Милацо = геније

[zstefanovic]

Као што сам мој наслов кристално јасно доказује    Иво Милацо је цртачки геније, на нивоу највећих мајстора америчког златног доба.

Француска нема таквог цртача у својој целокупној стрипској историји.

Ето сад, па пређите овде да се свађате.

[No Dice]

A sto bi se svadjao, kad se slazem sa svakom recju koju si ovde napisao?

[paja]

hah koja glupost!!!!

[SuperGoof]

hah koja glupost!!!!

Tolika, da truda ne zavredjuje.

[Axle Munshine]

Slazem se ja za Milazza ali imaju i francuzi svoje majstore...

[markos]

Milazzu je, cini mi se, namijenjena Tothova sudbina - da bude artist's favourite artist, ali relativno nepoznat i nepriznat u sirim krugovima. Tothov znacaj je, nesumnjivo, puno, puno veci, jer je stariji, samim tim je imao priliku "izmisliti" gomilu rjesenja i inovacija koje su poslije generacije crtaca preuzele kao osnove, ali Milazzo je jedan od rijetkih koji ih je razvio do neslucenih visina. Naime, moze se reci da je jedan od osnovnih postulata Tothove crtacke poetike - less is more tj. crtez je savrsen kad mu vise nista ne mozes oduzeti (a ne dodati, prema uvrijezenom misljenju, koje, nazalost, prevladava). Crtez u stripu ima funkciju pricanja price i morao bi biti lisen svega sto ometa citatelja u pracenju price. A tu je Milazzova vjestina i genijalnost - on SAVRSENO priča priču, zna stvoriti pravu atmosferu, njegovi su likovi živi, oni besprijekorno glume, sve emocije mozemo savrseno iscitati s njihovih lica, zato je puno tih "nijemih" kadrova, jer su rijeci jednostavno suvisne. I sto je najbolje, sve to uz esencijalna sredstva, naoko gotovo nevjesto, lezerno, neprecizno, leprsavo... ali nenadmašivo efikasno i, pitajte profesionalne crtace, strahovito teško za postici.
Francuzi imaju svojih favorita, to je tocno, ali sigurno nemaju svog Milazza. Mada, s novim vjetrovima na tamosnjoj sceni i crtacima koji vise ne robuju "tehnickom" crtezu i preopterecivanju kadrova nepotrebnim detaljima, nego fokusiranjem na likove i naraciju, mozda ga uskoro dobiju. Kamo srece.

[marlowe]

Ponovicu ono sto rekoh na drugom mestu. Rekoh da je Milaco vest crtac, ali ponavljam - nije inovator ni u kom smislu. Crno-bele kontraste vuce jos od Vila Gulda, preko Kanifa, Prata i drugih. Kadriranje i postavka su uniformni, a sto se tice ekspresivnosti - mene nikada nije uzbudjivala njegova tabla. Ostavlja me hladnim. Njegov uticaj na medij stripa je slab. Da nije postojao, nista ne bi bilo drugacije. Cak ni produkcija Srdja Bonelija ne bi bila nista drugacija, nego sto je s njim i posle njega.
Najkrace, ako bih slucajno ostvario kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom i dosao u situaciju da treba da im pokazem i objasnim sta je to sto se zove strip, kako se razvijao i kude sve prostirao, Milaco nije u nekoliko desetina primera kojima bih to ilustrovao.

Na kraju, evo i da ilustrujemo su tu genijalnost:

[markos]

Tebe ne moze uzbuditi njegova tabla jer nemas osnovne ljudske vrijednosti koje su potrebne da bi se uzivalo u toplini i emocijama koje izviru iz njih. Postavljas tu tablu iz njegovog prosjecnijeg rada,  umjesto da postavis stotine boljih i reprezentativnijih.
A da probas s npr. ovim: http://www.fibra.hr/Download.asp?ID=14
ili ovim http://www.fibra.hr/Download.asp?ID=9
A da ne spominjem naslovnice i ostale radove, ali tebi to zaista nema smisla pricati.

