ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

...zasluzuje poseban topik.

ghoul je na blogu najavio da za 7 do 10 dana izlazi novi broj casopisa GRADAC, posvecen BAROUZ-u. ranije mi je rekao da ce nakon barouza raditi jos jedan temat, al' ne smem da otkrivam o kome je rec.


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg525.imageshack.us%2Fimg525%2F859%2Fbarouz1.jpg&hash=793e3a8d104e2b448211b3575bd278e7440e8b98)


Otpadnik, autsajder, vuk-samotnjak, dragovoljni samoizgnanik... Vilijam Barouz je rano u svom životu shvatio da sredina u kojoj se našao nema šta da mu pruži, i do kraja svog podugačkog života na sve načine se trudio da joj pronađe alternativu. Nepripadanje i pobuna u njegovom slučaju dovedeni su do ekstrema kakve je malo koji pisac 20. veka i zamislio, a kamo li dotakao. "Ja ratujem sam," rekao bi pisac koji se čitavog svog života osećao kao zatočenik na tuđinskoj planeti.Njegov život i delo karakteriše čitav niz protivrečnosti i dihotomija.Rođen u imućnoj porodici – dobar deo mladosti proveo među polu-svetom, narkomanima i kriminalcima."Privilegovan" kao belac u južnjačkoj porodici – značajan deo života dobrovoljno proveo u delovima sveta daleko od belog čoveka (Meksiko, Bliski Istok, Severna Afrika...).Rođen kao muškarac – čitavog života bio otvoreni, neskriveni homoseksualac.Obrazovan zapadnjačkim logosom vodećih univerziteta – samo da bi se posvetio traganju za alternativnim načinima mišljenja (ezoterija, sajentologija, Maje, drevni Egipat, Vilhelm Rajh...).Opsednut totalnom slobodom – dobar deo života proveo kao zavisnik u borbi protiv zavisnosti.Rođeni pisac – koji je svoju vokaciju otkrio tek u svojim četrdesetim godinama.Deklarisani "ženomrzac" – koga je nehotično ubistvo svoje žene pogodilo i obeležilo za ceo život."Bitnik" – koji sa ostalim bitnicima nije imao skoro ništa zajedničko.Povučenjak i autsajder – koji je postao guru i multimedijalna pop-ikona 20. veka...Čemu god da je pripadao, bilo je to samo da bi ga, poput ubačenog tajnog agenta, iznutra izučio, podrio – i odbacio. Njegov život i njegovo delo (u neraskidivom, organskom jedinstvu) negacija su i najoštrija kritika svega onoga čemu je, nominalno, pripadao.

Pružio je možda i najoštriju, najtotalniju i najbeskompromisniju kritiku zapadnjačkog, muškog, falocentričnog, logocentričnog, kolonijalizatorskog, eksploatatorskog i u svojoj suštini duboko nekrofilnog militarizma, predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama i njenim satelitima kao najmoćnijim, ali nikako jedinim oličenjima skoro patološke potrebe za Totalnom Kontrolom, koju Barouz podjednako prepoznaje i u "alternativnim" ideologijama (istočni, ruski blok sredinom 20. veka) i među moćnicima južnoameričkih banana-država. Između svih njih razlika nije, po njemu, u "ideologijama", jer ideologija svake vlasti, bilo gde na planeti, bilo da se radi o plemenu usred džungle, malenoj državici ili super-sili, ista je: Totalna Kontrola. Princip je isti, sve su ostalo nijanse.

Dekonstruisao je zapadnjački (muški) identitet kao praznu fikciju nametnutu od Onih Na Vlasti, uključujući tu i heteroseksualnost kao proizvod lažne "ili/ili" dileme zasnovane na sumnjivim dualizmima (Ja/Ne-ja, Muško/Žensko, Razumsko/Instinktivno...).

Doveo je u pitanje ne samo binarnu, linearnu prirodu zapadnjačkog mišljenja, nego i jezika kao njegovog glavnog oruđa, pokušavajući da "virus reči" izoluje i neutrališe metodama kao što su "kat-ap" (eng. cut-up: Metoda u kojoj se nasumično isečene reči, fraze i rečenice jednog ili više tekstova koriste za nastanak novih tekstova u kojima su razbijeni sintaksa i uobičajeni misaoni sklopovi i logički sledovi, čime se dobija tekst visoke aluzivnosti i asocijativnosti. Podrazumeva se da pisac vrši odabir među dobijenim kat-ap rezultatima kako rezultat ne bi bila "salata od reči" već izražaj koji nosi potencije novih, indirektnih značenja.) i "presavijanje" (eng. "fold-in": "Presavijanje" je nešto jednostavnija tehnika od kat-apa, i sastoji se u vodoravnom, vertikalnom, dijagonalnom ili drugačijem presavijanju štampanog teksta tako da se razbije njegova linearnost i da se uspostave nove veze i nova značenja između delova teksta.). Vremenom je, ipak, spoznao ograničenje i paradoks situacije da, govoreći iz pozicije jezika, pokušava da podrije i preobrati taj isti jezik, i u poznijoj fazi karijere vratio se "pričanju priče", razbijajući je na druge, nešto manje radikalne načine (fragmentarnost, nelinearnost, vremenski i logički skokovi, nestabilnost i multivalentnost likova).

Zbog radikalnosti u svojoj upotrebi jezika, Barouz postavlja izrazite zahteve pred prevodioce, a naročito kada tekst sa engleskog (visoko aluzivnog i veoma otvorenog za građenje složenica, kao i za razbijanje na fragmente i njihovu permutaciju unutar rečenice) treba prevesti na srpski jezik, čija pravila, a pre svega padeži i rodni oblici glagola, otežavaju takvo permutovanje. Ako tome dodamo i ekscentričnosti i ekstremnost tematike (homoseksualnost, narkomanija, česti pasaži eksplicitnog seksa u još češćem spoju sa Tanatosom...), postaje jasnije zbog čega je Barouz, uprkos svom priznatom statusu klasika svetske književnosti, do sada krajnje skromno bio predstavljen srpskom čitaocu.

