Prodaja Telekoma

[Ghoul]

ali svaka čast vučiću! za veoma kratko vreme, požrtvovanim radom, uspeo je da uskoči sebi u stomak po ko zna koji put i zalaže se za još jednu stvar protiv koje se do pre 3-4 godine energično borio (i čak tužbe najavljivao protiv tadašnjih prodavaca telekoma)!


"I zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić osuđuje najavljenu prodaju Telekoma. 'Suštinski problemi su nepostojanje privredne strategije i princip vlasti da krčmi ono što su prethodne generacije sticale', rekao je Vučić." (Press, 23. 10. 2010. godine)
- See more at: http://www.istinomer.rs/teme/prodaja-telekoma-kako-bez-para-koje-nismo-ni-imali/#sthash.KjCNBfzv.dpuf


inače, javlja mi jedna koleginica koja prevodi u telekomu:


"Imam 'situaciju' na poslu, počeli su da nam odnose štampače, imovinu popisuju od letos, JAT - Airways Serbia su odselili iz Bulevara umetnosti i odredili inženjer sa slovom Z: ZATEČENI (kao rashodovana roba). Obustavili su nam sve investicije, budžet za obrazovanje (licence, sertifikati i sl.) od montera do inženjera sa licencama Inženjerske komore Srbije, što znači - mogu da rade nijedan projekat u zemlji... I čekamo novog vlasnika. Drugim rečima - prodati. Sad će samo da dodju i da nas zateknu. ... Verujem da će koleginice sa anglistike, naročito ove što su doktorirale na modalnim glagolima, jedva čekati da 'prevedu' najveću srpsku sramotu: prodaju Telekoma. Ja ću to odbiti, što znači popiću otkaz i pre dolaska novog akcionara."
SVOM SNAGOM U RASPRODAJU SVEGA! 

[Meho Krljic]

Zastrašujuće je kad JA moram da citiram Đorđa Vukadinoviaća 



Зашто не треба продавати Телеком

,,Када се крећете погрешним путем, све станице на њему биће такође погрешне." Овако сам почео последњу прошлогодишњу колумну ,,Стрма раван", и то би, нажалост, могао бити (над)наслов сваког текста који се тиче политике актуелне власти.
Али та генерална критика, ма колико заснована, увек може да се проблематизује као ,,паушална", ,,апстрактна" и ,,тенденциозна". Зато ћемо овај пут бити врло конкретни. Не, нећу о Косову. Иако се поново показује колико је била површна и лакомислена политика ,,дај да потпишемо, па ћемо после да видимо шта ћемо", као и очекивање да ће се ,,све решити" потписивањем Бриселског споразума, сменом локалних власти на северу покрајине и терањем тамошњих Срба да изађу на локалне косовске изборе. (Није се решило, а притисци су све већи и све отворенији – о чему је претходних дана у више наврата говорио и Томислав Николић, који као да се после две године напрасно пробудио из зимског сна и политичке летаргије.)
Нећемо ни о демократији, политичкој култури и стању у медијима, јер то ионако не занима већину грађана, као ни институције – домаће и међународне – које би, новодно, о томе требало да брину.
,,Пусти Косово, ЕУ, Русију, Крим, Путина, демократију, ,,Утисак недеље"... гледај оно од чега се живи и што занима највећи број грађана заморених од великих тема и историјских прича." Наравно да се не слажем са таквим резоновањем, али, добро. Ево, пуштам све велике теме и посвећујем се ,,ономе од чега се живи" – најављеној и хитној продаји Телекома, коју, најпре стидљиво, а сада убрзано и све агресивније најављује Вучићева влада и која ће, очигледно, уз споразум са ММФ-ом, бити окосница српске  економске политике у 2015.   



,,Није јасно по ком основу наша власт верује да ће даље приватизације донети бољитак Србији, када наша претходна искуства и искуства других земаља показују супротно. Продаја или приватизација "Телекома" и, генерално, инфраструктуре коју је градила држава, народу Србије ће направити непроцењиву и ненадокнадиву штету." Овако је, сажето и јасно, пре пар недеља на сајту НСПМ писала бивши министар телекомуникација и професор на Електротехничком факултету Александра Смиљанић, у тренутку када се тема продаје Телекома тек почела вртети по медијима.   