[Alex]

Као што сам мој наслов кристално јасно доказује    Иво Милацо је цртачки геније, на нивоу највећих мајстора америчког златног доба.

Француска нема таквог цртача у својој целокупној стрипској историји.

Ето сад, па пређите овде да се свађате.

Apsolutno se slažem sa prvom rečenicom.

Poređenje sa američkom majstorima zlatnog doba stripa je i najadekvatnije.

Tu je bilo tako dobrih crtača, nažalost nekima koji nisu bili u apsolutnom vrhu ni danas nisu priznati svi kvaliteti.

Jedan Džon Kalen Marfi, kod nas često proglašavan drugo(pa i treće)razrednim crtačem dosegao je izuzetan nivo na svom bazičnom serijalu Ben Bolt. Pominjem njega, jer je njegovo vladanje crno belim površinama u stvaranju likova, dekora, ambijenata, arhitekture i  prirode - pravilno oblikovanih i osvetljenih, što im je davalo punoću-dubinu i autentičnost-realizam, kvalitet koji se viđa kod Milaca. (Ne treba zaboraviti ostale čisto stripovsko/"filmske"/ kvalitete - režija, "kamera", planovi...).
Marfi je imao tu (ne)sreću da nastavi Valijanta i da ga posle jednog takvog genija, kao što je Foster, proglašavaju slabi(ji)m. Šta bi bilo da je Foster preuzeo Bolta možemo da nagađamo. Možda bi ga napadali zbog statičnosti.

Jedno, još manje zvučno ime, je Ken Bald. Od solidnog klasičnog crtanja novinskog stripa Džud Sakson, preko rada na Dr. Kilderu on je eksperimentisao sa foto realizmom, sve više radeći prema fotografijama (i modelima) da  bi postigao vrhunac kvaliteta na novinskom horor stripu (po seriji, kao i Kilder) Dark Shadows, kod nas poznatom kao Vampir iz Kolinvuda.

Rad prema fotografijama, da li je umetnički legitiman u stripu? (Preko fotografija je već nešto drugo). Danas se to pitanje najviše potencira kod Alexa Rosa, kao da je on jedini u istoriji stripa koji tako radi, a zna se da su i američki novinski klasici koristili modele i fotografije (fotografije koriste svi strip crtači, kao dokumentaciju - ovde se radi više o kopiranju svetlosti i senki, poza i izraza u cilju postizanja realističnosti).

Siguran sam da je Marfi studirao fotografije i cb filmove, možda ne tako direktno služeći se njima kao K.Bald ili u manjoj meri. Tu negde je i veza sa Milacom. On ne radi šlajfnu stripa dnevno (dva, tri kadra), već je zbog vrste italijanske strip porodukcije u kojoj deluje morao da bude mnogo brži i produktivniji. Nema vremena da mu svakodnevno poziraju i da posmatra i fotografiše drveće, stene, životinje. U svojoj zreloj fazi on mora da ZNA.

On stilizuje zbog pojednostavljenja, ali time dolazi do genijalnosti. Ne treba mu da posmatra senke na licu, jer nije crtač tipa američkog superherojskog  koji će nacrtati hiljadu senki na licu, a pozadinu ostaviti svetlom jer ne zna kako se crta  noć. Zato grupiše crne i bele površine, jasno odvojeno, praveći jak kontrast. Kad tome dodamo brzu, "jednostavnu" i "laku" liniju dobijamo njegov crtež, kojim može sve u par poteza.

Šta god poželite: parobrod u luci, krdo stoke koje gone kauboji, mali gradić noću pod snegom, gužva u salunu, šuma četinarskog drveća, močvara iz ptičje perspektive, utvrđenje, napad indijanaca, ulica u Vašingtonu, vodopadi, vojska i topovi, medvedi, bizoni, prerija, veverice...