Njegov magnum-opus, Goli ručak, objavljen je 1986. godine u Prosvetinoj ediciji "Erotikon", iako su scene seksa u tom romanu sve samo ne erotične, a prevod Dragane Mašović morao je da bude radikalno redigovan da bi se postigao nivo tačnosti (i sočnosti) koju sadašnja verzija poseduje (redaktor prevoda: Aleksandar Saša Petrović). Pomenuti jezički problemi u Barouzovim kanonskim romanima verovatno su uslovili da se iz njegovog proznog opusa na srpski prevedu još samo dva ranija, najmanje eksperimentalna romana: Peško (Četvrti talas, Novi Sad, 1991) i Džanki (Rende, Beograd, 2010). Iz njegove bogate esejističke i autobiografske zaostavštine za sada je prevedena samo Knjiga snova (Kalahari books, Beograd, 1998). (Napomena: Nakon pisanja ovog teksta iz štampe je izašao i roman Gradovi crvene noći, Frabrika knjiga, 2010).

Ovaj temat časopisa Gradac, stoga, za zadatak ima da bar donekle ispravi nepravdu prema ovom piscu čija je zastupljenost na srpskom jeziku u ogromnoj nesrazmeri u odnosu na njegov značaj. Pored odlomaka iz njegovih neprevođenih proznih dela, sadržaj čine i odlomci iz Barouzovih pisama, dnevnika i intervjua, kao i njegovi kraći eseji, što ga, sve zajedno, otkriva u dubljem i složenijem svetlu, i kao čoveka i kao umetnika i mislioca. Kroz intervjue kao i razgovore sa nekim od važnijih umetnika Barouz otkriva raznovrsnost svojih interesovanja, bogatstvo erudicije i prodornost radikalne misli koja se ne boji da bude u manjini, ili da neuvijeno donosi i loše vesti. U izbor su uvršteni i neki od Barouzovih kontroverznijih, "politički nekorektnih" stavova vezanih za seksualnost i odnose polova jer puna slika o ovom složenom umu, koji je uvek govorio i pisao bez cenzure, može se steći samo ako se i on sâm predstavi – bez cenzure.

O značaju njegove misli i dela govore eseji njemu srodnih umetnika (pisac DŽ. G. Balard, reditelj Dejvid Kronenberg) te istaknutih teoretičara koji su na najbolji način pronikli u složenosti, kontroverze i doprinose koje su lik i delo Vilijama Barouza ostavili za sobom da odjekuju i duboko u 21. veku.

Barouzov dugogodišnji partner i egzekutor književne zaostavštine, Džejms Grauerholc, ovako je sumirao ovog pisca:"Otpadnik od društva, i to kao samoizgnanik, večiti student i tragalac, Vilijam Sjuard Barouz stvorio je samog sebe. Homoseksualac, nesiguran, sa ožiljcima maltretmana u detinjstvu, opsednut Ružnim Duhom, prizvao je svaku silu čije ime je znao da ga vodi na njegovom putu ka 'jedinom cilju vrednom da mu se teži': besmrtnosti. A kao što njegovi poslednji zapisi pokazuju, na dugačkom, teškom putovanju ka svojoj dobro utemeljenoj književnoj besmrtnosti, Barouz je na kraju nazro smisao ljudskog života: saosećanje prema beskrajnoj patnji u životu i prema njegovom neumitnom kraju."

Gornji tekst predstavlja moj uvod u temat o ovom velikom piscu, koji sam priredio za... koga drugog, nego – GRADAC. 

Broj ovog časopisa u celosti posvećen Barouzu izlazi vrlo uskoro, u narednih 7-10 dana; kada se to bude desilo, obznaniću ovde na blogu kompletan sadržaj, ako vam je tako nešto uopšte potrebno. I mean, hello! U pitanju je 200-ak stranica dosad neprevođenih Barouzovih tekstova – odlomaka iz romana, dnevnika, pisama, eseja, kao i iluminirajućih, brižno odabranih eseja o njemu. Stay tuned... a dok čekate na ovaj broj, podsetite se KAKO JE GOVORIO VILIJEM BAROUZ.

http://ljudska_splacina.com/2010/10/vilijam-barouz-totalni-otpadnik.html (http://ljudska_splacina.com/2010/10/vilijam-barouz-totalni-otpadnik.html)

Svaka čast ,odličan je matori, bit đankoza.

Još samo da stigne i "William S. Burroughs: A Man Within" (http://www.imdb.com/title/tt1466072/ (http://www.imdb.com/title/tt1466072/)).

gradac posvecen barouzu je u prodaji; danas sam pazario casopis, cijena je 540 dinara.

GRADAC: VILIJAM BAROUZ – u prodaji!

u okviru akcije 'ghoul's geniuses' već sam na ovom blogu najavio da sam priredio specijalni broj časopisa GRADAC posvećen vilijamu barouzu, jednom od najznačajnijih svetskih pisaca 20. veka, koji će tek u 21. da bude potpuno shvaćen. moje kratko obrazloženje o tome zašto treba izučavati ovog čoveka nalazi se OVDE – mislim da je sve jasno i ko zna, znaće a ko ne zna, naravno: NEZNAĆE!

GRADAC se prodaje u obe preostale normalne knjižare u užem centru Bg-a (BEOPOLIS i A. BELIĆ), poitajte da ga nađete dok nije rasprodat a ako imate ikakve sumnje u kvalitet textova koje sam odabrao (i mestimično preveo) – evo ga

SADRŽAJ:


01. VILIJAM BAROUZ – TOTALNI OTPADNIK
02. VILIJAM BAROUZ: HRONOLOGIJA
03. ZAZIVANJE - Viliјam Barouz
04. POSLEDNJI PROPLAMSAJ SUMRAKA - Viliјam Barouz (sa Kelsom Elvinsom)
05. VETAR UMRE VI UMRETE MI UMREMO - Viliјam Barouz
06. DŽANKI: PROLOG - Viliјam Barouz
07. ZOVEM SE BAROUZ - Viliјam Barouz
08. IZ LIJEVIH DNEVNIKA - Viliјam Barouz
09. GRANICE KONTROLE - Viliјam Barouz
10. MAJANSKA VRAGOLIJA - Viliјam Barouz
11. ODAVDE DO VEČNOSTI - Viliјam Barouz
12. ODLAZAK DREVNOG LIKA - Viliјam Barouz
13. POČETAK JE ISTOVREMENO I KRAJ - Viliјam Barouz
14. 6. JUN 1985. - Viliјam Barouz
15. POSLEDNJE REČI - Viliјam Barouz
16. SAVET MUDROM MOMKU - Viliјam Barouz
17. KIM - Viliјam Barouz
18. GINZBERGOVSKE BELEŠKE - Viliјam Barouz
19. SEĆANJE NA KERUAKA - Viliјam Barouz
20. YAGÉ PISMA - Viliјam Barouz
21. ŽENE – BIOLOŠKA GREŠKA?  - Viliјam Barouz
22. O ŽENAMA I SEKSUALNOSTI - Viliјam Barouz
23. PISMA VILIJAMA BAROUZA
24. KAT-AP INTERVJUI - Viliјam Barouz
25. VEČE SA ALENOM GINZBERGOM, NJUJORK, 1980.
26. VEČE SA NIKOLASOM REGOM, LUOM RIDOM, BOKRIS-VAJLIJEM I DŽERARDOM MALANGOM: NJUJORK, 1978.
27. POSLEDNJE REČI - Viliјam Barouz
28. ,,PROBUŠITI VELIKU LAŽ": POSTIGNUĆE VILIJAMA BAROUZA - EN DAGLAS
29. BELEŠKE O BAROUZU - Maršal Makluan
30. MITOTVORAC DVADESETOG VEKA - DŽ. G. Balard
31. MAŠINA ZA ODUZIMANJE: DELO VILIJAMA BAROUZA - Ihab Hasan
32. BEKSTVO DUŠE IZ TELA - Džeјmi Rasel
33. KAT-AP ZAVRŠNICA: POVRATAK NARACIJI - Oliver K. DŽ. Haris
34. KRONENBERGOV GOLI RUČAK - Deјvid Kronenberg
35. "SVE ŠPIJE DEZERTIRAJU A SVI SE UDARAČI KONTRE PRODAJU": NEGATIVNA DIJALEKTIKA GOLOG RUČKA- Timoti S. Marfi
36. NEVIDLJIVI ČOVEK - Robin Lidenberg

pored mene, barouzove i textove o barouzu u ovom broju preveli su još i: nikola todorović, aleksa golijanin i vladan petković.

http://ljudska_splacina.com/2010/10/gradac-vilijam-barouz-u-prodaji.html (http://ljudska_splacina.com/2010/10/gradac-vilijam-barouz-u-prodaji.html)

Na kojim mestima u Beogradu mogu pazariti časopis Gradac ?

Probaj "Aleksandar Bijelić" kod Kolarca, i Beopolis.

Quote from: HAL on 02-11-2010, 20:24:06
Na kojim mestima u Beogradu mogu pazariti časopis Gradac ?

ja sam kupio u knezu, knjizara inicijal.

Ima i u BKA, u renoviranoj Savremenoj administraciji preko puta Orla i depoa pored Weg-a.
(neparna strana)

Quote from: raindelay on 03-11-2010, 00:30:26
Ima i u BKA, u renoviranoj Savremenoj administraciji preko puta Orla i depoa pored Weg-a.
(neparna strana)

Gospode!  :shock:

Ars gratia artis

E, koliko volim kad kolumnu mogu da posvetim nekom dobrom filmu ili takvoj knjizi, ili nečemu takvom, to Bog sami zna. Ovih dana se pojavio ,,Gradac" posvećen Vilijamu Barouzu (eto ti ga sutra neki komentator sa ispravkom ortografije) i koristim priliku da temat toplo preporučim cenjenom publikumu...

http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ars_gratia_artis.881.html?news_id=203338 (http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/ars_gratia_artis.881.html?news_id=203338)

Izvitoperena stvarnost genijalnog otpadnika

Najveću tragediju u svom životu pisac je doživeo kada je usmrtio suprugu Džoan Volmer jednim hicem iz pištolja, navodno posle igre ,,Viljema Tela".

Otpadnik, autsajder, samotnjak, narkoman, ubica... i jedan od najuticajnijih pisaca 20. veka. Novi dvobroj časopisa ,,Gradac", koji je priredio Dejan Ognjanović, u celini je posvećen američkom piscu Vilijamu Barouzu (5. februar 1914 – 2. avgust 1997), autoru kultnog romana ,,Goli ručak", piscu čiji je zapanjujući život bio čudesan i užasan koliko i njegove fantazmagorične knjige.

,,Gradac", pored uvodne hronologije Barouzovog života, nudi niz njegovih tekstova koji su prvi put prevedeni na srpski jezik, eseje o Barouzovom delu koje potpisuje En Daglas, Maršal Makluan i DŽ. G. Balard, intervjue sa piscem i pisma koja je pisao istaknutim autorima bit-generacije i prijateljima Džeku Keruaku i Alenu Ginzbergu.

Vilijam Barouz rođen je u Sent Luisu. U četvrtoj godini, seksualno ga je zlostavljao momak njegove dadilje. Dadilja je uticala na njega i pričama poput one da opijum daje slatke snove, što je iskusio u 13. godini života, kada je dobio injekciju morfina zbog opekotine na usni. Godine 1936. stekao je diplomu iz oblasti američke književnosti na prestižnom Harvardu, a sledeće se ženi Ilzom Hercfeld Klaper, koju je upoznao prilikom putovanja u Dubrovniku. Barouz, tada već otvoreni homoseksualac, oženio se da bi Ilze, Jevrejka poreklom iz Nemačke, dobila papire i pobegla u Ameriku od nacista u usponu. Razveli su se 1946. godine. U to vreme upoznaje i Džoan Volmer i ženi se po drugi put, prvi put osećajući stvarnu bliskost sa ženom. Volmerova ga uvodi u drogiranje benzedrinom i dobijaju sina Vilijama Stjuarda Barouza juniora. Barouz do tada nije razmišljao o profesionalnom pisanju, a na nagovor Alena Ginzberga počinje da piše o svojim narkomanskim iskustvima, koji će biti objavljeni u romanu ,,Džanki" 1953. godine. Dve godine pre toga, Barouz je doživeo najveću tragediju u svom životu, koju je sam izazvao – usmrtio je suprugu Džoan Volmer jednim hicem iz pištolja, navodno posle igre ,,Viljema Tela". Pisac je oslobođen optužbi: utvrđeno je ubistvo iz nehata.