Слажем се са тим ставом и потписујем га од речи до речи. Али госпођа Смиљанић и ја у тој ствари нисмо нипошто усамљени. Према подацима из децембарског истраживања јавног мњења, слично мисли и најмање око 60 одсто грађана Србије. А, веровали или не, у тој ствари имамо – то јест, имали смо – и једног необичног савезника и сличномишљеника.     
"Неозбиљна је власт која не зна како да покрива рупе које је створила у буџету и парабуџетском сектору", рекао је Вучић. Како каже, суштински проблем је непостојање привредне стратегије и принцип власти да, како је навео, ,,крчми оно што су претходне генерације стицале".
Овако је, не тако давне, 2010. године, на страначкој конференцији за штампу грмео заменик председника СНС Александар Вучић, истичући да је најављена продаја Телекома ,,потез недомаћинске и неодговорне власти" и најавио низ акција, уличних протеста и демонстрација (а једном приком се помињало чак и ,,опасивање експлозивом") против тадашњег ,,издајничког режима", који се спремао да прода један од последњих и највреднијих економских драгуља.
Шта се то у међувремену у вези са Телекомом променило – сем што је тада опозициони СНС дошао на власт, па сада резултат труда претходних генерација неће крчмити зли ,,жути", него напредни ,,ми"?


- Да ли је Телеком престао да буде профитабилна компанија? Није. То је и даље најпрофитабилније предузеће, са нето добити од око 140 милиона евра, при чему ће, када се за две године отплати кредит узет зарад откупа удела грчког ОТЕ-а, профит вероватно порасти на преко 330 милиона. Другим речима, за 4-6 година Телеком ће зарадити онолико колико би се сада – и то у најповољнијим пројекцијама – за њега могло добити. При чему би и даље остао ,,златна кока" у рукама државе.
- Профит ,,Телекома" је нешто нижи у односу на конкуренцију и зато што он поред мобилне има и фиксну телефонију, у којој су профити мањи, али која представља важан друштвени, па – ако хоћете – и безбедносни ресурс.


- Сем тога, Телеком је власник и ,,Телекома Српске", што га, уз позиције које има у Црној Гори, чини најважнијом – а заправо, и једином преосталом – економском полугом српске државне и националне политике у региону. Да ништа друго не постоји, већ само ово би било довољно да се о продаји и не размишља – баш као што је тај исти фактор вероватно један од најважнијих мотива одређених центара моћи да на продаји по сваку цену инсистирају.
- Додуше, ,,Телеком" несумњиво има одређени вишак запослених, али то има и своју социјалну димензију, а она се – кроз плате запослених – посредно, преко пореза, опет враћа као приход држави. У противном, имали бисмо за нијансу профитабилније предузеће, али и нових неколико хиљада незапослених на терету државе, као и неколико хиљада високошколованих емиграната. Уосталом, ако се испостави да се без одређене редукције броја запослених не може носити са конкуренцијом (што за сада није случај!) и та мера се може спровести и опет нема потребе због тога га продавати.
- Као што јата риба прате велике прекоокеанске бродове, тако је и за Телеком везано мноштво мањих партнера и добављача који од њега живе и зависе. У случају продаје, сви они нашли би се у безнађу, с обзиром да тај нови  мултинационални власник већ има своју разгранату и уиграну партнерску мрежу и свакако је неће мењати без велике потребе.         
- Као и у многим јавним предузећима (мада Телеком то заправо није), и у Телекому је сигурно било партијског запошљавања и лошег управљања. Али, као што рекох, предузеће врло добро послује. Уосталом, уколико му се дају одрешене руке, професионални менаџмент, ако треба, чак и делимично страни, то врло лако може довести у ред – што је све много боље него отуђити тако важан привредни ресурс.
- Па, зашто га онда продајемо? Зато што то одавно тражи ММФ и прижељкују неке моћне земље на челу са Немачком (није тајна да је ,,Дојче телеком" најзаинтересованији купац). А и зато што неспособна власт не зна како без новца од те продаје да састави и политички преживи следећу и наредну годину. А пред та два ,,разлога" сви овде наведени и ненаведени аргументи падају у воду. Ако то није својеврстан злочин, економско (само)убиство и велеиздаја, ја заиста не знам шта је.