Par linija i pravilno postavljene crne površine i sve deluje uverljivo, autentično, kad treba i impresivno. Jednostavnost koju nije ni malo jednostavno postići, neki tragaju za njom ceo život, dostignu je na momente, a Milaco je ima u malom prstu i svoju jednostavnu genijalnost je dokazao stotinama stranica stripa.

[marlowe]

Sigurno je da necu da se spustam na taj nivo i prelazim na licne kvalifikacije, posebno ne u ove svecarske dane. Sve je odavno jasno, svakom ko se imalo udubio.
Sto se tice Milaca, samo jedna stvar. Istinski genije ne zna za prosecnost.

[markos]

Svakom tko se zaista udubio je sve jasno, to je jedina smislena rečenica koju si danas rekao. Dovoljno je pročitati njegovo ime medju uzorima stotine crtača da čovjeku sve bude jasno.
Sto se prosjecnosti tice, navedi mi genija koji nije dotaknuo prosjecnost.

[Cornelius]

Stvaralaštvo Milazza je vrlo neujednačeno. Odredjeni stripovi izgledaju nedovršeno i izošljareni su, dok su drugi uradjeni dobro. Ono što je zanimljivo kod njega jeste linija, brza, nekad gipka, nekad razlomljena, kao i fluidna naracija. Njegov stil je povremeo ekspresivan, ali u većini slučajeva je toliko klasičan u kompozicijama, uglovima i montažama, da se njegov rad utapa u mnoštvo onoga što je klasično. Verovatno je njegova slava istrpela zbog toga, jer nije imao osobenosti jednog Prata, Batalje, Mebijusa, Ninjea, Mignole, Maurovića, Munjoza, Brečije, Kanifa, Topija... Slažem se sa Marlowom u tome da nema nikakvog uzbudjenja kada se čita Milazzo, dok pri čitanju onih gore navedenih često imam aritmiju. Srce mi staje.

Da rezimiramo - Milazzo nije genije, nego dobar strip autor. Oni gore su geniji.

[No Dice]

Stvaralaštvo Milazza je vrlo neujednačeno. Odredjeni stripovi izgledaju nedovršeno i izošljareni su, dok su drugi uradjeni dobro. Ono što je zanimljivo kod njega jeste linija, brza, nekad gipka, nekad razlomljena, kao i fluidna naracija. Njegov stil je povremeo ekspresivan, ali u većini slučajeva je toliko klasičan u kompozicijama, uglovima i montažama, da se njegov rad utapa u mnoštvo onoga što je klasično. Verovatno je njegova slava istrpela zbog toga, jer nije imao osobenosti jednog Prata, Batalje, Mebijusa, Ninjea, Mignole, Maurovića, Munjoza, Brečije, Kanifa, Topija... Slažem se sa Marlowom u tome da nema nikakvog uzbudjenja kada se čita Milazzo, dok pri čitanju onih gore navedenih često imam aritmiju. Srce mi staje.

Da rezimiramo - Milazzo nije genije, nego dobar strip autor. Oni gore su geniji.

Mi kao da smo citali razlicitog crtaca, to je sve sto jos imam da kazem na ovu temu...

[Alex]

Milton Kanif - ne poznajem njegov opus dovoljno jer je nadovoljno objavljivan ovde i ne na pravi način (neka HC izdanja bi bila poželjna).

Zato, nastavljam, uz rizik da napravim grešku (vidim da dosta njih imaju definisane stavove o Milacu bez dovoljnog poznavanja njegovog rada, pa što da ne), i čini mi se da Kanif nije genijalni crtač. Danas se njegov rad precenjuje (u odnosu na školu "lepog" crtanja Fostera, Rejmonda), njegov uticaj jeste ogroman, ali nažalost u američkom stripu najmanje. On je možda genijalni strip autor u celini, koji je uveo mnoge stvari u strip, svojim metodama unapredio je jezik stripa napravivši ga filmičnim, ali uže crtački, svojim stilom je najviše pomogao ljudima osrednjih crtačkih sposobnosti da pripovedaju lako i da istaknu ono što je kod njih najbolje (npr. F. Miler)

Njegov direktni nastavljač (plagijator?) ništa manje poznati Frenk Robins školski je primer kako direktno sledbeništvo uz ipak manji talenat dovodi do rutinskog, prosečnog, neinspirativnog crteža.