Od 1954. do 1957. godine vreme mahom provodi u gradu Tangeru u Maroku, koji će poslužiti kao uzor za ,,Interzonu" u romanu ,,Goli ručak", a naslov čuvenog romana predlaže Džek Keruak. O Tangeru piše u jednom pismu Ginzbergu, od 13. oktobra 1956.

Iznosi niz briljantnih opservacija o Americi:

– Samo je Amerika mogla da nametne takvu jednu perverziju da su dobri dosadni, a da su zli šarmantni. Zlo je dosadno, glamurozno je otprilike koliko i kancer – piše Barouz.

,,Goli ručak" je objavljen 1959. godine u Parizu. Posle toga nastupa najplodniji period u Barouzovom stvaralaštvu. Njegov najpoznatiji roman posle niza suđenja zbog opscenosti, biva objavljen u SAD tek 1966. Tada već slavan, Barouz putuje u London i Njujork, gde drži predavanja iz kreativnog pisanja.

Posle dužeg perioda apstinencije, od 1978. godine ponovo počinje da koristi heroin. Na Njujorškom univerzitetu održava se četvorodnevni skup koji okuplja poštovaoce Barouzovog dela, među kojima su Džon Kejdž, Peti Smit i Frenk Zapa. Barouzova slava tokom sledećih godina munjevito raste, postaje član Američke akademije za likovne umetnosti i književnost, čita odlomke iz svojih knjiga na turnejama u Londonu i Parizu i stiče status pop-ikone i ,,kuma bitnika i pankera". Umro je 1997. godine od posledica srčanog udara. Njegov uticaj proširio se u razne sfere umetnosti, od pisaca kao što su Čarls Bukovski, Žan Žene i Norman Majler, do muzičara Rodžera Votersa, Jana Kertisa, Lua Rida, Toma Vejtsa i Kurta Kobejna.

Izvitoperena stvarnost u romanu ,,Goli ručak", u kojem se protagonisti drogiraju praškom za istrebljivanje buba (Barouz se u mladosti bavio raznim poslovima, a radio je i kao istrebljivač gamadi), začudo, donekle ima potporu u stvarnom životu. U još jednom pismu Ginzbergu iz 1959. godine, Barouz beleži sledeće:

– Jednom sam se pogledao u ogledalu i video svoje ruke potpuno neljudske, debele, crnoružičaste, sa puzavicama koje mi rastu iz čudno skraćenih vrhova prstiju – piše Barouz.

Po romanu ,,Goli ručak" snimljen je i istoimeni film u režiji Dejvida Kronenberga 1991. godine.

Dejan Ognjanović u uvodu časopisa ,,Gradac" napominje da je malo Barouzovih knjiga prevedeno na srpski jezik, nesrazmerno u odnosu na značaj ovog pisca. Pored više izdanja ,,Golog ručka", objavljeni su ,,Peško" 1991. godine, zatim ,,Džanki" 2010. godine i knjiga eseja ,,Knjiga snova", 1998. godine. U međuvremenu je objavljen i roman ,,Grad crvene noći".

S. Stamenković

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Izvitoperena-stvarnost-genijalnog-otpadnika.lt.html (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Izvitoperena-stvarnost-genijalnog-otpadnika.lt.html)

Ako neko prodaje stare brojeve ovog časopisa neka javi, ili zna gde ih mogu kupiti.

Za one koji još nisu pazarili temat o Barouzu: ja sam sinoć uzela poslednji primerak u knjižari "Plavi krug" (ugao Takovske i Majke Jevrosime, rade od 08h-20h), cena 540 dinara, kažu mi da će još dobijati; kažu i da sigurno ima u knjižari "Beopolis".

Jel Gradac mesečni časopis ? Kada da očekujemo novi broj ?

Izlazi povremeno, koliko znam.

Evo sajta, tu imaš ponešto od informacija (nepotpuno), kao i kontakt, i adrese knjižara u kojima može da se pazari.

www.gradac.org.rs (http://www.gradac.org.rs)

novi dvobroj gradca posvećen...BASARI. :!:

cijena je 540 dinara.

sadržaj

01. basara by night - yoran jeremić
02. novi slučaj vagner - svetislav basara
03. odlomci iz basarinih dela
04. tumaranje po bespuću - dejan ilić
05. krugovi pakla - milka lučić
06. svet je iz dana u dan sve gori - zoran panović
07. postidilična slikovnica svetislava basare - dobrivoje stanojević
08. kinesko ogledalo nestaje by night, ili kako strefiti afričkog pingvina - sava damjanov
09. svetislav basara, groteskna hiperbola sveta - mihajlo pantić
10. propovednik proze - predrag marković
11. apostolski lanac/o religijskim aspektima romana napuklo ogledalo - ivan radosavljević
12. iskustvo svetog i iskustvo praznine u prozi svetislava basare - dejan ilić
13. na dvoru vesele tiranije - branko kukić
14. basara, karnevalizacija, staljin - igor perišić
15. basarilo od tormentsa  ili basaramazov - aleksandar jerkov
16. basarina pseudomitologija - maja rogač
17. mebijusova traka - branko pirgić
18. bas i kontra-bas - teofil pančić
19. metafizički kvar - teofil pančić
20. vežbe iz nihilizma - zoran jeremić
21. potraga za smislom - jasmina vrbovac
22. trinaest stepeni ukoso od logosa - sofija živković
23. iz strane kritike
24. cedulje iz basarinog šinjela - milenko pajić
25. fame o b./pismo branku kukiću - marjan čakarević
26. uspomena na književne sezone 80/81 - mihajlo pantić
27. grande confusao - novica milić
28. iskušenje ništavila - milka lučić
29. basara ne postoji - david albahari
30. još nešto o basari - želidrag nikčević
31. svetislav bass- lakrdijaš i mučenik - milojko knežević
32. bajina bašta, pepeo - muharem bazdulj
33. novi prilozi za romansiranu biografiju svetislava basare zvanog deda - zoran fipa filipović
34. esej o basari - puriša đorđević

priređivači - maja rogač i zoran jeremić

Jel zna neko odgovor na moje gornje pitanje, koliko često izlazi godišnje?