Ono što kažu drugi upućeni je da je prodaja Telekoma ne "pametan" čin nego spasavanje života jer smo ga već potrošili:



Телеком смо већ потрошили

Упућени су уверени да ће та компанија бити продата до краја 2015, не зато што Вучић очекује да ће за њу моћи да добије ,,највећу цену у историји", него зато што нам стижу високе рате на кредите


На питање, да ли треба да продамо ,,Телеком", на евентуaлном референдуму већина би највероватније заокружила – не. Противници продаје би као аргумент навели да је ,,Телеком" фирма број један на тржишту по броју корисника, апсолутни лидер у домену фиксне телефоније са тржишним учешћем од 95 одсто, послује с профитом... Стоји и чињеница да је садашњи премијер Александар Вучић, тада у улози опозиционара, 2010. године био против продаје државне телекомуникационе компаније, али је у експозеу јула прошле године најавио да ће већина предузећа у државном власништву бити приватизована, укључујући и ,,Телеком".
Упућени су уверени да ће ,,Телеком" бити продат до краја 2015. године. Не зато што Вучић очекује да ће за њега сада моћи да се добије ,,највећа цена у историји коју је 'Телеком' могао да добије", већ зато што смо будуће паре од ,,Телекома" – потрошили.
Годишње рате за отплату државног дуга, који је премашио 22 милијарде евра, све су веће. Обавезе ће се у 2015. приближити суми од шест милијарди евра. У 2017. премашиће и седам милијарди евра. Треба имати на уму да се вредност БДП, свега што створимо у току једне године, већ годинама врти око 30 до 35 милијарди евра, што значи да је Србија високо задужена земља. Дoдуше, чланови Фискалног савета напоменули су да продаја ,,Телекома" неће смањити дефицит државног буџета. Она би, без додатних мера, само једнократно зауставила раст јавног дуга, који ће до 2017. достићи 85 одсто БДП.
Милан Р. Ковачевић, консултант за страна улагања и редовни члан Научног друштва економиста Србије, убеђен је да је одлука да се прода државни капитал у ,,Телекому" донета највише због потреба владе за новцем.
– Спекулисање са ценом која ће се добити има само популистички смисао, јер се са типовањем боље цене лакше прихвата продаја – сматра Ковачевић. – Противника продаје има још много, иако у њиховим противљењима нема поређења економских ефеката одржавања државне својине и продаје.
Ковачевићу се чини да ,,'Телеком' није на најбољи начин стављен у излог за продају". Подсећа да је његов капитал продаван, па поново купован, а да, нажалост, рачун о томе није сачињен, нити смо научили лекцију. У међувремену милиони грађана бесплатно су стекли 27 одсто гласова у његовој скупштини, али су они, практично, обезвлашћени. Избегава се берзанско тестирање цене акција и капитала ,,Телекома". Петину свог капитала има сам ,,Телеком".
Професор београдског Економског факултета Милојко Арсић наводи више разлога због којих ,,Телеком" треба продати, али да се кроз приватизациони уговор заштити јавни интерес у области телекомуникација, а то првенствено подразумева да се адекватно реши питање власништва и приступа телекомуникационој инфраструктури. Мисли да је већа цена могла да се добије у преткризном периоду 2006–2007. године, јер је светска привреда била у снажној експанзији, а телекомуникације на историјском врхунцу. Сада имамо умерени опоравак светске привреде, а профити у телекомуникационим компанијама су мањи, па су и цене по којима се продају компаније ниже.
– Пре кризе цео ,,Телеком" вредео је 3-3,5 милијарди евра, док је сада његова вредност мања од три милијарде евра – сматра Арсић. – Можда је могуће да се за 51 одсто власништва добије нешто већа цена од оне коју је добила претходна влада, али сумњам да се може добити много више.
Пре четири године, кад је влада Мирка Цветковића понудила ову компанију на продају, процењено је да вреди око 2,2 милијарде евра. За пакет од 51 одсто тражено је минимум 1,4 милијарде евра. Једини понуђач, аустријски ,,Телеком" понудио је 950 милиона евра у кешу и остатак за инвестиције, па је тендер пропао.
Ненад Гујаничић, пројект менаџер ,,Вајс брокера", указује да се прича око ,,Телекома" у широј јавности свела на сирово питање – продати га или не. Јасно је, каже, да ова компанија у актуелном стању не може дуго успешно пословати, али свакако није једино решење продати контролни пакет акција.
– Компанији је неопходна корпоративизација, док би најбољи модел приватизације била иницијална понуда акција на берзи која би омогућила њен даљи развој, али и развој тржишта капитала од кога би имали користи сви грађани наше земље – сматра Гујаничић. – Веома добар пример за ово је еволуција хрватског ,,Телекома" којим сада управља ,,Дојче телеком".
Гујаничић тврди да су сада услови на глобалном, па и домаћем тржишту акција, свакако бољи. Али, то не гарантује да ће сад понуда бити боља, будући да компанија у међувремену није листирана на берзи. Он сматра да би прогнозирање цене за наш ,,Телеком" могло да буде извесније после завршетка процедуре приватизације словеначког ,,Телекома", чије се окончање ускоро очекује. Он верује да ни ове године за 51 одсто акција неће бити могуће добити знатно вишу цену од 950 милиона евра, колико је пре четири године понудио ,,Телеком Аустрија".
-------------------------------------------------
Како потрошити паре
Актуелна власт обавезала се јавности да паре од продаје ,,Телекома" неће потрошити на покривање дефицита, а шта о томе мисле представници стручне јавности?
Милојко Арсић каже да се новац од продаја ,,Телекома" може употребити за финансирање јавних инвестиција, текуће потрошње или за враћање старих кредита.
– Која је од ових могућности најбоља, зависи од односа стопе приноса на инвестиције, каматних стопа по којима ће се држава задуживати у будућности и каматних стопа на старе кредите – напомиње Арсић. Сада су нам познате само каматне стопе на старе кредите, па стога није могуће препоручити које је најбољи начин употребе средства. Ако каматне стопе у будућности буду ниске, тада је оправдано да се врате скупи кредити, а да се инвестиције и текућа потрошња финансирају задуживањем. Ако каматне стопе буду високе тада је најбоље да се средства употреба за финансирање инвестиција, а делом и за финансирање текуће потрошње.
По мишљењу Милана Р. Ковачевића, велики је ризик да ће новац отићи за јавне расходе. Јер је, упркос причама о чврстим плановима консолидовања јавних финансија за коју сврху су до сад узете паре од пензија и плата, скројен само буџет за 2015. годину. Нажалост још нема ни пројекције јавних прихода и расхода за било коју наредну годину. Остаје неизвесан темпо реформи и рок кад ћемо се вратити на одрживи довољан привредни раст.
  Александар Микавица   објављено: 15.01.2015.

