Jebi se, Srbijo!

[Ghoul]

Aplauzi i "srednji prst" za predstavu koja "vređa naciju"
20.03.2016.

Autor Redakcija
Izvor Južne vesti
LESKOVAC

Predstava BITEF teatra "CRVENA: Samoubistvo nacije", koja je u jednom trenutku za upravnika Pozorišta bila nepoželjna, odigrana je sinoć u skoro punoj sali Narodnog pozorišta, ali uz prisustvo policajaca u civilu.

Rečenica zbog koje je uprava pozorišta i pravdala prvobitnu zabranu njenog izvođenja "Jebi se, Srbijo", odjekivala je salom preko stotinu puta.




Ovo je često dočekivano aplauzom, ali je bilo i onih koji to nisu odobravali, pa je nekoliko gledalaca stajalo i prema pozornici pokazivalo srednji prst.

Čula se iz publike po neka psovka, a nekoliko minuta nakon početka predstavu je demonstrativno napustia grupa gledalaca.

Zgrožena sam ovolikom količinom psovki i vulgarnostima. Nikada ovako nešto nisam čula u pozorištu - rekla je jedna Leskovčanka.

Predstavu do kraja nije odgledala ni članica Saveta odbora za rodnu ravnopravnost Leskovca Marina Momčilović, koje se prvobitno pobunila zbog ranijeg otkazivanja predstave.

Od psovki nisam uspela da shvatim ni temu, ni suštinu i poruku predstave, koja je više performans - rekla je Momčilovićeva.

Ipak, druga članica Saveta za rodnu ravnopravnost Ana Volf kaže da je oduševljena predstavom i da je glumcima aplaudirala punih 10 minuta.

Ono što većina od nas misli ovi momci su to javno izneli. Ali dobro, ne može svako da shvati suštinu. Evo i ja ću ponoviti: Jebi se, Srbijo, što si dozvolila da se deca leče SMS-ovima, što su ti starlete i kriminalci ideali, što ti deca gladuju i što "zarađuješ" na trudnicama i porodiljama, što je PDV na dečju garderobu isti kao na alkoholnim pićima, što ti građani gladuju i hrane se po kontejnerima - kaže Volfova.

Reditelj predstave Vojislav Arsić kaže da je zadovoljan.

Priznajem da smo se pribojavili dolaska u Leskovac, jer nije lepo znati da je predstava visokog rizika, da je policija u sali i brinuti se kako će publika da reaguje. Ali sada više ne želim da se sećam toga jer nam je ovaj dugački aplauz na kraju predstave pokazao da je leskovačka publika shvatila predstavu", kazao je za "Južne vesti" reditelj Vojislav Arsić.

Narodno pozorište u Leskovcu, u kome sinoć nisu viđeni ni prvaci iz gradske vlasti, ni opozicije stranaka, nalazi se preko puta policije, ali je sve vreme ispred ulaza teatra bio parkiran policijski automobil. Kako je novinarima "Južnih vesti" nezvanično rečeno, u publici je bilo petnaestak policajaca u civilu.

Podsetimo, upravnik leskovačko pozorišta Stanislav Grujić je najpre zabranio igranje ove predstave, smatrajući da "vređa naciju", ali ju je pod pritiskom javnosti ipak vratio na repertoar.

Predstava "Crvena: samoubistvo nacije" govori o položaju žena u Srbiji, mizoginiji.

Autor teksta je Milena Bogavac, a režirao ju je Vojislav Arsić.


http://www.juznevesti.com/Kultura/Aplauzi-i-srenji-prst-za-predstavu-koja-vredja-naciju.sr.html

[Kimura]

Novoosvojena sloboda ili konačni pokazatelj da više niko ne mari ni za šta?

[Ghoul]

ne znam.
nisam gledo predstavu - ili performans, ili šta li je već ova tirada.
i ne zvuči mi kao nešto što bih gledo - ali boriću se za pravo da to postoji i da može da se igra tamo gde mu je mesto.

[Kimura]

Tvoje plemenite pobude niko ne dovodi u pitanje, naravno.
Ni na trenutak nisam pomislila da ova predstava, kakva god bila, ne treba da se igra pred publikom, ako publiku ima. Razume se da je treba igrati.
Samo mom tužnom oku cela ta srednjoprsta parada više liči na izraz površnog besa i duboke ravnodušnosti (kakvu nijedan umetnik ne može želeti) nego na neku pobedu, zadobijenu slobodu ili ne znam šta.

