Brian De Palma's THE BLACK DAHLIA

[Kunac]

BLOW OUT je maltene zvanican rimejk BLOW UPa... U svakoj literaturi se pominju zajedno, a i sam naslov je jasna varijacija BLOW UPa. Nesto nezvanicnije se na BLOW OUT nadovezuje i CONVERSATION.

... i Arđentovo Tamno crveno...

[Kunac]

Otvara danas u USA. Kritika ga nije (po)mazila: http://www.rottentomatoes.com/m/black_dahlia/

NA Rottenu je 47% svež; na IMDb-u ima solidnih 7.3...

Mislim da ljudi generalno imaju problema s percepcjom ovog filma, pošto kritike idu do potpunih hvalospeva (ili onih tipa "remek s greškom") do kompletnog osporavanja ("najgori film godine" i sl). Ako ništa drugo 95% kritičara potvrđuje da je film vizuelno fascinantan i braokno rakošan, tako da mi je to dovoljno za početak...

Biće zanimljivo videti kako će BD proći na američkim blagajnama... Tematski sličan HOLLYWODLAND je prošle nedelje startovao s skromnih 6 miliona $...

[Ivan Bevc]

Hm, to je vrlo diskutabilno, mozda su se gledaoci uzeleli neceg stilizovanijeg, DePalmino ime vecini tamo ne znaci mnogo. Bio bih prezadovoljan ako otvori na drugom mestu (iza Rocka) sa 8-10 milijuna, distribucija je vrlo ambiciozna (2200 kina). Realno, 30 miliona ukupno je puna kapa za Briana, 40 bi bilo loodilo.

[Mickey Mouse]

Juče su na BBC World-u nagrdili ovaj film... Poredili su ga sa L.A. Confidential iz nekog razloga.

Koliko se sećam, a bilo je davno, i Sisters je prilično dobar film iz njegove rane faze.

[Mica Milovanovic]

BLOW OUT je maltene zvanican rimejk BLOW UPa... U svakoj literaturi se pominju zajedno, a i sam naslov je jasna varijacija BLOW UPa

.

Da li može neko objašnjenje kakva je to suštinska veza ova dva filma osim što u oba glavni junak rekonstruiše zločin na osnovu slučajne zabeleške (filmske/audio)? Moram da priznam da sam Blow Out davno gledao, pa mi je nešto važno očigledno promaklo...

[Mica Milovanovic]

BLOW OUT je maltene zvanican rimejk BLOW UPa... U svakoj literaturi se pominju zajedno, a i sam naslov je jasna varijacija BLOW UPa

.

Da li može neko objašnjenje kakva je to suštinska veza ova dva filma osim što u oba glavni junak rekonstruiše zločin na osnovu slučajne zabeleške (filmske/audio)? Moram da priznam da sam Blow Out davno gledao, pa mi je nešto važno očigledno promaklo...

[Ghoul]

dalija ili delija?

1.dan  THE BLACK DAHLIA= $3,790,000

što će reći, vikend od oko tuce miljona

[Black Mamba]

Juče su na BBC World-u nagrdili ovaj film... Poredili su ga sa L.A. Confidential iz nekog razloga.

da, bas podseca na taj film...... inace The Black Dahlia mi se svideo.. izbor glumaca je fantastican!

[Kunac]

Drugo mesto i najbolji prosek - The Black Dahlia$10,362,000

[Morticia]

BLOW OUT je maltene zvanican rimejk BLOW UPa... U svakoj literaturi se pominju zajedno, a i sam naslov je jasna varijacija BLOW UPa

.

Da li može neko objašnjenje kakva je to suštinska veza ova dva filma osim što u oba glavni junak rekonstruiše zločin na osnovu slučajne zabeleške (filmske/audio)? Moram da priznam da sam Blow Out davno gledao, pa mi je nešto važno očigledno promaklo...

