U Nišu isplutalo... hm

[scallop]

Ni Konstantinovo raskršće nije roman o Konstantinu. Dexa je samo ekspert za Konstantina. Nazdravlje vam ekspertiza.

[Ghoul]

ima i ovde nekoliko sumnjivih (proizvoljnih) tvrdnji pomešanih sa, u načelu, tačnim opservacijama i zaključcima, a svakako sa tačnom evaluacijom značaja i povoda, i proslave.


Ko laže više, a ko laže bolje?

U susret proslavi sedamnaest vekova državnog hrišćanstva

11.03.2013



Naše vreme se već uveliko naziva post-hrišćanskom erom. Predstavnici mnogih crkava se ove godine sastaju, ne samo da proslave jubilej jedne od najvećih prevara, nego da proglase kraj hrišćanske ere, hteli oni to ili ne. Ona je počela sa Konstantinom, pa je red da se sa njim i završi...

Konstantin I Veliki, kralj Galije, Britanije i Hispanije, a zatim i car Rimskog carstva i prvi hrišćanski car, veliki dobrotvor i ktitor hrišćanske crkve, posle smrti je  kanonizovan, a u pravoslavnim crkvama se poštuje kao svetac i "ravnoapostolni car". Međutim, istorija priča sasvim drugu priču. Kao i njegov otac, Konstantin je bio mnogobožac, poklonik Sunca i doživotni paganin. Postoji priča koja opisuje njegovo putovanje iz Marseja u Trir gde je posetio neimenovani Apolonov hram. Tu je "doživeo susret" sa Apolonom koji mu otkriva proročanstvo prema kome je upravo on, Konstantin, predodređen za vladara celog sveta. Od 310. godine na Konstantinovom novcu pojavljuje se Nepobedivo Sunce (Sol Invictus), koje slavi kao svog pratioca i zaštitnika. Još jedna priča je zabeležena, ne zna se kada, ali opisuje drugu viziju koju je car imao tokom borbi s Maksencijem. Bio je to osvetljeni krst na nebu, posle čega je naredio vojnicima da na oklope ucrtaju figuru za koju se danas veruje da je predstavljala monogram Isusa Nazarećanina. Ova priča se u krilu crkve forsira kao dokaz Konstantinovog preobraćanja, međutim, to je zauvek ostalo obavijeno velom misterije.

Istoričari ćute, skrivaju istinu i artefakte koji ne odgovaraju utvrđernom estsablišmentu zatrpavaju po depoima i arhivama. Ne retko ih i uništavaju u prilog očuvanja "vere", a ne izostaju ni falsifikati kojih je crkvena istorija prepuna i koja je od tih istih istoričara prećutno odobrena. Što bi stari rekli: "Vrana vrani oči ne vadi".

Gotovo je neverovatna sklonost velikog broja ljudi, ne samo kod nas, već i u celom svetu, da slave krvoloke kao svoje junake, pa čak da se sa njima međusobno utrkuju sve u smislu: "Naš je psihopata veći od vašeg manijaka". U narodu je mnogo i onih koji se poistovećuju sa zločincima, a u ovo moderno vreme i sa svojim nacionalnim kriminalcima, ne uviđajući pri tom da tako saučestvuju u njihovim zločinima. Sve izgleda kao težnja tome da što je neko neko pobio više ljudi ili počinio gnusnih zločina, to postaje veći kandidat da mu se podigne spomenik.

Gotovo da nema naroda koji ne slavi nekog svog krvoloka kao junaka kojima diže spomenike i peva hvalospeve, ali nije uvek baš tako. Eto, na primer Grci i Makedonci se već dve decenije glože oko toga čiji je Aleksandar Veliki, inače jedan od najvećih osvajača u Istoriji. A da li se iko zapitao, čitajući istoriju, ko je bio Aleksandar Veliki - osvajač? Šta osvajači rade? Osvajaju, to jest surovo otimaju ono sto je tuđe, pljačkaju, žare, pale, masakriraju, siluju i žensko i muško i decu. Strahotno je i zamisliti kakav je krvavi trag za sobom ostavio Aleksandar Makedonski od Balkana pa sve do Indije. Ipak, Makedonci teže da u temelje svoje državnosti ugrade život jednog od velikih krvoloka, čemu se Grci oštro protive tvrdeći da je monstrum njihove gore list.

"Iver ne pada dalje od klade", kaže naša narodna mudrost, pa tako i crkva ima svoje ubice koje proglašava svecima. Priče su o njima toliko izmešane sa onim zaista velikim ljudima, da više niko tu ne može da razabere ko je ko. Tako se vajnim vernicima često može desiti da se za duhovnu pomoć mole nekome zločincu koji zajedno sa svojim promoviteljima i kanonicima verovatno sedi u nekom od najdubljih kutaka "pakla".

Istoričari lažu mnogo, ali popovi to izgleda rade daleko bolje. Eto, ove se godine među Srbima promalja novi mit o caru Konstantinu, rođenom nišliji, kako se to već ovde kaže. Izgleda da je mit o caru Lazaru i Nebeskoj Srbiji postao deplasiran pa se sad brže bolje utrkuju da zauzmu centralno mesto u slavljenju "hrišćanskog jubileja". Čekam samo kad će nekom da padne napamet i izvali, kako je i Konstantin Srbin, veliki ravnoapostolni car "velike nebeske Srbije".

