Knjige za decu

[Josephine]

i ja sam. nisam rekla "u detinjstvu".

[Stipan]

Ah, a do koje godine ti računaš detinjstvo?

[Father Jape]

Jao! Jao! Ima ih mnogo ali ih volim zbog različitih stvari Volim Andrića što je doteran do savršenstva, svaka rečenica može da se navede u udžbeniku za primer ovoga il onoga (pa se tako i radi); volim Crnjanskog što je lud i besan i krlja se zarezima, ali je nepogrešiv za ritam; volim Nastasijevića što je mučio jezik najviše što se moglo; volim Pekića zbog osobene sintakse, idealne za njegovu savršenu intelektualnu pakost; volim do bola Dragoslava Mihailovića zbog savršene stilizacije živog govora; volim Ljubomira Simovića zbog toga istog u poeziji i drami; volim Boška Petrovića što je umeo da jaše jednu rečenicu po dve strane a da bude elegantno i zavijeno kao da je na nemačkom mislio; volim Zorana Petrovića (Selo Sakule) i Bogdana Čiplića zbog (meni) perfektne upotrebe lalinskog; volim Slobodana Džunića jer je u pripovetkama "uhvatio" opori jezik pirotskog kraja; volim... hm, ajde negde i da stanem    posle ću se jesti kad se setim koga sam zaboravila.

 

[---]

sve je na mestu. ipak, samo ovo da dodam sa svoje strane: nimalo ne volim pekićev stil. on se neretko gubi u dugačkim i rogobatnim, "intelektualizovanim" rečenicama punim erudicije (čitaj: nagomilavanja podataka i uvijenih, često nejasnih metafora), tako da greši doslovno na nivou kongruencije - a, što je najzanimljivije, to mu se ne ispravlja ni u kritičkim izdanjima. evo kako je to bolje od mene objasnio rade kuzmanović, jedan od boljih stilista među savremenim srpskim piscima (nije mrtav, a nije ni član akademije):

"Navešću još tri mesta iz ove pripovetke, kako zbog neobičnosti iznesenih tvrdnji, tako i zbog načina na koji su formulisane. Najpre evo šta se kaže o mušterijama i o nepokretnostima: ,,Strahujući od kuge, mušterije dalekih zemalja prestadoše da dolaze. Građanski ratovi iscedili su novac iz kesa i najimućnijih Grka i Latina, a bolest ih je učinila neraspoloženim da ga troše na nepokretnosti". U prvoj navedenoj rečenici po svoj prilici se misli na mušterije/kupce iz dalekih zemalja, a ne na kupce dalekih zemalja. Ne bih pominjao slučajeve ovakve vrste da nisu toliko gusto posejani u tekstu. U narednoj rečenici ostale su nejasne dve tvrdnje: prvo, ako je isceđen ,,novac iz kesa i najimućnijih", kako ih bolest može učiniti neraspoloženim da troše ono što nemaju? i, drugo, zašto se vajarska dela u drvetu nazivaju nepokretnostima? A evo šta se kaže o odnosu kuge i vatre: ,,Iako im je cilj isti, a razlika jedino u tome što Kuga napada ljude, a Vatra i ljude i mrtve stvari, mrzeli su se među sobom." Ako opet ostavim po strani valjanost razloga za ovakvu i ovoliku personifikaciju (osnaženu početnim velikim slovom) kuge i vatre, takođe i to zašto je glagol u muškom rodu kad su oba subjekta u ženskom, ipak zastajem, začuđen i zadivljen, pred formulacijom: kuga i vatra su se mrzele među sobom. Dakle, jedna s drugom?"

esej "višak kao manjak", o pekićevom stilu, može se čitati na: http://radekuzmanovic.com/text/Tezina_tacke.html

[Mme Chauchat]

Neeeeeeee!
Mislim, ok, neko ko je pisao toliko mnogo i brzo kao Pekić nije uvek održavao isti nivo, ali... hm, pašće ovde neki edit dok se prošetam do police 

[Lord Kufer]

To je kurvinjsko pisanje kad se toliko toga "podrazumeva".

