Manufaktura G, Adrijan Sarajlija (2010)

[sivka]

U izdanju Tardisa, u ediciji Novi horizonti, objavljena je zbirka priča Manufaktura G,  Adrijana Sarajlije.
Zbirka sadrži sledeće priče:

VIVA LA REVOLUCION!   
SVE ŠTO RASTE   
ABRAKADABRA   
FENOMEN   
HRONOVIZIJA   
MANUFAKTURA G   
WASSERKRABBE   
WESTERN   
O ANATOMIJI I DRUGIM TRIKOVIMA   

O piscu i zbirci, Slobodan Škerović kaže sledeće:
Ovaj mladi beogradski pisac već svojim književnim prvencima daje svoj nemali doprinos vazda previrućoj i neumrloj žanrovskoj (koja to više i nije) književnoj produkciji srpskog govornog područja.
Adrijan Sarajlija — pisac, ima svoje najsnažnije uporište i polazište u širokom obrazovanju i rasponu interesovanja, sklonosti ka žanru ,,horora" kojoj su ga sigurno podstakle studije medicine (jedna od prvih horor/SF knjiga je upravo ona o doktoru Frankenštajnu!) ali i sposobnosti da brzo asimiluje, i to kroz sopstvenu praksu, druge žanrovske tokove — naučnu fantastiku a naročito onaj istinski književni eksperiment, koji je u moderno doba dao najbolje rezultate — spekulativnu fikciju.
(... iz pogovora uz I izdanje)

Naslovnu stranu osmislio i uradio sai@dkg

Promocija knjige održaće se u okviru redovnog programa Kluba ljubitelja fantastike Lazar Komarčić, u Domu omladine, 18.10.2010. godine, sa početkom u 19h.

[Džek]

Njegova priča "Abrakadabra" mi je baš legla.
Ako su ostale samo upola dobre kao spomenuta, Adrijan ima fan-a pride!
(Ne sumnjam da ima, ili će biti boljih!)

[Meho Krljic]

Sarajlija je zaista čovek koji obećava. Rispekt za zbirku.

[Kunac]

Rispekt.

Planirao sam da večeras dođem na promociju ali nisam uspeo.

Viša slia.

[angel011]

Bila fina promocija.

[scallop]

Tardis opet prodao sve donete knjige! Baš je bilo fino. I pristojno.

[zakk]

Evo i nekih slika. Ilijine su, pa nedostaje četvorka za stolom (jer smo za njim sedeli, jelte, pa nismo slikovali). Ko je još slikao nek mi se javi, da dopunim galeriju.

http://picasaweb.google.com/iptardis/PredstavljanjeKnjigeManufakturaGAdrijanaSarajlije#

[scallop]

Kasnije je sala bila mnogo punija. Većina onih koji redovno prisustvuju došla je kasnije.

[zakk]

DRUŠTVO LJUBITELJA FANTASTIKE LK: MANUFAKTURA G
   
Predstavnike Tardisa ćemo često viđati u Društvu ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" pošto će nam narednih meseci podariti pregršt novih dela domaćih autora. Sinoć je to bila prva zbirka priča "Manufaktura G" Adrijana Sarajlije.

"Ja sam čovek iznutra jer, kada smo se upoznali, Adrijan je skupljao priče za zbirku. Smatrao sam da početničke radove ne treba da stavlja u nju, i, ne računajući tri priče objavljene u antologijama, sve ostalo je nastalo u poslednjih par godina. U svojim delima on ima i SF-a, elemente horora, tako da od njega ne treba očekivati da će se svrstati u neki određeni žanr. Ja bih ovo svrstao u spekulativnu fikciju", rekao je Slobodan Škerović, koji je potom predstavio priče Sarajlije, okupljene u zbirci.

"Ove priče su nastajale tokom dve godine. Prvih dvadeset priča, koje sam napisao, nisu u zbirci. Nešto što je počelo kao zabava dobilo je sasvim drugačije okvire. Mene je, pri pisanju, vodila želja za eksperimentom, da se oprobam u različitim pravcima - od alternativnih istorija, preko horora (uglavnom u ranijim radovima) do magijskog realizma", kaže Sarajlija. On je, prilikom rada na njima, izuzetno studiozno pristupio stvaralačkom procesu tako da je sprovodio istraživanja za sve svoje priče.