[Meho Krljic]

Dobro, komplikovano je to i ima mnogo istorijskih primera konfrontativne umetnosti koja je u svoje vreme bila potpuno prezrena, neshvaćena i napadana a danas je smatramo značajnom i istorijski validnom i na njenim temeljima su nastali čitavi umetnički pravci itd. Luiđi Rusolo se tukao sa publikom, a na premijeri Posvećenja Proleća Igora Stravinskog u Parizu publika je prvo glasno protestovala a onda se pobila. Neprebrojni su sastavi iz istorije popularne muzike koji su bili bukvalno fizički napadani od strane publike a danas su ikone (Suicide je, na primer, na jednoj turneki otvarao za Black Flag i to... nije prošlo bez negativnih posledica  ).

Ono što jeste bitno je da publika reaguje na predstavu - najgora stvar za bilo koje umetničko delo nije pljuvanje i napad nego indiferentnost, to svi znamo. Naravno, kad ljudi dođu na predstavu i toliko su iziritirani da ti pokazuju srednji prst, razume se da treba da se zapitaš da li nešto radiš pogrešno.

E, sad, ova predstava je specifična po tematici. Režiser objašnjava:

Predstava "Crvena" se bavi temom nasilja nad ženama i padom nataliteta, abortusom koji ljudi u Srbiji smatraju ključnim uzrokom pada nataliteta. Mi smo povukli tezu da je nasilje nad ženama uzrok pada nataliteta, jer ako hoćemo da nam žene rađaju male Srbe i Srpkinje ne možemo da ih bijemo i maltretiramo. Predstavu završavamo statistikama i informacijama. Što se tiče uvodnog songa koji se zove "Jebi se, Srbijo" on ima dve strane, a najmanje tu na koju se poziva reditelj i direktor iz Leskovca. Jedna strana je kritika svega u društvu što uzrokuje nasilje nad ženama i u toj pesmi se pominje i Tijanin zakon i razne neke druge stvari koje su osnova i za koje smatramo da su uzročnici ovakve situacije. S druge strane, ako hoćemo da kažemo Srbima da rađaju decu i razmnožavaju se, onda to moramo da kažemo na način koji je prilagođen mladima. To je osnova songa. On kao takav jeste provokativan, ali ne možete praviti ovakvu predstavu bez provokacije

Naravno ja mislim da je pogrešno, loše, negativno i kontraproduktivno uopšte pominjati abortus u ovakvom kontekstu (mada ovaj čovek to i ne radi, naprotiv, ukazuje na druge stvari, ali površno čitanje je čudo) - mislim da sam na drugim mestima na forumu opširno objašnjavao šta je u korenu srpskog populacionog starenja, koliki je stvarno naš natalitet i gde je mesto abortusa u domenu ljudskih prava - ali predstava koju nisam gledao* se trudi da se pre svega bavi tematikom nasilja nad ženama pa je, za društvo koje je prilično patrijarhalno, kao što je naše** potpuno za očekivati da provokativna forma prouzrokuje burne reakcije. Ono što ja iznova i iznova ne razumem je zatšto upravnici javnih institucija insistiraju da je umetnički govor koji je provokativan i pominje državu u kojoj se nalazimo automatski neprimeren za te institucije. Naravno da je opscenost jedno a kritički diskurs drugo, čak i kada koriste iste rečenične sklopove (poput "Jebi se") i nekakav direktor pozorišta bi trebalo da je u stanju da razlikuje predstavu u kojoj se ova vrsta diskursa koristi da ukaže na i kritikuje (percipirane) negativne društvene pojave od nekakve hipotetičke predstave fokusirane na prostote i pornografiju. Da direktor pozorišta misli da ovako nešto automatski isključuje predstavu iz opcije da bude prikazana u pozorištu koje se finansira iz javnog budžeta mi je slično kao kada bi neka javna akademska institucija odbila da objavi naučni rad u kome se kritički govori o srpskom mentalitetu, navikama, praksama itd.

Opet, nisam gledao predstavu pa je jasno da pričam napamet.







* Ful diskloužr, Milena Bogavac je, kao i njena sestra Jelena, išla u moju školu, štaviše sa mojim bratom u razred, tako da ih obe formalno poznajem i to verovatno donekle utiče na moje mišljenje o njihovom radu.



** Nemojmo meni verovati na reč kad dajem ovako paušalne ocene, evo izveštaja kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti koji se bavi diksriminacijom u Srbiji pa prelistajte.

[Biki]

Ah! Pa zar opet? Zasto stalno neka kuknjava? I zasto to tako ruzno "J*bi se, ..." Pa ko je, sta je Srbija ako ne ljudi koji je cine?! Zasto onda sebe, svoj narod tako nagrditi? Ako je zaista toliko lose onda treba da se radi na tome da se stanje popravi. Ne volim kad su ljudi 99% complaining, 1% problem solving. To ne vodi ni cemu. Ne znam, nisam u Srbiji ima vec 20 godina i poslednji put sam bila tamo pre vise od 10 godina, ali koliko god da je lose, zemlja i na rod ne zasluzuju ovakvo blacenje. Nemam nameru da pogledam predstavu, sam naziv mi je strasno odbojan i uvredljiv.