Bogume, ne bih se zakleo da nemaju veze
u Antonionijevom blov apu, koji je radjen po kortasarovoj prici "djavolje bale", i na koji se kortasar metemprozno ovrnuo u svojoj prici "apokalipsa u solentinameu", radi se o fotografu koji je, jelte, usliko slucajno jedan les, i sad istrazuje sta se desilo, ali na kraju nije siguran ima li lesa ili nema
u tome smislu, de palma je, kao i uvek, majstor prostomoderne kradje, pa se kod njega, koliko se secam, radi o dizajneru zvuka koji usnimi vrisak, pa onda pocne da istrazuje itd.
nije fotograf, nego tonac, sto bi rekli
sad se jope moram osloniti na varljivo sjecanje, ali postoji scena kod antonionija kad taj fotograf uvecava fotografiju ubistva, pa onda u onim mrljama pokusava da vidi noge mrtvaka, a kod de palme ima veoma slicna stvar, kad dzontra nesto radi sa trakama
medjutim, kod de palma premisa vodi u drukciju konkluziju nego kod antonionija, i volio bih procitat kakav kompotrativni esej koji bi ispito autorske razlike medju tim redateljskim megafonima
jerbo se kod antonionija sve zavrsi nekom ljutom metafizikom na teniskom terenu, a kod de palma ljutom jurnjavom snimanom iz kelikoptera
sto ne iskljucuje metafiziku i kod de palme, jakako

[Morticia]

Juče su na BBC World-u nagrdili ovaj film... Poredili su ga sa L.A. Confidential iz nekog razloga.

da, bas podseca na taj film...... inace The Black Dahlia mi se svideo.. izbor glumaca je fantastican!

Sve mislim da se zezate kada se iznenađujete paralelom i upoređivanjem Black Dahlie sa LA Confidential. Ako malo priupitate prijatelja Googla, rećiće vam da je isti pisac iza oba dela, James Ellroy. Ili u Narodnoj knjizi narodski prozvan Ilroj. Dalje, ne samo što je isti pisac, već su Black Dahlia i LA Confidential delovi kvarteta o LA-u (uz White jazz i The Big nowhere), gde Ellroy opisuje mračni svet pandura i kriminalaca.  U prvom romanu (Black Dahlia) ga nema, u ostatku se pojavljuje jedan od najbolje osmišljenih negativnih likova, Dudley Smith. Kad kaže: "Ah, grand lad!", ja se stresem.  Ima ga i u Clandestini.
Za bolje razumevanje Ellroya i njegovih opsesija – My dark places.

[crippled_avenger]

Estimate 10,5 milijuna

[Kunac]

Estimate 10,5 milijuna

...i da ponovim: najbolji prosek po ekranu.

[Kunac]

Dubravka VOJVODIĆ piše za EVROPU:

U Daliji se radnja plete oko nerasvetljenog misterioznog i mučkog ubistva (devojka je iskasapljena, izvađeni su joj svi unutrašnji organi, isisana krv, a usta isečena od uva do uva sa osmehom kao u klovna) holivudske starlete Elizabete Šort koje je 1947. potreslo Holivud...

Crna Dalija je superspektakularni triler potpaljivog materijala koji nudi istoimeni bestseler Džejmsa Elroja, koji se već pokazao kao sjajni literarni predložak za De Palmino poimanje trilera (Poverljivo iz L. A). Film je urađen u blistavoj glumačkoj podeli (Skarlet Johanson, Hilari Svonk, Mia Kirsner, Fiona Šo, Džoš Hartnet, Ejron Ekhart).

Sav miriše na poroke svih vrsta, usijane želje i velike nade, diže adrenalin jer se u njemu pojavljuju sve sami žestoki momci. Prosto je neodoljiv. Samo pitanje afiniteta za jedno ili drugo opredeliće vas u oba slučaja.

Naravno da rad na filmovima koji se zasnivaju na autentičnim događajima koji su izmenili istoriju sveta jesu tu da bi podigli tenziju, preispitali savest, možda prozvali krivce.

WOW! Koji tekst...

[Ghoul]

Dubravka VOJVODIĆ piše za EVROPU

let me tell you one thing re: mrs VOJVODIĆ:

she's having her sweet ass seriously kicked in Ghoul's upcoming study of Sebian horror, IN THE HILLS, THE HORRORS:
gresi iz mladosti razotkriveni, prljav veš na večnu sramotu iskopan, sav kredit za pisanje o žanrovskom filmu vo vjeki vjekov potkopan!

stay tuned!

coming soon!

this October in bookstores near you!

