Prva dva poglavlja

[Plut]

Mislim da vaki-naki pogled bačen na pogrešnu ribu može da bude dovoljan motiv da se izazove suparnik na dvoboj, ali je i pravo pitanje za koga. Važno je da liku (Retru, je l' tako?) to dobro stoji, da se od njega tako nešto može očekivati, da je on takav i blabla, tj. da nam ne bude bezvezna njegova motivacija.

E sad, gledam ja tako već neko vreme (kad natrčim) razne CSI kombinacije i poslednja tura od 3 epizode me ubi u pojam (ubijalo me štošta tamo i ranije, al' bar mi je, do skoro, opuštalo mozak i oči, posebno onaj Majami, tamo sve vrvi od plave, žute i zelene boje, kupaćih kostima, koktela...) i to nebuloznim motivima. Ljudi su toliko već potrošili ideja, i ko zna čega još, da sad samo krkaju ubistva, bacaju ih, ko lopatom, na gomilu, nit je kome jasno što se mešaju dva-tri ubistva sa jednom od dve glavne priče, niti što se sada već i stalni likovi mešaju međusobno, papazjanija baš onako, ali se zato na kraju jako dobro zna ko je koga i ZAŠTO ubio. 

Uglavnom, gospa "M" je prodala auto gospodinu "S", a obećala da će gospodinu "N", e onda se gospodin "N" jako nasekirao i ubio gospodina "S". Inače, taj auto je, u stvari, pripadao gospodinu "L", koji je muž gospe "M" i od koje se razvodi, a i mrze se. E onda ih zezne advokat i isprazni im sef, oni trk zajedno i složno kod njega (a mrze se do balčaka), dočekaju ga, on čovek lepo izvadi da im preda sve iz sefa, a oni lepo stari venčani nož (kojim su onomad na svadbi rezali tortu) uhvate zajedno rukama i opalac! pa ga lepo sjure u njegov stomak. Što? Pojma nemam, valjda su se i oni nasekirali.
E da, usput se u toj kući desi još jedno ubistvo. Onako uzgred, da nam valjda bude bogatija epizoda. Elem, gospon "L" je imao i ljubavnicu (maserku), muž je jednom pratio i kad je video to, oma je raspalio po glavi, čimegod, i ode i ona. Aj' dobro, da se kaže, ubistvo iz strasti, mada je on u suzama tvrdio kako je spašavao brak...

I šta je dalje bilo? E da, na sve to, sin gospe "S" i gospodina "L" potkaže roditelje kako bi oni konačno ostali razdvojeni za vijeki vekova, da se, je l', ne bi poubijali. A baš im dobro krenulo, mislim... stvaaaaaarno...

[Josephine]

Mislim da vaki-naki pogled bačen na pogrešnu ribu može da bude dovoljan motiv da se izazove suparnik na dvoboj, ali je i pravo pitanje za koga. Važno je da liku (Retru, je l' tako?) to dobro stoji, da se od njega tako nešto može očekivati, da je on takav i blabla, tj. da nam ne bude bezvezna njegova motivacija.

Pa da...

[scallop]

Retrov motiv je od početka materijalne prirode. Leptiriću šareniću dođi meni Ja-ma-ho. Uspeva da upeca Skaja i izazove ga na dvoboj.

To je slab i neuverljiv motiv. Skajev motiv je jači. Ne odlučuje pisac prema onome "što je babi milo..." već prema onome šta će čitalac da kupi. To u šta ti veruješ treba nametnuti i čitaocu. Valjda ne misliš da je u motiv ruleta za motor iko poverovao?

[Plut]

U stvari, o bože, šta sam ja htela reći, osim da sam se jako iznervirala, ali ipak nikoga nisam ubila.

Možda motiv i ne mora biti bogzna kako spektakularan, ali čitava priča koju izgradiš oko njega može od svega da napravi jedno wow ili više wow-wow-a.
Što će reći, CSI nema ni jedno ni drugo.

I onaj što je ubio kupca auta, na koji je on bacio oko, mora da ima čitavu priču oko sebe zbog koje ćeš prihvatiti njegov motiv, a ne objašnjenje u jednoj rečenici "pa znate li vi koliko dugo ja čekam taj auto". U stvari, možda je to za njega savršeno logično objašnjenje, ali zašto?
...ne mogu više...