Časopis " GRADAC " ( 17 - 18 ) - MEDIALA

http://www.mediafire.com/?bwaz0ccsyv3mla3

Izašao novi broj posvećen Ruđeru Boškoviću.

izašao je novi gradac, broj 182, NEOBIČNA TELA.

Quote from: Alexdelarge on 09-06-2012, 19:48:11
izašao je novi gradac, broj 182, NEOBIČNA TELA.

istina je.
priredio žika, prevodili ghoul, ginger i još neki.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2F1.bp.blogspot.com%2F-6skdoeJeQhU%2FT9POF99p_JI%2FAAAAAAAARAA%2FE179M_6k2VY%2Fs320%2FGRADAC%2BNEOBICNA%2BTELA%2Bb.jpg&hash=1197b7a1f81e3a3fcf4ccc6ebdbdfb5e7885734a)

sjajan broj.
sadržaj, opis, predgovor i dr. exkluzivni materijali - ovde:

http://ljudska_splacina.com/2012/06/gradac-neobicna-tela-bogalji-nakaze.html (http://ljudska_splacina.com/2012/06/gradac-neobicna-tela-bogalji-nakaze.html)

Oh, wow!!!!!!!! Naf rispekt tu ol de masiv dem.

E, čestitke priređivaču & saradnicima. Mislim, Gradac. Mislim, to je jedini časopis koji su mi poklanjali i koji sam poklanjala za rođendan. :-|

JAZZ je novi dvobroj gradca.

kome treba gradac posvećen lavkraftu može da ga nađe ovde:


(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.kcb.org.rs%2FMedia%2FUser%2Fstandard_634908783500412500.jpg&hash=7f047ded3dcd8f5d60e0f82fbfab604617ffcd06)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.stripvesti.com%2Fgrada_maurovic_001.jpg&hash=e40fb6c5050fe860c8884aff1db31f810976e839)

Ово о Мауровићу ће бити стравичан број, јер је Здравко Зупан сабрао тушта & тма ексклузива.

Заслужује посебан топик, чим се напокон објави.

Objavljen!

QuoteObjavljen!

pazario sam, cena je 702 din.

sadržaj:

maurović - zdravko zupan
biografija - zdravko zupan
nacrtana autobiografija - rudi aljinović
andrija maurović - slavko draginčić i zdravko zupan
živjeti s maurovićem - rudi aljinović
prije stripa - frano dulibić
zapostavljeni ilustrator - zdravko zupan
intervjui sa andrijom maurovićem
od zamisli do ostvarenja suvremenog novinskog strip romana - franjo m. fuis
trojica u mraku, četvorica u zraku - milivoj pašiček
život uložen u strip - darko glavan
međutim, mauroviću, vi ste veseli - ivo šimat banov
andrija maurović intervju - zdravko zupan
crtanje je hohštapleraj - sanja aritonović, krešimir zimonić i branko gavrić
ja sam stari mačak - mladen pavković
sjećanje na zaborav - aleksandar vojinović
andrija maurović, strip i akciona tehnika pogleda - vera horvat - pintarić
andrija maurović ili jedan život u stripu - ranko munitić
pustolovina starog mačka - veselko tenžera
smrt starog mačka - bogdan tirnanić
elementi analize maurovićevih stripova - mata bošnjaković
svjetski junaci naše sredine - bojan m. đukić
50 godina od prvog stripa andrije maurovića - veljko krulčić
otmeni posmatrač i učesnik - aleksandar grbić
andrija maurović, autor stripa kao klasik - ješa denegri
trojica u mraku, remek-djelo u stripu koje nitko nije dostigao - stanko lasić
erotska imaginacija andrije maurovića - drago glamuzina
najbolji crtač stripa u evropi ili maurović, sam samcit - fadil hadžić
prljave tajne starog mačka - slobodan šijan
sećanja na andriju maurovića - dragoslav jovanović dragon
junak svoje priče - saša rakezić alias aleksandar zograf
maurović zauvek - vasa pavković
andrija maurović, genijalnost ispoljena u stripu - zdravko zupan
aelita: ljubavna priča u vrtlogu ekstraterestrijalne revolucije - lidija butković
stripovska zbivanja u zoni filaktere - zorica jevremović
veliki - marko stojanović
vizuelno pripovedanje andrije maurovića - živojin tamburić
put u središte mašte - pavle zelić
fragmenti o mauroviću
dva sprovoda andrije maurovića -aleksandar vojinović
trojica u mraku - arsen dedić
kandaul - andrija maurović
stripografija
maurović u izdanjima aleksandra j. ivkovića
maurovićevi stripovi u inostranstvu
samostalne izložbe
andrija maurović na filmu
bibliografija knjiga koje je ilustrovao andrija maurović
bibliografija tekstova o andriji mauroviću (izbor)

Sadržaj deluje zbilja omamljujuće. Uzećemo.

Da nema ko sadržaj brojeva posvećenih Beketu, Boškoviću i Jingeru?

evo ga beket, druga dva nemam.

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi42.tinypic.com%2F2n80ltt.jpg&hash=cb6152e16c23f0bba7bb828c5b17f93fa4a9e835)

Maurović izvanredan. Ali drugo se od Zupana i nije očekivalo. :)

Priprema se broj o dendizmu.

Stari Mačak i Korto Malteze (http://www.danas.rs/dodaci/vikend/stari_macak_i_korto_malteze.26.html?news_id=264303)

Maestro devete umetnosti (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Maestro-devete-umetnosti.lt.html)

Quote from: mstislaw on 28-06-2013, 01:15:54
Priprema se broj o dendizmu.

u prodaji!

Da li neko vidjeo da se negdje može kupiti temat o Artou?

Quote from: entelehija on 28-10-2013, 19:45:57
Da li neko vidjeo da se negdje može kupiti temat o Artou?

u 'inicijalu' imaju solidnu kolekciju gradaca, i ČINI MI SE da sam među zaostalim brojevima video i artoa...
lavkrafta sigurno imaju, to sam upamtio.

Obratiću pažnju! Hvala!