[DeHickok]

U vezi prodaje Telekoma a nevezano ko ga prodaje, zbog cega i sta ce sa tim parama da uradi, ako je jedan Telekom Austrije morao da predje iz drzavnog u CarlosSlim-amigos vlasnistvo (i to sa genijalnom klauzulom da im Slim garantuje otprilike samo to da ce u narednih deset godina sediste kompanije ostati u Becu) onda ne vidim previse izbora za Telekom. Naravno, Austrijanci nisu prodali 100% vec su zadrzali nekih 25% pa ce deliti profit svake godine.
To sto su vec krenuli sa otpustanjima pa im sada umesto domacih ljudi mnoge poslove obavlja IBM ali iz Indije je vec druga prica.

[Albedo 0]

jbg, Vukadinović kaže ''Telekom će zaraditi 2 milijarde za 5-6 godina''

a Srbija koliko vidim mora da vrati 7 milijardi 2017. godine

da krešemo skalopu penziju ili šta?

[scallop]

Poljubiš ga u oko kad duva u vatru.

[Albedo 0]

nisi shvatio napisano, ljubim te u oko kad nisi blizu vatre

[Meho Krljic]

Ma, jasno je da se zato i prodaje, kao što se vidi iz drugog teksta. Ali jeste bolno kada prodaš nešto što će ti potencijalno doneti više para od onog što moraš sad da platiš, umesto da uzmeš neki novi kredit itd... No, nije da ja sad umem da kažem šta je najpametniji potez u ovom trenutku. Intuitivno mi deluje da bi telekom trebalo sačuvati jer je profitabilan a vraćanje dugova obezbediti iz novog kredita koji bi pomenuti telekom u teoriji mogao da isplaćuje godinama, ali naravno da nemam pojma je li to izvodljivo.

