Tom Sutton

[ridiculus]

Ko je (bio) Thomas Sutton?

Prost odgovor bi bio: jedan od najvećih umetnika američkog, pa i svetskog, horor-stripa ikada. Duži odgovor: čitajte ovu temu, povremeno, da biste saznali. Ili, još bolje, pročitajte divnu kolekciju koju smo dobili zaslugom Craig-a Yoe-a (i Michaela Ambrose-a), Tom Sutton's Creepy Things (iliti The Chilling Archives of Horror Comics #9), gde su sakupljene mnoge horor priče koje je crtao (a i neke i pisao) za Charlton Comics.

Charlton nije jedini izdavač za koje je Sutton radio, već se tu nalaze i Warren -  najbitniji u ovom kontekstu horora - ali i Marvel i DC. Crtao je neke epizode Ostranderove spejs opere Grimjack, za First Comics, na primer. Crtao je i neke od vizuelno najzanimljivijih ranih epizoda Vampirelle. Njegove najplodnije godine su bile 70-e i evo nekih naslovnih ilustracija koje je radio za Charlton u tom periodu:

 

 

Ove prve dve liče (bar meni) na nešto što bi Kaluta nacrtao, iako u kasnijem periodu, kada je utemeljio svoj osoben i oblicima bogat dekorativni stil, ali Saton je bio tamo pre. Ali ova sa oktopodom je nešto što bi mi prvo palo na pamet kao primer Satonovog rada, kao i ova sledeća koju sam već kačio na temi o najboljim naslovnicama:



Što se tiče crteža unutar samih stripova, nemam baš pristup bogatstvu materijala koji bih mogao da proberem i postavim ovde, ali naćiće se ponešto:



Ovaj crtež, kao i većina drugih njegovih radova, zrači atmosferom jezive, zlokobne začudnosti, i tehnički je vrlo apstraktan, i jedino slično što mi pada na pamet a da je na uporedivom nivou mašte i veštine su radovi Stiva Ditka (koji je takođe radio i za Warren i za Charlton). Obojica potpuno zaslužuju svoje "Jezovnike", kada bi umetnička vrednost bila jedino izdavačko merilo na ovim prostorima.

[ridiculus]

Evo, da ponovimo ovo:



Ako bih morao da sačuvam samo 10 naslovnica od svih koje smo ikada pokazali na ovom forumu, ova bi išla među njima. Ovo je arhetipska situacija. Gotovo brend. Ona džinovska ajkula koja iz pozadine gladno posmatra ronioca na naslovnoj strani jedne od poslednjih Stripoteka (avaj, zaboravih ko je crtač...) - to je zapravo "Suttonova škola stripa neprijatne situacije". Svesno ili ne, nebitno je.

[ridiculus]

Primere Suttonovog najboljeg rada nije lako naći na netu - osim ako ne pričamo o Marvelu, ali to je mali deo njegovog opusa. Ono što bih ja najradije hteo da pokažem je njegov rad za Charlton, jer to je, paradoksalno, prvo što sam video od njega (ako ne računamo Vampirellu, ali to je još iz 60-ih, i čuvam za neku drugu priliku). A Charltonovi stripovi su danas gotovo mitski, i to često ne na dobar način.

Verovatno ste čuli za kompaniju Charlton - ako ništa drugo, to je mesto gde su nastali likovi koje su Moore i Gibbons upotrebili u Nadziračima. Ono što možda niste čuli je da je ta kompanija nastala rukovanjem u zatvoru, ili tako bar ide priča. Fizički nekvalitet njihovih stripova je legendaran. Štampa čiji otisak ostaje na prstima, i najnekvalitetniji, gotovo proziran papir. To su neki moji utisci iz tuđih priča, pošto nikad nisam držao ta izdanja u rukama. Objavljivali su razne žanrove, pa i superherojski. Ali to im nikada nije bio fokus. Neke od najboljih priča koje su ikad objavili su bile u žanru horora, uglavnom tokom 70-ih. I tu su posebno veliki doprinos dali Steve Ditko i Tom Sutton.



Ovo je iz Haunted Love #11, strip-časopisa koji je pokušavao da spoji horor i romansu. Nije dugo trajao, i ovo je bio poslednji broj, izašao 1975. Ali vidite Suttonove fluidne, krivudave oblike i njegovu težnju da spaja stilizaciju likova sa baroknim pozadinama. Priča se zove Journey to Lost Orlaak.