Zorica Đergović-Joksimović: Utopija/Alternativna istorija

[zakk]

Upravo izašlo za Geopoetiku:


Zorica Đergović-Joksimović (1968) je docent za užu naučnu oblast Engleska i američka književnost. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, među ostalim predmetima, predaje Utopiju u engleskoj književnosti i Naučnu fantastiku. U domaćim i stranim publikacijama objavila je više naučnih radova.

Prateći putovanje utopije od njenih prvih koraka do današnjih, posebno težište svog istraživanja nalazeći u književnosti i takozvanim književnim utopijama, autorka uspešno ispunjava nimalo lak zadatak. Pred nama je ne samo upućeno izložena problematika, ne samo znalačko interpretiranje pojedinih dela, argumetovano uklapanje činjenica i umesnih podataka u složeni mozaik, nego i izlaganje koje ne strepi od traganja za novim uvidima, ostajući sve vreme pristupačno i celovito...

Značaju poduhvata doprinosi i autorkino uključivanje Srbije na horizontu koji dele utopija i distopija. Poklonjen nam je, valjda prvi put, nacrt kritičkog istorijata utopijske misli i utopijski modulisane imaginacije kod nas.

Opisujući različita lica utopijskih težnji - mit, književni žanr, revolucionarni program, stanje duha, Đergović-Joksimovićeva prolazi kroz najvažnije aspekte složenog utopijskog fenomena (kao bitni sastavci utopijskog motivskog kompleksa izdvajaju se: topografija-ostrvo/grad; metafora putovanja; terminološka i genološka pitanja; odnos prema istoriji, itd).

[Mica Milovanovic]

Ja kupio danas i, kao Politiku, krenuo da čitam otpozadi, jer me je najviše zainteresovao članak "Srbija između utopije i distopije", koji pokriva gotovo sve ono što sam i sam pisao tekstu u UBIQ-u. Tekst je veoma dobar i veoma informativan i više mi se sviđa od Jovićevih tekstova, ali kraj me je dotukao:

"Sličan pesimističan ton provejava i većinom SF priča u zbirci Nova sprska OFF i SF priča" (1999) koju su priredili Igor Marojević i Aleksandar B. Nedeljković. Ne samo da su sve ove priče distopije već je, uglavnom, reč o satirama koje izvrgavaju ruglu bilo nacionalne opsesije i mitove, bilo globalne tendencije i trendove. Tako se i duga i plodna tradicija utopije u Srba okončava pesimizmom i trijumfom distopije."

Pa zar je moguće kraj domaće utopijske fantastike ona Acina sveščica?

Boban misli da je moguće da ona nikada nije ni čula za Tamne vilajete, ali ja nekako sumnjam.

[Boban]

Dobro je što predaje na fakultetu, pa može da širi svoje znanje na nadolazeće naraštaje.
Vidim da ćemo morati da idemo u Novi Sad, na neko njeno predavanje, da se malo družimo.

[scallop]

Kad mačke nema, miševi kolo vode.

Mićo, ti imaš moj e-mail, jer kako bih ti poslao knjigu o vodama.

[Mica Milovanovic]

Znam. Ali vreme je proslo - "imao sam". Pao mi je Outlook i pobrisao stare poruke. Tekst sam sacuvao, ali poruku ne. Molim te posalji mi ponovo.

Sto se tice profesorke, i ja sam prvo bio ljut, ali sam se smirio. U sustini, moguce je da zena nikada nije imala u rukama nijedan Tamni vilajet.

Zakk, sto je pre moguce treba pokusati da se profesorka pozove da odrzi predavanje u Klubu - promociju knjige, sta vec.

[scallop]

Bespomoćan sam.

Slovenci su se obavestili kod Psihoa.

Gospodin sa analizom straha, valjda će doći ovog meseca, studirao je Lazovića.

Profesorka je imala ABN-a i tog drugog ortaka.

[Mica Milovanovic]

Nemojmo preterivati.

Profesorka je dala veoma detaljan i kvalitetan prikaz razvoja domace utopijske literature. Koristila je i sve raspolozive izvore koji su joj bili dostupni o istorijatu domace naucne fantastike, a verovatno nije imala uvid u noviju zanrovsku produkciju. Tu smo da to ispravimo.

