ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Završio sam svoje sedmodnevno druženje sa VR2 setom, pa da podelim još neke utiske. Na kraju sam igrao 3 igre, Tetris Effects, RE Village, i 7th guest trial. Ono što sam zaključio, mučninu izaziva desni stik, tj. okretanje "tela" levo-desno. I što je još zanimljivije, što je podešavanje kamere sporije, to je osećaj mučnine veći. Nije mi bilo jasno zašto u svakoj igri postoje 2 vrste kontrole desnim stikom, jedan je klasičan free mod, a drugi je sa predefinisanim uglovima, dakle levi stik tj. kretanje je fluidno, ali desni je "seckav", ali s obzirom da je 7th guest po defaultu namešten na drugu varijantu, igrao sam tako neko vreme i kad sam se navikao, skontao sam da mučnine uopšte nema. Naravno, ovo je neka vrsta escape room-a, o igranju RE ovako nema govora. Još jedna stvar je zanimljiva, a to je ono što je Linkin spomenuo, stariji omladinac (skoro 15) je oduševljen i bukvalno je sastavljao sate u RE bez ikakvih problema.
Što se tiče tetrisa, tu nema problema, a osećaj je kao da igrate tetris u bioskopu, višestruko intenzivnije iskustvo nego klasično igranje i preporučio bih ga svakome ko ima mogućnost da proba. Verujem da bi se Harvester oduševio, mislim da je on spominjao da se navukao na TE. Rođaci kod kojih sam bio ga ne koriste uopšte, i tvrde da su bacili pare, ja baš i ne bih rekao da su bačene pare, ali treba prvo negde probati.

Potencijalno zanimljiva vest je da se čačanski Lavirint za Uskrs vozdigao iz (Okruženja) mrtvih i objavio nešto kul.

Amerikanci su toliko upropastili svoj državni aparat da su neki Srbi tu našli svoj "business opportunity". Emisija 60 Minutes je vrlo poznata u Americi. U ovoj epizodi Srbija se spominje nekoliko puta. Naučio sam nov termin "chameleon carrier" za poznatu srpsku taktiku, kada firma nakupi dovoljno tužbi i dugova samo promeniš firmu.

Trucking fleets shed old identities in scheme to evade federal enforcement | 60 Minutes

ORU YU NIDO IZO KIRU proizveo je japanski Warner, koji je producirao i igranu ekranizaciju romana Hiroshija Sakurazake pod naslovom EDGE OF TOMORROW.

Ovo je japanimation adaptacija japanskog romana, i ovde ponovo imamo dosta veliki odmah od proznog izvornika, koliko ga se ja sećam, a dosta davno sam ga čitao.

Kenichiro Akimoto i Yukinori Nakamura ponudili su svoju viziju ove priče, i napravili su jedan hipnotičan anime o junakinji koja polako shvata da joj se dani ponavljaju, i da je zarobljena u trenutku kada enigmatična džinovska vanzemaljska biljka koja je pala na Zemlju kreće u finalni proces preuzimanja planete.

U tom pogledu, ORU YU NIDO IZO KIRU, za razliku od drugih animiranih follow upova poznatih filmova, zapravo nije companion piece kao što je bio ANIMATRIX ili Kawajirijev HIGHLANDER. Ovo je praktično anime koji nema veze sa filmom, naravno premisa je veoma slična, mada ne i ista, kad je reč o samoj prirodi vanzemaljske pretnje, milje je potpuno drugačiji ali ne na načim kako se to inače radilo, tipa "Hajde da vidimo kako je ono što smo videli u američkom filmu izgledalo u Japanu."

Iz razumljivih razloga, ovde nema koketiranja sa imaginarijumom Drugog svetskog rata, niti ima militarizacije na liniji invazije na Normandiju ili pak ALIENSa. Egzoskeleti i dronovi su tu za borbu sa vanzemaljcima, ali sve potiče iz civilne naučne ekspedicije koja izučava vanzemaljsku izraslinu.