Za svoje priče sa kojima se publika već upoznala, i imala pozitivan odziv, autor smatra da zasluga pripada tome što se one obraćaju stvarnosti, a za buduće čitaoce "Manufakture G" naglašava: "Postoji niz elemenata koje povezuju priče, ali bih to ostavio čitaocima da otkrivaju. Najviše energije sam posvetio karakterizaciji likova, tako da je to jedna od zajedničkih stvari, kao i elementi fantastike".

Mladi pisac, koji još ne zna da li će sledeć pisati roman ili zbirku pesama, kaže da je ključan kontinuitet u radu da bi se bio bolji. Dakle, pisanje. Ne nužno čitanje drugih jer "intenzivno čitanje drugih autora može da deluje inhibitorski na pisca".


TARDIS - KUĆA PISACA FANTASTIKE

"Tardis je pre tri godine započet nakon razmatranja stanja u domaćoj fantastici i odlučeno je da se pokrene mesto koje će pružiti šansu piscima. Zainteresovani smo pre svega za domaću fantastiku, a, na žalost, srpska fantastika ima generaciju pisaca koji stvaraju decenijama a nemaju objavljenu knjigu, ili imaju eventualno jednu ili dve. Glavni tok je bio nezainteresovan za njih, a Tardis je u ove tri godine objavio dvadesetak dela. Prošle godine u "Novim horizontima" predstavljene su dve prve knjige naših spisateljica, a "Manufaktura G" je treća. Pisci fantastike su dobili svoju kuću", rekao je Ilija Bakić, poznati pisac koji je bio predstavnik Tardisa.

[Mica Milovanovic]

Ovo meni potpisuje knjigu.... 

[sivka]

Ove godine u Novim horizontima imamo odlične naslove. Adrijan je zreo pisac i od njega uskoro očekujem roman. Ili bar još jednu zbirku a potom roman.

[angel011]

Bila promocija danas na Tardisovom štandu, pisac potpisivao knjige, odgovarao na pitanja, nije hteo da sedi na svom mestu nego je ustajao i išao međ' ljude... 

[Džek]

Kad Adrijan napiše roman koji će imati premise, tj, osnove, iz "Adabrakarda", bit' ću prvi koji će delo da pazari!
Sama naracija priče "Abrakadabra" mu je, kod mene, otvorila put zauvek!

Imaginacija, likovi, karakteri... momenat dešavanja radnje... ekstra!

Jedva čekam da pročitam Manufakturu G.

[Lord Kufer]

Biće i nekih sličica uskoro.

Pre Adrijanove, bila je promocija "Grotla" Olivera Jovanića.

Što se tiče popularnosti bilo je prilično ravnopravno, a i potražnja knjiga je bila na zavidnom nivou.

Čestitke i sve najbolje.

[Džek]

Žao mi što što ne sustižem sve čitam... trenutno sam u "Legiji Ida"

... jebga...

[scallop]

Obimna sajamska produkcija fantastike ima i svoju mračnu stranu, izgubimo kontakt sa objavljenim knjigama pre nego što ga uopšte uspostavimo. Pre desetak godina smo trošili energiju na čekanje nove knjige, danas ih ispratimo a da im ni ruku ne pružimo. Kao zaludni čitač domaće fantastike i ove godine sam kupio dobar deo produkcije i u narednih mesec dana ću se potruditi da sve pročitam i ostavim bar neki trag na ovom forumu koji se sve manje bavi knjigom što je tih knjiga više.

Po dobrom starom običaju, podmetnuo sam knjige svojoj kućnoj žrtvi i čekao reakcije. Posle prve dve knjige (neću ih ovde pominjati nego tamo gde im je mesto, ali tek kad i ja pročitam), dohvatila se knjige Adrijana Sarajlije, pročitala je prvu priču, započela drugu i ostavila je uz reči "Ja ovo ne mogu da čitam." To je bio znak da je naletela na horor i da mi nema druge već da i ja počnem.