"Covek sa analizom straha" je napisao odlicnu studiju i detaljnije je citao nasa ostvarenja nego sto to sami citamo.

Za Slovence nemam reci opravdanja... 

[Boban]

Profesorka se sigurno konsultovala sa ABN-om, a on po običaju nipodaštava moj rad.
On, doktor alternativne istorije ignoriše Tamni vilajet gde se skupilo 90% domaće alternativne istorije napisane u XX veku.
Treba što pre završiti onu knjigu o kojoj smo pričali sinoć, izbaciti je za Sajam, gigantsku antologiju srpske naučne fantastike od 1000 strana, pa ih onda sve pozvati da se pridruže kada budemo pričali o tome. Pa posle neka biraju šta će im biti referentna izdanja.
Dakle, najavljujem do ovogodišnjeg sajma:
1. ANTOLOGIJA SRPSKE NAUČNE FANTASTIKE (preko 1000 strana sigurno)
2. BEST OF TAMNI VILAJET (bar 600 strana)
pakovanje kao Nekronomikon, tiraž popriličan, knjiga dostupna na svakom koraku, pa da vidimo šta će posle biti.

[angel011]

Bolje nemoj da najavljuješ. Nekronomikon si najavljivao godinama, kao i Znakove Sagite 16 i 17. Fantastičnu biblioteku si najavljivao za prošli Sajam knjiga. Ono što je uopšte izašlo od svega toga je izašlo sa priličnim zakašnjenjem.

[mac]

1. ANTOLOGIJA SRPSKE NAUČNE FANTASTIKE (preko 1000 strana sigurno)

E, a u toj antologiji da se za svaku priču napiše mali uvod s objašnjenjem kako je priča nastala i zašto je zaslužila da uđe u antologiju.

[Boban]

Mićin tekst koji je objavljen u najnovijem Ubiq-u je savršen uvod za takvu knjigu; malo da se doradi, razradi i sistematizuje. Tamo je jednostavno objašnjeno koji autori su zbog čega bitni, važni ili vredni pomena.

[scallop]

Nemojmo preterivati.

Profesorka je dala veoma detaljan i kvalitetan prikaz razvoja domace utopijske literature. Koristila je i sve raspolozive izvore koji su joj bili dostupni o istorijatu domace naucne fantastike, a verovatno nije imala uvid u noviju zanrovsku produkciju. Tu smo da to ispravimo.

"Covek sa analizom straha" je napisao odlicnu studiju i detaljnije je citao nasa ostvarenja nego sto to sami citamo.

Za Slovence nemam reci opravdanja... 

Ja tebe uopšte ne razumem i nemam nameru da to ubuduće činim. Verovao sam da si rasan istraživač i da po tom pitanju možemo samo da budemo istomišljenici. Ovaj tvoj post govori suprotno. Ja jesam težak za kompromise kad je u pitanju naučni pristup, ali, pokušaj da me opismeniš šta znači prva boldovana rečenica.

Dama je koristila "sve raspoložive izvore koji su joj bili dostupni". Da li taj eufemizam u tvom vokabularu ima neko posebno značenje ili ipak znači ono što ja znam da znači? Mogu li ja sada, sa istim obrazloženjem, da napišem studiju o rekombinaciji DNK? Kog vraga, onda, Boban i ti decenijama jurite sve izvore za domaću bibliografiju? "Verovatno nije imala uvid u noviju žanrovsku produkciju" - Da si joj bio mentor, da li bi tako objašnjavao komisiji i slušaocima činjenicu da rad nema dovoljno obrađenu osnovnu literaturu? Hajde, ne vuci me za jezik. Uroš je u pripremnoj literaturi za magistraturu imao krajem 2008. knjigu o advertajzingu koja je izdata u 2009. godini. Sakate naučne studije su uvek dezinformacija i ne daju se opravdati. Bilo ko da je u pitanju.

Što se tiče drugog "bolda", vezanog za Strah..., ne sporim kvalitet teksta, on je detaljan onoliko koliko je mogao da bude. Reč "naša", jednostavno, nije tačna. Tekst se ne odnosi na "naša" ostvarenja. Tekst je postavljen po principu "na primeru...", to ti je sigurno poznato. I niko ne može da kaže da neko čita detaljnije od mene. Sa tobom ne mogu da se podjebavam, kao sa Ghoulom, njegov put je dugačak i daj Bože da nauči ono što ću ja dotle da zaboravim. Ti si na nivou na kome mogu ozbiljno da komuniciram i zato je svaki tvoj pomirljivi ton kontraproduktivan za one koji treba nešto da saznaju i nauče.