U Francuskoj imamo Jijea, kao evropskog Robinsa, takođe solidnog zanatliju sa vrlo vidljivim manama (anatomija!!). Srećom naslonivši se na Jijea došao je Giraud, koji se razvio zna se kako i postao sam fenomen.

Prat je takođe iskoristio "Kanifa" kao uticaj i izgradio sopstven, jedinstven i funkcionalan stil.

Da skratim priču, Kanif je jedan od najznačajnijih strip autora, ali kao crtač - tek dobar.

[Cornelius]

Da skratim priču, Kanif je jedan od najznačajnijih strip autora, ali kao crtač - tek dobar.

Upravo to. Nije neophodno biti vrhunski akademski crtač. Toga ima. Neophodno je biti crtač sposoban da u svom grafizmu sublimira naraciju, emocije, ritam, kompoziciju, uglove, planove, karakterizaciju likova, sugerisanje pokreta... a sve kroz posebnost koju ima samo taj crtač i niko drugi. Takvi autori pomeraju strip iz mesta, guraju ga u novom pravcu i ostaju u istoriji.

[zstefanovic]

Мислио сам да вам је Марко нацртао суштину Милацове величине -- као да сам патријарх Павле говори из њега -- али јок. Водене уши и тврди вратови.

А сад мислим и да се не можемо сложити -- ово је превише лична ствар.

Већина цртача које је Моња навео су и моји љубимци, али погледајте Милацов минималистички репертоар у касном Паркеру -- психолошки дубоко убедљив до крајњих граница -- у односу на заиста хиперманиристичке Мебијуса, Прата и Мињолу, или бриљантног али преилустративног Топија (којем, истина, знам тек део опуса).

Брећа, Мауровић и Батаља су ближи Милацу него овима другима по некој унутрашњој снази (која постоји само у овом медијуму), а не по графичким ефектима.

Понављам, Француска нема новијег цртача који може да парира Милацу када се гледа мајсторство приповедања у сликама минималистичким средствима.

Жиже, Мезијер, па и Мебијус могу само да скину капу оној четкици од три потеза на скоро белом кадру.

[zstefanovic]

И не бих се сложио са Моњином тезом о "утапању" у класично код Милаца.

Мислим да је Милацов потез толико личан да се може препознати одмах, за разлику од неких побројаних које вештији цртачи могу бар донекле лако имитирати, као што видимо по бројним клоновима Мебијуса, Канифа и Мињоле.

[Alex]

Što se tiče Topija, Batalje, Brečije, zašto ne i Mikelucija...?

Jeste to vrhunska garda italijanskih autora.

Ali kako ih vrednujemo?

Po crtačkim sposobnostima, iskazanim u najvećem delu karijere ili po vrhunskim dometima?

Po kvalitetu stripova, po onome što je do danas ostalo upamćeno, po internacionalnom uspehu?

Unazad - internacionalni uspeh je za Boneli stripove (već sam objašnjavao) limitiran! Prvenstveno zbog forme, više nego kvaliteta i originalnosti (mada i to). Uspeh njihovih autora (i onih koji rade u istoj formi) ograničen je na zemlje u kojim se objavljuju Boneli(jevska) izdanja. U ostalim zemljama gde su godinama dominirale "normalne" forme - evropski albumi velikog formata, američke sveske, revije, magazini, ovakvi stripovi nisu imali pristup jer ne odgovaraju tržištu.

U prevodu - da je Kirbi crtao Texa, Žiro Magico Venta, a Rosinski Marti Misteriju, verovatno bi ostali "u getu", a ne bi se trudili da izađu jer su dobro plaćeni.