Pošto sam preskočio priče "Abrakadabra" i "Hronovizija", njih sam već ranije čitao i ponešto komentarisao, pročitao sam priče "Viva la revolution" i "O anatomiji i drugim trikovima". Prvu zato što je prva i drugu, ne zato što je poslednja, nego zato što sam načuo da je bilo nekih neslaganja oko uvršćivanja u zbirku. Kao treću, pročitao sam "Sve što raste", čime sam namirio polovinu i stekao osnovni dojam šta zbirka nudi.

VIVA LA REVOLUTION je priča o vezi svetskih revolucija i fudbala kroz tri generacije muške grane brazilske porodice Koimbra. Sećajući se svih nevolja koje nam nanosi (ne)fudbalsko navijanje, prilično sam zapitan koliko anticipacije ima u Sarajlijinoj literaturi, jer anticipacija fantastične literature ima profetsku vrednost. Na stranu moj utisak da su kod Sarajlije krajevi priča previše otvoreni i da prilično propušta da poentira osnovni motiv, druge vrednosti, pre svega literarne, daleko nadmašaju moju opskurnu primedbu. Za mene je, ionako, poznato da uvek vidim neke druge krajeve priča, što odabranom ne oduzima pravo na postojanje. Neću na ovom mestu da obrazlažem šta mi se najviše dopalo, to ću ostaviti za treću pročitanu priču, samo ću pomenuti da se Adrijanova literatura savršeno lako čita, ne zato što je pežorativno "plažna", već zato što je majstorski pismena i podržana unutrašnjim nabojem, toliko dragim mlađim čitaocima fantastike.

O ANATOMIJI I DRUGIM TRIKOVIMA je priča u kojoj nema toliko o prvoj Sarajlijinoj ljubavi fudbalu, koliko i mnogo više o onoj važnijoj - medicini. Čitajući ovo priču dodirnućemo tri generacije magova anatomije kroz odnos profesor/student, ispitna pitanja i magiju jednog vratnog pršljena koji tako liči na - Ankh. Poslednji put ću pomenuti sjajan stil i dobro odmerenu dozu saspensa, kao i otvorene krajeve priča. O poslednjem ćemo još razgovarati pisac i ja, ako bude hteo o tome da razgovara.

SVE ŠTO RASTE je novela zbog koje je Radmila ostavila knjigu. E, pa, odmah ću napisati da svi ljubitelji Bruksove knjige "Rat Z" imaju priliku da osveže i poboljšaju svoj ukus. U majstorskoj inverziji toka priče (obratite pažnju na vremenske naznake u poglavljima), putujemo od kraja do početka zombijevske katastrofe, koja svojim argumentima potpuno obesmišljava sva dosadašnja zombi obrazloženja i daje im realno i prihvatljivo značenje. Naravno, to je prostor u kome lekar pliva kao riba u vodi (mislim da će i Lillit biti opsenjena), ako vam se katkad učini da je terminologija odveć stručna, ona to nije, jer Adrijan želi da čitalac razume poruku, a ne da ga njome zbuni. Sve me je pomalo podsetilo na Prestonov roman "HotZone" (po njemu snimljen Outbreak), a ta knjiga mi je ideal kako ozbiljan horor treba da bude napisan, da nas plaši sadržina, a ne dekoracija.

Naravno, nastaviću do kraja sa zbirkom i za jedno nedelju dana očekujte nastavak. Do tada, još jedno malo upoređenje: ako volite Nešićev način pripovedanja, onda je to to.

[scallop]

Uzalud vam je preskakanje ovog topika, kao da se knjiga nije ni desila. Ja ću je pročitati do kraja i hteli ili ne imaćete priliku da preskočite još neke moje utiske. Sada sam pročitao još dve priče: FENOMEN i naslovnu MANUFAKTURA G.