Jebe mi se za Slovence, kog su konsultovali tako su se i obavestili.

[angel011]

Mićo, da li je profesorka navela spisak literature? I ako jeste, šta je sve na tom spisku?

[Boban]

Budimo realni, profesorka je sigurno konsultovala kolegu Savu Damjanova, koji je na istom fakultetu.
On ZNA vrlo dobro ko smo i šta smo i šta imamo objavljeno.
Ali se pravi lud.
Kao i Ukrajinci koji su objavili samo polovinu naše zajedničke antologije, NJEGOVU polovinu.

E, narode, nema veze, pa svako radi šta ume i kako ume... a došlo je vreme da ubiremo plodove svog rada. Dakle, ubrzano reprintovanje najboljih stvari je jedini lek za ove samozvane izučavaoce.

[Mica Milovanovic]

Ангел, књига има десет страна литературе, укључујући и АБН-ову Историју српске научне фантастике, Зоранову Енциклопедију, итд.

Гледајући то, Бобан је у вероватно у праву. Вероватно то изостављање није случајно. Али шта добијамо тиме што ћемо се посвађати и са оним малобројним људима из академских кругова који прихватају СФ као легитиман жанр и чак га предају на универзитету? Можда и њој није лако да пред људима који треба да одобре њен избор у звање одбрани "наша" дела. Зар није боље сести са њом и хладне главе понудити јој избор најбољих "наших" остварења?

Радмило, "Господина са анализом страха" си поменуо у негативном контексту, спајајући га са врло негативним ставом о "Словенцима" и о "професорки". Иван Ђорђевић то никако није заслужио. И није писао само о Лазовићу, већ и о Јакшићевој и мојој причи - отуда "ми" - "наше". И нисам у када сам рекао да је детаљније читао дела него што ми читамо нипошто мислио на то да их "ти" ниси читао већ сам мислио на то да ни ја у свом приказу за УБИК нисам улазио у детаље, нити да постоји иједна друга детаљнија анализа "наших" остварења. Апсолутно ми није јасно због чега си се нашао погођен.

И већ ми је помало непријатно због тога што ме непрестано прозиваш.

[marlowe]

Autorku poznajem i nudim se da dela koja smatrate da treba da uzme u obzir predam njoj licno.

[Ghoul]

sad je dockan

[Boban]

autorka je član ABN-ovog srpskog SF udruženja, a već smo se više puta uverili da je dotični zacrtao sebi cilj da potre sav moj uredničko/izdavačko/spisateljski rad na polju SF-a pa ne treba da čudi da je potpala pod njegov uticaj.
Treba je vrlo otvoreno pitati zašto je uzela u obzir on/off antologiju a zanemarila Tamni vilajet i na osnovu eventualnog odgovora oblikovati mišljenje i odrediti budući odnos prema njenom radu.

[Nightflier]

Jesu li "Vilajeti" registrovani u NBS? Ako nisu, možda stoga.

[scallop]

Jesu li "Vilajeti" registrovani u NBS? Ako nisu, možda stoga.

Jelašić i Dinkić ne kažu ništa o tome. Ugledaj se na njih.

[Nightflier]

Eh, Skalope, ne govorim ja ono što ti misliš da govorim, već se osvrćem na činjenicu da nekada nije postojala obaveza prijave naslova NBS-u.

[scallop]

Znam ja šta ti govoriš, ali ti ne misliš šta pišeš.

[Nightflier]

Bolje je zvučalo pre nego što si editovao...

[Boban]

Obaveza je postojala uvek i nikad.
Danas ako ne katalogizuješ knjigu, kupac umesto 8% kod kupovine plaća 18% i to je to.

[Nightflier]

A šta je sa onim da NBS-u mora da se dostavi dva primerka svakog objavljenog naslova? Neki izdavači su mi se žalili da štampari to rade po automatizmu. Doduše, to je priča od pre nekoliko godina.