Sve što sam čitao od Topija i Batalje i (obojice) Breccie bili su kraći stripovi. Ne svi mnogo kratki, ali kraći od Milacovih Kenova od 100 pa na više strana. Nekada je bilo mnogo strip-revija u svim zemljama i vrlo lako je bilo ugurati strip od 10-ak, 20-ak ili više strana, seckano u nastavcima, ali ne i cele mega-serijale koji zahtevaju posebna - svoja izdanja. A svaka revija koja drži do sebe želele je neki strip ovih kvalitetnih autora.

Dakle: vrata njihovoj svetskoj "poznatosti" (slavi) su za njihove stripove bila otvorena!

Uz to da li je Agent Noubadi (Niko) Breccie vrhunski strip? Ne bih rekao, obična pulp krimi pričica. Da li je vrhunski nacrtan strip? Opet ne.

Mort Cinder jeste vrhunski nacrtan - urađen. Najviši Breccin domet jeste visok, ali ima ga dosta manje u odnosu na Ken Parkera, koji je pak dosta bolji od Noubadija!

Od autora pomenutih u prvoj rečenici i nisu baš ostali neki opšte poznati strip klasici? Ili grešim?

[zstefanovic]

zašto ne i Mikelucija...?

Јбг, ја сам га волео. Заслужује да буде у овој причи.

[Cornelius]

Понављам, Француска нема новијег цртача који може да парира Милацу када се гледа мајсторство приповедања у сликама минималистичким средствима.

Imaš pristup kao da je u pitanju fudbalica. Ko je bolji slikar? Pikaso ili Matis? Maljevič ili Kandinski? Mikelandjelo ili Da Vinči? da li Direr može da parira El Greku? Ko je bolji kompozitor...

Ako si hteo da uneseš polemički duh u priču, onda si krenuo na pravi način, jer se ljudi pale na tvrde izjave tog tipa.

Po pitanju crteža bez specijalnih efekata, da li si čitao francuskog autora Chaboutéa:

[Alex]

U vezi Minjole.

Premda bi balavurdija tvrdila da danas u Americi ima enormno mnogo velikih crtača, meni pada na pamet samo Minjola, kao "poslednji od velikih."

Činjenica je da je i Džek Kirbi "povukao" malo od Kanifa - to blokovsko postavljanje crno belih površina, mada je morao da dosta odstupi od toga radeći za boju i prepustivši tuširanje drugima.

Ipak je bio najuticajniji američki crtač, jer su od njega svi preuzimali taj herojski-dinamičan stil.

Danas, kad Kirbija smatraju staromodnim, a za Terija i Kenjona retko koji američki tinejdžer zna, a kamoli da ih čita pojavio se Minjola, koji je izgradio sopstveni stil na najboljim uticajima Kanifa i Kirbija, dodavši i nešto svoje.

Evidentno da je imao i evropske uticaje - Prat, zasigurno.

Tu negde dolazimo i do Milaca i sličnosti između njega i Minjole - ta "jednostavnost" i te velike crne površine.

Istina Minjola je Kirbijevski "krut", nema Milacovu mekoću i opuštenost, ali ima sopstvenu "kockastu" lepotu, koja je potpomognuta američkom slobodnom montažom.

Rezultat je crtež, čije su strip table uživanje za oči - i to posebno crno belo za svakog sa minimumom likovne kulture.

[No Dice]

U vezi Minjole.

Premda bi balavurdija tvrdila da danas u Americi ima enormno mnogo velikih crtača, meni pada na pamet samo Minjola, kao "poslednji od velikih."

Činjenica je da je i Džek Kirbi "povukao" malo od Kanifa - to blokovsko postavljanje crno belih površina, mada je morao da dosta odstupi od toga radeći za boju i prepustivši tuširanje drugima.

Ipak je bio najuticajniji američki crtač, jer su od njega svi preuzimali taj herojski-dinamičan stil.

Danas, kad Kirbija smatraju staromodnim, a za Terija i Kenjona retko koji američki tinejdžer zna, a kamoli da ih čita pojavio se Minjola, koji je izgradio sopstveni stil na najboljim uticajima Kanifa i Kirbija, dodavši i nešto svoje.

