Igor Kordej

[Broker]

http://www.kordey.ca/

[Spider Jerusalem]

Jebote, Joe Quesada je naterao Kordeya da smandrlja jednu epizodu New X Men kako bi se povratio mesecni kontinuitet izlazenja ovih svezaka, i kad sad gledam tu epizodu, dodje mi da placem koliko je to dobro tek moglo da izgleda da su ga pustili da je odradi u svom ritmu  

Fucking Marvel !

[Boban]

Kordejev definitivni problem je SPOROST.
Ne manjkaju mu ideje i originalna logika, ali je preko svake mere spor.

Takodje, vrlo je sujetan, jedan dobar njegov serijal namenjen evropskom trzistu ne izlazi vec godinama jer on odbija da ga izdaju drugorazredni izdavaci, hoce samo najvece, a oni, opet slabo oce njega i tako...

[Spider Jerusalem]

Da, ali takav je i Kevin O'Neill (trenutno radi Mooreovu "Ligu"), samo sto ovom treba sest meseci da zavrsi jedan broj.
Jebiga, delay is temporary, mediocrity is forever.

Jedina dva crtaca za koje znam da im nikada ne opada kvalitet kad rade brzi mesecni drajv, a usto su nevidjeno kvalitetni su Frank Quitely (The Invisibles) i Eduardo Risso (100 Bullets).

[Boban]

Danas sam video Kordejevog Tarzana (po scenariju Macana) u papirnom obliku... sramota! Pa taj covek ne zna uopste anatomiju. Ajde sto gresi u skracivanju ruku i nogu i sto su mu pokreti u akcijama jedva nesto bolji nego kod Kerca u Cat Claw, ali on uopste ne ume da stavi glavu na telo, u smislu da to bude bar priblizno na sredini. Ne ume da crta vrat ljudima, svi su nekako bezvratno, grbavo, deformisanog drzanja i glave koja deluje kao nasadjena otprilike negde na gornjem delu trupa.

[taurus-jor]

Ih, bre, Bobane. A sta tek onda reci za Ricarda Korbena? Na sta njegovi ljudi lice?

Meni su se i Kordej i Korben oduvek dopadali, ali moram priznati da u akcionim scenama nisu bas briljantni. Posebno su Korbenu problematicne promene perspektive i skracivanja. Lele, kako tek njemu likovi ispadnu zdepasti...

Ta mongoloidnost i nezgrapnost ipak mi se nekako dogadja.

Sto se Kerca tice, taj se proslavio u jednoj tabli Tarzana, gde dragi nam Gospodar dzungle drzi koplje pod uglom koji sugerise gadno iscasenje sake, gde je doslo do jos goreg srastanja. Anatomijo moja, javi mi se pjesmom.

[drf]

Bio sam prisutan kad je Igoriqi radio neke od najboljih tabli i ilustracija. (Npr. Jesen) Radi brzo i lako. Istina je da ima dug period inkubacije, promishljanja i da pokusava da nadje zrno lepote u scenariju.
Kad mashina melje, sve se menja. I u toj kategoriji ima uspelih i manje uspelih. Mamuran sam, pa ne mogu da ispovrtim nijedan naslov iz kitchmene mozdine, ali u kamari izdanja ima nekoliko fascinantnih. O ilustracijama i bozicnim cestitkama da ne govorim - sjajne su.
X-mena i Tarzana nisam video; drpili su mi na posti.
Znam da se okolnosti ne racunaju, vec sam rezulatat; i neke moje price su nastale preko noci i u iznudici te imam razumevanja. Zivot nas nije mazio.

[crippled_avenger]

TEKSAS KID Igora Kordeja i Darka Macana, nastao je po Macanovoj prozi uz određena proširenja koja je Kordej izvršio, i reč je o vrhunskom graphic novel u kom pre svega Kordej pokazuje da je izuzetan crtač i na neki način ovo ostavlja kao svoje testamentarno delo.
Daleko od toga priželjkujem da iza ovoga Kordej ne nacrta ništa značajno, ali TEKSAS KID je zaista domet pred kojim svako ko čita stripove mora stati mirno. Macanov predložak nosi u sebi klasičnu postmodernu koncepciju. Imamo autora koji se susreće sa svojim likom, i taj lik je otelotvorenje autorove traume, i kroz mogućnost da se iznese sa svojom projekcijom traume autor je razrešava.
Macan ne pravi od ovoga neku grantmorrisonovsku egzibiciju. Naprotiv, njegova intervencija sa stripskim junakom koji naprosto oživi u stvarnosti vlastitog autora i njene porodice, dat je vrlo vešto - i stripski. U elipsi. Junak se pojavio i tu je. Nema mistifikacije, nema odugovlačenja, on je naprosto tu i postaje bitan pokretač radnje ali ne i antagonista - sukob je čvrsto vezan za likove autora i njegovog sina.
Ovo je priča o traumi, kreaciji, očevima i sinovima, porodici. I mogućnosti jednog klišetiziranog vestern stripa da u tome svome bude katalizator ali i ilustracija problematike.
TEKSAS KID je delo zrelih autora koji u ovom izdanju iznose pred nas ono najbolje što imaju.

[Boban]

TEKSAS KID je delo zrelih autora koji u ovom izdanju iznose pred nas ono najbolje što imaju.

Macan je ovo napisao sa 25 godina, pre 30 godina, nisam čitao strip pa ne znam kolika su odstupanja, ali verovatno ih ima, verovatno su njih dvojica seli zajedno i produmali šta treba da se nadogradi i prilagodi stripskom izrazu.