Borislav Pekić: Besnilo

[Mme Chauchat]

drugim ženama za rođenje sina poklone zlato, a meni Zlatno runo u tvrdom povezu

Meni za malu maturu i upis u gimnaziju.  Zlatno predratno doba!

[zakk]

E pa za zlatnorune:

Четвртак, 6. јун у 18:00 Народна библиотека Србије


Вече посвећено Златном руну Борислава Пекића (издавач Лагуна)


Учествују: Александар Гаталица, Драган Великић, Петар Арбутина, Петар Пијановић и Добривоје Станојевић.
Одломке чита Павле Пекић, глумац. Поводом књижевне вечери издавач "Лагуна" приређује пригодан коктел.

[Barbarin]

Ovaj prigodni koktel će privući veliku publiku 

[zakk]

http://www.domomladine.org/debate/tribina-bioetika-i-knjizevnost/

ТРИБИНА: БИОЕТИКА И КЊИЖЕВНОСТ

ЧЕТВРТАК, 21. МАЈ 2015. У 19:00
ДОБ//ТРИБИНСКА САЛА
БИОЕТИЧКИ ПРОБЛЕМИ НА ПРИМЕРУ РОМАНА БОРИСЛАВА ПЕКИЋА
Трибина Биоетичког друштва Србије
Говоре: Јован Марковић, дипломирани професор језика и књижевности, Аљоша Нумић, дипломирани професор језика и књижевности

У нашем излагању, ,,Биоетика и књижевност", централно место заузеће трилогија Борислава Пекића, која обухвата романе: Беснило, Атлантида и 1999. Сматрамо да управо ова дела од целокупне српске књижевности на најбољи начин проблематизују питање биоетике.

У Беснилу, као што сам наслов сугерише, проблем етичности медицине повезан је са изучавањем вируса. Главно питање које овај роман поставља јесте – да ли наука (медицина) служи ономе што сматрамо да јој је сврха, тј. лечењу људи, или је жеља за истраживањем, сазнањем, њен главни покретач. Која је разлика између научника и лекара, колико је научнику циљ људско добро, а колико је жеља за сазнањем прерасла у страст и постала сама себи сврха? Управо се ово друго тематизује у Беснилу када сазнамо да вирус, створен у лабораторији зарад испитивања, несрећним случајем доспева на аеродром у Лондону. Тако људи са аеродрома, уместо да буду лечени, постају само средство којим ће наука доћи до нових сазнања о вирусу беснила. Начело по коме се људи могу искоришћавати зарад ,,виших циљева науке" у роману је оличено у лику професора Либермана, за кога се претпоставља да је учествовао и у монструозним експриментима које су нацисти вршили над Јеврејима. Тако роман успоставља још једну значењску раван, а тема нашег излагања добија и историјски контекст.

Поред Беснила бавићемо се и другим поменутим делима трилогије, која тематизују још један значајан проблем биоетике – однос природно-вештачко. То нас доводи до интригантног питања генетског инжењеринга и клонирања људи.

Да не бисмо тему ограничили само на Пекића, покушаћемо да дамо и ширу слику овог проблема и тако покажемо да питање биоетике не мора бити искључиво везано за 20, односно 21. век. Од религијско-митских прича које говоре о погубности жеље за сазнањем (Библијска прича о Адаму и Еви, мит о Прометеју), преко овог истог проблема у књижевности (Гетеов Фауст), доћи ћемо и до питања слободне воље појединца (романи Достојевског и Кјубриков филм Паклена поморанџа), питања које, верујемо, лежи у основи нашег проблема.