Evidentno da je imao i evropske uticaje - Prat, zasigurno.

Tu negde dolazimo i do Milaca i sličnosti između njega i Minjole - ta "jednostavnost" i te velike crne površine.

Istina Minjola je Kirbijevski "krut", nema Milacovu mekoću i opuštenost, ali ima sopstvenu "kockastu" lepotu, koja je potpomognuta američkom slobodnom montažom.

Rezultat je crtež, čije su strip table uživanje za oči - i to posebno crno belo za svakog sa minimumom likovne kulture.

Ja sam, cini mi se, i rekao da su meni Milaco i Minjola negde rame uz rame, ali da Milaco mozda ipak ima malu prednost... Minjola je u poslednjem periodu svog stvaralastva - poslednjih 3-4 godine - i previse pojednostavio svoj stil, a sve mi se cini da razlozi nisu umetnicke prirode...

[markos]

Stvaralaštvo Milazza je vrlo neujednačeno. Odredjeni stripovi izgledaju nedovršeno i izošljareni su, dok su drugi uradjeni dobro. Ono što je zanimljivo kod njega jeste linija, brza, nekad gipka, nekad razlomljena, kao i fluidna naracija. Njegov stil je povremeo ekspresivan, ali u većini slučajeva je toliko klasičan u kompozicijama, uglovima i montažama, da se njegov rad utapa u mnoštvo onoga što je klasično. Verovatno je njegova slava istrpela zbog toga, jer nije imao osobenosti jednog Prata, Batalje, Mebijusa, Ninjea, Mignole, Maurovića, Munjoza, Brečije, Kanifa, Topija... Slažem se sa Marlowom u tome da nema nikakvog uzbudjenja kada se čita Milazzo, dok pri čitanju onih gore navedenih često imam aritmiju. Srce mi staje.

Da rezimiramo - Milazzo nije genije, nego dobar strip autor. Oni gore su geniji.

Milazzo nije imao osobnost? Milazzo je jedinstven, lako prepoznatljiv i nemoguć za kopirati. Svi ovi majstori gore su, naravno, i na listi mojih favorita, ali... budite iskreni... Koliko je dobrih STRIPOVA potpisao Toppi? Ja sam ga gledao dok crta posvete i to je fascinantno. Krene iz jedne točke i onda olovka plese po papiru, bez stajanja, bez dizanja, a pred tobom se stvar fascinantan mozaik. Ali stripovi nisu niz prelijepih ilustracija! Battaglia? Sjajan crtač, izvanredna tehnika, ali opet, koliko je zaista dobrih stripova potpisao? Gdje je Prattova genijalnost u "glave koje govore" Mu-u? Koji su Breccini dosezi u  npr. Noubadiju? Fibra će raditi Alacka Sinnera, to je valjda dovoljan dokaz koliko volim Munoza, ali gdje je to otišao zadnjih desetak godina? Koliko je to daleko od remek djela koja je potpisao na vrhuncu? Moebius? Hocete reci da je ona njegova XIII remek djelo? Chaboute, kojeg spominjes, mi je drag i dobar, ali je cesto ukocen, krut, hladan. Ima dinamiku u "Zvijeri", zna pričati priču, ali nije Milazzu ni do koljena. Jedino sto Milazzo nije imao je srecu da mu radovi budu objavljeni na sirem trzistu. Ali to nije njegova krivica. Niti je zato manje vrijedan.

[Cornelius]

Dobre sam volje, Badnje je veče, sutra je pričest... jeste braćo, Milazzo je genije i niko mu ne dolazi ni do kolena. Uživajte, slavite i čitajte stripove.
 

[Alex]

Markose nije zgoreg ponoviti...

[zstefanovic]

U vezi Minjole.

Premda bi balavurdija tvrdila da danas u Americi ima enormno mnogo velikih crtača, meni pada na pamet samo Minjola, kao "poslednji od velikih."