[---]

čisto malo nereda da se unese

a da se vratim na knjige za decu... ja sam kao klinac voleo dragomira đorđevića, mislim da sam sve njegove knjige koje su imali u varoškoj biblioteci pročitao. sad ne znam kako bi mi to izgledalo... ajde, vi ste stručnjakinje, kako to vama izgleda?

[Father Jape]

Sudeći po citiranom odlomku, Radeta Kuzmanovića treba odalamiti neskuvanom kokoškom.

EDIT: Seća li se neko ovde Sekinog seoceta? 

[scallop]

Zašto bi trebalo tabati jednog zbog toga što je upro prstom u nepreciznosti drugog? Zbog toga što i sam ima nepreciznosti u svojim delima?

[---]

hoćeš reći da sve to može na gurku da prođe u jeziku, tipa ovo sa kugom i vatrom? e, tako kod pekića svako malo nešto prolazi "na gurku", kao, ajde, dobro, može i tako. ja to kad čitam, meni to zvuči tako aljkavo, da bih radeta kuzmanovića nagradio pečenim piletom samo zato jer je najzad napisao da te aljkavosti kod pekića ima u izobilju:

"Najpre o naslonjači: ,,Onomad sam međutim izrana bio na položaju (tako oslovljavah svoju omiljenu naslonjaču samo dok bi stajala primaknuta uz prozor, u svim drugim pozicijama gubila bi ona ovaj počasni nadimak da utone (nije li posredi greška nastala u toku štampanja knjige? – R.K.) u anonimnost srodnog nameštaja) bio sam, dakle, na položaju još od praskozorja..." U ovoj vrsti pogodbene konstrukcije moraju se podudarati glagolski oblici u upravnoj i zavisnoj rečenici: dakle, umesto da utone ispravno bi bilo i tonula bi. (I u delu navedene rečenice nailazimo na neobičnu upotrebu pojedinih reči. Nije sporno da pisac na to ima pravo. Sporan je učinak te navade. On može naslonjaču oslovljavati kako god hoće, ali bi narator, gospodin Arsenije Njegovan, i pogotovo onaj koji, iz drugog plana ali suvereno, usmerava izlaganje pomenutog kućevlasnika, takvu, naročitu upotrebu ovog glagola morao podržati, a ne dovoditi u pitanje: oslovljavati stolicu rečju koju piše malim početnim slovom i uz to je obeležava kurzivom. Nekoliko redova posle naslonjače čiji je ,,počasni nadimak" položaj, gospodin Njegovan nas obaveštava: ,,Katarina opet naišla sobom", a mi, ko brže ko sporije, shvatamo da je Katarina opet naišla u sobu. Malo potom, susrećemo se sa: ,,po ugledu na grb složenom (istakao R.K.) od četiri istovetna polja", a želelo se reći složen od... Ne mislim da pojedine gramatičke greške nanose veću štetu tekstu. Ipak, bez njih bi čitalac lakše izlazio na kraj sa visokim intelektualnim pretenzijama ove proze, pribranije bi se suočavao sa personifikacijom koja bezmalo sve zahvata: jedan od Njegovanovih durbina je najsposobniji, ubeđenje je jetko, instinkt samoodbrane je ,,vrlo agresivan i dobro upućen", zajedljivost je neuviđavna, sećanje je nasrtljivo, razlozi su neuračunljivi, pa i sa poređenjem koje je prizivalo komparativ, ali ga nije dozvalo: ,,ona je uprkos neuglednosti posedovala nešto što je bilo inokosno od svih ostalih", takođe i sa ne baš jasnim vezama uspostavljenim između ,,ugled(a) kuća i njihovih ukućana" – one se ,,u recipročno povratnom odnošaju nalaze" (sva obeležavanja masnim slovima – R.K.). Suočen sa tolikim viškom neobičnosti, čitalac, pretpostavljam, u nedoumici zastaje i na mestima koja ne bi trebalo da podstiču sumnju u postojanje skrivenog značenja."

[Mme Chauchat]

Krećemo!