[Boban]

Štamparija je krivično odgovorna ako sve što štampa, ne dostavi u Narodnu biblioteku 9 komada i javnom tužiocu tri. Procedura je da se odštampana knjiga prvo nosi javnom tužiocu i ako u roku od 72 sata ne bude reakcije, knjiga može da ide u promet.

[Nightflier]

Čekaj, zaista?

[zakk]

U, pojma nemaš... a tek što može da se zakomplikuje...

Naravno, niko to ne čita... Sećaš se frke sa Draguljem medine, bila je i mini-drama što nije odmah reagovano u instituciji koja je za to služi, blah blah...

[Nightflier]

Ma to je apsurdno. Pobogu, pa zar državna cenzura da postoji tamo gde je najmanje potrebna? Valjda relikt starog uređenja...

[mac]

Šta oni u tužilaštvu rade sa tri kopije SVEGA? Gde to drže? Uzgred, da li isti zakon važi i za periodiku, dečije slikovnice, reklamni materijal, knjigu "Šta muškarci znaju o ženama" ("knjiga" ima prazne stranice)?

[zakk]

Pa dve idu Šutanovcu i Jeremiću, tj tim kabinetima...

[scallop]

Vidim ja da su načitani. Onaj prvi posle pošalje u NATO, a drugi pošalje u Hag. Žalili se da ne mogu više da čitaju samo Šešelja. Treću, mora da mažnjava Đelić. Nema on toliko svojih knjiga za poklanjanje. 

[zakk]

Ne, treći primerak ide Mileni Đurđević, kao deo napora da se uhvati i Mladić.

[Nightflier]

To sa tužilaštvom i primercima knjiga jedan je od kretenizama koji bi nas budale što plaćamo porez mogao skupo koštati, samo ako se neko seti da opete državu u Strazburu. Na kraju krajeva, to je neustavno.

[mac]

Meni se sve čini da je to normalna pojava svuda u svetu.

[Nightflier]

To je ograničavanje slobode govora u najgrđem smislu i može da bude normalno samo u zemljama anglosaksonskog prava. Naš je problem što nemilice prihvatamo njihove društvene norme, koje napa pašu taman koliko kunići Australiji.

[mac]

Dobro, ali ako neka knjiga recimo širi govor mržnje, zar ne bi trebalo to sprečiti?

[Nightflier]

A otkud ćeš to znati, ako nije objavljena? Tek kada se knjiga objavi, tužilac može da reaguje. U suprotnom, kako može doći do povrede zakona, kad je ta povreda sprečena. Na koncu, imaš primer Šešeljevih knjiga i Haškog tribunala. Oni mu nisu cenzurisali tekstove, već ga tužili nakon što je učinio prekršaj (mada su mogli da zahtevaju sprečavanje objavljivanja spornih detalja da su za to znali unapred).

[mac]

Bolje sprečiti nego lečiti. Država više voli da ljudi poštuju zakone nego da kažnjava prekršioce. Imaš poštenih saobraćajaca koji će pokušati da te spreče da prekršiš zakon, ali kazniće te ako baš insistiraš. E sad, sud u Hagu možda nije imao mehanizme da spreči objavljivanje, a možda im je i više u interesu na kazne Šešelja nego da ga spreče da objavi knjigu.

Da odemo u ekstrem, recimo da knjiga objavljuje državne tajne. Država definitivno želi to da spreči.

[Boban]

Ukoliko bi država zabranjivala knjige pre objavljivanja to bi se onda zvalo CENZURA i to nije demokratski način.
Pravne države rešavaju ove stvari dodatnim oporezivanjem; a zabrana se primenjuje ukoliko se objavljuju lažne ili tajne informacije koje mogu da štete nekome, ukoliko se krše neki drugi zakoni... ali sve to, da ne bi bila cenzura, sakcioniše se naknadno.
U osnovi, nema razlike u odnosu na cenzuru, ali je to kao neka demokratska verzija.

Kada sam ja počinjao da se bavim izdavaštvom, nije bilo preporučljivo štampati bilo kakvu "versku" literaturu, recimo "Kantikulum za Lajbovica" je potencijalno bio problematičan, naravno, ništa što je glorifikovalo četnike i kapitalizam.
Knjiga o SF filmu koju je napisao ABN 1974. godine je zabranjena i spaljena jer se unutra govorilo pretežno o američkom filmu i tek nekoliko ruskih, pa je procenjeno da takva neravnoteža, čak i ako je istinita, može da uznemiri javnost i poljulja uverenje u komunističku premoć.
Ja sam Fipinu Zlatnu knjigu nosio 1988. godine Javnom tužiocu na procenu da li sme da ide u opticaj.