Tako se ovde svi od reda, i crkva i političari i "naučnici istoričari" bacili na trku oko proslave jednog od ubedljivo najsurovijih rimskih careva. Drugim rečima, proslavlja se godina jubileja Milanskog Edikta u Nišu, konstantinovom rodnom Naisu, što je isto tako logično kao što bi bilo proslavljati nišku roštiljijadu u Milanu.

Postoje dva različita pogleda na ličnost Konstantina: jedan je crkveni, a drugi istorijski. Istoričari lažu da se ne bi zamerili bilmezima na vlasti, ali su za to nemilosrdni prema despotima koji su davno pomrli. Za razliku od njih, Crkva laže stalno: kada kakvog krvopiju, da bi mu se dodvorila, proglasi svecem, onda on ostaje pod oreolom za sva vremena. Istorijski dokumenti nedvosmisleno dokazuju da je "hrišćanski" car, koji je uistinu bio mnogobožački car, bio više nego surov. Jedna od zabava, koje je najviše voleo, bila je bacanje ratnih zarobljenika divljim životinjama koje su ih rastrzale. Poznata je njegova izjava da je "samilost prema zarobljenicima glupa." Veliki "svetac" je takođe ubio svog prvorođenog sina Krispa, a na zahtev svoje majke, Svete Jelene, ubio je svoju ženu strašnom smrću - umrla je zaključana u pregrejanom kupatilu. Može biti da je car postao svetac dok je posmatrao kako njegovi vojnici čine pokolje. O njemu postoji čak i priča kako je video Hrista. Kako se posle ovoga posvetio vidi se po tome što je od tog događaja, pa nadalje, uveo pravilo da njegova vojska nosi odsečene glave neprijatelja na kopljima.

Hrišćani su oko tri veka bili miroljubivi ljudi, sve dok Car to nije iz korena promenio. Poveo ih je u bespoštedni, genocidni rat, i to jedne protiv drugih. Koliko je Konstantin najveća prevara u istoriji Crkve, očigledno je i po tome kako se na freskama i ikonama prikazuje. Dok se na njegovom pravom liku od mermera vidi lice izvitopereno zlom, na crkvenim prikazima mu je dat Hristov lik. Crkvena hijerarhija je zauvek ostala slepa za sve njegove zločine. Tvrdnja da je isključivo Milanskim Ediktom zaustavljen progon hrišćana nije tačna. To je dve godine pre Konstantina učinio Galerius, jedan od imperatora iz tog, takozvanog doba četvorovlašća, a Konstantin je to kasnije samo potvrdio. Ni prva, niti ova druga odluka se nisu isključivo odnosile na Hrišćane, već se radilo o sveopštoj toleranciji za sve religije u carstvu.

Istorijska je činjenica je da je Konstantin naložio i finansirao izgradnju crkve na Hristovom Grobu, Bazilike Svetog Petra i Crkve Svetih Apostola, ali je, u isto vreme, zidao i mnogobrojne paganske hramove širom carstva, što i nije ništa naročito, jer čak i danas neki bezbožnici zidaju crkve, a i mnogi su kriminalci veliki crkveni dobrotvori i donatori. Na Trijumfalnoj kapiji cara Konstantina nema hrišćanskih simbola, ali su tu zato prikazani Apolon, Dijana i Herkul. U jeku rastućeg hrišćanstva i zidanja hrišćanskih crkava car je takođe kovao novac na kome ga kruniše rimska Boginja Sreće. Iz istog perioda potiču i hrišćanske molitve u kojima se Hristos upoređuje sa suncem, to jest sa Bogom Sunca. Kao vrhunac, car je naredio da Hrišćani slave jedan od najvećih paganskih praznika, Zimsku kratkodnevicu, kao svoj Božić. Zna se da je on bio taj koji je kanonizovao ono što danas nazivamo Novim Zavetom, kada je naredio Evseviju da uredi kompilaciju jedinstvene zbirke novih spisa razvijenih iz glavnih aspekata 131 verskog teksta koji su predati na 1. Vaseljenskom Saboru. Rekao je: ,,Pretražite knjige, i sve što je dobro zadržite, a što je zlo - odbacite. Ono što je dobro u jednoj knjizi sjedinite s onim što je dobro u drugoj. Sve što bude tako sjedinjeno nazvaće se Knjiga nad knjigama. To će biti doktrina mog naroda..."

Čuveni Nišlija je, kao rimski imperator, nosio titulu vrhovnog paganskog sveštenika, i sa njom je i umro. Uopšte nije jasno kako su Mnogobožačkom Prvosvešteniku davane titule kao što su "Glava Crkve" i "Hristos na Zemlji." I ne samo to, nego kako je neko ko uopšte nije bio kršten, a radi se o nesalomivom hrišćanskom zakonu, mogao da bude naslikan u crkvama kao pravoslavni vladar. Da sprdnja bude još veća, navodno, Konstantin je kršten nekoliko trenutaka pre nego sto je ispustio svoju poganu dušu. To se desilo pošto se car odrekao Svetih Otaca, stožera današnje pravoslavne, i takođe rimokatoličke crkve, i vratio na vlast jeretike koje je nekada proganjao i ubijao. Jeretici su sigurno ovo izmislili, ali i da nisu, zvanična crkva ovakvo krštenje ne priznaje.