Амен, ја сам се следио кад сам га видео први пут.

[zstefanovic]

Dobre sam volje, Badnje je veče, sutra je pričest... jeste braćo, Milazzo je genije i niko mu ne dolazi ni do kolena. Uživajte, slavite i čitajte stripove.
 

Христос се роди.

[Alex]

Dobre sam volje, Badnje je veče, sutra je pričest... jeste braćo, Milazzo je genije i niko mu ne dolazi ni do kolena. Uživajte, slavite i čitajte stripove.
 

Христос се роди.

Baистину се роди!

[marlowe]

Ваистину се роди!

[Boban]

A ko je taj Milaco uopšte?
Je li to onaj čikica pred kojim klečiš u Makarskoj, zsfefe?

[kraken]

Као што сам мој наслов кристално јасно доказује    Иво Милацо је цртачки геније, на нивоу највећих мајстора америчког златног доба.

Француска нема таквог цртача у својој целокупној стрипској историји.

Ето сад, па пређите овде да се свађате.

Mozda tebi prilici da prizeljkujes svadju na badnji dan, vecina ostalih clanova foruma je iznad toga.

Tebe ne moze uzbuditi njegova tabla jer nemas osnovne ljudske vrijednosti koje su potrebne da bi se uzivalo u toplini i emocijama koje izviru iz njih.

Od tebe nisam ni ocekivao bilo koje poznavanje znacaja danasnjeg dana za pravoslavne vernike i zasto je posebno bolesno vredjati ovako nekoga te vere bez razloga i povoda na danasnji dan. Samo nastavi tako marko...

[markos]

Tebe ne moze uzbuditi njegova tabla jer nemas osnovne ljudske vrijednosti koje su potrebne da bi se uzivalo u toplini i emocijama koje izviru iz njih.

Od tebe nisam ni ocekivao bilo koje poznavanje znacaja danasnjeg dana za pravoslavne vernike i zasto je posebno bolesno vredjati ovako nekoga te vere bez razloga i povoda na danasnji dan. Samo nastavi tako marko...

Ni ja od tebe nisam ocekivao nista gluplje nego projiciranje osobne svadje na cijeli narod ili vjeru. S druge strane, ako on na Badnjak moze visiti po forumima i prepirati se, sto bih se ja ustrucavao odgovoriti mu? Ja poštujem i uvijek ću poštivati tuđu vjeru i ova svadja nema nikakve veze s tim. Ja i Marlou imamo svoju povijest, nazalost. No, vec kad me vuces za jezik, iskreno rečeno, Marlowe sa svojim govorom mržnje je zadnji koji bi mogao biti apostol vjere, a apostolstvo je nesto na sto je svaki vjernik pozvan.

Čestit Božić, Hristos se rodi.

[SuperGoof]

Vaistinu se rodi.

[Cornelius]

Христос се роди.

Vaistinu se rodi.
 (ovo nije Efes pivo)

[zstefanovic]

Mozda tebi prilici da prizeljkujes svadju na badnji dan, vecina ostalih clanova foruma je iznad toga.

Из које Конгрегације за заштиту вере долази ова порука?

Ко је пажљиво пратио форум ових дана, зна да су на занимљивом топику (издавачка достигнућа 2007) одједном почели безвезе да се свађају за или против ничим изазваног Милаца. (Мислим, није безвезе, имају изгледа неке своје личне историје, али је мени то апстрактно.)

Само сам одвојио Милаца на засебно место, да би могла да се настави прича о србијанском издаваштву. Је ли сад јасније?

Хвала ти што ме учиш скрушености и смирености личним примером.

te vere bez razloga i povoda na danasnji dan.

Немојте тако, момци. Вера је иста, а оно (гео)политичких сукоба између делова Цркве и нешто јереси (Филиокве и непогрешивост) ће се ваљда братски решити.

И опет се офтопичи...

Ајмо сад:
Ваистину се роди.

