(K)Night Moves (1975) - noćni potezi skakača

[Franz Xaver von Baader]

Strašan, ne, sjajan film!
Noćna kretanja, rekao bih prilično potcijenjen film. Meni vjerojatno najbolji Pennov, iznad razvikanih Bonnie i Clyde te Mali veliki čovjek.

Riječ je o neonoiru, ali ovdje je junak (Gene Hackman) negdje na pola puta između tvrdokuhanog i šonje. U tom smislu, radi se o suptilnoj parodiji.

Naglasak nije toliko na fabuli, ne radi se o velikoj misteriji ili istrazi; film nose likovi i tvrdokuhani dijalozi. O, kako su vrckasti dijalozi, odavno se ne nasmijah nečemu tako običnom.
(recimo, reče Hackman supruzi kada ga ova upita da pođu pogledati Rohmerov film -a riječ je o Ma nuit chez Maud- kako nije baš za tu ideju: gledati Rohmerov film je kao promatrati sušenje farbe na zidu. ma koliko volio Ma nuit, ne mogu ne primijetiti briljantnost Hackmanove deskripcije, ali isto tako i Pennovo građenje zanimljivog karaktera)

Što se tiče nekih dubljih analiza filma, padaju mi na pamet neke opasne, da ne kažem patuljaste, ideje, ali o tom potom.

Dakle, ima li ovdje štovatelja ovog zapostavljenog remek-djela?

[Kunac]

Evo, ja. Zaista, sjajan neo-noir. Ili tvrdi krimić, ako vam je tako draže. Sajna glumačka podela. Naravno, tu je Gene, ali u odličnom društvu. Sasvim mlada Melanie Griffith, lepa kao slika. Uz to::: gola! Tu je i James Woods, takođe mlad. Uživancija za sve koji vole ovu vrstu filma.

[Franz Xaver von Baader]

evo poslastice oko Hackman-Woods-Griffith
Hackman glumi privatnog istražitelja Harryja Mosebyja koji traži odbjeglu kćer Delly (Griffith); istraga ga vodi do mehaničara Quentina (Woods)

i tako, pita Harry Quentina, bivšeg Debbing dečka, gdje bi ova mogla biti; da nije pobjegla u komunu? a kaže Quentin: Debbina zamisao komune je - ona i tip na njoj.

[Shozo Hirono]

gledao sam ga pre 6-7 godina u kinoteci. sa ove vremenske distance cenim da je odličan, mada za podrobnije analize valja reprizirati užitak.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...saglasan sam da je reč o izvandrednom primerku neo-noira, ali kako sam pre nekoiko godina na nekom od ovdašnjih topica pisao (pphvalno) pisao o njemu, samo bih pokretaču topica skrenuo pažnju na 2 donekle srodna naslova:

1. 8 MILLION WAYS TO DIE(po prozi Lawrenca Blocka, a jedan od scenarista je Oliver Stone) Jamesa Bridgesa

http://www.imdb.com/title/tt0090568/

2. STICK (po prozi Elmora Leonarda) Burta Reynoldsa

http://www.imdb.com/title/tt0090073/

[Franz Xaver von Baader]

obratit ću pažnju na preporuke, ginger

u međuvremenu, potraži što si pisao pa postaj ovdje
možda da se priča zahukta u dubljim tumačenjima: ima tu materijala u šahovskim metaforama, propitivanje uloge Ma nuit chez Maude, značenje starina...
ako su štovatelji raspoloženi za diskusiju

[Franz Xaver von Baader]

si našao svoj osvrt ginger?
morate malo održavati plamen jer nikako da se bacim na Night Moves pošto me meho (ili cripl?) sabotiraju nesnošljivim inzisitranjem na tumačenjima SF-a

[crippled_avenger]

Inače, NIGHT MOVES je film koji je Živojin Pavlović izuzetno voleo, o tome govori u intervjuu JAHAČ NA LOKOMOTIVI. Inače, Pingvine, preporučio bih ti da repriziraš i PRIME CUT Michaela Ritchijea sa Lee Marvinom to je off the wall krimić koji bi trebalo da ti prija.

[Kunac]

Taj Gingerov zapis o NM je verovatno izgubljen prilikom velikog pada Sagite, pre nekoliko godina. Sećate se toga? Tom prilikom je nestala gomila postova.

Inače, NM se lepo uklapa u tvrde američke krimiće 70-tih i 80-tih::: bila su to odlična vremena za žanr.