Paganski "Patrijarh" je najviše slavljen zato sto je sazvao prvi hrišćanski Vaseljenski Sabor - instituciju koja je utvrdila principe državnog hrišćanstva. Velika većina episkopa iz carstva se nije odazvala, jer to su bili oni pametniji, koji, kroz iskustvo iz progona, nisu verovali krvniku zbog toga što bi mu to dalo priliku da ih lako pobije sve na istom mestu. Car se na Saboru pojavio sa velikom dijademom njegovog omiljenog boga Apolona. Jedan od Svetih Otaca ga je opisao kao "vesnika od Boga, obučenog u odeću koja se sjajila kao sunčevi zraci - prekrivenog zlatom i dragim kamenjem."

Milanski Edikt je proglasio toleranciju za sve religije, a Sabor je tu toleranciju oduzeo onim hrišćanima koji se nisu slagali sa novim pravilima. Car je zagarantovao da će svaki takav "jeretik" biti prognan, a da će onaj kod koga se nađu knjige protivne Saboru - biti ubijen.

Šta se to ustvari slavi ove godine u Nišu? Sa Hristom je počelo hrišćanstvo, a sa Konstantinom hrišćanska civilizacija. Civilizacija, sa jedne strane, podrazumeva kulturu, što će reći visoku umetnost, književnost, i uopšte mogućnost za stvaralaštvo. Sa druge strane, ona podrazumeva i sve metode koji su njen uslov, a to su diktatura, tortura, krvava osvajanja, intrige, ubistva, prevare, laži, bespoštedna borba za vlast, i slično.

Naše vreme se već uveliko naziva post-hrišćanskom erom. Predstavnici mnogih crkava se ove godine sastaju, ne samo da proslave jubilej jedne od najvećih prevara, nego da proglase kraj hrišćanske ere, hteli oni to ili ne. Ona je počela sa Konstantinom, pa je red da se sa njim i završi...

http://www.alexanthorn.com/alexanthorn/dnevnik/b90.htm

[---]

basara je dvaput, cum grano salis, pisao o konstantinu:

27/02/2013 19:14
Sirotinja, treći put

Izgleda da nam je sirotinja (da se i ja visokoparno izrazim) vaistinu sudbina. Ne samo da pustoši takozvanu današnjicu nego se proteže i u davnu prošlost, sve do one noći u kojoj je Svevišnji plamenim slovima na tamnom nebu, u maniru, bože me prosti, naših politikanata ,,poručio" imperatoru Konstantinu: In hoc signo vinces. Pogađate - u pitanju su car Konstantin i proslava jubileja Milanskog edikta.


http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/sirotinja_treci_put.881.html?news_id=256479

Kako to ovde biva, kada se u nesretnu srpsku kulturu, makar i nekim prigodničarskim povodom, upumpa neka kinta, ispadne žestok belaj u stilu - narod nema šta da jede, a oni bacaju pare na izložbe i muziku. I - šta da vam pričam! Digla se neopisiva furtutma. Kuknjava! Milioni se traće! Tu padaju - srećom, ne glave - ostavke. Slede prozivanja. Konferencije! Argumenti i protivargumenti. Da ne bi aflatoksina, afera Konstantin bi nesumnjivo bila utisak nedelje. A možda i bude. Utisak je tek pred nama.

Nego, da ne dužim. Posegnem ja za novinčinama da istražim stvar i da pogledam o kojim se astronomskim honorarima tu radi i ustanovim, cenjeni publikume ( a donekle sam upućen u materiju), da je većina honorara otprilike ista kao i prigodom produkcije sasvim nejubilarnih predstava. Setite se samo ne tako davne pometnje nastale oko (suma) i honorara u SNP. Može biti da sam ja pristrasan, ali držim da su i niški i srpskonarodnopozorišni honorari zapravo mali. Jeste, zagrajaće populisti i komentatorluk, ali narod nema šta da jede. Fakat, nema. Ali samo zato što su rečeni honorari takvi kakvi jesu - ubogi. Za svoju ubogost narod prvenstveno mora da zahvali ubogosti svoje kulture. Ama, to je opširna tema. Možda je se dotaknemo neki drugi put.

A sad - zakeranje. Nimalo mi nije jasna ovolika srpska ushićenost imperatorom Konstantinom i njegovim, tj. Milanskim ediktom. Stiče se, opet bože me prosti, utisak kao da je taj edikt donesen u Marićevića jaruzi, a ne u Milanu. Ili gde već. Kad malo bolje razmislim, car Konstantin niti nam je rod niti (ponovo) pomozbog. A mi smo to Konstantinu još manje. Milanski edikt fakat jeste svetskoistorijski događaj, pa bi u tom smislu bilo pošteno da i svetska istorija, to jest svet, odreši kesu, što se, izgleda, nije dogodilo. Moj nadimenjak, Lale Pavlović, drži da je iz nekog razloga za Srbiju veoma važno što se car Konstantin rodio na (u ono vreme budućoj) teritoriji Srbije, ali bi blaženopočivši car mirne duše mogao Laletu odgovoriti da se, ako ćemo tako gledati na stvar, džumhurbaškan Nikolić rodio na (bivšoj) teritoriji Rimske imperije. Imajući to na umu, ja zato ponekad govorim: Srpski narod i senat.