Akimoto i Nakamura stavljaju akcenat na psihologiju junaka, i spektakla je na neki način čak i manje nego u Limanovom filmu iako bi se od animacije očekivalo da ima loma i pokolja napretek. To ne znači da ih nema.

U svakom slučaju, ovaj animirani film je potpuno autonoman u odnosu na EDGE OF TOMORROW i oni koji budu očekivali neki produžetak filma ili nekakav dodatak biće razočarani.

Međutim, ko je spreman za psihološki razrađenu, vrhunski dizajniranu anime, neće pogrešiti. Animacija je mešavina old schoola i nu schoola, i moram priznati osvežavajuće je koliko film nije opterećen globalnim plasmanom, iako evidentno ima više nego lokalni domet.

* * * 1/2 / * * * *

Pošto ovde trpamo SVE o novim sletanjima na Mesec, onda i ovaj SNL skit ide ovde...


Artemis II - SNL

Pohlepa se obija o glavu...nije mi žao.

JuTjuber DevRant se potrudio i iskopao statistiku o tome kako stojimo sa "vibe coding" revolucijom nekih godinu i kusur nakon što je termin izmišljen i, u njegovom kratkom videu se tvrdi da su trendovi vidno negativni, odnosno da je udeo "špageti koda", neurednih kodnih baza koje je sada vrlo teko (i skupo) srediti* i bezbednosnih problema  značajno viši.

*pogotovo kad firme izbegavaju da zaposle nove programere jer misle da će AI da programira umesto njih i sada nemaju ljude koji su radili kod da taj kod i srede, pa moraju da zaposle stručnjake za popravljanje ovakvih stvari a koji su ozbiljno skupi


Video je kratak i ja naravno ne znam koliko su cifre u njemu tačne, ali vredi pogledati:


https://www.youtube.com/watch?v=98Gu5-Xakgs

Ako ste stari kao ja onda vam je Star Trek jedno od prvih sećanja na naučnu fantastiku udenutu u živo tkivo kulture glavnog toka. Ne umem tačno da kažem kada, ali polovinom sedamdesetih, pre nego što su me odveli da gledam prvi Star Wars, sećam se epizoda Zvezdanih staza*na tadašnjoj državnoj televiziji i hi-tek, futurističkog uzbuđenja koje je originalni Roddenberryjev serijal izazvao u meni. Originalna serija je išla svega tri godine na kanadskoj i američkoj televiziji i do vremena kada je dobacila do nas Paramount je u Severnoj Americi franšizu oživljavao kroz dve sezone animirane serije koja je uspela da dovede najveći deo originalnih glumaca da pozajme glasove svojim crtanim parnjacima. Mislim da je ipak veliki, neočekivani uspeh Lucasovih Zvezdanih ratova bio presudan za to da će Paramount krajem sedamdesetih Star Trek pretvoriti u bioskopski serijal i nastaviti da radi paralelno televiziju i bioskop tokom narednih decenija. No, možda neobično, iako je ta prva animirana serija iz sedamdesetih bila prilično uspešna – ovo je prvi Star Trek projekat ovenčan Emmy nagradom – Paramount se sa Zvezdanim stazama neće vraćati animaciji sve do serije Star Trek: Lower Decks 2020. godine, a koja je, posle pet odlično primljenih sezona – odnosno pedeset epizoda – stavljena na led, to jeste nastavljena u stripu. A o tom stripu mi danas ovde pričamo.
*inače, tačniji prevod naziva Star Trek bi bio ,,Zvezdana putovanja", mada reč ,,trek" označava i seobe, putovanje koje se izvodi pod pritiskom i uz napor, ali mislim da je tadašnji jugoslovenski prevod bio sjajan i nudio poetičnost koju direktan prevod ne bi sadržao. Naravno, negativan efekat tog prevoda je što GOMILA ljudi moje i starijih generacija po inerciji želi da seriju i čitav properti zove ,,Star Treks"