[Franz Xaver von Baader]

primljeno na znanje
a možeš i ti baciti osvrt: ipak je ovo tvoj teren tj. ako ćemo ono već notorno žanrovski film (što je meni zapravo sinonim za loš film te u tom smislu Night Moves za mene nije žanrovski - nego remek-djelo)

[Alexdelarge]

Inače, NIGHT MOVES je film koji je Živojin Pavlović izuzetno voleo, o tome govori u intervjuu JAHAČ NA LOKOMOTIVI.

pa kad obojica imaju brkove k'o besni meksikanci.

[Васа С. Тајчић]

Добро, убиједили сте ме, гледаћу да набавим филм. Оно што ме нервира је да партије Emmrich - Moritz, која се спомиње у филму нема у Chess Mega Database 2010, која садржи тачно 4463293 партије. Ево критичне позиције:


Умјесто да ефектно поентира, црни је играо 26. ...Лd5? и изгубио.
Мали update. Ову позицију сам нашао у Енциклопедији шаховских средишњица под бројем 1595. у теми "Разбијање пешачког положаја" и припада групи тежих задатака.

[Franz Xaver von Baader]

ovaj tip je stavio partiju:
http://www.imdb.com/title/tt0073453/board/nest/152731832

ono što je znakovito ovdje, tj. zašto se baš ta partija spominje je ono što bismo mogli nazvati "šahovska metafora". to "žrtvovanje kraljice" korespondira sa narativom filma; eto mali hint, a opširnije ću valjda kasnije

[Kunac]

PP, svaka ti čast na istrajnosti - na mišiće održavaš topik o filmu starom 35 godina. Istina, odličan je to film ali teško da bi se diskusija o istom razbuktala da nije tvoje upornosti.

Elem, NM sam prvi put gledao davno, verovatno pre 20 godina i to, čini mi se, u okviru školskog programa. I tada mi se dojmio. Sećao sam se nekih scena godinama - pogotovo završnice koja mi je bile prilično sumorna a samim tim upečatljiva za moju mladu psihu.

Pre par godina sam reprizirao film i moram da potvrdim utiske - odličan je. Kažem, volim tvrd krimić, tako da je Penova majstrija baš po mom ukusu.

U filmu ima dosta upečatlivih scena - ali moram da istaknem one u kojima mlada Melani Grifit pokazuje golo poprsje. Ti prizori su mi fascinantni. Uz to, ako mislite da banalizujem stvari - varate se. Melanija je '75 bila veoma lepa prirodna cura, nema spora, pa je samim tim kontast veći između onoga što je bilo nekad i onoga što je danas (paćenica je danas toliko izoperisana da ne može da se nasmeje a da ne pukne šav). To filmu danas daje finu notu nostalgije, kako to obično biva sa strijim naslovima. Takođe. Melanija je gola u jednoj od najboljih scena filma. Znate o čemu ja to - scena noćnog kupanja maestralno je uređena. Baš spooky.

Iste godine, Melanija je glumlila u još jednom tvrdom krimiću.U pitanju je Rozenbergov The Drowning Pool s Polom Njumenom, film ima moju toplu preporuku.

Mada, PP, mislim da si malo uneo zabune sa naslovom tpila. FIlm o kome diskutujemo je NIGHT MOVES. KNIGHT MOVES (kod nas preveden: LOVAC NA POTEZU) je triler s Kristoferom Lamberom iz '92. Isto fin film, ali ne na nivou NM.

[Васа С. Тајчић]

Mada, PP, mislim da si malo uneo zabune sa naslovom tpila. FIlm o kome diskutujemo je NIGHT MOVES. KNIGHT MOVES (kod nas preveden: LOVAC NA POTEZU) je triler s Kristoferom Lamberom iz '92. Isto fin film, ali ne na nivou NM.

На енглеском скакач или коњ је knight или скраћено N пошто је слово К резервисано наравно за краља. Вјероватно би било незгодно да се наслов превео као КОЊ НА ПОТЕЗУ, иначе ловац је bishop.

[Franz Xaver von Baader]

sjećam se tog filma sa lambertom, trebao bih reprizirati

kao što reče vaso, knight je u šahovskoj terminologiji skakač (kolokvijalno konj)
naslov topica je igra riječi, budući da film sadrži šahovsku metaforu, a u partiji na koju se poziva, Emmrich-Moritz, radi se upravo o skakačima (tj. ovaj propušta žrtvovati kraljicu čime bi mu se otvorio mat skakačima)