06/03/2013 19:20
Četvrti Rim

Izgleda da se Lale Pavlović, dramaturg ovdašnji i prezidencijalni sovjetnik za kulturu, baš žestoko navukao na cara Konstantina i antiku uopšte. Gotovo da nema dana, a da Pavlović ne prozbori ponešto visokoparno o značaju Srbije i Niša za uspon Rimskog carstva. Hteo sam večeras da pišem o nečem drugom, ali pročitavši u jednoj žutari Laletovu antologijsku izjavu da je ,,Niš najveći rimski grad posle Rima", nisam mogao da odolim. Istorija je u pitanju. Sutra ćemo se baviti svakodnevnicom i trivijalnostima. To se ovde, ionako, uvek ostavlja za sutra.


http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/cetvrti_rim.881.html?news_id=256862

Dakle, posle Rima, kao prvog, Carigrada kao drugog i Moskve kao trećeg Rima, dobili smo i četvrti - Niš. O kome ponešto i ja znam jer sam vaktile tamo služio vojni rok. Ni tada, a ni posle Niš mi - inače fina jedna srbijanska varoš - nije delovao nimalo rimski. Bilo da je u pitanju onaj stari, bilo ovaj moderni. Od dugog vojničkog vremena stigao sam da obiđem i iskopine čuvene Mediane. I šta da vam kažem? Iskopine! Ruševine. Ništa spektakularno. Izgleda da su stari Rimljani, za razliku od savremenih Srba, imali osećaj za meru. Ali savremeni Srbi ne bi bili Srbi kada nešto ne bi zasrali. Tako su imenom antičke Mediane nazvali jedno pivo (nadam se da ga više ne proizvode) koje bi u žestokoj ovdašnjoj konkurenciji sasvim sigurno ponelo titulu najgoreg. Mislim da se čak i neka brlja, isto tako loša, ako ne i gora, zvala Mediana.

U ono vreme, međutim, u Nišu se ništa nije zvalo Car Konstantin, a danas se izgleda sve tako zove, pa čak i bulevar koji prolazi pored Mediane, čije su časno ime zauvek ukaljali loše pivo i još gora rakiještina. Tako je to bilo, cenjeni publikume. Za Titovog života carevi, da kažemo nisu bili in. Ni na domaćeg Dušana se nije blagonaklono gledalo, kamoli na tuđina, zavojevača, robovlasnika i eksploatatora. Izgleda da je Laletu udarila u glavu Konstantinova premijera u Narodnom pozorištu. Sa njegove tačke gledišta - više nego uspela. Ne govorim ovde o samoj predstavi (koju nisam gledao) i koja svakako nije zaslužila paradu kiča upriličenu pre nego što je i počela. Slučajno sam se za vreme dnevnika zatekao u kafiću, pred takozvanim televizorom i - da vi kažem - imao sam šta da vidim. Pred nacionalnim teatrom žestoka furtutma. Policija! Udba! Kos! Voa! Pristižu audiji i beemvei iz kojih izlaze ugledni gosti i gošće. Dobro, to se tako manje-više svugde radi. Ali mi ne bi bili mi kada ne bismo imali svoje posebnosti. U ovom slučaju crveni pano sa Konstantinovim likom pored koga su morale da prođu sve visoke zvanice sa suprugama Jovankama, da se tu nasmeše i uslikaju. Kako ono reče Đilas, Milovan: nova klasa.

[lilit]

okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

[Father Jape]

Čovek preveo Izgubljeni raj u zatvoru, nije šala.

[Ghoul]

Čovek preveo Izgubljeni raj u zatvoru, nije šala.

i još kako!

btw, ima li taj prevod kod vas na faxu? svojevremeno sam ga tražio u nišu, i ni od korova!

[scallop]

Evo i veliki Svetislav Basara se latio pera da opljune i predstavu i predstavljače i predstavnike i državu i narod samo ne Niš, jer Niš je grad u kojem je služio vojsku, vakatli, pa je već time zaslužio da bude pošteđen. Udario i na kulturu i nekulturu, na politiku i politikante, tamo negde i Dušana pomenuo, a sve zato da ne ostane zabeleženo da nije zabeležio. Kao da nije pitanje kako nego zašto je sve to u tom Nišu urađeno. Negde u prolazu je zaboravljeno kako je ta predstava napravljena.


A onda se zamislim nad svojom nedostatnošću, jer, eto, na zidu mi visi ikona cara Konstantina i carice Jelene, a ne slavim niti sam neki vernik. Ikonu naručio moj brat za neki od rođendana jer nam je otac Koča, skoro pa Konstantin, a majka Jelka, skoro pa Jelena. Da bude još gore, nije bilo Basare da mi objasni, pa nam se i ćerka zove Jelena, ovog puta sasvim. Tragedija se nastavila kad smo zamolili najboljeg prijatelja u Grčkoj da nam bude kum, a on potegne i sina nam Uroša krsti - Konstantin. Šta će čovek kad se i on zove Kosta, Konstantin, zapravo, a i oba unuka od sinova mu nose isto ime. Ima on i jednu Elini, tojest, Jelenu, ali nju pominjem da se ne izgubi u prevodu. Muka je da sad zaboravim na sve to, jer taj car je bezveze, niko pametan se na njega ne osvrće, samo mi blentavi Srbi, verujemo da ćemo tako skrenuti pažnju na sebe.


