Da li se, i kako, Srbi suočavaju sa Zlom u sebi?

[ALEKSIJE D.]

Filipović je, naravno,  učestvovao u sukobima na teritoriji bivše SFRJ, pa može govoriti o zlu u sebi...
A? Nije? Bio suviše mlad? Onda mu koleginica sa akademije Mira Karanović pričala šta su joj pričali u Sarajevu i Hrvatskoj kakvo su zlo činili nedužnom stanovništvu oni krvoločni četnici... Ili je to saznao od svih onih koji su imali visoku svest o tome gde ne treba ratovati i časno izbegli vojnu obavezu, da ne kažem tu ružnu reč, dezertirali.
Lepo je kada ti dezerteri i svi oni koji su se držali mami za suknju, spočitavaju kako je to gadno ratovati...

[Tex Murphy]

(uzima pribor za crtanje...)


Harvester ističe upravo suprotno - to da Gavras i Esterhaz nisu Nemci, zaboravljajući o čemu je film (hint: nije o Nemcima), tako uspešno mašeći poentu dok, ironično, spočitava nekom drugom da ne zna o čemu priča. Mada, moguće je i da po običaju samo troluje.

U svakom slučaju, Jape, pogledaj Music Box, dobar je to film, suočavanje sa zlom u sebi na stranu...

Oh well excuse me all to hell. Да, филм сам гледао доста давно, па ми је из памћења извјетрила мађарскост злочинца. С друге стране, у питању је амерички филм, у коме је мађарскост сценаристе (који се бај д веј потписује као Џо, и у Мађарској је провео можда 15 минута живота) занемарљива по значају. Поред тога, Филиповић каже "Музичка кутија Косте Гавраса", дакле и не спомиње Естерхаза који би требало да је тај који се "суочава са прошлошћу". Сума сумарум - да, мало сам офалио са фактографијом, али то не мијења факат да је Филиповић идиот.

[Milosh]

Ako dotični i jeste idiot, čime nemam nameru da se bavim, svakako nije zbog toga što ovde NIJE nacrtao (kao što sam ja učinio, ali očito ni to nije dovoljno) zbog čega je Muzička kutija dobar primer za ilustraciju priče o suočavanju sa zlom. Ali ti umesto da skrušeno spoznaš svoju grešku, nastavljaš sa fejlovima u rezonovanju. Američki film. Ma nemoj mi reći? Primera radi i Spasitelj je američka produkcija, pa šta? Ali, da i sam ne skrećem sa teme... Najnormalnije je da se u referisanju na film kaže Muzička kutija Goste Gavrasa, jer on je režirao isti. Ko nešto zna o njemu zna i da ga dotični voli da snima filmove na slične (društveno angažovane/politički turbulentne) teme, ali ON ovde nije tema. Filma ne bi u ovom obliku bilo bez Džoa Esterhaza, a ti možeš do sutra da lupetaš o "zanemarljivom značaju." Muzička kutija je film koji se dotiče priče o suočenju sa zlom na više nivoa, odnosno konkretno: kroz sam zaplet (ko je gledao zna o čemu pričam), se na fiktivnom planu razrađuje nešto što postoji na vrlo stvarnom i ličnom planu: "Eszterhas learned at age 45 that his father had concealed his collaboration in the Hungarian Nazi government and that he had organized book burnings and had cranked out the vilest anti-Semitic propaganda imaginable.After this discovery, he cut his father out of his life entirely, never reconciling before his father's death."

Evo, docrtao sam.

[Josephine]

Не вријеђам ја људе него идиоте. А сад довиђења.

"Zdravo, ćao" kaže batica, a ne ovo.

[Tex Murphy]

Ako dotični i jeste idiot, čime nemam nameru da se bavim, svakako nije zbog toga što ovde NIJE nacrtao (kao što sam ja učinio, ali očito ni to nije dovoljno) zbog čega je Muzička kutija dobar primer za ilustraciju priče o suočavanju sa zlom. Ali ti umesto da skrušeno spoznaš svoju grešku, nastavljaš sa fejlovima u rezonovanju. Američki film. Ma nemoj mi reći? Primera radi i Spasitelj je američka produkcija, pa šta? Ali, da i sam ne skrećem sa teme... Najnormalnije je da se u referisanju na film kaže Muzička kutija Goste Gavrasa, jer on je režirao isti. Ko nešto zna o njemu zna i da ga dotični voli da snima filmove na slične (društveno angažovane/politički turbulentne) teme, ali ON ovde nije tema. Filma ne bi u ovom obliku bilo bez Džoa Esterhaza, a ti možeš do sutra da lupetaš o "zanemarljivom značaju." Muzička kutija je film koji se dotiče priče o suočenju sa zlom na više nivoa, odnosno konkretno: kroz sam zaplet (ko je gledao zna o čemu pričam), se na fiktivnom planu razrađuje nešto što postoji na vrlo stvarnom i ličnom planu: "Eszterhas learned at age 45 that his father had concealed his collaboration in the Hungarian Nazi government and that he had organized book burnings and had cranked out the vilest anti-Semitic propaganda imaginable.After this discovery, he cut his father out of his life entirely, never reconciling before his father's death."

Evo, docrtao sam.