Možda spinof strip urađen kao nastavak animirane serija koja je i sama spinof popularnijih Star Trek produkata ne zvuči kao nekakva URNEBESNA zabava, ali Star Trek: Lower Decks je poslednjih godina bio jedan od najzanimljivijih projekata unutar portfolija licenciranih stripova koje publikuje američki IDW, a ovo je firma koja u velikoj meri dominira scenom licenciranih projekata, publikujući u ovom trenutku prilično uspešne stripove zasnovane na propertijima kao što su Teenage Mutant Ninja Turtles, Godzilla, Sonic the Hedgehog, i naravno GOMILA Star Trek stripova koje ovaj izdavač neumorno publikuje već godinama, koristeći prvu ligu američkih strip-profesionalaca.

Možda ćemo jednom stići da uradimo i pregled najzanimljivijih Star Trek stripova generalno koje je IDW publikovao tokom protekle decenije, ali za sada naš fokus je na Star Trek: Lower Decks, jednom posebnom i posebno zabavnom projektu koji bi trebalo da uspešno ispunjava potrebe i onih koji su seriju gledali pa žele još, i onih koji gledaju ili čitaju druge Star Trek serijale i radoznali su da vide kako to izgleda u formatu ,,za decu", ali i onih koji Star Trek možda poznaju samo po nekim od filmova koje su usput videli i ne prave razliku između Discovery, Deep Space Nine, Voyager, Enterprise, Picard, Strange New Worlds ili ove godine pokrenute Starfleet Academy.

Sama animirana serija Star Trek: Lower Decks je nastala na inicijativu Alexa Kurtzmana, čoveka koji je radio razne stvari za Holivud (uključujući rad na scenarijima prvih par Bayjevih Transformers filmova) ali koji je, notabilno, bio koscenarista Star Trek filmova iz 2009. i 2013. godine a kojima je kinematska verzija ove franšize rebutovana. Kurtzman je Paramountu dao mnogo ideja vezanih za ,,prošireni Star Trek univerzum", od kojih su neke ugrađene u projekte što su se dešavali poslednju deceniju i po, a među njima se Star Trek: Lower Decks izdvaja originalnošću. Pre svega, kao što smo rekli, ovo je tek druga animirana serija urađena unutar sada već šezdesetogodišnje franšize ali je istovremeno i prva komična serija ikada napravljena kao deo kanonskog Star Trek univerzuma.



A što je možda i neobično, znajući koliko je Star Trek tokom decenija bio uticajan, proširivan, imitiran pa onda i parodiran, i da je prostora za komediju koja će se zvanično dešavati unutar istorije Zvezdanih staza nesumnjivo bilo i ranije, pogotovo sa usponom nerd-kulture potkraj prve i tokom druge decenije ovog stoleća i njenim ulaskom u kulturu glavnog toka. No, Star Trek: Lower Decks će se materijalizovati tek 2020. godine kao projekat Mikea McMahana, a na striming servisu CBS All Access koji je danas deo Paramount+. Korporativne pretumbacije što su se dešavale u međuvremenu, Skydanceova praktično metastatična ekspanzija diljem entertejnment biznisa i veliki potresi koje je ovo izazvalo (uključujući, recimo, ukidanje emisije Stephena Colberta ali i gašenje MTV-ja, redukovanje Nickelodeona itd, a što najavljuje dalji masakr koji možemo očekivati kada Skydance Paramount kupi Warner Bros.) su možda i zaslužni što je jedna prilično uspešna animirana serija namenjena odraslima prekinuta nakon pet sezona i to da danas makar imamo strip, u formi tekućeg serijala je zapravo i neočekivana milost bogova kapitala.

Star Trek: Lower Decks je zamišljen i zatim realizovan kao Star Trek ,,odgovor" na dokazano uspešne animirane, komičke radove za odrasle, prevashodno Foxove serije iz kuhinje Matta Groeninga, The Simpsons i Futurama. Grafički, sličnost je očigledna, sa likovima koji imaju uporediv dizajn sa velikim očima i jednostavnim, ekspresivnim licima, te prepoznatljivim konturama, dok je futuristički mizanscen urađen sa dosta pažnje za detalj i vizuelnu konzistenciju. Serija je imala i neke cenjene glumce na glasovnim dužnostima (pre svih Tawny Newsome, ali onda i Jack Quaid, Eugene Cordero itd.) i mada strip, naravno, nema ovu dimenziju, način na koji su dijalozi pisani i to kako likovi u njemu ,,glume" u dobroj meri čini da u glavi čujete glasove poznatih glumaca dok ga čitate.