znači imamo noćnu scenu u kojoj Moseby pokazuje Pauli (Jennifer Warren) spornu poziciju te joj kaže kako je crni propustio žrtvovati kraljicu, odigrao nešto drugo i na kraju izgubio.
ova je scena doslovna metafora njegove životne situacije: on se nalazi u procjepu između žene i detektivskog posla (a to njegovo zanimanje pak govori kako on rađe slijedi svoje 'ideale' nego uklapanje u normalni građanski život; s druge strane, posao mu donosi bračne probleme, žena bi htjela da prihvati posao službenika koji mu se nudi, da budu tipični konformisti itd), te ga je netom strefila prava ironija - istražitelj, koji je ispratio tolike bračne nevjere, obavljao sitne prljave poslove za druge i pratio tuđe ljubavne afere, poput pravog naivka ostaje zatečen kada na izlazu iz kina ugleda ženu sa ljubavnikom. (ovdje bi se opet dalo raspredati o simbolici, jer film koji je na repertoaru jest Ma nuit chez Maud; što će reći, upravo jedno pomalo filozofsko propitivanje ljubavi, a junak se nalazi u sličnoj situaciji: slijediti svoje kršćanske ideale ili flertovati, biranje između dvije žene, crne i plave itd)

u toj napetosti, unutrašnjem nemiru koji mu se sručio na glavu, Moseby se zatekao u noćnoj situaciji sa jednom ženom, a između njih se osjeća neka kemija; uz to, Paula, žena koja mu se potajice sviđa, otvoreno koketira i prilazi mu. što čini Moseby? tumači joj spomenutu spornu šahovsku partiju i potez crnoga koji nije žrtvovao kraljicu (te je izgubio). Taj crni je upravo on: premda ciničan, Moseby i dalje biva romantikom, želi vjerovati u ideale, u 'stare vrijednosti' i jednako propušta 'žrtvovati kraljicu' - ostaje vjeran ženi (za koju je malo prije saznao da ga vara) i ne završava u krevetu sa Paulom.

rasplet je već znao: kasnije postaje pijun u jednoj većoj igri, naposljetku upoznaje Paulu u biblijskom smislu te riječi (samo da bi otkrio kako ga je izmanipulirala), izmiču mu bitni potezi te šahovske partije (oni su za njega 'noćni', slabo vidljivi), a 'starine' u koje je vjerovao pokazuju se kao lažne (njegov prijatelj kaskader nije dostojanstveni starac plemenitih vrlina nego obični pohlepni tip koji će učiniti sve za novac (pa i ubiti Delly).
Moseby ostaje zbunjen i smeten, gledajući kako Joey (kaskader) tone u dubinu, na brodu koji besciljno kruži na pučini...

takđer je zanimljivo to sa 'starinama': kroz čitav film se provlače anitkviteti, predmeti u koje treba ulagati (reče njegov prijatelj), a sam zaplet je baziran na trgovini starinama.
Mosebyjev svijet je svijet raspadanja tradicionalnih vrijednosti: te njegov posao njuškanja oko tuđih zahoda, te izgubljeni mladi (Delly), te kurveraj, probisvjeti, ocvali starci koji iskorištavaju tinejdžerice, pederi, brakovi koji se raspadaju...
jedina 'vrijednost', čini se da sugerira autor, nalazi se u starinama.
Mosebyju je to nekakvo zadnje pribježište, on usprkos svemu vjeruje... (da su stari to radili bolje)
ne žrtvuje kraljicu i ostaje mu isti upitnik za cijeli život kao i Moritzu: što je pošlo ukrivo? starine se otkrivaju jednako lažne, jednako isprazne kao i čitav svijet u kome se Moseby našao - Joey tone u dubinu, a on kruži uludo reflektirajući o uzrocima propasti...

[Franz Xaver von Baader]

meni je sjajno što je Penn uspio ovako briljantno postaviti film (sve i ako nije priišao toliko uduboko, ako sam mu ja ponešto učitao; međutim, tragovi su očiti i dalo bi se tu još štošta)
uglavnom, dodao sam pregršt materijala za diskusiju, kunac
tek se sada rasprava može zahuktati (predlažem štovateljima da repriziraju film, a ostalima da se upoznaju sa ovom majstorijom)

[Kunac]

Stani, zar heroj ne bira između crvenokose i plavuše? No, ta metafora o šahovskim figurama posebno dolazi do izražaja u poslednjoj trećini filma. Tada bivaju žrtvovane čak dve kraljice - ali ovi potezi ne donose očekivani boljitak onome koji ih je povukao. Dapače. Okreni-obrni, ne gine udarac glave o zid (ili broda u glavu, glave o šoferšajbnu itd).