Antonen Arto, temat časopisa Gradac (http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Strucna-literatura/Film-pozoriste-i-muzika/Antonen-Arto-temat-casopisa-Gradac/19049609)

kukić, kao i obično, OBJAŠNJAVA:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1163785 (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1163785)

Izašao trobroj o detinjstvu...

Da li je dobar broj posvećen džezu?

Quote from: entelehija on 28-02-2014, 19:10:59
Da li je dobar broj posvećen džezu?

kako je to uopšte ljudski moguće?!  :shock: :-?

Mislio sam na kvalitet tekstova, i mogućnost da se isti svide prosječnom ljubitelju džez muzike.
Kao poklon muzičaru, npr.?

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2F_img%2Fartikli%2F2014%2F09%2Fdzim_morison_gradac_194_195_v.jpg&hash=95f74e08d8ee8d08a59ccf1afa39b381f9a3ff0e)

DŽIM MORISON GRADAC 194 195
Grupa autora

Izdavač: Gradac
Broj strana: 175
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 24 cm
Godina izdanja: 2014.

,,Ovaj broj Gradca nije bez razloga posvećen -a to sada, sasvim slobodno možemo reći, , nakon četrdeset i više godina od smrti Dionisa rokenrola, tragičnoj ličnosti Morisonovoj. U poslednje četiri decenije, u nas nije bilo nijednog zbornika posvećenom ovom najpre velikom pesniku." Uvodni tekst , Setni oganj - Savo Stijepović

Break on true detective to the other side!

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.knjizara.com%2Fslika%2FVirtualna-istorija-Gradac-58605.jpg&hash=25f7ec2c8356f035209cb3140579efd80801ed9d)

Virtualna istorija - Gradac
da se dogodilo drugačije

Novi tematski broj časopisa "Gradac" posvećen je virtuelnoj istoriji, odnosno razmatranjima šta bi se desilo da su neki istorijski procesi krenuli drugim smerom od onog koji jesu. Autori koji se bave "kontrafaktualnim" pitanjima su ugledni istoričari Nil Ferguson, Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam I Mark Almond, a njihove teme su "Hitlerova Engleska: šta bi bilo da je nemačka izvršila invaziju na britaniju u maju 1940?", "šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski savez?", "Staljinov rat i mir: šta bi bilo da je izbegnut hladni rat?" i "1989. Bez Gorbačova: šta bi bilo da se komunizam nije urušio?

Cena: 561 din

Da je bilo, ko što nije bilo, šta bi bilo... Časopis Gradac bavi se alternativnom granom istorije
Virtualna istorija
Kako bi sve izgledalo da su se neki događaji desili drugačije? Osim za privatni život, ovo pitanje vezujemo za društvena zbivanja, najčešće ona prelomna koja su milionima ljudi od nastanka sveta drastično menjala živote. Nepune dve decenije unazad, njime je počela ozbiljnije da se bavi i istorija, tačnije uži krug britanskih istoričara, uglednih univerzitetskih profesora na Oksfordu, Kembridžu i Harvardu, za čiju su istraživačku radoznalost ustaljeni okviri ove nauke postali tesni.
Tako je 1997. godine, u izdanju londonskog Pikadora Nil Ferguson objavio knjigu Virtualna istorija: Alternative i kontrafaktuali/Virtual History: Alternatives and Counterfactuals u kojoj se, zajedno sa nekoliko kolega, zalaže za alternativnu istoriju, zasnovanu na čuvenom "Šta, ako?". Najnoviji dvobroj čačanskog časopisa Gradac (196-197, Dom kulture i Umetničko društvo Gradac, prevod sa engleskog Ivan Radosavljević) donosi, pod naslovom Virtualna istorija: da se dogodilo drugačije izbor i delove eseja iz ove knjige, koja kao da želi da opovrgne T. S. Eliota što je o vremenu prošlom, sadašnjem i budućem pisao Što je moglo biti jeste apstrakcija / I ostaje trajna mogućnost / Samo u jednom svetu razmišljanja. / Šta je moglo biti i šta bilo je / Ukazuje na isti kraj, uvek prisutan.
Nil Ferguson poznat je našim čitaocima, mada će se neki zbuniti. Naime, od četiri njegove knjige na srpskom, dve su objavljene pod imenom Nil Ferguson (kao i sada Gradac) a dve pod imenom Najl Ferguson (eto zadatka za angliste). Kako bilo, Ferguson je svakako više nego zanimljiv istoričar a na srpskom jeziku prvo je izašlo njegovo kapitalno delo u dva toma Kuća Rotšilda (Službeni list SCG, 2002), a zatim Uspon novca. Finansijska istorija sveta (Plato, 2010), pa Moć novca. Novac i moć u savremenom svetu 1700-2000 i Civilizacija. Šest ubistvenih aplikacija za moć Zapada (Službeni glasnik, 2012, odnosno 2014). U uvodu u Virtualnu istoriju ovaj istoričar objašnjava razloge zbog kojih se zauzima za jedan sasvim novi pristup istoriji sveta, pri čemu ne isključuje dosadašnje rezultate te nauke.
Literatura se odavno bavi razmišljanjem o tome šta bi bilo da... ali osim bujne mašte u njoj retko kada ima zrno istorije, dok virtualna istorija odgovor na to tzv. kontrafaktualno pitanje gradi na osnovu dostupnih podataka. Osim toga, ona uvažava moderno vreme u kojem ni nauka ni umetnost ne mogu bez interakcije, pa se i sama vešto oslanja na političku, ekonomsku, psihološku, antropološku... nauku čime proširuje planove istorijskih spekulacija na temu "Da je bilo drugačije".
Ali istorija ne čita poeziju, a i stari se arhivi vremenom otvaraju. Dosad skrivani fakti daju sasvim novi uvid u prošla zbivanja, pa se virtualna istorija gradi na alternativama o kojima su savremenici nekog događaja govorili ili razmišljali. Problem ove nove grane istorije jeste u tome koje će podatke prepoznati kao relevantne, i kako će ih razmatrati u rekonstrukciji prošlog vremena. Knjiga Nila Fergusona i časopis Gradac (propust je što nije preciziran izvor tekstova) ne daje potpuni odgovor na potrebu postojanja virtualne istorije.
Ipak, teme tekstova (uz Fergusona pišu i Endru Roberts, Majkl Barli, Džonatan Haslam i Mark Almond) jesu provokativne: Šta bi bilo da je nacistička Nemačka pobedila Sovjetski savez? Šta da je izbegnut Hladni rat? A šta da se komunizam nije urušio 1989. Alternativni pogled na prošlost nije, međutim, uvek najuspešniji. Čak je Fergusonov esej Virtualna istorija, 1646-1996 još najmanje plauzibilan, iako razmatra šta bi bilo da Gavrilo Princip nije ubio Franca Ferdinanda a da je fon Štaunfenberg ubio Hitlera, da je Staljin postao patrijarh ili da je Kenedi preživeo atentat. Ovakve pretpostavke (bez čvršće analize) Fergusonovu virtualnu istoriju čine pokatkad montipajtonovskom. Za utehu ostaje da i zvanična istorija ne zvuči bolje kada radi po diktatu politike.
AUTOR: ANĐELKA CVIJIĆ

