Koja vas je scena iz horor filma najvise prepala u zivotu?

[Truba]

neki dan sam ponovo pogledao dawn of death

i bukvalno mi se smučilo kada oni zombiji jedu crijeva  Bljak

Rekvijem za snove

jedan od najboljih filmova novijeg datuma kojeg sam pogledao
imam ga na VHS-u i periodično pogledam taj film

mislim da bi ga trebali prikazivati po školama umjesto što rade one glupe prezentacije o štetnosti droge
kuće veće štete nego kada ti odsjeku ruku

[West]

Kada sam bio mali (naravno:)...bio je neki film o nekoj nevinoj deci...
i neki decak je bio pod tusevima.... i odjednom je iz kanalizacije izasao klovn....nekako bilo je nesto uznemirujuce.. u tom licu... nije bilo tipicno klovnovski... i odjednom  otvorio je usta... i culo se rezanje....zivotinjsko...
i usta su bila puna ostrih zuba,kao kod ajkule samo uzih.... a oci su bile krvave...znam da sam vrisnuo i otrcao u sobu mojih roditelja... i poceo da placem....TADA JE BILO JEZIVO:)

[drf]

Prestravio sam se puno puta nagonski, od naglog zvuka, svetla, iznenadnog pokreta... Od kechapa, spageta i makaron manje.
S t v a r n o su me uznemirile neke scene kod Lincha, ukljucujuci onu u umivenom Tvin Piksu, kad ona riba igra nekoliko minuta uz muziku, sama, ko luda devojka, pa zavristi.
No, stavrno mi je preslozila damare scena iz prve epizode Krimi prica, kad poginuli pandur prica Torelu kako je izgubio kontrolu. Pocinje Stand by me, Torelo prilazi govornici u kojoj mu je partner ubijen i ponasa se kao Srbin. Jebeno do koske.

[Ghoul]

west- to sto opisujes je S. King's IT.

vrlo slaba tv serija [mozda si je gledao montiranu u trosatni film].

bojim se da to vise ima veze s tim kad si je gledao nego sto je scena po sebi nesto mnogo dobro napravljena, rezirana, osmisljena itd. - mada je maska klovna tamo sasvim ok, a tim curry cak i vise od ok.

[ripkid]

najstrasniji filmovi pa ovako:

IT -mnogo zajeban
Pirahnas
ringu
nightmare on elm street
evil dead
exorcist

[daniel dravot]

possession od zulavskog
atmosfera u filmu je ludilo, ali ono pravo psihijatrijsko ludilo dok je onaj ko gleda na ivici istog
jeza i hladan znoj prolaze kroz telo u scenama kad isabelle adjani ima napad u hodniku metroa ili kad njen ljubavnik otkrije ostatke detektiva u njenom frizideru a ona krece da ga sece nozem
a sve scene u njenom stanu su pune mesavine nekog straha, zla, ludila, depresije...cist horor...

[Ghoul]

On nije "imao nameru da zaskoci neda bitija", vec ga je JEBAO U SUPAK!
Pogledaj film ponovo. Ned Beaty je cmar razrovan gejackom kurcinom posle te scene, ne moze ni da hoda kako treba.

all those moments will be lost... like tears in the rain...

[Shozo Hirono]

On nije "imao nameru da zaskoci neda bitija", vec ga je JEBAO U SUPAK!
Pogledaj film ponovo. Ned Beaty je cmar razrovan gejackom kurcinom posle te scene, ne moze ni da hoda kako treba.

all those moments will be lost... like tears in the rain...

Zaboravljemi Deliverence,i nezaboravna scena,koju inace i Tarantino navodi kao kljuc za sve svoje nasilne scene u filmovima,"kompleksi" iz decije faze odlazaka u bioskop.

[Loengrin]

Neko reče:"... nije horor, ali..."

Film rađen po romanu Tomasa Hardija, je takođe daleko od horora, ali ima jednu od teško svarljivih scena pri kraju (nije krvava, nije BU! samo nekoliko mrtvih tela). Posle te scene više nisam mogla da se setim da li mi je film "Jude" do tog momenta bio dobar, loš, ili možda dosadan. Ni dan danas to ne znam, ali scene još nisam uspela da se otresem. Film je na mene ostavio utisak sličan onom koji sam imala posle Rekvijema za snove, ali ako izračunam da užas u filmu "Jude" proizilazi iz scene koja zauzima tako mali deo filma i da je krajnje nepredvidiv, onda moram priznati da mu je time snaga ustostručena.