Možda bi i to bilo u redu, možda nisam važan ja i ti silni Konstantini oko mene, ali se onda setim Pola Banyana i Johnny Appleseeda i lukavog Disney studija koji je pare namlatio na tim legendama, pa Stonehenge-a koji ima veze sa današnjim Britancima kao Marica sa krivim, o kralju Arturu da i ne govorimo, Nascu su nacrtali vanzemaljci, a Peruanci imaju fajdu od turizma, Hrvati čuvaju svog Neandertalca u Krapini, kao da i danas nose taj DNK. Ukratko, svaka šuša na ovom našem svetu nađe neku svoju maskotu, a kod nas i Dživdžđan skoro istrebljen. To mi ne dozvoljava da se skupim u svom jadu i zatajim koliko sam uvaljan u Konstantina. Konstantno.


Jer, njegovo ime znači stabilan i ne znam zašto ne bismo bili, bar malo, stabilni, nego se teturamo iz gluposti u glupost. Bojim se da će posle ovoga i sličnih napada na zdravu pamet neko staviti pod upitnik i divnu ideju onog arheologa Koraća (ili nekog drugog), koji je nabrojao osamnaest rimskih careva sa prostora Srbije, pa sanja da uz kopanje po Viminacijumu, načini turističku stazu puteva rimskih careva. Pokenjaće se na tu divnu priču iz puke zavidljivosti i neće biti važna ni ideja ni mogućnosti, nego pitanje ko je drpio lovu, jer se moj zet kad smo posetili Viminacijum raspitivao kako može da donira u taj projekat. A ja mu rekoh da je to uzalud, jer nismo zreli da prepoznamo i prihvatimo skoro ništa pametno.


Da se vratim tamo gde pitanje i jeste. Da li je to dobra predstava, da li je Dexa sposoban da se nosi sa značenjima starim 1700 godina, ako jeste zašto je Kišobranac morao da drlja po njegovom oranju, je li Krivokapić šmirao ili je sjajno nosio svoju ulogu, kako su uspeli kostimi, a kako scenografija A. Denića? Dakle, da se o delu ne govori kao o nedelu, nego da se oceni koliko se uspelo, a koliko ne. Da je tako, Basara se sigurno ne bi našao pozvanim da i on baci jedan kamen. Završavam sa mrzovoljom i potmulim pitanjem: Jesam li ja sada branio Dexu?

[lilit]

Nisi.

[scallop]

Sad mi je lakše. Hteo sam i da napomenem da u Rimu, kad precrtamo Koloseum i Foro Romano, sve ostale bazilike i crkve iz IV veka su zadužbine Konstantina i Jelene, ali sam se predomislio.

[Father Jape]

Čovek preveo Izgubljeni raj u zatvoru, nije šala.

i još kako!

btw, ima li taj prevod kod vas na faxu? svojevremeno sam ga tražio u nišu, i ni od korova!

Mislim da ne. Ima u Univerzitetskoj biblioteci.

[Ghoul]

Jesam li ja sada branio Dexu?

jesi.

a kad si toliki kostoljub, evo ti jedan prikladan dux:

[varvarin]

Skalope, ne nasedaj na jeftine dukseve.
Basara je... malo zabrazdio.
A da se vratimo temi, može.

[Mme Chauchat]

okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Kad god neko o Đilasu (Milovanu) prozbori nešto u pozitivnom kontekstu, meni izađe groznica na gornjoj usni. Tri... dva.. jedan... ah, evo.

[scallop]

To je Ghoulov duksić. Krivo mu je što njemu niko nije Konstantin.

[ALEKSIJE D.]

Scallop postavlja pravo pitanje, ako sam dobro shvatio: kakav je to osnovni tekst ako u njemu tri profesionalna pozorišna radnika nisu uspela naći elemente iz kojih se stvara drama? Ako je tekst toliko loš, pa nisu mogli iščupati nikakav dramski zaplet, zašto su dalje radili na njemu? Zašto nije zamenjen pisac? Ako je u predlošku (očigledno je reč o "predlošku" kada su ga čačakali ostali) i bilo nečeg što se moglo pretvoriti u dramski tekst, onda je pitanje koliko su profesionalci otaljavali posao?
Kako god okreneš, pisac je kriv, pogotovo ako je imao zadnju reč.
Mada, uvek su mi govorili kako  i telfonski imenik može da se dramatizuje.

[Father Jape]

okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Kad god neko o Đilasu (Milovanu) prozbori nešto u pozitivnom kontekstu, meni izađe groznica na gornjoj usni. Tri... dva.. jedan... ah, evo.

Elaboriraj!

[scallop]

To ti je isto kao kad se u diskursu stigne do Hitlera.

[Mme Chauchat]

okreni, obrni, al na kraju se cesto dodje do milovana.

Kad god neko o Đilasu (Milovanu) prozbori nešto u pozitivnom kontekstu, meni izađe groznica na gornjoj usni. Tri... dva.. jedan... ah, evo.

Elaboriraj!

Nema šta da elaboriram, groznica ko groznica 
Odnosno, da da, ok, važi, veliki disident, hrabar čovek, prevodio Miltona, samo... a, ne sviđa mi se, štono rekao Crnogorac za Klaudiju Šifer. -.-

[Alexdelarge]

možda je mislio na klaudijinog šofera.