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2F_img%2Fartikli%2F2015%2F11%2Fmilton_kanif_198-199_v.jpg&hash=9bad86709c2cb1a1351c3bde8c17a69722f245e4)

MILTON KANIF 198-199
Grupa autora

Izdavač: Gradac
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2015.
701.25 din

Iz uvodne reči priređivača:

Kanif je delovao u doba kada su stripovi pričali priče, a ne viceve i dosetke. Osmišlјavati priče značilo je osmisliti čitav jedan svet. Osetiti ga, zgusnuti, pretočiti iskustvo u njega dajući mašti snagu produžene ruke svesti... Kako se pričanje pričâ bližilo kraju (a jednom ćemo se zapitati šta smo izgubili, a šta smo dobili) tako se gasilo i Kanifovo vreme. Čovek koji je hodao sigurno, hrabro i iskreno verujući u put koji se ukazivao pred njim shvatiće da se, kao na Mebijusovoj traci, iznenada našao na drugoj strani. A na njoj je sve bilo gore-dole i dole-gore! ...Vezujući svoje priče za realnost, Kanif im je dao notu prozirnosti, realnost iza njih im je dala istinitost i snagu, i samo su Kanifovi likovi iz stripa mogli da završe kao u stvarnom životu: sa počastima, cvećem, večnim sećanjem i pravim spomenicima, da budu penzionisani kao lјudi od krvi i mesa! ...Tako dođosmo i do elegičnog zvuka ove priče, jer ona je samo udvostručila svet beležeći i njegovo nestajanje. Na razne načine: nestanak mesta na kojima se doživlјavala Avantura, nestanak likova koji su bili neophodni ,,začin", nestajanjem karaktera, časti, strasti, neizrecivog, neostvarenog, nedosanjanog... I zato ih treba ponovi iščitavati i čuvati kao isečak nekog vremena i gajiti onu vrelu zavisnost od njih.

Branko Kukić: Svi kukaju i svi ćute

22. 02. 2015 -

Ovde je oduvek bilo ili viška realnosti ili odsustva realnosti, što će reći - nije bilo realnosti, kaže Branko Kukić, renomirani pisac i izdavač.
pin on pinterestshare it
Dugogodišnji izdavač časopisa "Gradac", Kukić je jednom izjavio da je osnovni pokretač napretka, kako duhovnog tako i ekonomskog, hijerarhija vrednosti.

- Kada je reč o kulturi, ovde su stvari podeljene, kao rogovi u vreći. S jedne strane postoji neki oblik vrhunske, elitne kulture koja nastoji da stvori osnovu za jedno odvažno, tolerantno i utemeljeno društvo, društvo dijaloga i vrednosti, a s druge strane imate treš sa kojim ne možete da izađete na kraj jer se tako dobro primio i odlično napreduje da sve ono što je vredno i što ostavlja trag u vremenu kao da nije od ovoga sveta. Zato u vlasti nema ničega elitističkog na koje bi razuman čovek – a posebno mlad čovek – mogao da se osloni i ugleda. A jasno je da iz treša, dakle iz đubreta, najbolje uspeva korov. Dakle, mi živimo u obrnutoj perspektivi.

Kako vidite našu političku scenu i njene najistaknutije aktere?

- Ovde politička scena ne postoji; ovde postoji, što bi rekao Jovan Cvijić, "politička ciganija". Tamo gde jedan čovek postavlja pitanja i istovremeno daje odgovore nije reč o sceni, nego o šatri u dva posle ponoći. Ovde je na sceni gromoglasno ćutanje: svi kukaju, a u stvari ćute. Opozicija je toliko smešna da ničemu drugom ne služi nego za zajebanciju. Pametni ljudi su digli ruke i od jednih i od drugih. Nemaju više snage ni da zaplaču nad svojom bedom i zlom sudbinom. Mladi ljudi gledaju kako da se ušaltaju u vladajuću stranku ne bi li putem muvanja i blefiranja došli do neke koristi. U stvari, njihov je ideal da postanu deo one rulje u parlamentu koja se dodvorava i uvlači jednom čoveku. Onaj poltron iz Novog Sada nam preti nekim mitingom ne znajući da će upravo njega sa nekog mitinga poći da oteraju motkama. A, u stvari, ovde bi najpametnije bilo da se zabrani svaki vid okupljanja, zbora i dogovora. Jer kako koje gudi – sve više ludi.

I, koja je ključna odlika naše realnosti?

- U Srbiji, a i u bivšoj Jugoslaviji, oduvek je problem broj jedan bio problem realnosti. Ovde je oduvek bilo ili viška realnosti ili odsustva realnosti, što će reći - nije bilo realnosti. Za vreme komunizma bilo je viška realnosti – svako je imao neko svoje "bogatstvo" i "zadovoljstvo" – tu šaku jada – koje je bilo sagrađeno na prividu ("fića", pet ari placa, trinaesta plata, ka-15, pola loza, rad u tri smene, topli obrok, prikolicom do mora...). Posle je taj privid pojeo samog sebe. A onda dolazi odsustvo realnosti. Danas ljudi vide da nemaju posao, a moraju da plaćaju porez, da ne mogu da razviju posao, da su skupi hrana i patike za malog, da se modiraju kod Kineza... Sve to gledaju i ćute. Niti imaju ideju niti volju da bilo šta menjaju, da se bune, da pokažu da su ljudi. A redovno glasaju i to u korist svoje štete. Svi mi ovde idemo kao magarci u maglu.