S jedne strane, niko nije zaslužio da se zgrozi gledajući nešto takvo, s druge strane mislim da treba biti svestan mogućnosti pojave užasa odakle mu se najmanje nadaš.

Primećujete da ne govorim šta se u sceni dogodilo... to je zato što mi je, u isto vreme, suviše tužna, užasna i jeziva da bih je opisala.

[pilot babo]

U ''Lost highway'' Dejvida Linča kad misteriozni čovek na žurci kaže glavnom junaku: ''Ja sam sad u tvojoj kući.'' Ovaj se nasmeje i kaže da ne lupa gluposti. Kako može da bude u njegovoj kući kad je ovde. A ovaj mu da mobilaju i kaže da pozove i proveri. Glavni junak okrene svoj broj i javlja mu se glas misterioznog čoveka. Istovremeno, on se na žurcio kezi i kaže: ''Jesam ti reko da sam u tvojoj kući?''

Uvek se userem kad ovo gledam...

[Son of Man]

Ono shto me najvishe potreslo je kad sam ko mali dechko gledo "Assault on Precinct 13" i kad ona devojchica (ja sam tad bio njenih godina) jede onaj sladoled i onaj je upuca tek tako spontano. Veliku traumu sam imao i kad sam naleteo isto u tim nekim godinama na "Limeni Dobosh" gde naravno nishta nisam skonto, ja sam tripovo da su oni patuljci ustvari prava deca, posebno ona scena kad se ljube ispod stola, meni je to bilo otkrovenje kao eto i mi deca mozemo to da radimo jbmliga ?! I josh kad onaj mali vrishti pa pucaju stakla , znachi ZLOZLA !!!
A horore su tad pushtali leti ono valjda posle ponoci ako se dobro secam, svakog petka il tako neshto, a ja mali kod babe i dede na raspustu, da sam bio kuci cale i vaskez mi ne bi dali da gledam to, nema shanse al deda je voleo da popije pa da gledamo filmove a posebno horore. I onda secam se jbga "Keri", "Helovin" i tako te filmove. Ne dajte deci da gledaju ta sranja kad su mala jer mogu svashta utripuju. Domace horore da ne komentarishem, i njih su bahato vrteli 80-ih, pa sam ko mali stigo da odgledam i "Variolu Veru" i "Vec Vidjeno" i "Davitelja" (od davitelja sam se i najvishe usro, posebno scena na kraju skelet keve u cisterni) ali ipak VARIOLA VERA tada u to doba za mene THE HOROR. Jbesh sve ove filmove danas, nikakav horror ne moze da zameni one strahove iz detinjstva.

[PTY]

Ti si, bre, panja od čoveka.
(Foliranje non-vit-stending... )

[Son of Man]

Ti si, bre, panja od čoveka.
(Foliranje non-vit-stending... )

O kojoj ulici govorimo ?  

[PTY]

Sesame Street, obviously, you little fleecy-cuddly creature...

[Kler_Vojant]

Ono shto me najvishe potreslo je kad sam ko mali dechko gledo "Assault on Precinct 13" i kad ona devojchica (ja sam tad bio njenih godina) jede onaj sladoled i onaj je upuca tek tako spontano. Veliku traumu sam imao i kad sam naleteo isto u tim nekim godinama na "Limeni Dobosh" gde naravno nishta nisam skonto, ja sam tripovo da su oni patuljci ustvari prava deca, posebno ona scena kad se ljube ispod stola, meni je to bilo otkrovenje kao eto i mi deca mozemo to da radimo jbmliga ?! I josh kad onaj mali vrishti pa pucaju stakla , znachi ZLOZLA !!!
A horore su tad pushtali leti ono valjda posle ponoci ako se dobro secam, svakog petka il tako neshto, a ja mali kod babe i dede na raspustu, da sam bio kuci cale i vaskez mi ne bi dali da gledam to, nema shanse al deda je voleo da popije pa da gledamo filmove a posebno horore. I onda secam se jbga "Keri", "Helovin" i tako te filmove. Ne dajte deci da gledaju ta sranja kad su mala jer mogu svashta utripuju. Domace horore da ne komentarishem, i njih su bahato vrteli 80-ih, pa sam ko mali stigo da odgledam i "Variolu Veru" i "Vec Vidjeno" i "Davitelja" (od davitelja sam se i najvishe usro, posebno scena na kraju skelet keve u cisterni) ali ipak VARIOLA VERA tada u to doba za mene THE HOROR. Jbesh sve ove filmove danas, nikakav horror ne moze da zameni one strahove iz detinjstva.