Pošto je, kako to sa američkim stripovima, naročito DANAS, biva, malo i teško snaći se u gomili brojeva jedan i iznova započinjanih serijala, ovde ćemo razjasniti da je Star Trek: Lower Decks do sada imao jedan miniserijal od tri broja, a koji je urađen 2022. godine, dve samostalne epizode (Star Trek: Day of Blood – Shaxs' Best Day iz 2023, kao i njen ,,nastavak", Star Trek: Lore War – Shaxs' Worst Day, a koji su bili delovi godišnjih IDW-ovih company crossovera pošto, DA, svaki američki izdavač mora da povremeno napravo krosover između svojih stripova inače ga ne shvataju ozbiljno) kao i jedan, recimo, grafički roman, Star Trek: Lower Decks – Warp Your Own Way 2024. godine a koji je i direktno zaslužan za to da je onda krajem te iste godine krenuo i tekući serijal naslovljen samo Star Trek: Lower Decks, što i danas ide i u trenutku dok ovo kucam stigao je do sedamnaestog broja.



Glavni autor na Star Trek: Lower Decks stripovima je do prošle godine bio Ryan North, hipertalentovani strip-scenarista koji je godinama bio poznat prevashodno kao autor jednog od najboljih i najpoznatijih web-stripova na celom internetu, legendarnog Dinosaur Comics, koji, koristeći jednu te istu nacrtanu tablu sa dinosaurusima sa svega šest panela na kojima se menja samo tekst ide, evo, već 23 godine. North je danas ugledni autor mejnstrim-stripova, nedavno sam pisao o Marvelovom prošlogodišnjem company crossoveru One World Under Doom koji je delo njegovih ruku i produžetak izvrsnog rada na tekućem serijalu Fantastic Four, ali on i dalje radi Dinosaur Comics i promoviše druge web-stripove na svom sajtu, kao da je i dalje, recimo 2005. godina a mi smo mladi i pred nama je čitav život mogućnosti a ne sumorna budućnost pod radikalskom vlašću.

Northov ulazak u Star Trek: Lower Decks bio je u partnerstvu sa crtačem po imenu Chris Fenoglio a koji je za IDW uglavnom ranije radio kolore i ilustracije vezane za različite licencirane propertije (X-Files, Funko Pop, Orphan Black, ali i Batman i Star Wars). Fenoglio je OGROMAN ljubitelj Zvezdanih staza i njegov i Northov originalni trodelni miniserijal iz 2022. godine, publikovan kao kolekcija 2023. pod imenom jednostavno Star Trek: Lower Decks je bio demonstracija savršenog razumevanja duha animirane serije ali i dubokog poznavanja istorije i ,,lorea" celokupnog Star Trek.

Generalno, Star Trek: Lower Decks je distinktan koncept unutar Star Trek istorije ne samo jer je komički intoniran i crtan/ animiran, već i jer je ovo prvi Star Trek serijal koji se ne bavi komandnim osobljem ovog ili onog federacijskog broda koji odvažno jezdi kroz svemir i upada u razne avanture, već, kako mu i ime sugeriše, posadom sa ,,donjih paluba", dakle, pomoćnim osobljem što nema mogućnost da donosi velike i sudbinske odluke u momentima kada se brod suočava sa pretnjama ne samo po ličnu bezbednost već, lako može da se desi, i po sudbinu čitavog kosmosa. Glavni likovi su, dakle, podoficiri i možda ne baš leva smetala, ali članovi posade sa decidno manje zanimljivim, manje glamuroznim dužnostima na brodu koji se zove Cerritos i dinamika četvoro glavnih likova je zasnovana delom na ovoj njihovoj poziciji u hijerarhiji, a onda delom i na njihovim individualnim karakterizacijama.