Slovite za intelektualca od integriteta, u službi ste više od četiri decenije prvorazredne kulturne misije, "Vreme" vas je proglasilo ličnošću godine, dobili ste priznanje "Vitez poziva"... Šta vas motiviše? Čime se rukovodite?

- Iskreno da kažem, u nekim trenucima mi nije jasno čime se rukovodim u ovom sveopštem rusvaju. Ponekad se osećam kao somnambul koji leluja na nekom imaginarnom konopcu, a i dole i gore je praznina. Onda se odnekud pojavi neko ko ima želju da nešto sazna, pa se mi tako držimo za ruke, kao dva beskućnika, dva skitača, pa se smucamo okolo...

Jezikom književnosti; u kom žanru živimo?

- Jezikom književnosti, mi živimo u ludom realizmu sa primesama komične tragedije i periodima jututunske juhahahe.

http://www.blic.rs/kultura/vesti/branko-kukic-svi-kukaju-i-svi-cute/ze55sp0 (http://www.blic.rs/kultura/vesti/branko-kukic-svi-kukaju-i-svi-cute/ze55sp0)

(https://www.znaksagite.com/diskusije/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.delfi.rs%2F_img%2Fartikli%2F2016%2F11%2Fkrleza_br_200_gradac_v.jpg&hash=28624b1885c5cbc3322372460ccd8fc61e60f3fe)

KRLEŽA BR. 200 GRADAC
Grupa autora

748.00 din

Izdavač: Gradac
Pismo: Ćirilica
Povez: Mek
Godina izdanja: 2016.

200. broj časopisa Gradac posvećen je piscu Miroslavu Krleži. U njemu se nalazi sto hronološki raspoređenih isečaka o životu i delu Krleže i njegovih osvrta na svet i život.

Novi broj Gradca!

Kopti, broj 206-207

Da bismo našoj javnosti približili Kopte, priredili smo ovaj broj časopisa Gradac koji se bavi širokom lepezom koptskih tema. Zastupljeni su radovi koji se tiču Koptske crkve i monaštva, koptskog jezika, književnosti i umetnosti, koptske istorije i crkvenog dijaloga " dve pravoslavne porodice" s posebnim osvrtom na odnos koptskih hrišćana i pravoslavnih hrišćana.

Teme u kontinuitetu obuhvataju opseg od čak dva milenijuma: od prvog veka nove ere do XXI veka. Dakle, ovaj tematski broj časopisa Gradac, je najsveobuhvatnije izdanje o Koptima na srpskom jeziku.

(https://i.imgur.com/As3uFM5.jpg)

(https://i.imgur.com/25ktRcY.jpg)

(https://www.delfi.rs/_img/artikli/2021/02/casopis_gradac_mamford_br_216-217_vv.jpg)

Delo Luisa Mamforda, ogromno i razuđeno, obeležavaju njegove čuvene studije o gradu, tehnologiji i kulturi: dve rane, Tehnika i civilizacija (1934) i Kultura gradova (1938), i dve pozne, Grad u istoriji (1961) i Mit o mašini, sa svoja dva toma koja su se pojavila u razmaku od nekoliko godina: Tehnika i razvoj čoveka (1967) i Pentagon moći (1970). Tematski kontinuitet je očigledan, a u prikazima se obično napominje da je u tim poznijim studijama Mamford korigovao neka razmatranja iz onih ranih, najviše njihov prekomerni optimizam u pogledu mogućih kulturnih ishoda. To sigurno nije sve što bi se moglo reći o razlikama između te dve velike faze Mamfordovog dela, ali sada samo pokušavamo da utvrdimo njegove obrise. Naime, ta četiri vrhunca toliko su impozantna da zaklanjaju sve ostalo što je Mamford napisao i radio. Kod nas se iz te masivne senke izvukla samo njegova prva knjiga, Priča o utopijama (1922, Gradac, Alef, 2009), uz još svega nekoliko kraćih tekstova, objavljenih sporadično, u velikim razmacima i u publikacijama koje nije uvek lako pronaći. Ovaj zbornik, iako nužno ograničen, trebalo bi da u tom pogledu donese vidniji pomak – ili da nam prosto skrene pažnju na još neke značajne Mamfordove tekstove, ali i na njegovu ličnost i iskustvo, u onim njihovim aspektima koji posebno dobro objašnjavaju i neke kardinalne tačke njegovog dela.

– Aleksa Golijanin, iz Predgovora

Sadržaj:

1. Prolog
2. Luis Jona Mamford (predgovor)
3. Istsajd, Vestsajd
4. Naše velegradske svetkovine
5. U ,,Sunačnom časovniku"
6. Metropolis
7. Buržoaske devojke vole tanko sečenu šunku
8. Vreme i bitak
9. Serija Obnova života
10. U šta verujem
11. Naše današnje dileme
12. Izvori američkog duha
13. Romantizam pionira
14. Herman Melvil: Mobi Dik
15. Dante kao savremenik
16. Špengler: ditiramb propasti
17. Kapitalizam, apsolutizam, protestantizam
18. Utilitaristička ideologija
19. Revolucionarne utopije
20. Marks: dijalektika revolucije
21. Moris: politehnička kreativnost
22. Alat i predmet
23. Tehnologija i demokratija
24. Marsejska ludorija (kritika Le Korbizjea)
25. Arhitektura kao čovekov dom
26. Utopija, grad i mašina
27. Prolog našem dobu
28. Donald Miler: Život je bolji od utopije
29. Luis Mamford: Zovite me Jona
30. Kristofer Laš: Luis Mamford i Mit o mašini
Osnovna bibliografija Luisa Mamforda
Fotografije

(https://www.knjizara.com/slika/Zbogom-avangardo-Gradac-225-226-87538.jpg)


Zbogom, avangardo! - Gradac 225-226

Izdavač: Umetničko društvo Gradac

2022; Broširani povez; ćirilica; 22 cm; 120 str.;

1100 din

Da li je sa namerom radjen ovako uzasan prelom casopisa? Zadrzao sam par, Nice, Prat, i ono je uzas.