[Mme Chauchat]

Od bernhardovca i ne očekujem da prepoznaje matore viceve!!! Niti ikakve!!!

[scallop]

Šta neće da ispluta u Nišu? U domu za stare jedna baba iskopala oči drugoj!

[---]

nego, jeste li primetili kako svako malo pa nešto "ispluta" u kulturi ovih dana? te nema para za kinematografiju, te državni revizori pokazali koliko je nepravilnosti bilo u dodeli sredstava, te direktor službenog glasnika trošio pare na neprofitabilna izdanja, te stranački umetnici dobili nacionalne penzije...

da se razumemo, mi iz kulture smo parazitska klasa za koju ne bih minuta žalio da je neko đuture pošalje na tržište slobodno od državnih donacija, ili na oduzimanje imovine ko posle rata, ali... niko da se pita koliki je budžet za kulturu i koliko je to potencijalno spiskanih (ili ukradenih) para u odnosu na korupcionaške afere u, na primer, farmaceutskoj industriji ili građevini? kralo se i krade se naveliko, a javnost se zamajava sićom u kulturi. kako se ono kaže, na vuka vika a lisice meso vuku".

[Ghoul]

Šta je Konstantin Srbima?

pescanik.net/2013/03/sta-je-konstantin-srbima/

[zakk]

Neopaganska proslava u Viminacijumu 18.05.2013


Kanal "Pravoslavni Voždovac"

[Gaff]

Masoni, a?

A šta je ovaj izjavio povodom Kačavende?

[zakk]

Nije ga se dotakao, makar u ovom klipu.

[Gaff]

A znam, zato i pitam. Nisam išao dalje od tri meseca unazad, ali ni taj njihov kanal se nije baš nešto bavio time...

[Ghoul]

[Ghoul]

30.06.2014.
Sud: Nezakonit izbor upravnika Narodnog pozorišta

Autor Predrag Blagojević Izvor Južne vesti | NIŠ

Viši sud u Nišu poništio konkurs na kome je Ivan Vuković izabran za prvog čoveka niškog teatra. Gradsko pravobranilaštvo najavljuje žalbu.

Kako je za Južne vesti potvrdio predsednik Suda Zoran Krstić, utvrđeno je da je imenovanjem Vukovića prekršen zakon.

- Poništava se rešenje Skupštine Grada Niša o izboru Ivana Vukovića za direktora Narodnog pozorišta kao nezakonito - piše u presudi.
Ipak, u Sudu nisu mogli da kažu tačne razloge za donošenje takve odluke, s obzirom na to da tekst presude još nije otkucan.

Inače, postupak je vođen po tužbi Miroljuba Jovanovića, jednog od kandidata za upravnika pozorišta, koji se žalio na čitav niz nezakonitosti.

Gradski javni pravobranilac Miomira Dinić kaže da je trenutno na odmoru i da nije do detalja upoznata sa tim procesom, ali kaže da će se Pravobranilaštvo "svakako žaliti" na presudu.

Podsetimo, Skupština Grada je 30. novembra 2013. godine izabrala Ivana Vukovića za upravnika Narodnog pozorišta nakon veoma spornog konkursa.

Ivan Vuković rešenje Ministarstva rada
Ministarstvo rada: Vuković ne ispunjava uslove za upravnika
Kako su Južne vesti ukazivale, Vuković ne ispunjava jedan od osnovnih kriterijuma koje predviđa Statut pozorišta - da upravnik mora da ima završen fakultet i "najmanje 5 godina radnog iskustva u struci".
Problem je što je Vuković diplomirao svega godinu dana ranije, dok mu je jedino radno mesto pre toga bila funkcija v.d. upravnika Pozorišta. Ipak, on se "branio" tvrdnjom da "iskustvo u struci" nije isto što i radni staž, a kao argument koristio i dopis Udruženja dramskih umetnika Srbije koje potvrđuje da je Vuković režirao predstave još tokom studija.

Ni zaključak Ministarstva rada da Vuković ne ispunjava uslove, odnosno da je za tu funkciju neophodno radno iskustvo sa završenim fakultetom, vladajućoj većini nije bilo dovoljan.

Falsifikat. Biografija koju je Vuković podneo Skupštini Grada septembra 2012. godine
Falsifikovao dokumentaciju

Vredi podsetiti da je Ivan Vuković za v.d. upravnika Narodnog pozorišta izabran 18. septembra 2012. godine kao "Diplomirani reditelj", iako je u to vreme i dalje bio student.

Dejan Jovanović, predsednik skupštinskog Odbora za imenovanja i funkcioner SNS, tada je rekao da nije znao da Vuković još studira, a da diplomu na uvid nije tražio jer "to nije bilo bitno".

ovde imate i kopije dokumenata:
http://www.juznevesti.com/Kultura/Sud-Nezakonit-izbor-upravnika-Narodnog-pozorista.sr.html

[JasonBezArgonauta]

Nekako najprikladnije da se ovde postavi, LM proslavljeni...