North i Fenoglio su ovde, dakako, radili sa zadatim, fiksiranim vrednostima (npr. Beckett Mariner je ćerka kapetanice broda, Carol Freeman, i stalno se nalazi raspeta između želje da impresionira majku i instinkta da krši pravila i pokaže majci da ova nema nad njom totalnu kontrolu) i vrlo su se spretno i profesionalno nadovezali na ton, dinamiku i tematske orijentacije serije, ali je onda radnja ovog prvog miniserijala tipično northovski inventivna i podrazumeva ne samo neku vrstu detektivskog trilera vezanog za drugi kontakt sa tuđinskom rasom koja krije bizarnu tajnu, već i za oživljavanje Drakule unutar holodeka – bazirano na jednoj staroj televizijskoj epizodi – a onda izvanredan komedijaški rad sa vampirom koji prvo postaje strašna unutrašnja pretnja a onda i član posade koji igra ključnu ulogu u raspetljavanju pomenutog trilerskog zapleta.



North će za svoje one-shot epizode urađene narednih godina sa crtačem Derekom Charmom biti nominovan za razne nagrade ali će onda Star Trek: Lower Decks – Warp Your Own Way sa Fenogliom postići veliki uspeh. Ovaj grafički roman, urađen u formi interaktivne, ,,odaberi svoju avanturu" fikcije gde čitalac tokom prolaska kroz narativ donosi odluke i trudi se, iz više ponovljenih pokušaja da dosegne ,,dobar kraj", dobio je kanadsku nagradu Aurora za najbolji grafički roman, kao i prestižnog Huga u kategoriji najbolje grafičke priče. Ekscentričan, baziran na interakciji sa vanzemaljcima koji su ,,glumili" originalne bogove iz antičke Grčke, ovo je obavezan deo lektire u okviru korpusa Star Trek: Lower Decks čak i ako niste veliki ljubitelj Choose Your Own Adventure formata.

Tekući serijal, začet Novembra 2024. godine je onda na svom početku ponovo imao Northa i Charma u pilotskom sedištu i ovo je odlična demonstracija Northovog pristupa naučnoj fantastici koji, kao i u slučaju Fantastične četvorke, za osnovu uzima klasike televizijske, ali i literarne naučne fantastike iz šezdesetih godina prošlog veka i vrlo ih smisleno prilagođava savremenim senzibilitetima. Iako veliki deo strana ovog stripa, prirodno, otpada na vickaste dijaloge između karakternih likova što imaju puno individualne i zajedničke istorije i ovo je pre svega strip komunikacije i diskusije, mnogo više nego strip akcije i vizuelnog spektakla, to se, mislim, zapravo vrlo verno nadovezuje na diferenciju specifiku Star Trek koji originalno i jeste bio televizijska serija u kojoj se problemi rešavaju više diplomatijom, šarmom i dobrom voljom nego zračnim pištoljima i tvrdom pesnicama (mada je, naravno, imao i ovo drugo jer ne stavljate Williama Shatnera u glavnu ulogu ako on u toj ulozi neće imati prilike da se sa nekim pobije, da nešto povali, da se generalno ponaša kao razuzdani kauboj-u-svemiru*).
*Shatner inače trenutno ima 95 godina i pre neki dan je po tviteru piskarao kako i dalje puši skupe i aromatične cigare i da namerava da to radi zauvek, a činjenica da se još uvek oporavlja od povrede zadobijene nakon pada sa konja prošle godine sugeriše da neki ljudi naprosto stare drugačije od nas ostalih

Northovi zapleti su, pritom, uvek inventivni i imaju jaku i izraženu srž naučnofantastične začudnosti. On, naravno, odlično barata elementima sapunske opere koji su takođe esencijalni za ovakav properti i pravi mnogo referenci na stvari vezane za razne događaje iz istorije Star Trek, pa se oko njih vrte i neki zapleti i podzapleti ali, recimo, jedan od najupečatljivijih momenata u celom strip-serijalu dolazi u ranim epizodama kada se posada Cerritosa suočava sa ,,kolapsom vakuuma" i drugim univerzumom koji se velikom brzinom širi i preti da proguta čitav ,,naš" univerzum. North perfektno piše ovakve momente moćne, egzistencijalne drame a da ne gubi korak ni u domenu komedije, dok mu je crtač Jack Lawrence perfektan sparing partner tokom ovog perioda.