Taj Zakonj posle pao, i ministar Jovanović se pod njim pokopo, ali mi to na vreme ne znali, i tako, ni za porculjansku opet ništo. Ali za bisernju, Tridesetu, koja nailazila 1888, čak i ja bio učvrsto rešen. Da slafimo pa šta košta da košta! Ali ti se najedaređ razbole od neke treske, odložismo je za iduće leto, što se ne radi te zato ni od toga ništo ne bi. Uopšte, vreme bilo kilafo. Natalija se separirala od Kralja Milana, ovaj se s kum-Milutinom Garašaninom pokarabasio, Naprednjaci pali, na vlast usela fukara iz Radikalske stranjke, porasli kao korov, san zizanin, po ulice se posle tolko godinja zdrafe diplomatije prvi put vikalo "Dole Avstrija!" i "Živela Rusija!", najzađ u martu Milan obdikofo u korist Aleksandra, s kojim ćemo se poznije i razvenčati od Obrenovića... Samo ja bio rešiteljan da ti želji udofojim, te zanemarim ove nebeske znakofe i u pripreme se bacim. Ali ondak naiđe kataklizmos. Naprednjaci... Je li, bre, Tomanijo, što stalnjo mrnđaš? Ako primječanije imaš, na sredu su njim, ne drži ga pod jorganj!


Ah, Rade, Rade, drži se ti minornih Pekićevih radova, tu si na bezbednom očekivala sam zapravo da se pomene upliv engleskog što je jačao s godinama, ali možda to Žika drži kao tajno oružje.

Što se tiče Dragomira Đorđevića, to je onaj pokoj-mu-duši pesnik? Skrušeno priznajem da kao dete nisam volela poeziju za decu... i nekako mi to ostalo do danas...

[Lord Kufer]

Nemoj tako, Pekić nije prošao sagitašku Radionicu 

[---]

"sporan je učinak te navade." 

[Mme Chauchat]

Čekaj bre Žiko, ovo mi je sumnjivo:
>Malo potom, susrećemo se sa: ,,po ugledu na grb složenom (istakao R.K.) od četiri istovetna polja", a želelo se reći složen od<

Naime, nedostaje mi ostatak rečenice, ovako zrikavim od nagađanja. Šta je po ugledu na grb? Da ne počinje rečenica nečim tipa: "Poslužio sam se figurom (po ugledu na grb) složenom od četiri istovetna polja" što bi onda bilo prihvatljivo? Sumnjiv je meni taj Kuzmanović 
EDIT: a i ovo "U ovoj vrsti pogodbene konstrukcije moraju se podudarati glagolski oblici u upravnoj i zavisnoj rečenici" mi ne pije vodu, ali šta ja znam, nisam gramatičar, jedino da sad iskopam negde onog nakaradno skeniranog Stevanovića da proveravam.

[scallop]

Nemoj tako, Pekić nije prošao sagitašku Radionicu 

Da mi nismo pregrubi sa našom decom?

[Lord Kufer]

U ovakav pišljivi postmodernizam, samo preko nas mrtvih! 

[---]

@jevtra
ma nemam pojma, i meni je sumnjivo, može biti i da je štamparska greška. ali pekić je moj najveći neprijatlej u jugoslovenskoj književnosti, po pristupu pisanju kao i po pristupu politici, tako da mi se sviđa bilo šta što udara na njegov neprikosnoveni autoritet u današnjoj srbiji. čak i kad mirko kovač jetko i krajnje nepristojno udari po svom bivšem prijatelju mnogo nakon njegove smrti


edit: opet da kažem, verujem da bi mnogo toga kod pekića prošlo "na gurku". ali opet, sporan je učinak te navade.

[Father Jape]

Ok, sad posle drugog citiranog pasusa rekao bih da su negde Kuzmanovićeve primedbe na mestu, a negde ne. Ali načelno, bar meni, odaje utisak... preterane revnosti. Kao da ima, što bi rekli na engleskom, sekiru da oštri.

Koliko sam shvatio ovo je prvi put objavljeno sredinom '90ih, pa se pitam da li je Pekić čitao taj esej, i šta bi imao reći na sve to...

EDIT: Ipak ne.

