Vladislav Radak - Knjiga (2015)

[Mica Milovanovic]

Liči na nešto što bi moglo biti fantastika, pa i SF.


Bio prilog na RTS-u... Pun Kolarac na promociji...







Pisanje sažetka bilo kog dela je zahtevan i nezahvalan posao jer se teško sa preciznošću u par rečenica može opisati roman koji ima nekoliko stotina strana, a za najnoviji roman Vladislava Radaka, Knjiga, to je prosto nemoguće. Mogli bismo da kažemo da je u pitanju drama sa elementima akcije, sajns fikšn sa primesama horora, ljubavna priča ili priča o odrastanju, ali ništa od ponuđenog ne bi zaista bilo tačno. Možemo da kažemo da je pred vama priča o postapokaliptičnom Seulu, nerazdvojnosti čoveka i mašina, priča o odrastanju na predivnim pejzažima francuske Provanse, možemo da vam kažemo da je ovo roman o najbolje čuvanoj tajni civilizacije ili pak o bratskoj ljubavi, porodičnnim vrednostima, možemo vam reći da je ovo Knjiga o heroju ili herojima, strahovima, genetskom inženjeringu, prokletstvu porodičnog nasleđa, o ronjenju na dah, priča o tinejdžerskoj ljubavi, saga o mističnoj mašini Alkubijer drajv, tajnovitim ljiljanima ili o pravljenju naboljeg crvenog vina na svetu. Možemo vam reći da je ovo priča o Staroj Kući, budućnosti i prošlosti, priča o poslednjem vrelom letu i beskonačnoj kiši, o lutanjima Varvara i velikim Zidinama. Ipak, šta god vam budemo rekli u ovim kratim redovima, na zadnjim koricama, biće laž. Ovo nije roman o tome.


Ono što jedino sa sigurnošću možemo da vam tvrdimo jeste da ukoliko otvorite ovu Knjigu vaš život više nikada neće biti isti.


Isto tako, povratka neće biti ako je vratite na policu i odšetate.




Sa wikipedije:

Рођен је у Београду где је завршио основну школу ,,Вук Караџић", Математичку гимназију, а потом и Математички факултет, смер статистика, актуарска и финансијска математика. Мастер рад ,,Динамички модел сигнализирања и његова примена у високом образовању" одбранио је 2013. године.[2] Осим тога завршио је и нижу музичку школу ,,Др Војислав Вучковић", одсек за хармонику, други инструмент му је био клавир.


Са петнаест година је написао први роман ,,Плава вежбанка", који је по препоруци дечјег писца Слободана Станишића објавила издавачка кућа ,,Interpress" 2005. године (COBISS). Исте године је са групом вршњака почео да ради на Радио Телевизији Србије као аутор и водитељ у емисији ,,Степениште". Снимљено је више од 60 емисија тог серијала.


У лето 2005. је режирао краткометражни филм ,,Imagine" који је октобра те године на филмском фестивалу у Амстердаму био номинован за најбољи у категорији ,,OneMinute" филмова. У пролеће 2006. је завршио други краткометражни филм ,,Blue Lorry" који је 2007. добио награду ,,Golden Starfish" за најбољег младог редитеља на филмском фестивалу Хемтонсу у Њујорку.[3]


Други роман под називом ,,Ноћ мртвих снова" објавио је 2009. године у издавачкој кући ,,Добра књига" (COBISS).[4] Књига је јула 2009. представљена у Студентском културном центру.[5]


Коаутор је књиге ,,Формула живота - за све који воле математику и желе да је поклоне другима" коју је издао Математископ 2011. године (COBISS). Књига се бави представљањем сингапурског модела математике.


Члан је OECD/PISA тима за евалуацију ученичких постигнућа од 2009. године.


На трећој конференцији TEDxNoviSad 19. октобра 2013. године одржао је предавање ,,Математика није баук, само има лош ПР".[6][7]


Трећи роман ,,Књига" (COBISS) објавио је 2015. године.[8]


Живи и ради у Немачкој.