[Albedo 0]

prosto gledano, stari kredit je dug + kamata

a novi kredit bi bio (d+k) + k2

još veće zaduživanje

drage volje bih htio da čujem kako drugačije, sem čaušeskuovskog kresanja svega, pa i penzija, na nekoliko godina, ono tipa kao u Rumuniji kad je Nikolaj procijenio 900 kalorija dnevno zadovoljava potrebe

karikiram, ali u tom pravcu jedino može da ide, a niti će Srbi na to pristati, niti im je Vučić kriv

mislim da je čak i taj Vukadinović glavom i bradom prije desetak godina govorio ''ako ovako nastavite ješćete govna''. Ne može se pobjediti Veliki Inkvizitor, bar ne u Srbiji.

e pa sad jedimo govna, jer nisu sposobni deset godina unapred da razmišljaju. Jedimo govna jer nismo znali ni 1989. šta treba da se radi. Mi stalno nešto ne znamo i onda se poslije čudimo

nesposobni i inertni su najveći govnokusci. Ko nije znao da čuva svoje i radi u svojem, radiće u tuđem

[Meho Krljic]

Da, ali deset miljardi koje plaćaš deset godina od profita telekoma je podnošljivije od sedam milijardi koje treba da platiš u jednoj godini.

No, ponavljam, pojma ja nemam šta je tu stvarno izvodljivo i realistično.

[Albedo 0]

imaš tu dva problema

prvi, ko će dati takav kredit, to je vrlo povoljno u nepovoljnim vremenima, mogu samo da ti daju mnogo gori

drugo, to bi podrazumijevalo da će Srbi naprasno prestati biti Srbi, obećati da više neće da kenjaju kao do sada, i postati neki drugi, bolji narod, koji neće napraviti ponovo istu grešku

ma koliko lično priželjkivao da se napokon trgnu Srbi jednostavno nisu bolji od drugih naroda, i samim tim je dobro državno-ekonomsko ustrojstvo kakvo su imali osuđeno na propast

sve više razmišljam, ali opet u duhu onog islamizma, da su komunisti pokušali donekle da iskorijene ove srbočetničke budalaštine, što naravno nisu uspjeli, možda u 3-4 generacije bi moglo, al u 45 godina ne može

četnički kapitalizam se vraća, doduše na neka srednja vrata, ali polako ali sigurno to je to

mobility downward, što bi rek'o jedan svjetski sociolog

[Meho Krljic]

Da, pa zato što nisam siguran koliko je izvodljivo danas dobiti tu vrstu kredita sa našim rejtingom i generalnom situacijom, zato i kažem da je ovo očigledno teorijsko rešenje za koje pojma nemam je li iole realistično. Nekakvi Rusi i Arapi kao ljudi koji su nam do sada davali relativno povoljne kredite i zajmove nikada do sada nisu dali ovoliki zajam u jednom cugu tako da je jasno da bi ovako nešto zahtevalo zajmljenje na nekoliko strana i dalje komplikacije.

Ovo ostalo, heh 

[scallop]

Lakše bi bilo da se ne petljam, ali me sputava stra' da ćeš sutra na nekom faksu da budeš predavač, pa najebaše oni posle mene od tvojih neobrezanih uverenja. Drugo je sa Mehom, on će da zbriše u igrice. Sedi i preispitaj šta lupetaš, možda ti nešto i sine. Recimo, da su svi svetski dugovi fiktivni i da se većina ne može platiti bez nekog novog svetskog rata. Tako ispada da je zgodno dugovati na razne strane, platićemo samo ono što bude tražio pobednik. A, možda se dogodi da budemo i na njegovoj strani.

[Albedo 0]

eto, sad i skalop počeo da srbuje

poslije njega potop, da naplatimo dugove u trećem svjetskom ratu, a nakon primirja ko bude imao močugu biće bogat i uticajan čoek

mislim da ovo dokazuje da su Srbi generalno pisci fantastike, oni svi misle da je ekonomija u stvari avatar Bobana Kneževića, koji je lako popraviti u petom izdanju

[scallop]

I Ameri su pisci fantastike na istoj ravni. NI oni ne mogu da vrate svoje dugove i veruju da sve mogu da isprave u svetskom ratu. Ako ga dobiju. Ako ne dobiju biće im svejedno. Malo bolji ekonomista od mene bi lako izračunao da je vrednost svetskih dugova veća od vrednosti svetske ekonomije. Sistem opstaje zbog naplata kamata. Zato, kad se govori o realnosti, ona ne postoji. Postoji fiktivna ravnoteža i u toj fikciji sasvim je zgodno da dugujemo na sve strane, svi duguju što raznovrsnije mogu, EU pašaluk zato dere jug Evrope, da im zimi ne bude ladno, ratoborni Zapad improvizuje sukobe po receptu "Brigo moja pređi na drugoga". Istok bi rado da skine dolar sa tarifne liste, pa da američki dugovi budu samo njihovi, a oni koji bi malo privrednog razvoja ima da tavore sa jeftinom radnom snagom, dok se svi ostali ne opasulje. Dotle će Afrika da crkne od ebole i lokalnih siledžija. Recept a la Orwell.