[Mme Chauchat]

Pa nek se udara sa malo jačim argumentima, to je sve što kažem. A pristup politici nemojmo kritikovati preko stila - a kad to kažem moj imanentni pristup knj. delu proteže se na sve živo od M. Kovača do D. Ćosića (plus oba B. Ćosića)

[---]

Preterana revnost, jabome. Ali meni se sviđa ta revnost jer bi trebalo da, barem teoretski, potpomogne malo trezveniji pristup današnjem obožavanju (do idolatrije) brojnih pisaca koji su uzeti kao očevi nove srbije desnog centra, i retko se čitaju zbog književnih vrednosti (recimo, zbog stila), već zbog političkih stavova - govorim, pre svega, o Crnjanskom i Pekiću. Za nas marksiste sklone autonomiji književnosti, to je dupla katastrofa - em ne obraćaš pažnju na književnu formu, em želiš da se nastaviš na političke stavove koji su problematični.

[Lord Kufer]

Sve je to projektantska književnost, ti "veliki" književnici "tvorci nacije".

[scallop]

Preterana revnost, jabome. Ali meni se sviđa ta revnost jer bi trebalo da, barem teoretski, potpomogne malo trezveniji pristup trezvenijem pristupu današnjem obožavanju (do idolatrije) brojnih pisaca koji su uzeti kao očevi nove srbije desnog centra, i retko se čitaju zbog književnih vrednosti (recimo, zbog stila), već zbog političkih stavova - govorim, pre svega, o Crnjanskom i Pekiću. Za nas marksiste sklone autonomiji književnosti, to je dupla katastrofa - em ne obraćaš pažnju na književnu formu, em želiš da se nastaviš na političke stavove koji su problematični.

Izvinjavam se, ali ja, onako malo, kad smo već u kancelariji.

[Father Jape]

@Žika A suprotna strana medalje - za koje dobre pisce bi rekao da su pomalo skrajnuti poslednjih godina zbog ideoloških momenata?

[---]

Oskar Davičo.

p. s.: scallope, moguće je da niste u pravu, mada bi moglo i tako kako ste ispravili. "potpomoći" se u rečniku definiše i kao "podupreti koga" i navodi se primer "da njen poslanik potpomogne molbu". ako može da potpomogne molbu, može i trezveniji pristup.

[scallop]

Moglo bi da nije "malo". Alo, ko još mene uzima ozbiljno.

[---]

pa ne, stani... skrajnuti pisac zbog ideologije: dobrica ćosić. njega više niko ne čita "kao pisca", ni ovi što ga vole, ni mi kojima je osrednji.

[Lord Kufer]

Davičo je na kraju postao signalista, pa eto, to nije odgovaralo konceptu moderne Srbije, koji se sad odmotava pred našim očima 

[Mme Chauchat]

Preterana revnost, jabome. Ali meni se sviđa ta revnost jer bi trebalo da, barem teoretski, potpomogne malo trezveniji pristup današnjem obožavanju (do idolatrije) brojnih pisaca koji su uzeti kao očevi nove srbije desnog centra, i retko se čitaju zbog književnih vrednosti (recimo, zbog stila), već zbog političkih stavova - govorim, pre svega, o Crnjanskom i Pekiću. Za nas marksiste sklone autonomiji književnosti, to je dupla katastrofa - em ne obraćaš pažnju na književnu formu, em želiš da se nastaviš na političke stavove koji su problematični.

Dobro, mogu da razumem kukanje zbog političkih stavova, ali traženje stilske dlake u političkom jajetu na ovakav način dovešće, što se mene tiče, do diskreditovanja osobe koja to radi, bilo da to čini sa leve ili sa desne pozicije. Lično mi je znatno poštenije i više klimam glavom kad se npr. Svetlana Slapšak orijentiše na ideološko čitanje-i-satiranje Selenića i Velmarke nego kad (ređe, ali ipak) krene da komentariše nečije stilske greške a iza toga opet proviruje ideologija.
O Daviču i o savremenim čitanjima njegovih dela bih imala šta da kažem... al uživo. 

[Father Jape]

Zapamtićemo to, recimo za osamnaesti. 