[Meho Krljic]

Naziv predstave je "Crvena" a ne "Jebi se, Srbijo" i, kako smo rekli, predstava pokušava da se bavi problematikom nasilja nad ženama u Srbiji koja je definitivno goruća* pa zato koristi tu vrstu provokativnog nastupa. Razume se da nikom od nas to ne mora da se dopadne i da je potpuno legitimno da ne želimo tako nešto da gledamo u pozorištu.





* Samo recimo statistika od 32 žene ubijene u partnerskom nasilju tokom prošle godine bi trebalo da približi ideju zašto je ovo goruća problematika, ali ja ne želim da se misli da samo tabloidno-šokantnim ciframa treba ilustrovati temu. Žene u Srbiji su izložene partnerskom i porodičnom nasilju u priličnoj meri a problem je ravnopravno i u mentalitetskim vrednostima ali i u sistemskim mehanizmima koji još uvek nisu dovoljno ugođeni sa realnošću. Recimo, više puta sam u razgovorima, pa verovatno i ovde na forumu, citirao sledeći primer nasilja u porodici (stvaran primer iz života): muž je nasilan prema ženi sa kojom živi zajedno u seoskom domaćinstvu. To traje godinama, sve vrste verbalnog i psihološkog zlostavljanja do mere kada on počne i fizički da je zlostavlja, dakle, da je grabi, hvata, gura, udara itd. Oboje su penzioneri po godinama s tim što on ima penziju - poljoprivrednu, a žena je nema jer otprilike 80% žena koje se bave poljoprivredom u Srbiji ne bivaju prijavljene i ne ostvare pravo na poljoprivrednu penziju (mislim da sam za ovu cifru ostavio referencu letos negde na forumu, a ako je baš nužno izguglaću taj izveštaj sutra), pa tako i ona. Žena na kraju pobegne iz porodične kuće jer se plaši za svoju bezbednost i ode u sigurnu kuću. Postupak koji u njeno ime pred sudom vodi centar za socijalni rad naravno traje užasno dugo - jasno je da se neće završiti pre nego što istekne godinu dana koliko po propisu žena može da bude u prihvatnom smeštaju. Ona onda na jednom od ročišta kaže da je potpuno besmisleno da ona, žrtva nasilja, bude primorana da obitava izvan kuće koju je sa mužem zajednički stvorila (a vodi se, pogađamo, na njega) dok se muž, nasilnik baškari u istoj. Sud joj da za pravo, ali kako po zakonu muž ne može da bude iseljen dok postupak traje - a postupak TRAJE - sud donosi solomonsko rešenje: žena će biti vraćena u porodičnu kuću a muž će dobiti restraining order da ne može da joj priđe na bliže od jednog metra.

Dakle, ovde je veoma jasno kako sistem ne uspeva da izađe u susret potrebi nekome ko je izložen svim "zvaničnim" (po definicijama WHO) formama porodičnog nasilja osim seksualnom zlostavljanju i ovo su po pravilu, mada ne uvek, ali definitivno većinski žene. Sistem čine ljudi, izglasali su ga ljudi i perpetuiraju ga ljudi pa ima rezona da ćeš im se umetničkim govorom obratiti kolektivno. Da li ćeš da im kažeš "Jebi se" ili "Probudi se" je zaista stvar nijansi.

[lilit]

ako je minja bogavac za zabranu (vidim i biki prica o nagrdjivanju srbijice ), onda je oliver frljic sigurno za lomacu.

[Mark]

Mislim da se ovde pre svega misli na državu, koja svakome od nas PRVA puno puta kaže ono "Jebi se!" (na svakakve načine, je li) pre nego što i mi to kažemo njoj ...

[Biki]

...

[Dybuk]

Nemam problem ni sa nazivom ni sa usklicima, mada eksperimentalni teatar tj performansi ovog tipa nikako nisu moj fazon. To nije nesto sto bih gledala jer mi se forma cini veoma izvestacenom i pomalo iritantnom. Kao mladja sam prisustvovala nekim predstavama amaterskog pozorista 'Krsmanac' koje su imale politicki karakter i bile interaktivne, publika je cesto bila ucesnik. Bilo mi je simpa prvih par puta, no, ubrzo sam se zasitila.

Dakle, ovo nije moja salica teja, ali neka cveta hiljadu cvetova itd. Licno sam protiv zabrana, naravno.