[Kunac]

http://www.youtube.com/watch?v=y4Fhzq61sb4
http://www.youtube.com/watch?v=ojlsNs91Dfw&feature=related
http://www.youtube.com/watch?v=FrVXTT63iAc&feature=related

[Franz Xaver von Baader]

Stani, zar heroj ne bira između crvenokose i plavuše?

da, u Night Moves se radi o crvenokosoj (njegova žena) i plavoj (ona koja bi mogla biti njegova ljubavnica)
ali ja sam crnu i plavu spomenuo referirajući se na Ma nuit chez Maude

[Kunac]

Borba 2 žene oko junaka je arhetipska postavka - posebno dobro izvedena u noiru. U Out of the Past, tom noir remeku, na primer, imamo tu situaciju. I uvek je žena koje predstavlja opsanost, gaženje tredicionalnih vrednosti, ona koja je primamljivija - pa makar se ispostavilo da je pokvarena do srži. U Night Moves imamo veoma zanimljiviju varijaciju na tu temu.

[Franz Xaver von Baader]

u Night Moves je čitav svijet raspadnut, plemeniti nisu više ni stari ni mladi
zapravo ni nema pozitivnog lika; to nije ni Moseby - on je nešto između ciničkog tvrdokuhanog klasičnog noir-junaka i suvremene karikature toga.
kada bi on bio Bogart recimo, tada ga žena ne bi ni varala, kao prvo, ili bi raspalio onog tipa koju mu odrađuje ženu (što ovaj i ironizira podsmjehujući se Mosebyju "ajde budi Sam Spade"). čak štoviše, da je on pravi tvrdi bogartovski, ne bi ni imao ženu.

što se tiče žena u filmu, one su sve posrnule: od male Delly preko njene oronule majke (varijacija starlete iz Sunset Blvd) do Mosebyjeve žene i potencijalne velike ljubavi Paule

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Preminuo Artur Pen

Reditelj kultnog filma "Boni i Klajd" Artur Pen preminuo u 89. godini. Nije želeo da pravi ustupke tipičnim američkim "blokbaster" filmovima, već je unosio evropski duh u komercijalnu holivudsku produkciju.

Artur Pen, režiser filmskih klasika kakvi su "Potera bez milosti", "Boni i Klajd" i "Mali veliki čovek", umro je u 89. godini.

Penov prijatelj i menadžer Juan Bel rekao je da je Pen umro u utorak uveče, dan posle 88. rođendana i da je bolovao godinu dana.

Posle rada na televiziji kao asistent režisera, Pen se prvo proslavio kao reditelj na Brodveju, a potom 1960-ih godina i kao filmski režiser, inspirisan političkim i društvenim previranjima u toj deceniji.

Svojim stvaralaštvom predstavljao je alternativu ustaljenoj komercijalnoj holivudskoj produkciji. Iako je bio bliži evropskom poimanju filmske umetnosti, u osnovi se bavio američkim likovima i američkim kulturnim i društvenim miljeom.

U centru njegovih filmova je tamna strana u pojedincima suočenim sa životom.

Radnja njegovih filmova smeštena je u okvir političke situacije konkretne epohe, čime je Pen doprineo identifikaciji gledalaca sa likovima. Njegovi junaci najčešće su ljudi odbačeni od društva čije psihološko i emotivno stanje film prati.


Primeri surovog sveta u kojem junaci žive jesu filmovi "Potera bez milosti", "Boni i Klajd" i "Noćna kretanja".

Film "Boni i Klajd" (1967) sa poznatim holivudskim glumačkim parom Borenom Bitijem i Fej Danavej dobitinik je dva Oskara.

Filmovi koje je Pen snimio 1970-ih godina bili su komercijalno neuspešni. Posle kraće pauze, vratio se 1980-ih godina filmom o rušenju američkog sna "Četiri prijatelja".

Posle komercijalnog neuspeha tog filma, u poslednjoj fazi karijere napravio je kompromis i snimio nekoliko trilera namenjenih široj publici, kakvi su "Meta" i "Ledena smrt".

Uprkos tome, Pen je vršio minimalne ustupke filmskoj industriji, snimajući značajne filmove namenjene gledaocima zasićenim visokobudžetnim pričama.

Zbog toga su ga veoma cenili pripadnici francuskog "novog talasa", pre svih Žan-Lik Godar.

Publika pamti i njegove filmove "Čudotvorka" (1962), "Jedan Miki" (1965), "Alisin restoran" (1969), "Vizije osmorice" (1973) i "Dvoboj u Misuriju" (1976).

[crippled_avenger]

http://rogerebert.suntimes.com/apps/pbcs.dll/article?AID=/19750611/REVIEWS/501010347/