[---]

 šta znam, meni to nije dlaka u jajetu. mnoge stvari zaista su tačne i meni se ta skoro groteskna razbarušenost i manjak kontrole u pekićevom stilu nikad nisu dopadali - ali oni ne diskredituje pekićevu književnost u potpunosti, naravno, samo posao tumača čini težim i odgovornijim. eto, u tome je stvar. inače mislim da rade kuzmanović ne nastupa ni s leve ni s desne pozicije  - radost zbog toga što se radova kritika može upotrebiti u leve političke svrhe moj je zlobni dodatak.    rade, čini mi se, katkad zajedljivo, a katkad vrlo duhovito, kritikuje upravo nekritičko (!) kovanje pekića u zvezde (navodi valjda  pijanovićev predgovor kao primer), a da se nije čitalo kako treba, nisu se uočile te stilske preteranosti i objasnilo zašto je, uprkos njima, pekić dobar pisac - a jeste (stvarno mislim da jeste, i to uprkos mom dripačkom stavu  ).


(by the way, kontam da je jasno da o stilu pričamo jer pričamo o stilu?)


trezven, odmeren i, iskreno rečeno, zanimljiv pristup nekom kanonskom piscu trebalo bi, bar kod ozbiljnih analitičara, da uzima u obzir pisca sa svim njegovim manama i protivrečnostima, i onda pokaže otkud i zašto taj pisac ima mesto u kanonu. tako je, na primer, harold blum pisao o edgaru alanu pou - kaže, nema goreg pisca u kanonu, zato, zato i zato, ali evo zašto je važan i otkud u kanonu. to je ono što meni nedostaje u našoj književnosti povodom pekića, crnjanskog, kiša... eto, bile su dve, tako da kažem, "revizionističke" knjige o kišu, ona vasovićeva koja je uglavnom preterana i paranoična, što je diskredituje na milion mesta, ali je, pravo budi rečeno, kad analizira kišov stil u "porodičnom cirkusu", koji je često na ivici kiča, vasović tu i tamo u  pravu (i da je knjiga bila time motivisana, a ne sumnjivom političkom diskreditacijom kiša, možda bi se nešto i osevapila javnost), i ona tatjane rosić, iz feminističkog ugla, koja ima stvarno odličnih uvida, ali koja je bivala diskreditovana iz drugih razloga - jer ne analizira formu kišovog dela, već se bavi ideologijom (a jasno je čim počnete da čitate knjigu kako je reč o ideološkom čitanju). i tako je iz rasprava izostala relevantna argumentacija za i protiv, a ovi pisci ostali su blaženo nedodirljivi po svim pitanjima - što nije dobro, jer oni tako ostaju zacementirani, čak i dosadni, jer se ne pokazuje da oni nude materijal za različita, sukobljena, tumačenja i razmišljanja o njima. tako književnost ostaje neka iracionalna oblast pogodna za proizvoljnosti.

e, sad, ja sam politiku uzeo samo zato što je topik o dečjoj književnosti pekić i crnjanski često se tumače, citiraju i na njih se poziva površno i bez odmaka (u kolumama i polemikama najčešće, ali i u akademskim studijama - pogledaj lompara, na primer), oni se uzimaju zdravo za gotovo kao pisci remek-dela, čiji kanonski status nepogrešivih i nedodirljivih garantuje da su i njihova politička ubeđenja relevantna. isto se radi sa političkim protivnicima u književnosti - oskar davičo ili marko ristić nisu prihvatljivi kao pisci jer su bili komunisti i bliski titu. uostalom, to se u nedavnim raspravama po novinama pripisivalo i krleži, koji je meni jedan od omiljenih pisaca, ali čiji je stil takođe patio od brojnih ekscentričnih navada.  istina, ima i obrnutih legitimisanja stavove pozivanjem na odlične pisce levičare samo zato što su levičari, ali to mi se ionako više sviđa, osim što više nije dominantna pozicija u našem društvu, pa neću ni da je kritikujem baš tako često (mada hoću ponekad).
kako ja to vidim, najbolja čitanja povezuju formu i ideologiju, tj. pokazuju gde se one prožimaju a gde sukobljavaju. mislim da je tu stil veoma važna komponenta, uostalom, pogledajmo avangardne tehnike i njihovu upotrebu u ideološkoj propagandi, na primer.

[scallop]

Zahvaljujem.