[Ivan Bevc]

Preciznije: 10,005,895. Al pogadjam, cudo sam.

Djubravka je prilicno nebitna, koga jaceg si razapeo Ghoule?

[Ghoul]

severina franica sam razapeo

[Ghoul]

severina franica sam razapeo

ali sam dupe pomerio milanu rankovicu (sam je to trazio!).

cak je i munitic dobio strozi ukor... za svoju odrednicu o 'filmu strave' u filmskoj enciklopediji...

[Kunac]

Da se vratimo na Daliju...  

Inicijalno su kritike bile pomešane, ali sada stvari stoje ovako: Crna Dalija je jedan od najnagrđenijih filmova godine. Procenat svežine na pokvrenim paradajizima je pao na 31%, a na IMDb-u film sada ima 5.7.

Pomalo sam zbunjen ovako lošim prijemom - nisam očekivao panagirike, ali kritičari i publika su baš sasekli film: rasporili ga. osekli na pola, iscedili krv, povadili unutrašnje organe i još pride urezali lažni smešak na lice lešine...

Imajući u vidu otvaranje, u ponedeljak se Dalija sasvim solidno držala u bioskopima zaradivši $779,100.

[Lurd]

Pomalo sam zbunjen ovako lošim prijemom - nisam očekivao panagirike, ali kritičari i publika su baš sasekli film: rasporili ga. osekli na pola, iscedili krv, povadili unutrašnje organe i još pride urezali lažni smešak na lice lešine...

Ima nade dok mu ne zabiju bejzbol palicu u anus.

[Kunac]

Pogledao sam De Palminu CRNU DALIJU i nisam promenio avatar.

Interesantan film. Ima tu dosta toga za voljenje. Posebno su me fascinirala 2 maestralna setpisa u kojima se savršeno oseća maestrov dodir (otkrivanje tela i scena na stepenicama). Briljantno!

Ne bih se sada upuštao u detaljniju diskusiju (ako neko ima neko pitanje - spreman sam da odgovorim), ali je evidentno da se ne radi o fijasku ili ispodprosečnom filmu.

P.S.

Da li je neko od vas negde pročitao da je De Palma snimio još sat materijala, koji je izbačen zbog minutaže? Našao sam ovaj podatak na nekom forumu, pa se pitam da li je istina...

[crippled_avenger]

Nije dobar znak kada se o filmu kaže sledeće: voleo bih da sačekam THE BLACK DAHLIU u bioskopu pošto sam je danas pogledao na bioskopskoj kopiji, koja se solidno videla ali nije baš najspektakularnije čula, courtesy of Kunac.

Neke od najboljih filmova koje sam gledao sam po prvi put video i na gorim kopijama od ove, i ne bi se reklo da se kvalitet na vidi i na lošoj kopiji.

Međutim, ipak hajde praviću se malo pošto nam je dragi Brian nažalost isporučio tkanje Hallmark kvalitete u najvećem delu filma.

Kad je reč o odnosu roman-film, uopšte ne bih ulazio u celu zavrzlamu zvanu upoređivanje scenarija i romana, mislim da je to jalovo i da u krajnjoj liniji, to ne vodi nikuda. Scenario je pristojan i mogao je biti još bolji a mogao je biti i gori. U svakom slučaju, scenario ovakvog dometa je mogao biti solidno polazište za De Palminu ekranizaciju Ellroya.

Ono što je osnovni problem scenarija je da ne nudi dovoljan broj dramskih situacija i sukoba u kojima bi se razvijali likovi, niti se baš tačno vidi kako to junaci postaju opsednuti slučajem. Ipak, to je nešto što De Palma ume da reši, kod njega ionako obično najmanje govore reči, mada su situacije dosta bitne, a u ovom tekstu ih nema baš previše.

U scenariju, ovom koji smo videli u filmu je postojao niz penala u kojima bi De Palma svojom veštinom i karakterističnim džeziranjem na bazi situacije unapredio priču i učinio da se za nju vežemo. Nažalost, te penale De Palma uglavnom nije iskoristio.