FENOMEN je izvrsna kratka priča u kojoj je opet u središtu pažnje neka od virusnih katastrofa. Napušteno novorođenče je dopremljeno u porodilište i oko inkubatora gde su ga položili množe se grimizna slova, znaci, hijeroglifi, pseudografiti i uvlače u pažnju osoblja, doktora, a ubrzo i drugih porodilja, posetilaca... Sarajlija je sasvim na svom terenu i priča mu dozvoljava da se opusti i pokaže nam svoju lakoću pisanja, koja će uskoro da postane njegov zaštitni znak. Želeo sam da iz ove priče citiram neke njegove rečenice, ali sam čitav dan opsednut njegovom sledećom pričom u zbirci koju sam pročitao, tako da će MANUFAKTURA G da odnese šnjur.

MANUFAKTURA G je priča koja se jedva može prepričati, ali se sjajno da citirati. Hajde malo ukratko: Pukovnik Eror, u nekom podzemnom karantinu (naravno, podzemlje, karantini, virusna katastrofa su mesta koja povezuju zbirku), u svom halucinantnom življenju četvrtaka ili petaka, uz obaveznu nedelju, bez subote koja je eonima daleko, tera napred svoj sajberpank život. Negde pre godinu dana imao sam prilike da čitam jednu Trippovu novelu koja me je oduševila svojom nenadjebivom konstrukcijom i jezičkim koloritom i još se nadam da ću je videti objavljenu negde. MANUFAKTURA G je podjednako impresivna storija, možda i više, jer je Sarajlija još iznenađenje posle umerenijih priča u Skrobonjinim tematskim zbirkama. U svojoj zbirci on nije opterećen zadatim i njegovo pripovedanje je niz eksplozija sa krhotinama života koje on majstorski povezuje. Čini mi se, posle čitanja, da sajberpank nije specifičan izbor pojedinih autora ili literarni trend, neke priče se, jednostavno, ne mogu na drugi način ispričati. Umesto jalovih pokušaja da vrednost njegovog pisanja opišem, potrošio sam vreme na izbor najrelevantnijeg citata iz priče, što je isto tako bio veliki problem.

Iznenađenje me zadrža u naslonjači. Opustih laktove i tapacirung zaškripa. Opsovah Rašu Lugovskog u sebi, a psovke se, potom, gotovo nasumično proširiše na mnogo čega: od nagorelog pramena kose ukaljavljenog u blatištu Cera, preko piratskih edukacionih rastvora, koje sam onako lakomisleno usuo u spiritarijum, navučen samouverenim nagovorom prodavca, blesave sreće rečnih ljudi i teškog jurskog mesa u mojoj utrobi, do svakog ponaosobnog člana familije Radovana Lugovskog, tog ljigavog kirhturmskog švercera i skavendžera, koji je varao na kartama podlije od Rasima Kladuščanina, a ljude, boto-stoku i šarene nano-laže prevodio preko granice karantina, kao da je ta porozna tarabčina tu samo radi njegove lude zabave. Obećao mi je kćerku, a u lamelu jedanaest, njegove podle veštine instalirale su nesnosno brbljivo, ali srcu drago čudovište. Kad bolje razmislim, pravo jebeno dete.

Napominjem da sam ovo prekucao i dodao poneku zapetu e da bi se lakše čitalo.

[lilit]

Ja pažljivo čitam tvoje utiske, al do knjige ću doći tek krajem decembra. 

[Alexdelarge]

...precesto se u romanima i pricama sedi u naslonjacama. nema knjige, a da neko ne sedi u naslonjaci. ne poznajem nikog ko tu rec rabi nazivo. nego lepo ljudi sede u foteljama i na stolicama.

[Lord Kufer]

Kad vole da opisuju...

[Anomander Rejk]

Ne ignoriše se roman, ali tek je izašao, bio je Sajam, puno dobrih knjiga se čita, a druge čekaju na policama. Sarajlija će doći na red, za otprilike desetak, petnestak dana.

[scallop]

Šta ćeš, Alexdelagre, kad naživo čitaš samo lošu literaturu.

Važi i za Anomander Rejka. Uzmeš Sarajliju i pročitaš jednu priču, pa se zavališ u naslonjaču i imaš o čemu da razmišljaš. Uzgred, u ovoj zbirci ima više naboja nego u mnogim romanima kojih se hvataš. Ali, šta ćeš, život teče dalje.