[Albedo 0]

naprotiv, Ameri mogu da vrate svoje dugove bez svjetskog rata, a Srbi ne mogu. Njima je dovoljno malo Irak, malo Koka Kola.

šta je to u srpskom biću što ga tjera prema svjetskom ratiću

[scallop]

naprotiv, Ameri mogu da vrate svoje dugove bez svjetskog rata, a Srbi ne mogu. Njima je dovoljno malo Irak, malo Koka Kola.

šta je to u srpskom biću što ga tjera prema svjetskom ratiću

Netačno i - kvit.

[Albedo 0]

naravno da mogu

Japan ima duplo veći dug od Srbije

i on može da ga vrati

jer on, za razliku, od Srbije, ima privredu

ne može to istim kalupom da se računa

kada Srbija duguje 50% svog BDP-a i kad Japan duguje 100% svog BDP-a, Japan je u boljoj poziciji

nije poenta samo u procentu, tamo čak i igrice igraju za pare, Mehova obećana zemlja!

[scallop]

Evo ko nema dugove.


http://www.therichest.com/rich-list/rich-countries/the-only-5-countries-in-the-world-living-debt-free/


I ne plaši naokolo sa dugovima.

[Meho Krljic]

Igraju igre za pare i kod nas i svuda na zapadu.

I mada si svakako u pravu da je Japan, sa dvodecenijskom recesijom u boljem položaju da vraća dugove nego mi, stoji i ovo što Skalop priča, svetska ekonomija je u najmanju ruku od napuštanja zlatnog standarda pre četrdeset i kusur godina stvar apstraktnih konvencija i vere manje nego čvrste matematike. Nama je oprošten ogroman deo duga koji smo nasledili od Tita jer ti kojima smo dugovali nisu imali nikakvu realnu, čak ni merljivu štetu od toga a i odmah smo se ponovo brutalno zadužili, dobrim delom kod istih. Kreditni rejtinzi, koje dodeljuje nekoliko vrlo netransparentnih agencija sa dokazanim vezama sa raznim interesnim grupama, su jedan od glavnih kriterijuma u kreditno-investicionoj ekonomiji pa se ne može pričati o nekom "stvarnom" utemeljenju svetske privrede već, opet, o stvarima vere. Ili bar meni, laiku, to tako izgleda.

[Albedo 0]

to je poprilično pomodna verzija da finansijski kapital vodi glavnu riječ, ali sam pogled na najbogatije ljude i kompanije na planeti pobija takvu tezu

štaviše, i finansijski kapital mora negdje da se oplodi

realna ekonomija je keva, i zato se Njemačka najbolje držala, zato Kina drobi sve pred sobom, nema tu ničeg imaginarnog

svi fiktivni privredni konstrukti se lakše ruše, ali valja napomenuti da Srbija nema realnu ekonomiju, to jest ima samo fiktivnu

izbriši joj fiktivnu i ona nema više ništa, ni jabuke zimi da uveze

[scallop]