Да, само што си мало изманипулисао хронологију тако да иде у прилог оном што говориш (а што ни у том случају не би било тачно). Естерхазово откриће прошлости његовог оца десило се НАКОН што је снимљена Музичка кутија:

http://www.nytimes.com/2004/03/18/movies/in-a-screenwriter-s-art-echoes-of-his-father-s-secret.html

Невердлес, неоспорно је да је Естерхаз Мађар и да је било тог мађарског нацизма и сл., тако да ово горе можда и није толико битно, али оно што ја покушавам да кажем је да ФИЛМ Музичка кутија не може да се посматра као суочавање са прошлошћу кад је у питању амерички филм у коме је само сценарио мађарски. Да ли је СЦЕНАРИО тог филма суочавање са прошлошћу? Неоспорно. Да је Џо умјесто сценарија написао нпр. књигу, па да пише "Џо Естерхаз - Музичка кутија" ор сометхинг, то би такође било суочавање са прошлошћу. Али ФИЛМ, који режира Грк, од америчких пара и (углавном) у Америци, са америчким глумцима (осим једног Швабе, колико се сјећам), мени је то пренатегнуто. Да, ја се јесам зезнуо заборавивши на тај мађарски енгл, што ДОНЕКЛЕ нарушава моју поенту, али само дјелимично.
Шта је много бољи примјер суочавања са прошлошћу кроз филм? Нпр. Плави војник - туто комплето амерички филм који се бави стварним масакром над Индијанцима (додуше, са промијењеним именима) кроз који се илуструје настанак земље обливен крвљу.

[Tex Murphy]

Не вријеђам ја људе него идиоте. А сад довиђења.

"Zdravo, ćao" kaže batica, a ne ovo.

Ћао!

[Ghoul]

БЕОГРАДСКИ УМЕТНИК ПРЕДСТАВИО СЕ У ПРИШТИНИ:
Косовку девојку обукао у албанску ношњу!

Идеја је да српску страну наведем на премишљање о симболима. Размишљао сам и о Албанцима, претпостављам да учитељи у школама не кажу деци: ,,Ми смо протерали Србе", каже Милорад – Мића Стајчић.

Троје београдских уметника, Милорад – Мића Стајчић, Милица Црнобрња Вукадиновић и Тадија Јаничић своја дела су у четвртак први пут приказали у Приштини у оквиру фестивала ,,Месец дана Београда у Приштини". Кажу да су за ову прилику пажљиво одабрали по једну своју слику.

– Први пут излажем у Приштини и на Косову и представио сам се са радом из 2014. године који се зове ,,Ни криминалци нису што су некад били". Ова слика је ремикс култне сцене из филма ,,Кум" прилагођене неком данашњем моменту. Изабрао сам баш њу јер одговара датом тренутку и поднебљу – каже Тадија Јаничић.

Вајар Милорад – Мића Стајчић на овој изложби први пут је приказао обраду слике ,,Косовке девојке", на којој је ликове обукао у албанску ношњу. Како каже, годину дана је чекао идеалну прилику да изложи слику за коју се нада да ће ,,испровоцирати и Србе и Албанце" и подстаћи их на премишљање.

– Слика ,,Косовка девојка" је један од симбола и икона српства. Косово се увек представља као колевка и срце Србије, а ја сам размишљао зашто је то тако. У реалности кад год чујем реч ,,Косово" увек осећам неку тескобу и тамо живе Албанци. Па зашто је онда све то и даље симбол Србије? Због тога је било логично да ставим ,,Косовку девојку", српску икону, у нову релацију и паралелну димензију, па су ликови на слици у албанским ношњама – каже он.

Стајчић додаје да је циљ његових радова увек да испровоцира обе стране.

– Идеја је да српску страну наведем на премишљање о симболима које користе по традицији и историји, а размишљао сам и о Албанцима и њиховој ситуацији. Претпостављам да учитељи у основним школама не кажу деци: ,,Ми смо протерали Србе", већ им сигурно кажу да су они ту одавно. За Албанце би ово дело била нека паралелна димензија и историја коју би они можда презентовали сами себи – објашњава Стајчић.

Доцент на Факултету примењених уметности, Милица Црнобрња Вукадиновић, каже да се рад којим се први пут представила приштинској публици не односи директно на ситуацију на Косову, али да кроз њега позива посетиоце да се преиспитају.

– Издвојила сам сегмент из свога рада – две фотографије које приказују авионе у полетању, где је са ликовне и фотографске стране направљена комбинација између ентеријера и екстеријера, сегмента који се највише односи на светлост. Други део целине су авиони који су резани од плексигласа па доводе самог посматрача у ситуацију да се огледа у овом тренутку. Сви смо позвани, без обзира на то које смо националности, да се огледамо кроз личне ситуације или опште стање и преиспитамо, јер ми се чини да то може да доведе до неких заиста чистих ствари – каже она.

Без великог интересовања
Дела београдских уметника посетиоци у Приштини моћи ће да виде наредних недељу дана, а већ од 3. септембра, у оквиру фестивала, нова група уметника долази на Косово. Прва недеља фестивала ,,Месец дана Београда у Приштини" прошла је без великог интересовања приштинске публике, а овонедељни програм завршава се сутра концертом алтернативног београдског бенда ,,Лира Вега".

http://iskra.co/kultura/beogradski-umetnik-predstavio-se-u-pristini-kosovku-devojku-obukao-u-albansku-nosnju/