[Mme Chauchat]

@Jape Recimo. Mada si ti već ponešto i čuo uživo, ali neće me mrzeti da iznova drvim o tome.

@Žika O, bre, Žiko, šta si mi uradio, sedim i čitam deo o Muzilu i naizmenično se hvatam za glavu i plačem od smeha Dobro, dakle, strašno, čovek je nadžak-baba prvog reda. Da se vratim Pekiću, R.K. tvrdi i ovakve stvari:  "Bilo kako bilo, prvi put se čitalac susreo sa urođenim odsustvom nečega." Ma hajde, ljudi, evo meni je urođeno odsustvo sposobnosti za apstraktno razmišljanje, objasnite mi šta tu smeta čitaocu i kakav je to čitalac koji se ovde se prvi put sreće sa malo smelijim iskazom. Dobro, jeste Kuzmanović osveženje u odnosu na standardno paljenje tamjana pred ikonama velikana, ali ipak preferiram kad je kritika zasnovana na nečemu malo temeljnijem od želje za kontriranjem. Ovako, kad se pažljivo iščita šta sve njemu kod Pekića smeta, izlazi da je jedino prihvatljivo pisati prostoproširenim i bukvalnim rečenicama, ne dao bog da se pređe u treći red ili da se ugura neka metafora.

(by the way, kontam da je jasno da o stilu pričamo jer pričamo o stilu?)

Može, al onda da se u priču o stilu ne uvlači politika na mala vrata!

Ovo što ti inače pričaš - problem nedostatka ozbiljne "za i protiv" analize kad su naši pisci u pitanju - mogu lepo da potpišem i, da se na trenutak vratimo iz oftopika, to je posebno vidljivo kad su u pitanju pisci za decu gde se dobar deo postojeće kritike završava na paušalnim sudovima (jadni, jadni Branko Ćopić).

[scallop]

Moguće je da ni sada neće biti zanimljivo ono šta imam da napišem, ali ja jesam dobio odgovore iako ih nisam naročito tražio. Naime, ma koliko pokušavali da se usmerimo na deo onoga šta napisano delo predstavlja, stil ili bilo šta drugo, deo dela je i pisac koji ga je napisao, odnosno, njegova društveno-politička opredeljenja, da ne vulgarizujem sa političkom pripadnošću. Dakle, u ispisu bilo kojeg pisca dosledna zakerala će naći stilske omaške, što samo potvrđuje onu, nama svima blisku tvrdnju - nobody's perfect. Istovremeno, ma koliko se pisac trudio, ako je iskren, onda će iz njegovog dela izvirati i njegova uverenja, jer ona su deo njegove ličnosti. Time se potvrđuje i jedna moja teza koja je,  uprkos vulgarnosti kojoj je obično iznosim, beskrajno istinita - dobar pisac skida donji veš pred svojim čitaocima i oni, uz priču, upoznaju i pisca. Negde se na ovom forumu raspravljalo i o politikantstvu u književnim delima, kao krajnje diskreditujućoj komponenti, ali to važi samo za one pisce koji su svoje stavove iznosili kao politički manifest, a ne kao deo svoje ličnosti. Tako će rasprave o književnim delima i ubuduće sadržavati i deo ličnosti raspravljača, pa ako nešto preteže, onda je to odraz raspravljača, a ne dela ili pisca tog dela.

[Mme Chauchat]

Elem, juče izašao članak na zanimljivu temu:
http://www.vreme.com/account/login.php?url=%2Fcms%2Fview.php%3Fid%3D1103757

Srpska dečja književnost>

Ponuda i potražnja

sonja
ćirić

Sudeći po pedesetak knjiga pristiglih na konkurs za ovogodišnju
nagradu "Politikinog Zabavnika" za najbolji roman za mlade, ovdašnji pisci
najčešće pišu o životinjama, istorijskim događajima, vešticama i sličnim bićima.
Ko danas u Srbiji piše za decu, o čemu i kako, ko to objavljuje i zašto

Nažalost, nije dostupan bez pretplate, pa ću ja danas lepo polako da se kroz sneg probijem do kioska...

[Alexdelarge]

"Pisci za decu su kao ptica dodo"