[Nightflier]

Meni ovo liči na nekakav ostatak pravnog sistema SFRJ. Šteta što se nije zadržao onaj porez na kič, pa da opletu po Miletu Kitiću i B92.

[Alexdelarge]

Utopija je uvek protiv vlasti
Ako se istorija i utopija sveobuhvatno istražuju, dolazimo do zaključka da i utopija sama stvara alternativnu istoriju. Evropska zajednica, iz naše vizure, može se objasniti željom za utopijom, pa i sama Evropa je stvorila tu utopiju, zbog posledica Prvog i Drugog svetskog rata. A 20. vek je vek distopije – kaže naša sagovornica Zorica Đergović-Joksimović

Zemlja Dembelija, želja za pravednim, komunističkim društvom,  rajski vrt, eldorado... rečju, utopija. Knjiga Zorice Đergović-Joksimović ,,Utopija, alternativna istorija" (,,Geopoetika", 2009) bavi se čovekovom žudnjom i težnjom da pronađe savršeno mesto za život. Krstareći utopijom, od Homera, preko Platona do Fransisa Bejkona, Orvela i Borislava Pekića, Tomasa Mora, tvorca samog pojma, te manje poznatih autora, kao što je Lazar Komarčić, Zorica Đergović u svojoj knjizi opisuje istorijsku težnju čoveka za bekstvom od istorije, ali i pretakanjem utopije u suvu realnost, koja, gotovo bez izuzetka, završava neslavno, a često i tragično. Ali, to putovanje, između nade, utopije, i straha, distopije, ne prestaje. Kao ni istorija, koja je prati u korak. 

Zorica Đergović-Joksimović predaje književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 1998. godine odbranila je magistarsku tezu o utopiji u modernom engleskom romanu, delima Oldosa Hakslija, Džordža Orvela i Entonija Bardžisa, a zatim se posvetila daljem istraživanju nepreglednog polja utopije, kojoj su težili i hrišćani i naučnici, teolozi, revolucionari i buntovni umetnici.

Otkud podnaslov ,,Alternativna istorija" u Vašem delu?

Podnaslov ukazuje na dve stvari, na problematičan odnos između utopije i istorije, jer utopija je čovekova želja da izađe iz carstva nužnosti, često iz društvenog zla. Sa druge strane, istorija se opire i pokušava da suzbije utopiju. Ako se istorija i utopija sveobuhvatno istražuju, dolazimo do zaključka da i utopija sama stvara alternativnu istoriju. Dok se zvanična istorija usredsređuje na fakte, utopija podrazumeva domen snova i mašte. Ona ne samo da upotpunjuje civilizaciju, nego ukazuje na arhetipske principe nade i straha. Iz nade nastaju utopije, a iz straha distopije. Berđajev je jednom rekao da su utopije postale suviše ostvarljive i da se treba okrenuti drugoj tradiciji, istorijskoj.

Postoji snažna umetnička, pa i ljudska potreba za stvaranjem utopije? Opsesivno bavljenje tom temom, i to iz satirične, hrišćanske, naučne vizure?

Prateći istoriju utopije, pratimo stremljenja čitavog čovečanstva, svaki vid mišljenja i delanja. Još od antike i Platonove ,,Države" postoji želja da se iznađe najbolji način za život. Već u ranom hrišćanstvu postoje elementi utopije, pokušaj stvaranja trajnijeg modela organizovanja društva. Zatim, sa razvojem nauke, dolazi do plodotvornog preplitanja utopije i razuma, kao što je slučaj u delu Fransisa Bejkona ,,Nova Atlantida". Čitavi 18. i 19. vek zasnovani su na stremljenju ka tehnološkom raju, upotrebi mašina u smislu utopije, ona postaje materijalistička. U 20. veku, dobijamo nove modele i naučnu fantastiku.Pogrešna je pretpostavka da je utopija samo levičarski fenomen. U srednjem veku su postojale verske sekte koje su objedinjavale utopiju i veru. I još starije, Aristofanove komedije ,,Kukumaglaj"i ,,Ptice" bavile su se utopijom iz satiričnog ugla. U ,,Pticama" se opisuje situacija šta bi bilo kada bi žene preuzele vlast, neka vrsta ženskog komunizma.