[Alexdelarge]

u danasnjoj politici tekst posvecen ovogodisnjoj domacoj fanta produkciji sa fotografijom-naslovnicom OSTRVA PROKLETIH (izdanja tardisa, paladina, itd). nema ga online, pa ako neko moze da skenira i okaci...

[Lord Kufer]

http://www.art-anima.com/forumi/index.php?topic=1135.msg12084#msg12084

[Boban]

ovako je jednostavnije:

[angel011]

Ne pominju "Godine u magli".

[Boban]

Očigledno se pisac knjige zamerio piscu članka...

[scallop]

Ja ću još samo malo o zbirci Adrijana Sarajlije.

Priču WASSERKRABBE neko je sigurno ranije pročitao, ja nisam. Negde u belešci o piscu, Kufer je napisao da Sarajlija piše u širokom rasponu, kao da će još neko vreme tragati za sopstvenim izrazom. To je samo delimično tačno, Adrijan tako piše jer mu se može. WASSERKRABBE me je podsetilo na dve stvari. Najpre, pozicioniranje u Bosni, uz raskošne i tajanstvene vode Drine, izaziva sećanja na njegovu priču ABRAKADABRA koju sam ovde preskočio. Pletu se mitovi, stvarnost i fikcija, tu je i mašina koja će zaroniti u tamne vode i samo delimično otkriti tajnu. Ne znam koja je pre nastala, ali je dobro što su obe nastale. Drugo je što je priča napisana u najboljem maniru pisaca koji su nam dočaravali Bosnu, njene ljude, verovanja i nadanja, povezivanje sa tehničkom i stranom Evropom. Narator, bosanski hećim (tu je Adrijan sjajan), priča nam o zlehudoj sudbini kojom ne vladaju oni kojima je sila strana, već oni koji od sile žive. Ipak, ta muka se sveti na svoj, mitski način.

Priča WESTERN je namenjena onima koji su u zabludi da je dobar horor teško napisati. Ova priča je nešto najhororističkije napisano u domaćoj fantastici. Ko voli Rodrigeza i "Sumrak pre svitanja" moći će da uživa. Tip koji je zabrljao sa svojom meksičkom ljubavnicom pokušava da se otarasi njenog leša u pustari Arizone. Njegovo zlodelo ne ostaje neprimećeno od lokalnog zla i on dospeva u središte horora opštine Holbruk. Naravno, i ovde je razrešitelj zapleta lokalni lekar (sad već znamo da kod Sarajlije vlada poslovica "Cherchez le docteur"). Ja nisam "ekspert za horor", ali verujem da je ovom pričom postavljena crta u domaćem hororu do koje će teško biti doskočiti. Lično smatram da je ova priča mogla biti ispričana i u domaćem okruženju, Predrag Milan Urošević ("Tarag") je jednom pričom o dvojici bajkera koji zalutaju u vrleti Homolja to jasno pokazao.

Ovim završavam sa komentarom zbirke "Manufaktura G".

[scallop]

Frak! Zakasnio sam! Milan Urošević.

[Anomander Rejk]

Pročitao. Abrakadabra mi je odlična priča i za nju bih rekao da je najbolja u zbirci, Sve što raste takođe odlična, sviđa mi se i Waserkrabe.
Moram reći da ipak nisam do kraja zadovoljan, jer sam očekivao više, slušao sam velike pohvale, možda je u tome stvar- previše očekivanja.
VESTERN je sasvim solidna horor priča, ali meni niti je  nešto specijalno jeziva ni strašna, niti uspeva da me uhvati nekom posebnom atmosferom. Da je vrh domaćeg horora, teško. Samo se setim recimo Nakota, ili Pekićevog Besnila, npr.
Šta mi je generalno smetalo ? Možda dosta sajberpanka , možda previše ubačenih medicinskih termina za koje nisam sasvim siguran šta znače, premalo akcije i dijaloga po mom ukusu, u Viva la revolucion nije mi baš najasnija ni poenta ni kraj- u nekoliko priča ne uspevam da istinski pohvatam karakter i emocije likova, deluju mi knjiški, nestvarno.

[Lord Kufer]

Rečnik u šake!

[PTY]

Pročitao. Abrakadabra... i za nju bih rekao da je najbolja u zbirci...