Realna ekonomija jeste keva, ali kad nije sapeta dugovima prema finansijskom kapitalu. A sapeta je jer je na globalnom nivou veća proizvodnja postavljena kao dominantna proizvodnja. Ako ne kontrolišeš proizvodnju tih jabuka u najmanje desetak zemalja na bar dva kontinenta ni hiljadu hektara u Pomoravlju ti ne vredi. Ti veliki će ti dovoziti veće i jeftinije jabuke dok ti se sva stabla jabuka ne posuše. Ne vredi futoški kupus u piljarnici, ako belosvetski lanac samousluga može taj isti da ponudi po tri puta manjoj ceni, pa da ga baci kad tvoj biznis rikne. Naravno, sve to će nadoknaditi kad nestaneš. A Kina, Kina šiba svoju jeftinu proizvodnju, svoje jeftine radne snage i nekako se dogodilo da nije postala zavisna od međunarodnog finansijskog kapitala. Zato ih predstavljaju kao najveće zagađivaće iako su najveći naručioci njihove proizvodnje. Tako će sada Huawey (ili kako već) da skrlja sve međunarodno zavisne gadget informatike, pa će telefoniramo i igramo igrice i slušamo muziku sa potpuno drugačije firmiranim proizvodima. Neoliberalna koncepcija je proizvela i konkurenta to big to fall. A što se nas tiče, SFRJ je sa 25 miliona stanovnika mogla da se smesti u EU kao pristojna real ekonomija, ali EU to nije odgovaralo. Mada je i tada kolala priča da kad bi nam Kina naručila šibice morali bismo sve šume da posečemo da te šibice napravimo. U Srbiji danas živimo sa konceptom "malih i srednjih preduzeća" (po difoltu će sva biti drana plaćanjem kamata na neki zajam), pa ti vidi. I IP tehnologije kod nas su zamazivanje očiju. Negde pre devedesetih sam sa prijateljima iz MZT Skopje razmatrao kako se uvaliti u svetsku privredu, pošto su lepo startovali sa satelitskim antenama. Postavili smo upit najvećem evropskom snabdevaču rezervnim delovima za mašinogradnju šta bismo mogli uspešno da proizvodimo. Odgovor je bio: "Samo mašinske pozicije sa mnogo ljudskog rada." Sve što se moglo robotizovati već tada je bilo podeljeno među velikima.

[Albedo 0]

pa šta si reko drugačije od mene, normalno da je važnije da imaš u jabukama nego na računima

to je real ekonomija. Ko je nama kriv što smo i u SFRJ mislili da je bolje imati Sony nego niški TV

sad se dugovi vraćaju, i sve će to Telekom pozlatiti

realnu ekonomiju daš za badava, jer je rado išo Srbin u kredite

Nas spašava samo Kim Džong Il

[scallop]

Ko je nama kriv što smo i u SFRJ mislili da je bolje imati Sony nego niški TV

Ti, bre, nikad nisi bio u SFRJ. Samo si ćit'o, a svi danas pomalo lažu. Kako ćeš da saznaš istinu ako mene ne pitaš? Otkud ti znaš šta sam gledao, šta sam vozio, u čemu sam pivo ladio i gde prao veš?

[Stipan]

Tačno je da su svi priželjkivali SONY, ali je isto tako tačno i da su svi kupovali Niški EI...

[Meho Krljic]

Kako ćeš da saznaš istinu ako mene ne pitaš?

  Jedva čekam da još malo posedim pa da i ja počnem da koristim ovo retoričko pitanje u razgovoru sa poznanicima 

[scallop]

Teško da ćeš se ofajditi. Stići će generacija koja još manje zna, pa kad budeš pričao onu svoju priču o fanzinskim vremenima niko ti neće verovati ni da je to vreme postojalo, a kamoli da si bio deo tog vremena.

[Meho Krljic]

Istina. Trudiću se da me to ne pogađa uz pomisao da ne znaju šta čine i da će, uostalom i njih jednom da sekiraju razni balavci 

[Albedo 0]

šta mene briga šta si ti vozio, važna je statistika, koju doduše nemamo ni ti ni ja, al možda Meho iskopa

kao da je neka velika mudrost reći da su svi pokušavali njemačko auto da nabave, petstokec i starke da ne spominjemo

doduše, pojma nemam jesu li starke proizvodili u Jugi, al džins nisu

[scallop]

Nisu starke, ali strake nisu bile ni popularne u to vreme. Proizvodili smo i Adidas i Pumu, u konkurentskim firmama. Novi Pazar je bio prvak sveta sa džinsom. Pored Fijata, proizvodili smo NSU Pretis, Sitroen, Opel, a sigurno još neke. U Bujanovcu, jebote, u Bujanovcu je bila najbolja evropska fabrika za konfekcioniranje mesa. Šlog će me trefi od tvoje naive.

[tomat]

Pored Fijata, proizvodili smo NSU Pretis, Sitroen, Opel, a sigurno još neke.

gde Golfa dvojku baš da zaboraviš.