Pre svega, film u rediteljskom smislu pati od jedne pogrešne odluke da se osloni na tradiciju klasičnog noira i detektivskog filma, i da pokuša da simulira neke od arhaičnih principa inscenacije. Dramske scene su uglavnom rešene dvoplanima, nekim ne naročito atraktivnim pokretima kamere, vrlo distancirano, većina kontraplanova je narezana preko ramena, nema puno subjekticnih planova i film deluje vrlo distancirano uprkos tome što film ima voice-over i vrlo jasno postavljenu ličnu vizuru junaka.

Štaviše, taj stilski omaž gotovo da deluje kao neka greška, kao nedostatak pozicija kamere sa kojim je De Palma ušao u montažu (a što znajući Avija Lernera može vrlo lako biti slučaj) i takva krajnje statična postavka dramskih scena, a one čine veći deo filma, potpuno ubija ritam filma jer nema montažnih rešenja kojima se mogu uspostaviti neki akcenti i intervali.

S druge strane, klasični noir je drugačije glumljen i tu su sami glumci u kadru stvarali ritam scene, dok De Palmini glumci igraju neki blago stilizovani realizam, kao da je ovo najraskošnija holivudska produkcija u kojoj će sve biti snimljeno iz svih uglova.

Ono što je svakako najtužnije o svega je da se u spoju Ellroya i De Palme moglo dobiti pravo remek-delo gde bi istorijska produbljenost literarnog predloška u polazu nudila mogućnost za depalmijansku žanrovsku srčanost i oštrinu, i perverziju.

Ellroyeve priče su na neki način pseudo-realističko razvijanje raznih izopačenih opsesija koje bi po definiciji morale da budu na vrhu De Palminih prioriteta.

Međutim, u ovom filmu to nismo dobili. Ne samo da LA CONFIDENTIAL ostaje najcelovitija ekranizacija Ellroya već se po atmosferi i COP i DARK BLUE i BROWN'S REQUIEM, pa čak i pilot za LA CONFIDENTIAL seriju nameću kao uspeliji primerci.

Možda bih najradije ovaj film poredio sa Scorseseovim AVIATORom gde je on uzeo biografiju jednog kontroverznog čoveka, i prikazao je kao apologiju, i tu je na nivou izbora teme pao film. Međutim, AVIATOR je imao više energije i više hemije među likovima, i veće prisustvo reditelja na setu. THE BLACK DAHLIA je otaljan komad koji ne pali čak ni na nivou senzacije.

[crippled_avenger]

Naravno, kakav bih ja De Palma geek bio da nisam sebi uspeo da objasnim kako je bog snimio ovakvo sranje.

Čini mi se da je De Palma u ovom filmu hteo da uradi svoju repliku klasičnog noira ali da verovatno zbog budžeta nije mogao da ga radi crno belo, kako valja, nego je film u boji, pa otud disbalans između namere i rezultata. Ovo je najbolje što sam za sada uspeo da se slažem.

[Ivan Bevc]

E sad, kada Kunac ne skace od srece, a Cripple da ovakvu dijagnozu...pa jos to udruzim sa kolapsom na box office-u gde na kraju tesko da ce dobaciti 30tak milijuna...pocinje da me 'vata stra'.

[Kunac]

E sad, kada Kunac ne skace od srece, a Cripple da ovakvu dijagnozu...pa jos to udruzim sa kolapsom na box office-u gde na kraju tesko da ce dobaciti 30tak milijuna...pocinje da me 'vata stra'.

Eh...

[Ghoul]

Ovo je najbolje što sam za sada uspeo da se slažem.

ja jedva čekam da čujem kako će aca radivojević dokazati da je de palma (opet!) snimio remek delo koji je genijalan čak kad, na neki način, ne valja.

[crippled_avenger]

Najtužnije od svega je to što ovaj film nema mnogo De Palme u sebi i loš je najpre zbog toga.

Ja sam kao veliki De Palmin fan spreman da uživam u njegovom minornom filmu, poput SNAKE EYES, onda kada primetim da se tu dešava nešto što proističe iz De Palming stilskog arsenala.

Ali u ovom konkretnom slučaju De Palma je snimio slab film Rona Howarda a ne slab film Briana De Palme i to je problem.