...u nekoliko priča ne uspevam da istinski pohvatam karakter i emocije likova, deluju mi knjiški, nestvarno.

dobro ti oko, Anomandere Rejku.

[angel011]

VIVA LA REVOLUCION!

Koncept kao takav mi se dopao, ali fudbal je progutao sve ostalo, a mene stvarno, ali stvarno ne yanima fudbal.

FENOMEN

Simpatična priča. Moglo bi biti zanimljivo videti ovo razvijeno u roman.

SVE ŠTO RASTE

Eh... Da li vam se nekad desilo da vas roman ili priča vrate u detinjstvo, nekom delu koje ste veliki broj puta pročitali od korica do korica, i da vas oduševi time? To se meni desilo sa ovom pričom. Knjiga koju sam kao mala veći broj puta pročitala od korica do korica je "Dečije bolesti". More stories like this, please!

[angel011]

ABRAKADABRA, o njoj sam već pisala na topiku o Istinitim lažima. Dobra priča, podjednako dobra i kad se, nakon pauze, ponovo pročita.

HRONOVIZIJA, zbirku Beli šum nikako da pročitam (), pa tako ni Adrijanovu priču izašlu u njoj nisam pre čitala. Priča teče glatko i logično, nije me impresionirala, ali je sasvim čitljiva.

MANUFAKTURA G, od stila se pomalo gubi sve ostalo, što u ovom slučaju nije mana jer se opisuje pogubljen svet (odnosno parčence sveta strpano u podzemlje u nekakav karantin ili izolaciju pod izgovorom karantina) iz vizure pogubljenog lika. Glavni konci se ipak pohvataju, onoliko koliko je to iz perspektive takvog lika uopšte moguće.

[angel011]

WASSERKRABBE

Ova priča deluje kao da je pisana za nekakav steampunk konkurs i, zanimljivosti radi, smeštena u Zvornik i Tuzlu u vreme kad su bili pod Turcima. Verovatno zato što i jeste pisana za steampunk konkurs. Zanatski je sasvim korektna, od precizno opisanih posledica nestručno izvedenog abortusa (probijanje materice, a potom i creva, vretenom kojim je rađen abortus, use your imagination to see what happens next) izvrće se želudac, ali mi nešto tu nedostaje.

WESTERN

I opet zanatski korektna priča. Jedan njen deo me je podsetio na Krvavi meridijan, a ako će neko da me podseća na Kormaka Makartija, bolje bi mu bilo da bude žešće dobar. Sarajlija to nije, ali je ovo ipak solidna priča.

O ANATOMIJI I DRUGIM TRIKOVIMA

Priča me je pomalo podsetila na Lavkrafta. Predivno podao kraj.

Ova zbirka mi se čini ujednačenija po kvalitetu od GROTLA. Nema priče zbog koje bih zanemarila greške kao kod OLUJE, ali, sa druge strane, nema ni takvih grešaka za zanemarivanje (ili gunđanje). Sarajlija ima dobru kombinaciju mašte (i to mašte jednog medicinara, jej!  ) i disciplinovanog uma. Imam utisak da još uvek nije pronašao svoj izraz, s tim što priče iz ove zbirke nisu nikakve brljotine nastale traganjem za tim izrazom, već solidna dela. Sajberpank i medicinski termini koji su smetali Eriopsu meni ne smetaju uopšte, mada, to je već stvar ličnih preferenci.

Najviše mi se dopala SVE ŠTO RASTE, dok je VIVA LA REVOLUCION! ostavila najslabiji utisak.

[Anomander Rejk]

VIVA LA REVOLUCION mi se na početku dopala, ima lep stil, fudbal mi nije problem, ali kraj mi je ostao totalno nedorečen, a izmakla mi je i poenta priče. Šteta, mislim da ta priča ima mnogo potencijala, koji nije do kraja iskorišten.
Nekako mi se čini da se najbolje snalazi na ,, lokalnom '', bosanskom terenu, u pričama Abrakadabra i Waserkrabe, da tu njegova mašta i inteligencija najbolje dolaze do izražaja.