ejhej,imamo slicne traume  
samo josh dodaj koncert u podne,i eto,tu smo.

[Son of Man]

Sesame Street, obviously, you little fleecy-cuddly creature...

Ko vam je ovaj provokator, jes to mangup matere ti ?  

[džin tonik]

neki film koji gledah u kinu kao klinjo. zenku siluje nevidljivi stvor, nitko joj ne vjeruje. i dok prepricava susjedima dozivljaje, prozor u pozadini "eksplodira". ne znam kako se zvase, nevidljive sile ili tako.

[Ghoul]

ENTITY

[džin tonik]

fala! sad ga nadjoh.

[Ghoul]

fala! sad ga nadjoh.

ko pita (gde treba) - ne skita!

[Son of Man]

A ja kad pitam meni se uvaljuje kita i govori mi se da izvoljevam, chemu ta diskriminacija ?    

NEPRAVDA, NEPRAVDA !!!  

[Coffin Annal]

Najstrašniji filmovi i scene...

Pravi užas:
Pa recimo da 75% scena iz Variole Vere ima baš takav efekat... znači mešavina: zgroženost/strah/isek!

Što se onih iskačem-neočekivano-iz-tame scena tiče, ima ih, samo što se najčešće ovo "neočekivano" može uzeti uslovno, jer kad odgledaš jedan, u sledećem je već više očekivano, a nakon sto komada, prosto se skenjaš kad se ne desi. Pretpostavljam da gospodin Majers vodi na tom polju, jer je uvek tako prokleto nečujan, ali ne baš scene kad zabada nožekanju, već pre kad se pojavi u ogledalu, ili ispod prozora, ali onako, baš na blic!

Ne mogu tačno da definišem emociju, ali me je jako pogodila scena iz 100 Feet kad duh onog pandura iznabada momčića. Film je generalno sranje, ne nudi ništa posebno, ali ta scena mi je bila tako upečatljiva, a opet ne mogu da definišem na koji način. Deo kad mu postepeno pesnicom razvljuje lobanju... baš je nekako ponižavajuće, degradirajuće, snažno, emotivno... nemam pojma... rekoh da nisam uspeo da definišem osećaj.

Jezu kao posebnu reakciju mi izazivaju skoro sve scene iz Tvin Piksa kad se završi ona slatkasta melodija, pa stringsi krenu sami... ono što je Mobi ubacio u onu svoju stvar. Obično prate neku žešću frtutmu da prosto ne mo+š odoleti, a da se ne naježiš.

[Tex Murphy]

I naravno, koji film je bio u pitanju.
Ja se dobro secam scene jednog filma zbog kojeg sam imala strahove i nocne more godinama, ali posto sam tad imala oko 7-8 godina, nemam pojma koji je to film bio. Gledao ga je moj otac a ja sam se igrala u blizini.
Secam se da je neki tip bezao nocu po nekoj bolnici, i krijuci se, upao u jednu od soba. Tamo je neki tip lezao u krevetu, pokriven do grla i tresao se kao da ima groznicu. Ovaj sto je bezao, izgleda neki prilicno kul tip, kaze mu nesto kao "Ej covece, imas nesto protiv da se malo pritajim ovde kod tebe?". Onaj se i dalje trese i ne pokazuje da ga je razumeo.
Nasem junaku je nesto bilo sumnjivo i otrije delimicno bolesnika. Iz cebeta izviri nesto nalik na SAPE, ali to nisam isprva registrovala jer smo imali, je li, crno-beli TV. Otkrije ga sasvim i sad vidimo da je samo glava ljudska a telo je neke zivotinje, dlakave, sarenog krzna sa sapama i nisam bas dobro osmotrila jer sam vrisnula i zdimila pod sto u kuhinji.     Posle toga sam dugo imala strahove da je to neka bolest i da cu se jednom probuditi takva, kao polu-zivotinja.
I dalje ne znam koji je to film bio. rekla bih da je iz 80-tih ili kraja 0-tih.