[Alex]

Ali u ovom konkretnom slučaju De Palma je snimio slab film Rona Howarda a ne slab film Briana De Palme i to je problem.

Pa nemoguće da je režija baš toliko rutinska.

[Kunac]

naravno da nije baš toliko rutinska... cripp, kao i obično, stvari predstavlja većim od života...

No, ostaje činjenica da je verzija bioskopska CRNE DALIJE nepotpuna - ili da bar deluje nepotpuno.

Da li postoji UNCUT verzija? Navodno, postoji. Na netu se može naći da Elroj je bio prezadovoljan trosatnom verzijom filma, a da je skraćenu verziju odbacio kao nedovoljno jasnu.

Vreme će pokazati da li trosatna CRNA DALIJA egzistira ili se radi o još jednoj urbanoj legendi...

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE DEPARTED Martina Scorsesea na piratu sličnog kvaliteta kao THE BLACK DAHLIA i mogu reći da su ta dva filma blizanci. Ponovo je reč o filimu koji nema puno dodirnih tačaka sa opusom autora koji ga je stvorio niti nosi njegova autorska obeležja po kojima je postao poznat.

Jedina razlika je u tome što je THE DEPARTED bolja adaptacija i bezmalo unapređuje izvorni materijal, odnosno THE DEPARTED je objektivno bolji i zanimljiviji film.

[---]

ja sam DEPARTED pogled'o u punom bijoskopu, i vjerujem da bi imao drugaciji utisak da si sjedeo u toj shefu sali - bila je premijerna noc, jes, ali publika je aplaudirala poslije filma i smijala se gro'otom cesto. a evo, ovde se kriticari raspisali k'o nikad, puna usta hvale, i podvlache kako je DEPARTED povratak skorsezeov na "stare staze" i bogaze. kol'ko sam razumeo, ovo je najhvaljeniji film u ovoj godini, i ne znam di to procitah i da l je istina, ali ovo je valda martinov mlif koji je najvise zaradio od sviju njegovi drugi mlifova.
al kuj zakecuje kriticare i publiku, meni je taj film bio dosta zabavan, ali reakcije publike su mi malchice smetale, sto nije bezveze lupetanje, ima veze s filmom, al nema veze sad. takodje mislim da su zarasle staze skorsezeove, i da je DEPARTED povratak na silu, paljenje na gurku, koje ocigledno prpce na blagajnama, a to je valjda i bila pojenta.
rek'o bih da je na jednoj strani dobro sto je martin misterija oskara skorseze nagazio da rabi sve filmske stereotipove ovog svijeta kao i onoga - misljenja sam, pogle' samo na sta irci liche? pa jos podebljani onom muzikom - joj. meni je to bas veselo u ovom veku terorizma, renesanse i politicke korektnosti, podsjeca me na one starinske kolivucke mlifove i malo mi je prst u oko zahtevima da se etnicke skupine prikazuju "ispravno", ali kol'ko to radi estecki pos'o, a kol'ko je poza za lovu - pitam se, a pitam i druge.
trebalo bi martiju da predlozimo da snimi film o srpskim gangsterima u chikagu. na primer, da se ujedini par srpski' scenarista i da ponudi martinu fino jedan scenario. a?

[Alex]

THE BLACK DAHLIA na RTSu uskoro - oko Nove godine, među prvima u svetu.

[Ghoul]

BLACK DAHLIA
(3-)

film nije katastrofa koliko sam se bojao, ali je sasvim sigurno jedan osrednji de palma, i ispodprosečan kao adapatacija.

baš kao što sam i očekivao, on pada najviše iz razloga koji su me smesta učinili skeptičnim, čim je obznanjeno da će de palma biti taj koji treba da se posveti baš ovoj priči. film pada jer nema emociju, likove niti dramu koji su neophodni za disanje te priče.

