својој деци да траће – сате на Фејсбуку и у игрању компјутерских игрица – и, на неки начин, колико слабо их припремају за будућност".
Како Ејми Чуа примећује, западни родитељи опседнути су психом своје деце, оптерећени "самопоуздањем" и боје се да се њихова деца не осећају лоше уколико у нечему не успеју, па су спремни да похвале и крајње осредње резултате. ,,Свако је посебан на свој посебан начин. Чак и губитници су посебни на свој посебан начин" – руга се Ејми Чуа једној од омиљених мантри западних родитеља. Осим тога, они својој деци стално говоре како су ,,талентована" и ,,надарена", док азијски родитељи наглашавају важност мукотрпног рада. Када, на пример, кинеско дете кући донесе лоше оцене, називају га глупим и безвредним, будући да они не сматрају децу крхком, већ јаком, и сходно томе се и понашају. Западњаци ће одмах помислити да нешто није у реду са школским програмом, са наставницима, док ће кинески родитељи сматрати да је проблем у детету и натерати га да ради десетоструко више како би имало петице, јер верују да је свако дете способно за то.
Резултати последњег ПИСА теста и те како иду прилог кинеским методама – док је Америка завршила негде у средини табеле, шангајски ђаци, који су први пут учествовали у ПИСА тестирању, "разбили" су остатак света, и то у категорије – читању, математици и науци.
Још једна велика разлика коју професорка Чуа наводи јесте та да кинески родитељи верују да деца "дугују" родитељима што су рођена, и да зато морају слепо да их слушају и повинују се њиховим захтевима, јер родитељи знају шта је најбоље за њих. Западни родитељи, с друге стране, мисле сасвим супротно – да деца нису тражила да буду рођена , па су родитељи, кад су их већ без питања донели на свет, дужни да угађају својој деци. Самим тим, како примећује Ејми Чуа, "кинески родитељи могу да нареде својој деци да имају све петице. Западни родитељи могу само да их замоле да дају све од себе".
А будући да кинески родитељи сматрају да они најбоље знају шта је добро за дете, не устежу се да забране све оне активности са почетка приче које западни родитељи сматрају природним правом сваког детета – да гледају ТВ, иду на дружења, имају везе у средњој школи итд.
"Западни родитељи покушавају да поштују индивидуалност своје деце, охрабрујући их да следе своје страсти и подржавају њихове изборе. Кинези, опет, верују да је најбољи начин да се подижу деца тако да се она припремају за будућност, да им се јасно покаже колико су способна, и да се наоружају вештинама, радним навикама и унутрашњом сигурношћу коју нико не може да им одузме", закључује Ејми Чуа.
Иако је есеј Ејми Чуа дочекан на нож од стране коментатора и медија, њена књига о тигар-материнству постала је инстант блокбастер, и стигла у првих пет најпродаванијих књига на Амазону, што показује да амерички родитељи много више желе да буду попут Ејми Чуа него што желе то да признају. Научени од стручњака и медија мантрама о самопоуздању и хваљењу деце до бесвести, све више постају свесни чињенице да тиме производе тек медиокритете са високим мишљењем о себи. Резултати и успех одлазе на другу страну, онима који се не стиде да признају како своје дете, сваки пут када добије другу награду, оптужују да их је осрамотило.
Резултати последњег ПИСА теста и те како иду прилог кинеским методама – док је Америка завршила негде у средини табеле, шангајски ђаци, који су први пут учествовали у ПИСА тестирању, "разбили" су остатак света, и то у категорије – читању, математици и науци. Објашњење које стручњаци дају је једноставно – кинески ђаци раде напорније, озбиљније и дуже него амерички, који више времена проведу испред телевизора него у учионици.
Тешко оном ко се усуди да каже да су нам деца распуштена, размажена, лења и неспремна за живот – увек ће се наћи довољно оних који ће му запушити уста причом како ионако од учења нема вајде, како нам се деца већ довољно пате и трпе због немаштине и кризе, како им је градиво сувише захтевно а школска торба сувише тешка
Какав је закључак који из свега овога може да извуче просечан српски родитељ? Свакако, он је по своме приступу далеко ближи западном моделу. Штавише, чини се да га често и озбиљно превазилази по питању слобода које даје детету. Најзад, просечни западњак који толико брине да не обесхрабри и не спутава своје дете вероватно му ни у лудилу не би дозволио да радним даном излази у град у 11 увече, па макар и "сва друга деца то смела". У гледању телевизије смо и иначе међу најуспешнијима, и вероватно је тешко наћи дете које у учионици проводи више времена него испред ТВ-а или на Фејсбуку. Што се тиче радних навика, ту се још истичу само родитељи, који својој деци свако јутро вредно кувају кафу и доносе доручак у кревет. Али, тешко оном ко се усуди да каже да су нам деца распуштена, размажена, лења и неспремна за живот – увек ће се наћи довољно оних који ће му запушити уста причом како ионако од учења нема вајде, како нам се деца већ довољно пате и трпе због немаштине и кризе, како им је градиво сувише захтевно а школска торба сувише тешка...
Наравно, то не значи да би требало слепо следити доктрине тигар-родитељства, нити да је најважнији задатак за родитеља да му дете са 14 година одржи реситал у Карнеги холу попут ћерке Ејми Чуа. Оно што је поука овог текста јесте нешто што је одавно познато али је, услед савремене опсесије родитеља срећом, самопоуздањем и слободама својих злата заборављено – да без озбиљног и мукотрпног рада нема ни успеха, ни радних навика, самодисциплине и свега онога што човека чини способним да мења свој живот на боље, а самим тим ни друштва састављеног од појединаца који могу своју земљу учинити бољим местом за живот. Такође, да тог мукотрпног рада углавном нема без озбиљног притиска родитеља, да деца баш и не знају шта је најбоље за њих, и да једног дана неће бити претерано захвална својим родитељима што су им приуштили слободу да не направе ништа од себе. Да деца изложена "злостављању" немилосрдним критикама и чак омаловажавању не завршавају као истраумирани и скрхани јадничци, већ, у комбинацији са пуно родитељске љубави и посвећености, као очврсле особе које не може да избаци из равнотеже то што неко не мисли да је све што они чине напросто очаравајуће.
У сваком случају, чињеница да баш Кинези практикују "тигар-родитељство" може у тренуцима када са свих страна крене паљба и примедбе типа "ма пусти дете" да вам послужи као последњи аргумент. Најзад није у питању нека новотарија са Запада, већ традиција државе која захваљујући, између осталог, и својој култури родитељства, данас постаје сила којој се клањају и они који је виде као свог највећег ривала, а који, како продаја књиге показује, своју децу кришом ипак желе да подижу са мало више избаченим канџама. Као што амерички Тајмс магазин закључује "младунци мајке-тигрице подизани су да владају светом, док потомство смушених и немоћних Западњака који удовољавају својој деци расте неприпремљено да се надмеће на немилосрдном глобалном тржишту". Који родитељи желимо да будемо ми?