North će se onda ispisati sa serijala posle šeste epizode i jednog tipično kempi putovanja kroz vreme – verovatno zbog količine posla vezanog za Marvel – a na scenarističkim dužnostima je od tog momenta pa do danas Tim Sheridan, čovek sa popriličnim iskustvom pisanja stripova za DC (Teen Titans, Shazam!, Alan Scott: The Green Lantern) ali i animacija. Sheridan je bio scenarista DC-jevog animiranog filma Superman: Man of Tomorrow iz 2020. godine ali i restartovane animirane serije Masters of the Universe: Revolution iz 2024. godine pored Kevina Smitha i Diye Mishre i on je Star Trek: Lower Decks prilično spretno preuzeo od Northa, radeći prvo sa Lawrenceom a crtež će kasnije preuzeti Robby Cook pa Vernon Smith koga koloriše Charlie Kirchoff dok ceo serijal efikasno leteruje Clayton Cowles.

Sa Sheridanom za kormilom Star Trek: Lower Decks se možda blago pomera u smeru komedije-o-likovima, odnosno možda nešto više akcentuje njihove karakterizacije nego inventivne naučnofantastične zaplete. No, ovo je zaista blaga transformacija i Sheridan je imao jedan uspešno dramatičan vremeplovni narativ a sa u trenutku dok ovo kucam aktuelnom, sedamnaestom epizodom nalazimo se u petom od šest predviđenih delova komplikovane, akcijom prilično nabijene priče u kojoj imamo dve susedne planete koje – opet – kriju strašnu tajnu, ali i smele, rizične vojne taktike vezane za nadmudrivanje sa moćnijim neprijateljem i oslobađanje talaca. Komedija i dalje dobro sedi unutar ovog dosta ambicioznog zapleta a Sheridan sebi daje mogućnost da u dužem narativnom formatu neke gegove razvuče kroz više nastavaka i razloži ih na više delova koji onda kumulativno imaju i jači efekat na kraju.

Star Trek: Lower Decks je meni konstantno zabavan strip. Svaka epizoda nudi kaloričnu komediju i puno dinamičnih interakcija između likova a crtači efektno plasiraju te ,,televizijske" dijaloge i pančlajne u jednom uvek vizuelno prijemčivom formatu. Možda najbolje od svega: nekakvo detaljno poznavanje istorije Star Trek nije preduslov da se u ovom stripu uživa i on nudi dovoljno intrinzične karakterizacije i kvalitetnih zapleta da bude samostalan, ukusan obrok. Ovog meseca uzlazi i druga kolekcija tekućeg serijala, pa, evo, izvolite se putem Amazona poslužiti iz sve snage.

U drugom romanu o britanskom otporu tokom sovjetske okupacije, Egleton ponovo nastupa sa jednom konfuznom nabacanom salatom od događaja, koja se - možda i zbog preloma pulp izdanja - veoma teško čita i poglavlja nisu podeljena ni po kakvoj narativnoj logici.

U drugom delu ovog serijala daje mrvicu više socijalno-alternativnoistorijskih detalja o životu pod sovjetskom okupacijom ali i dalje nedovoljno da bi se opravdao taj alternativnoistorijski okvir.

Jedino što zaslužuje pohvale jesu čvrsti odnosi među junacima i doza no-nonsense brutalnosti koja bi svakako bila još efektnija kada bi zaplet romana LAST POST FOR A PARTISAN bio pažljivije postavlje. i iznet.