[scallop]

Sarajlija je pisac sa sjajnom perspektivom i zbirka "Manufaktura G" je samo početak. Razgovor o poentiranju priča sam mu nagovestio i džaba je zadržavanje na par priča koje su ostale "kratke". Ne znači da neće da porastu.

[Anomander Rejk]

Aman, niko ne govori da nije dobar, i da nema perspektivu. Valjda možemo reći šta nam se u zbirci više dopada, a šta manje i zbog čega. Da ne valja, ne bi ga ni komentarisali.

[Lord Kufer]

Način na koji pisac sagledava "stvarnost" i kako je tumači je kod Adrijana jača strana, a klasična priča s logičkom logičku strukturom koja teži kulminaciji je slabija. On ima sve predispozicije da piše spekulativnu fikciju, a ne klasičnu vic-priču s raspletom na kraju. Zbog toga je Abrakadabra najimpresivnija jer je tu sam način pripovedanja ono što dominira.

Meni se VIVA LA REVOLUSION odmah dopala zbog intenziteta pripovedanja, a nisam načinio grešku da "jurim radnju". Mislim da Adrijana ne treba čitati na takav način.

[sivka]

Uz "staru" gardu i jedan novi pisac. Zbirka Manufaktura G je jedan od naslova iz IP Tardis koji je otkupljen i može se naći u bibliotekama grada Beograda.

[Perin]

Način na koji pisac sagledava "stvarnost" i kako je tumači je kod Adrijana jača strana, a klasična priča s logičkom logičku strukturom koja teži kulminaciji je slabija. On ima sve predispozicije da piše spekulativnu fikciju, a ne klasičnu vic-priču s raspletom na kraju. Zbog toga je Abrakadabra najimpresivnija jer je tu sam način pripovedanja ono što dominira.

Ovo sumira i moje shvatanje zbirke. Meni se nije preterano svidelo to što su neke priče nedorečene; stil, kao što je Ivana primetila, još uvek nije jasno definisan. Opet, za debitansko delo, skroz okej.

[angel011]

Prikaz: http://www.tardis.rs/prikazi/manufaktura-adrijana-sarajlije

[Lord Kufer]

Prikaz Manufakture G u januarskom izdanju Yellow Cab-a (autor: Miloš Cvetković)

[zakk]

http://www.tardis.rs/prikazi/susreti-sa-natprirodnim
https://www.facebook.com/notes/izdava%C4%8Dka-ku%C4%87a-tardis/susreti-sa-natprirodnim-prikaz-knjige-manufaktura-g-adrijana-sarajlije/266764993372728



Manufaktura G, Tardis, 2010

Susreti sa natprirodnim
(Objavljeno u novembarskom izdanju književnog časopisa KVARTAL iz Pančeva.

Adrijan Sarajlija (1976.) predstavlja se široj čitalačkoj publici zbirkom Manufaktura G u izdanju prestižnog ,,Tardisa", izdavača koji prevashodno neguje domaću fantastičku književnost, posebno posvećujući pažnju prvim knjigama novih autora. I Sarajlijina se knjiga pojavila u ediciji rečitog imena Novi horizonti koja je zalog razvoja literaturne fanastike na ovim prostorima. Valja isto tako zapaziti da je u pitanju zbirka priča što je u današnjem vremenu prevlasti romana nemali izuzetak i uspeh, kako za autora koji je odoleo romanesknom imperativu, tako i za izdavača koji pisca nije uslovljavao određenom formom – romanom, koji se znatno bolje prodaje od zbirki priča. (O razlozima koji su doveli do toga da se roman u drugoj polovini XX i na početku ovog veka, smatra ultimativnim oblikom pripovedanja, teorijske diskusije i dalje traju i svakako prevazilaze namere ovog prikaza.)