Jedna utopija, komunistička, doživela je krah, imala je katastrofalne posledice. Šta se dešava kada se utopija iz mašte prelije u surovu stvarnost?

Kada je u pitanju komunizam, nastao iz sovjetske revolucije, koji se zatim proširio na druge narode, ti sistemi su opstajali, ali su se vremenom pretvarali u svoju suprotnost. Nije samo komunizam propao, nijedna utopija nije opstala, ona ne može da opstane jer je njena priroda takva, dolazi iz sfere snoviđenja. Ursula Legvin govori da jedna ideologija sa zadatim sistemom vrednosti ne može da preživi, jer se stvara okoštali sistem, on mora da postane evolucija. I drugo, kao što rekoh, imamo otpor istorije, čak i u najmanjim pokušajima stvaranja utopije. U Engleskoj je postojala verska sekta, digeri, vlasti su učinile sve da ih spreče u delovanju. Utopija je i subverzivna, jer je uvek upućena protiv vladajuće garniture.

Svedoci smo kraha jedne utopije, liberalnog kapitalizma?

Fukujama je govorio o kapitalizmu sa visokim stepenom demokratije kao idealom. Opet, to je odnos istorije i utopije. Tako je prošao i liberalni kapitalizam. Recimo, evropska zajednica, iz naše vizure, može se objasniti željom za utopijom, pa i sama Evropa je stvorila tu utopiju, zbog posledica Prvog i Drugog svetskog rata. A 20. vek je vek distopije, u kojima su stvarana najznačajnija dela iz tog domena, Hakslija, Zamjatina i Orvela.

Da li je u modernom svetu, u kojem vlada Internet, a praktično je jedina razvojna grana društva munjeviti protok informacija, utopija moguća?

Pa, i sam Internet poseduje ogroman utopijski potencijal. U vreme svog nastanka, ljudi koji su imali pristup Internetu nazivali su sebe ,,netizansima". Zatim se pojavio fenomen ,,sekond lajf" (drugi život), gde možete da živite paralelno, van stvarnog života. Blogovi su postali zatvorene zajednice, neka vrsta sekte istomišljenika. Ali, kao i sve ostalo i Internet je doživeo svoju komercijalizaciju. On je veliki izvor zarade i dokaz u šta utopija može da se pretvori. ,,Fejsbuk" je slika našeg vremena, on ne može da zameni fizički kontakt, ali bolje je i bilo kakav, nego nikakav. Sa druge strane, imate fenomen grupe zvane ,,Dvengl femili", oni su ostaci hipi zajednice, to su ljudi koji se okupljaju u ambijentu netaknute prirode, bežeći od tehnologije. Zato smatram da utopija, kao nada, nikada ne može biti iskorenjena.

Stanko Stamenković     

------------------------------------------------------

Mesečevi sokaci od kobasica načinjeni

Zaključak knjige Zorice Đergović-Joksimović ,,Utopija, alternativna istorija" posvećen je srpskom stvaralaštvu koje se bavilo utopijom.

Prema Josksimovićevoj, koreni originalnog srpskog doprinosa srpskoj utopiji nalaze se u dva srednjovekovna žanra – u hagiografijama i žitijama. U ,,Žitiju despota Stefana Lazarevića", Konstantin Filozof opisuje zemlju Dakiju, otadžbinu despota Lazarevića: ,, I ova (zemlja) ne samo da, slično onoj obećanoj, toči med i mleko, nego kao da je u sebe primila i vezala četiri vremena i vazduh i iz sebe (ih) daje ostalima", beleži Konstantin Filozof.

Zatim u Romanu o Aleksandru, poznatu i pod nazivom Srpska Aleksandrida, govori se o makaronskim ostrvima, gde žive blaženi ljudi, koji sebe nazivaju nagomudrim, jer su nagi (bez) svake strasti.