Dobro, jesmo li na kraju odgonetnuli koji je ovo film ili nismo?

[Berserker]

Kad sam bio mali najvise me je preseklo gledanje "Groblja kucinih ljubimaca" (scena sa presecanjem tetive je ostala izgleda u pamcenju celoj nasoj generaciji jer je svako spominje kao najstrasniju horor scenu iz mladjih dana), a bogami junacki sam izdrzao gledanje "Invazije telokradica" mada mi je jako mucna bila scena kad telokradice izmesaju tela onog skitnice i njegovog psa koji spava sa njim i posle junak nalazi one...hibride.. Poslednja scena je ovog filma je inace jedan od najboljih/najstrasnijih zavrsetaka koje sam gledao. Prestao sam da gledam horore posle narednog filma, odnosno scene koja me je proganjala mesecima posle njega i zbog koje sam zakljucio da mi ta sranja u zivotu ne trebaju, kad vec imam dovoljno realinh stvari od kojih se plasim... Inace, ne znam kako se zove film, desava se u drugom svetskom ratu na podmornici koja je upravo torpedirala brod i spasila par putnika sa njega. Podmornicu zadesuje maler za malerom, jer joj je kapetan poginuo pod sumnjivim okolnostima, ali svi problemi imaju realno objasnjenje iako izgleda kao da ustvari neko/nesto proganja posadu (u jbt koza me se jezi samo dok pisem ovo). Elem, poslednja kap u casi je scena u kojoj se jedan lik gleda u ogledalu, i odjednom primecuje kako njegov odraz za delic sekunde kasni u pokretima. Prvo samo delic sekunde, onda malo duze dok se ne ispostavi da je odraz u ogledalu nesto sasvim drugo... Ne izgleda strasno: tip se gleda u ogledalu, pomera glavu levo-desno a odraz to isto cini ali...taj delic sekunde zakasnjenja sa kojim to cini i momenat u kom shvatam da je to nesto sasvim drugo kod mene izaziva toliku stravu da i dan danas izbegavam da gledam ogledalo pri kasnom nocnom pishanju,u tihoj kuci sa ugasenim svetlima...sve ocekujuci da moj odraz pocne da kasni za mnom... u jebem ti, nocas nema pishanja...

[Ghoul]

podmornica = BELOW.

[ridiculus]

Najviše sam se prepao kao klinac kada sam gledao Psiha. Posle one scene kada se suočavaju sa majkom nisam mogao da imam miran san.

A iz novijeg vremena, scena kada Sadako izlazi iz TV-a. Imao sam hendikep da gledam Ringu noću, sam, sa iznajmljene video-kasete. 

[...]

Meni je bilo dovoljno gadno kada zakopaju Black Mambu u Kill Bill 2, mada je opet jeziv i onaj Buck the Fuck.

[Milosh]

Jedino što je baš uspelo da me uplaši (jump-scare pokušaje štrecanja ne računam) u poslednjih par godina je "The Drop of Water" segment iz Bavinog omnibusa "I tre volti della paura" (1963).

[Ghoul]

Jedino što je baš uspelo da me pomeri iz mesta (jump-scare pokušaje štrecanja ne računam) u ovoj godini jeste prvih pola sata MARTIRSA, a naročito sve pojave SM-prikaze i scene brutalnog samosakaćenja. ali ok, to su više šokovi nego strava u klasičnom smislu - mada je SM-prikaza baš žestoko napeta pojava!

creepy-sicko atmosfera VINYANA me je takođe zagolicala tamo gde me malo filmova dotakne: neću reći da me bilo šta tamo prepalo, jer bojim se da je to danas nemoguće, ali recimo da je ovo bilo blizu.

skoro-orgazmičke žmarce u zadnje vreme pružio mi je još samo miike u sceni razgovora s psihom u DETECTIVE STORY.