emotivna srž filma, sama dalija, prikazana je sa distancom, bez empatije, sa nepotrebnim de palminim poigravanjima i in-jokes: dodelivši sebi ulogu dalijinog test-režisera on kao da namiguje onima koji su ga sve ove godine optuživali za mizoginiju, ali im zapravo time pruža i jedan od ključnih argumenata u ruke, igrajući se umesto da simpatiše sa tom žrtvom tretmana žena kao stoke u holivudu, u čemu je i sam učestvovao u svojim ranijim filmovima.
njegova mizoginija najočitija je u sladostrasno-sadističkom uživanju s kojom plavuša kej lejk posmatra kako se bokseri makljaju, ranjave, krvare i zube gube za njenu zabavu (zapravo, indirektno, u borbi za njenu naklonost).
može se videti još i u vickastoj, i meni zaista duhovitoj vizuelnoj šali, u kojoj grupicu od 5-6 poluobnaženih ženskinja, glumica-statistkinja, prikazuje u prikolici nalik taljigama, sa drvenom ogradom, kao stoku koju vode na klanje/snimanje).

scena pogibije jednog od partnera školski je primer razloga zašto de palma NIJE za ovu i ovakvu priču: njega mnogo više zanima formalno igranje kamerom i (samo)referencijalnošću nego li emotivni naboj scene, odnosno saspens i drama: i jedno i drugo potkopani su hiperstilizacijom koja scenu dovodi do ivice apsurda, i preko nje, u nenamernu komediju (umesto tragedije).
ubacivanje još jednog ubice u scenu u kojoj jedan (karikirani, kao iz crtanog filma o, recimo, super-mišu) već pokušava da zadavi junaka, a onda usred toga upadne još jedan, da ga kolje (!), možda bi imala neku vrstu smisla u nekoj arđentov(sk)oj šaradi u kojoj su likovi samo stoka koja se geometrijski raspoređuje po mizanscenu, kao deo dekora i set-piecea, bez emotivne involviranosti u njihovu sudbinu – ali OVDE, u kontextu OVE priče, taj dodatak štrči kao povređeni palac. TRASH oličen u tom jeftinom whodunnit profilu drugog ubice je pogrešan na toliko mnogo načina: i emotivno i narativno. Narativno pre svega zato što 'tajna' identiteta uopšte nije iznenađenje, pošto smo glavnu osumnjičenu već videli kako se u muškom odelu i sa šeširom vuče po lezbejskim barovima, tako da je 'iznenađenje' u tom prastarom giallo preokretu ('hej! muškoizgedajući ubica je zapravo žensko! wow!') zaista previše očigledno, jadno, buđavo, nepotrebno.

baš kao što je zaginuće jednog partnera obesmišljeno režiserskim tretmanom te scene, tako da je ona i njen aftermath lišena svake prave emocije, tako i kulminacija filma svojom tonalnom neujednačenošću uništava sve preostale potencijale, vrludajući između operetske groteske, komendije, trilera, horora i nekog crtića iz '30ih, poput Super-miša, gde zlikovci gl. junaku nabrzinu odrecituju ko je šta uradio, kako i zašto, a da ništa od toga ne deluje ni ubedljivo, ni relevantno, ni rezonantno.
tako da, na kraju filma, samo kažete: 'aha, pa dobro', slegnete ramenima, i izađete nezadovoljeni, štagod da ste očekivali: niti ima dovoljno depalminskih formalnih iživljavanja, niti ima srca i duše iz romana. umesto toga, ovo je tek neujednačeno, misguided going through the motions u kome poneki detaljčić još i može da zasvetluca, ali celina je sasvim indiferentna tvorevina.

[Milosh]

Pogledao sam i ja film i to pre više od nedelju dana i do te mere je bezličan da sam i zaboravio da prokomentarišem. Ovo niti je De Palma, još manje Elroj, a najviše je neki usiljeni pseudonoar. Od glumaca valjaju Aaron Eckhart koji je ovde nažalost sveden na epizodu i Mia kao Dalija u onih par b&w scena. Ovo kao da je kopjuter ispljunuo scenario na osnovu Elrojevog romana, a onda De Palma uzeo da snima TV film misleći da pravi posvetu klasicima žanra da bi se negde na pola setio kako se zove i ubacio scenu koja pada s Marsa (tj. iz Dressed to Kill), ali barem uspeva da razbudi pre nego što sve ponovo sklizne u (očekivano) do perfekcije upeglanu (scenografija, montaža i fotografija su super po sebi, iako potpuno nefunkcionalni) smaračinu. Propuštena šansa, samo tako; trebalo je ovo da režira Finčer.