Nekad popularni pisac Milovan Vidaković (1780-1841) napisao je roman ,,Ljubomir u Jelisijumu". Jovan Sterija Popović je u svom ,,Romanu bez romana" parodirao Vidakovićeva dela, a Sterija je prvi put u domaću književnost uveo motiv lunarnog putovanja u komediji ,,Laža i paralaža", u kojoj je život na mesecu predstavljen tako što su sokaci ,,od samih kobasica načinjeni".

I Nikola Tesla dao je, na početku Prvog svetskog rata, svoj doprinos utopijskoj misli. Joksimovićeva beleži da je u svom radu ,,Čudesni svet kojeg će stvoriti elektricitet", opisao raznovrsne mašine i izume koji će olakšati život u budućnosti.

– Ali, nažalost, mi ne živimo u Teslinom čudesnom svetu elektrike, u kome će, kako je on naivno verovao, ljudski rod biti ujedinjen, a ratovi biti nemogući jer će zavladati sveopšti mir – zaključuje Joksimovićeva.

I srpski modernizam dao je svoj doprinos. Tako je Stanislav Vinaver objavio čudesnu zbirku priča ,,Gromobran Svemira" (1921). Pored niza drugih autora, Zorica Đergović-Joksimović zatim navodi dobro poznate Pekićeve distopije ,,1999." I ,,Atlantidu", a elemente distopije u srpskoj književnosti nalazi i u delu Svetislava Basare ,,Ukleta zemlja", i ističe da je delo Vojislava Despotova ,,Evropa broj dva" (1998), prva prava utopija u srpskoj književnosti posle mnogo godina.

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Utopija-je-uvek-protiv-vlasti.lt.html

[scallop]

Ovu priču je ABN ispovrteo pre više od dvadeset godina. Utopija je težnja, a istorija - realnost. Nijedan društveni sistem se nije pokazao dostojnim utopije, zato i postoji književnost.

[Mme Chauchat]

I još starije, Aristofanove komedije ,,Kukumaglaj"i ,,Ptice" bavile su se utopijom iz satiričnog ugla. U ,,Pticama" se opisuje situacija šta bi bilo kada bi žene preuzele vlast, neka vrsta ženskog komunizma.

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Utopija-je-uvek-protiv-vlasti.lt.html

Taman sam se zapanjila nad ovakvom brljotinom (komedija Kukumaglaj ne postoji; u Pticama se ne radi o ženama već, je li, o pticama...) kad odem na link i nađem ovo:

Aristofanove komedije bavile su se utopijom iz satiričnog ugla. U ,,Pticama" se opisuje utopijski ,,Kukumaglaj", grad ptica, a u ,,ženama u Narodnoj skupštini"  što je neka vrsta ženskog komunizma.

što i dalje nije koherentna rečenica ali je bliže činjeničnom stanju.
Ne znam šta da zaključim, sem da novinama ne treba davati intervjue (ni ostatak teksta nije baš povezan, ali teško mi je da za sve okrivim Zoricu)...

[Ghoul]

slučajno se sad podsetih intervjua ABN-a, u kome pored ostalog g-đu Đergović-Joksimović proglašava svojom naslednicom:
" Ja se nadam da će uskoro još neko da predaje žanrove fantastike na srpskim univerzitetima. Na primer, Zorica Đergović-Joksimović. Zapravo je bilo predviđeno, bilo je isplanirano, da ona krene sa tom nastavom na novosadskom univerzitetu u isto vreme kad i ja, u oktobru 2005, ali, nije krenula, iz jednog jedinog razloga, naime zato što je otišla na trudničko odsustvo. Prioritet dakle nije ravnopravno pripao i meni i koleginici Đergović-Joksimović, samo zato što je ona žena. To stvarno nije fer, ali, eto, desilo se. Međutim, ja sam uveren da će ona isprednjačiti kvalitetom svoje nastave, a osim toga, ona je mnogo mlađa, pa kad ja kroz devet godina odem u penziju, Zorica Đergović-Joksimović će nastaviti da nosi zastavu SF i utopijskih/distopijskih studija na areni srpske filologije. Ja sam vrlo srećan i ponosan što, dakle, već imam naslednika. Ima još kolega na toj stazi, a Bolonja će, verovatno, uticati pozitivno, jer će otvoriti neke dodatne mogućnosti."

http://www.tvorac-grada.com/hczin/Broj51/abnvju.htm