Autor trilogija epske fantastike "Vukovi sudbine" i "Perunov hroničar" Miloš Petković, u Nišu pokreće školu kreativnog pisanja "Beskrajna priča".Prema njegovim rečima, polaznici ove škole će moći preko jednog modernog, maštovitog i zanimljivog programa da savladaju veštinu pisanja kratkih priča i romana, ali i da budu uvedeni u svet pisane reči, izdavača i medija.Nakon upoznavanja sa žanrovima, delima kultnih pisaca i savladavanja osnova lepog pisanja, glavni cilj ove škole je da na kraju tromesečnog kursa svi polaznici objave zajedničku zbirku kratkih priča (u štampanom i u e-izdanju) koje će biti napisane u okviru zadataka i projekata tokom školovanja.Polaznici će biti podeljeni u dve grupe, a svaka grupa će imati dva dvočasa nedeljno. Po završetku kursa, polaznici će dobiti diplome i imati priliku da preko televizijskih gostovanja i zajedničkih promocija predstave svoje radove.Škola kreativnog pisanja "Beskrajna priča" nalazi se u ulici Vojvode Gojka 28 (Niš). Upis počinje od 10. septembra, a prva predavanja biće održana u oktobru.

[Ghoul]

Sud ponovio: Vukovićev izbor je nezakonit

Autor P. Blagojević, J. Canić Izvor Južne vesti | NIŠ


Viši sud u Nišu je ponovo presudio da se poništava konkurs na kome je Ivan Vuković izabran za prvog čoveka niškog teatra.

Sudija Milena Jovanović je odbacila sve primedbe predstavnika Grada Niša, zaključijući da su oni "bez uticaja na drugačiju odluku".

Time su zapravo otklonjeni "propusti" na koje je prethodno ukazao Apelacioni sud i zbog kojih je ovo suđenje i bilo ponovljeno.

Ipak, presuda Višeg suda nije pravosnažna i Grad Niš ima pravo žalbe.

Podsetimo, januara 2014. godine, neposredno nakon što je Skupština Grada izabrala Vukovića, jedan od kandidata na tom konkursu Miroljub Jovanović je podneo tužbu, tražeći poništenje konkursa.

Krajem juna je Viši sud prihvatio Jovanovićeve primedbe i presudio da je Vuković izabran nezakonito i poništio konkurs.

U žalbi na tu presudu su predstavnici Grada Niša kao jedine primedbe naveli da je tužba kasno podneta, ali i tvrdili da ni sam Jovanović nije ispunjavao uslove za izbor, čime, po njihovom tumačenju, nije ni imao pravo da tuži.

Apelacioni sud je krajem novembra poništio prvostepenu presudu i Višem sudu naložio ponovo proveri činjenice.

Sporno od početka

Skupština Grada Niša je 30. novembra 2013. godine izabrala Ivana Vukovića za upravnika Narodnog pozorišta nakon veoma spornog konkursa.

Kako su Južne vesti ukazivale, Vuković ne ispunjava jedan od osnovnih kriterijuma koje predviđa Statut pozorišta - da upravnik mora da ima završen fakultet i "najmanje 5 godina radnog iskustva u struci".

Problem je što je Vuković diplomirao svega godinu dana ranije, dok mu je jedino radno mesto pre toga bila funkcija v.d. upravnika Pozorišta.

Ipak, on se "branio" tvrdnjom da "iskustvo u struci" nije isto što i radni staž, a kao argument koristio i dopis Udruženja dramskih umetnika Srbije koje potvrđuje da je Vuković režirao predstave još tokom studija.

Ni zaključak Ministarstva rada da Vuković ne ispunjava uslove, odnosno da je za tu funkciju neophodno radno iskustvo sa završenim fakultetom, vladajućoj većini nije bilo dovoljan.

Inače, Vuković se u javnosti od samog početka dovodio u vezu sa Srpskom naprednom strankom, a dodatnu kontroverzu predstavlja i sporni konkurs na kome je Vuković februara 2014. godine izabran i za docenta na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Prema nepotvrđenim informacijama Vuković trenutno pola radnog vremena provodi kao upravnik Narodnog pozorišta, a drugu polovinu kao predavač na fakultetu.

POGLEDAJTE I KOMENTARE:
http://www.juznevesti.com/Kultura/Sud-ponovio-Vukovicev-izbor-je-nezakonit.sr.html

[Ghoul]

"Greškom" nenamenski potrošili 3 miliona od "Filmskih susreta"

Zbog toga što je novac namenjen za zakup filmova za prošlogodišnje Filmske susrete Niški kulturni centar bez saglasnosti Ministarstva kulture potrošio na opremu, Grad će najverovatnije novcem građana morati da vrati državi oko 3 miliona dinara. Iz NKC-a kažu da "nisu imali loše namere".

Za Filmske susrete 2014. godine, NKC je dobio od Ministarstva kulture 5 miliona dinara, od čega je milion i po predviđen za nagrade, 500.000 dinara za nabavku opreme, a 3 miliona za zakup filmova.

Međutim, kada je Ministarstvo početkom ove godine od uprave NKC-a zatražilo vanredni finansijski izveštaj, ispostavilo se da su više od 2,7 miliona dinara utrošili za nabavku opreme, za koju su već dobili pola miliona, a za to nisu ni tražili saglasnost Ministarstva. Time su prekršili Ugovor o sufinansiranju.

Direktorka NKC-a Bojana Simović smatra da novac nije nenamenski potrošen, jer "nenamenski potrošen novac znači da je novac potrošen za druge namene, a ovaj novac je potrošen za Filmske susrete".