[Albedo 0]

ama o čemu ti pričaš, čovječe, kako bilo šta od toga što si naveo pobija moje tvrdnje?

ti prosto ni ne čitaš. Proizvodili su i Ladu i VW Golf, ako ćeš baš da nabrajaš

ali dugovi su tu, i nastali su trgovinskim deficitom, između ostalog

najjače je izmišljati da neko nije radio nešto, a posljedica tog ''nešto'' itekako postoji

15 godina od 5. oktobra oni nisu vratili bar dva auto giganta nazad u zemlju

[Albedo 0]

Pored Fijata, proizvodili smo NSU Pretis, Sitroen, Opel, a sigurno još neke.

gde Golfa dvojku baš da zaboraviš.

ma on prije svega zaboravlja čemu konkretno odgovara, pravi nekog strawman-a i onda se zaigra

[scallop]

Izvini. Zaboravio sam. Ko će ih sve nabrojati. Uljanik je proizvodio tada najveće tankere na svetu, Evropa se otimala za naše stručne kadrove, Francuzi su odvlačili lekare, Švajcarci stomatologe, a Nemci inženjere svih struka. Kolko se sećam i umetnici su imali prođu osim pisaca jer su pisali na ovdašnjim jezicima. Tako su nam masovno ostali društvenjaci, da nam danas jedu dušu kako su pametni. Evo ga opet. On će da kaže da neko ne prati temu? Ekspert za migoljenje dok ne stigne do Platona ili nekog drugog peškira za pokrivanje preko glave.

[Albedo 0]

šta sam ja tvrdio i šta ti pobijaš, molim te prosvijetli me, taksativno

[scallop]

Kol'ka ti je taksa? Prosvetljujem ja tebe već nekoliko godina, al' ti i dalje Albedo 0.

[Albedo 0]

prvo neki rječnik da uzmeš i vidiš pod taksativno

[scallop]

Jao, toga se nisam setio.

[Karl Rosman]

doduše, pojma nemam jesu li starke proizvodili u Jugi, al džins nisu

Varazdin...Vartex?

[Albedo 0]

čak i da su proizvodili 501 to su radili posljednjih 5 godina (sad izguglah da Vartex potpisuje ugovor s Levi's sredinom osamdesetih, a ni tad nije sigurno da su baš 501 proizvođene), do tada opšta pomama se zadovoljavala, kao i mnogo šta drugo, u famoznom Trstu, koji valjda po skalopu nije ni postojao

uostalom, da je Vartex to proizvodio ne bi moji rođaci koji su tada bili tinejdžeri jurili da ih nabave iz inostranstva

skalopu prije svega smeta činjenica da se klica pogubnog konzumerizma začela tada, a ne devedesetih ili ko zna kad...

ma za sve je kriv Sloba!

[Stipan]

501 se proizvodio kod nas, baš kao što je i Jugoton objavljivao sve najnovije muzičke hitove, ali Trst je bio Trst. Simbol prestiža, simbol zapada. Svi smo tada bili time opsednuti. Radije smo dovlačili ploče odande, iako smo za mnogo manje pare mogli da ih kupimo ovde. Baš kao i farmerice.

[scallop]

Ja sam 1956. igrao u filmu "Cipelice na asfaltu" u crnim farmerkama. Bile su šivene u BEKO fabrici.

[Ghoul]

Telekom ostaje u rukama Srbije

Vlada Srbije odlučila je da neće prodati Telekom Srbije.
Vučić: Najboljem ponuđaču jedina zamerka - niska cena.

"Iako smo dobili dobru ponudu, shvatili smo da ona nije dovoljno dobra da idemo u privatizaciju Telekoma Srbije", rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije.

Prema njegovim rečima, za preuzimanje 58 odsto Telekoma je stiglo 6 obavezujućih ponuda od čega je se izdvojila ponuda Telekoma Austrija i dodao da je ta ponuda bolja nego ona iz 2011. godine.

Vučić je rekao da je Vlada donela odluku jednoglasno i na predlog Komisije za privatizaciju srpske telekomunakcione kompanije.

Kako je rekao, Vlada Srbije je očekivala cenu koja je bila dogovorena i sa predstavnicima sindikata.

"Nismo se slagali oko privatizacije Telekoma, mi smo bili za to, a sinikdati ne".

Vučić je rekao i da najboljem ponuđaču nije imalo šta da se zameri osim nedovoljni visoke cene koju su ponudili.