[zstefanovic]

A ko je taj Milaco uopšte?
Je li to onaj čikica pred kojim klečiš u Makarskoj, zsfefe?

Хехе, ал се правимо невешти, Кнезбоби. А ти ме сликао тамо

[zstefanovic]

Imaš pristup kao da je u pitanju fudbalica. Ko je bolji slikar? Pikaso ili Matis? Maljevič ili Kandinski? Mikelandjelo ili Da Vinči? da li Direr može da parira El Greku? Ko je bolji kompozitor...

Да, да, видим поенту. Али нисам мислио у апсолутном смислу, већ само на један, мени важан, аспект: "мајсторство приповедања у сликама минималистичким средствима".

Ako si hteo da uneseš polemički duh u priču, onda si krenuo na pravi način, jer se ljudi pale na tvrde izjave tog tipa.

Хтео сам само да склоним ову причу из оног топика о издаваштву.

Po pitanju crteža bez specijalnih efekata, da li si čitao francuskog autora Chaboutéa:

Нисам, али мени је ово одлично. Међутим, бар овај пример додаје нешто мојој тези, јер Шабутеова табла има тиши "режијско-монтажни" израз. Практично "телевизијски" сведен, као са три камере. И цртачки је више елабориран, конкретизованији од кинескастог Милацовог потеза (јер Италијани просто морају да штанцују табле због формата/продукције и да налазе добра решења у тој стисци).

Дакле, Милацо ме опчињава потпуним "филмским" језиком (у ствари, суштински стрипским) и најекономичнијим могућим цртачки изразом. Ту лежи одређена разлика у односу на Французе. (Наравно, овде причамо о Кену Паркеру.)

[Cornelius]

(јер Италијани просто морају да штанцују табле због формата/продукције и да налазе добра решења у тој стисци).

Zahtevi izdavaca su promenili grafizam i Kordeju. Njegov stil je bio predetaljan do odlaska za Kanadu. Radeci sumanutim tempom za Marvela, on je morao da izbaci srafure, ulepsavanja, cickanja i dodavanja. Ostalo je samo najvaznije, dato brzim, surim pokretima, bez upicanjenog krajnjeg efekta. Tako je Igorov izraz postao bolji.

Uslovi zivota i rada, slucaj i cudne sudbine, izmenile su stil mnogih majstora. Direr je zapoceo crtanje u juvelirskom ateljeu svog oca, pa su mu kompozicije uradjene vrlo detaljno i precizno. El Greko je zapoceo karijeru kao ikonopisac, pa su mu postavke u katolickom crkvenom slikarstvu vrlo netipicne i sa odredjenim stilizacijama. Modiljani je zeleo da bude skulptor, ali je imao lose zdravlje, te je u obradama volumena, na platnu, zadrzao skulptorski pristup. Pikaso je u svom ateljeu godinu dana cuvao africku skulpturu ukradenu iz muzeja Luvra, pa su iz nje nastale Avinjonske gospodjice. Hulio Iglesias je igrao fudbal u Realu, pa se povredio u saobracajki i onda je poceo da peva...

[Boban]

A pred tobom je bila karijera sjajnog SF pisca kada si dobio premiju na lutriji i otišao na put oko sveta.

[Cornelius]

A pred tobom je bila karijera sjajnog SF pisca kada si dobio premiju na lutriji i otišao na put oko sveta.

 

[marlowe]

Korni, jel' balonom?

[Cornelius]

Ma, jok. Trcecim korakom. Marathon man. Posto sam pare od lutrije propio po beogradskim kafanama, sve zaleci sto nikada necu postati sjajan pisac naucne fantastike.

[Axle Munshine]

...Italiju si ocigledno zaobisao marathon mane,aha... just kidding

[Cornelius]

Prošo sam kroz Italiju, ali u pijanom stanju, te se sećam sve nešto kao kroz maglu.

[Axle Munshine]

aaa,pa zato nisi Millazzov fan...mora da je to od efesa,aha... ...eee,Corni brate...