Ona u svom izveštaju Ministarstvu objašnjava da se stavka "zakup filmova" našla u tekstu projekta "greškom zaposlenih u NKC-u".

Kako je navela, NKC je znao da se filmovi čiju je proizvodnju finansiralo Ministarstvo više ne zakupljuju, pa su "smatrali da dodeljeni novac mogu potrošiti na opremu" i nisu tražili saglasnost Ministarstva.
Simovićeva dodaje i da u ugovoru sa Ministarstvom "nisu bili određeni tačni iznosi za svaku stavku ponaosob", te da su u NKC smatrali da mogu taj novac rasporediti i na drugi način.

Priznajemo da je to možda bila naša greška, ali napominjemo da nismo hteli da nenamenski potrošimo novac, već da na najbolji mogući način organizujemo ovaj festival - navodi Simovićeva.
Komentarišući ceo slučaj, direktorka NKC napominje da su "njihove namere bile iskrene, dobronamerne i poštene, a nikako u pravcu nenamenskog trošenja", kao i da će se nadaju da će Ministarstvo imati razumevanja jer  "i pored najbolje namere nisu u mogućnosti da novac vrate".

Ministarstvo: Za svaku promenu neophodna saglasnost

Ipak, u Ministarstvu tvrde da je NKC bio u obavezi da novac utroši za ono za šta ga je i dobio, a da je za svaku izmenu morao da traži pisanu saglasnost.

Po Ugovoru su bili dužni da nas u pisanoj formi putem aneksa obaveste o eventualnim izmenama, što oni nisu učinili, tako da su protivno ugovornim obavezama novac umesto za zakup filmova potrošili na zakup opreme. Dakle, izvršili su prenamenu sredstava bez naše saglasnosti - kažu u Ministarstvu.

Grešku od 3 miliona plaćaju građani

Dopis Ministarstva kulture Upravi za finansije Grada Niša od 6. aprila ove godine (foto: JV)
Osim 2,7 miliona, NKC treba državi da vrati i još oko 307.000 dinara koji nisu prikazani finansijskim izveštajem i koji se smatraju neutrošenima, tako da je ukupni dug NKC-a 3.011.908 dinara.
Pošto je Grad osnivač ove ustanove, Ministarstvo kulture se dopisom obratilo gradskoj Upravi za finansije, sa molbom da se novac uplati u što skorijem roku, inače će ceo slučaj završiti na sudu.

Međutim, Bojana Simović se nada "da neće doći do prinudne naplate jer će to u potpunosti paralisati rad ove institucije".

Nama je Ministarstvo odobrilo 2,3 miliona za ovogodišnje "Filmske susrete", tako da možda može da se napravi prenamena sredstava, da se tim novcem "prebije" to što smo napravili taj previd, što ne bi ugrozilo ni održavanje predstojećih "Filmskih susreta". Ništa nije konačno, treba da se sedne da se vidi rešenje - kaže Simovićeva.

Simovićeva kaže da, kada je reč o tome da li oseća odgovornost, "njena odgovornost svakako postoji jer joj je takva funkcija, ali se greške svima dešavaju, jer živi ljudi greše".
Na konstataciju novinara da će ta greška poreske obveznike stajati 3 miliona dinara, koliko NKC duguje državi, Simovićeva kaže da "prvo, to nije dug nego previd, a drugo, to neće platiti ni poreski obveznici, ni Grad, nego će se za to naći neko rešenje na nekom trojnom sastanku".

http://www.juznevesti.com/Istrazujemo/Greskom-nenamenski-potrosili-3-miliona-od-Filmskih-susreta.sr.html

[mac]

Da li mogu da vrate bar neke pare tako što bi prodali to što su kupili?

[Ghoul]

Da li mogu da vrate bar neke pare tako što bi prodali to što su kupili?

kolko ja svatam, ništa oni nisu KUPILI - samo su, navodno, plaćali IZNAJMLJIVANJE opreme...

[mac]

Koja je to oprema čije iznajmljivanje košta 2,7 miliona dinara? To ko oni Brusterovi milioni...

Moguće je da su stvarno samo hteli da potroše sve pare. Ali jbg, to mora nekako da se reši. Ne mogu ljudi tako bezobzirno da troše.

[Ghoul]

U toku je rušenje krova zgrade Narodnog muzeja na Medijani!!!!!!!
Zbog greške projektanata neko je smatrao da bez pitanja i odobrenja Muzeja može da ruši ono što je njegovo od 1936 godine!

[mac]

Ček, oni su valjda zamislili te lukove da zaštite upravo tu kuću, i neko uzeo da seče kuću, umesto da pita šta se dešava? Ne znam... ne razumem to odsustvo zdravog razuma.

[Ghoul]

tako je, kad odeš idući put u medijanu, ne zveraj samo dole, u iskopine, nego digni glavu malo, pa gledaj iznad sebe pravo čudo i unikatnost neimarstva srbije 21. veka...
zbog greške projektanata...
šta mislite, dal ćemo ikad saznati njegovo ime?
videti ga pozvanog na odgovornost?
kaznu?
a onog ko je rešio da to ovako zakrpi, 'sredi'?

[Ghoul]

više detalja:
http://www.juznevesti.com/Kultura/Natkrivanjem-Medijane-ostecena-zgrada-Muzeja-iz-1936.sr.html