,,Manufakturu G" čini 9 segmenata, od priča (dužine 10-ak strana) do jedne novele (duže od 60 strana); najveći broj proza, pak, 'razvijen' je na 20-40-ak strana. Obzirom da autor kontinuirano objavljuje od 2008. godine na osnovu sadržaja zbirke moguće je zaključiti da se ustrajno kreće od kraćih ka dužim, ambicioznijim i zahtevnijim celinama. Naravno, kvantitativni napredak, sam po sebi, nije zalog i kvalitativnog ali jeste potvrda pomaka koji je rezultat razvoja talenta i tehničkog segmenta spisateljskog zanata. Iščitavanjem zbirke otkrivaju se široka interesovanja pisca koja variraju znane žanrovske obrasce u rasponu od naučnoj fantastici pripadajućih storija o propasti sveta, alternativnih istorija i budućnosti do hororističkih priča. Ovakva šarolikost odraz je mladim autorima primerenih 'stilskih vežbi' kojima se iskušavaju spisateljske snage; s druge strane, valja zapaziti da se Sarajlija ne zadovoljava samo praćenjem obrazaca već pokušava, u manjoj ili većoj meri, da ih nadogradi i utisne u njih svoje specifičnosti (među koje spada i preplitanje raznorodnih žanrova). Stoga će čitalac imati priliku da lako prepoznaje podžanr alternativne istorije (u priči ,,Viva la revolucion!"), apokalipse (,,Sve što raste") ili klasični horor (,,Fenomen", ,,Western" ,,O anatomiji i drugim trikovima") dok će u ostalim pričama sretati elemente više žanrova. Kada se, pak, iščitavanje zbirke okonča, postaje jasno da je, mada sastavljeno od raznorodnih segmenata, Manufaktura G delo koje ima unutrašnju koheziju pa i određena, prepoznatljiva težišta. Jedno od njih, zastupljeno u većini proza, u osnovi se svodi na pitanje susreta sa nepoznatim koje je najčešće natprirodno i neprijateljsko prema ljudima. Taj novi, neočekivani činilac sveta (koji je do tada normalno funkcionisao) obznanjivaće se tiho (kao u ,,Fenomenu") ili burno (,,Western", ,,Abrakadabra") ali neminovno fatalno za pojedince, grupe ili čitav ljudski rod (,,Sve što raste"). Izbegavajući opšta, izlizana mesta, autor uspeva da ubedljivo dočara veliki broj različitih individualnih reakcija na kobni susret u kome leži ne samo fizička smrt nego, pre samog njenog nastupanja, spoznaja da su dotašnja pravila bila privremena i nepouzdana jer su važila samo do pojave snažnije sile koja ih je lako ukinula.

Težište ostalih priča je na drugojačijem susretu sa nepoznatim (bez sveopšte ultimativne fatalnosti) iz koga se razvijaju nove stvarnosti; ovakvu postavku nalazimo u pričama kakve su ,,Viva la revolucion!" (alternativno-istorijska: tri prostorno i vremenski udaljene linije spaja fudbalska igra), ,,Hronovizija" (u kojoj mogućnost snimanja prošlosti izvrće dotadašnje istorije i tako trajno menja sadašnjost; istini za volju, prvi snimci budućnosti otkriće da se svetu sprema propast); ,,Manufaktura G" je slika budućnosti u kojoj su, na ovim prostorima, izmešane epohe i civilizacije i stopljene u opskurnu mešavinu, istovremeno fascinantnu i zastrašujuću. Konačno ,,Wasserkrabbe" se otkriva kao vežba iz podžanra 'stim-panka', koji u prošlosti meša duh industrijske revolucije i invenciju XX veka; priča se, u krajnjem, sklapa kao moguća ispovest svedoka događaja koji ono što je video ne razume. U ovim pričama, dakle, nepoznato prerasta u začudnu različitost, u fascinaciju novim licima stvarnosti.

Sarajlija svoje pripovedanje prilagođava tonu svake priče, insistira na detaljima, pokušava da tekst ne optereti objašnjenjima ili viškom epiteta što, sveukupno, donosi intrigantnu i čitljivu prozu. U nekoliko priča on se opredelio da dešavanja prati diskontinualno, kroz niz naizgled samostalnih celina čime je dobio na širini pripovedačkog zahvata, što potpuno odgovara samoj temi (propasti sveta ili njegovoj drastičnoj promeni).
U konačnom sagledavanju Manufaktura G se otkriva kao uspela zbirka–prvenac talentovanog pisca na koga svakako treba obratiti pažnju.

Ilija Bakić