[angel011]

Sintetiko, kad naglas razmišljaš, to je podjednako zanimljivo kao i da bloguješ šta si jeo za ručak.

A kad počneš priču o tome koji je Retrov motiv, pa u sledećoj rečenici pređeš na "leptiriću-šareniću", ja treba da se probijam kroz te leptiriće umesto da pročitam konkretno pitanje ili konkretno objašnjenje. Kad tako piše neko za koga iz prethodnog iskustva znam da je opako dobar pisac, potrudiću se da to pažljivo pročitam. Ali kad tako piše neko ko deluje kao da bi se namučio sa školskim "Kako sam proveo letnji raspust" (sorry ako vređam) sastavom, onda baš i nisam motivisana da se kroz to probijam.

Umeš li ti nešto, bilo šta, koncizno da kažeš? Problem je sličan sa tvojim postovima kao i sa tvojim pisanjem, zato pitam.

[Josephine]

Uh, uh, uh...

Mislim, možeš ti da se izvinjavaš "ako vređaš" i 10 puta, opet vređaš.

Sintetikova rečenica sa leptirićima je genijalna. Pleni pažnju, na njoj sam se zadržala. Lepa igra rečima, lepa melodija.

Ume Sintetik koncizno i to je dokazao. Treba samo da bude dosledan u konciznosti... i da ne zanemaruje bitnost psihologije likova i uverljivost situacije o kojoj piše.

[SuperSynthetic]

 Nije Retru lako pored Vene. Da budemo realni i razumemo čoveka. Voliš nekoga i sa tim - nekim živiš, a on - ona kao leptirić. To mu se i sviđa. Pećinski alfa mužijak u sintetičnoj betonskoj pećini.

A ti ANDŽELA...DA TI KAŽEM JA...SLUŠAJ...NEMOJ DA TI...!!!

Jeste. Sticajem okolnosti sam celoga života blizak sa umetnošću ali nisam pisac. Ovde sam se i zadržao na forumu, mislim, pošto vidim da se ovde ne pišu školski sastavi kao na drugim sličnim mestima.
Ovu prethodnu rečenicu bih sada mogao prilično da ispravim i sredim.
Na forumu ostajem pošto vidim da se tu ne pišu skolski sastavi kao na sličnim mestima.

 Kada sam došao mislio sam da treba pisati kao što se govori. Istina je negde između. Učim ono što sam zaboravio. Učim i nove stvari. Pazim samo da ne preteram.

@ Plut: Od horor-trilera volim Hostele i Terror Planet kao parodiju na iste. Volim i Carpentera (ne njegove kopije). Malo je zastareo ali je zakon.  

[angel011]

Sintetiko, ne mislim da treba da pišeš školske sastave. Ali ovako kako pišeš, deluje kao da ni tebi nije sasvim jasno šta hoćeš. I kad pružaš (nekad beskrajna) objašnjenja, opet deluje kao da ni tebi nije jasno šta si hteo.

I opet ja sa pričom o realističkom crtanju čaše pre nego što pređeš na kubističko.

Što se tiče pisanja onako kao što se govori: istina nije negde između. Takvo pisanje je stilizacija, umetničko imitiranje govornog jezika koje pruža znatno više i od pravog govornog jezika (sa čestim gubljenjima tipa šta je neko jeo za ručak) i od školske rečenice. Da bi to savladao, potrebno je poznavanje kako govornog jezika, tako i "školskog pisanja", plus vraški dobar razlog da pišeš baš na taj način (taj razlog je da priča drugačije ne bi funkcionisala, ne da se tebi mnogo dopada da tako pišeš). Ako preskočiš bilo šta od navedenog, uključujući i "školsko pisanje", tvoj rad neće valjati.

[Josephine]

Ma nek se objašnjava usmeno. Na kraju će da se objasni i pismeno.

[SuperSynthetic]

 @Andžela:
Sviđa mi se kako ti u tvojim pričama, a pročitao sam samo dve sa radionice, dolaziš do poente. Pristup. Način. Zato i čitam tvoje komentare. Plitke ali isto tako istinite tajne bitisanja - jednom je neko napisao o njima. Jack.

Scaloop, ti i Boban ste najbliži tome da imate svoju publiku. Da se izrazite svojim stilom u pravom smislu te reči. Kao i većina uspešnih slikara. Kada nađu sami sebe, sve slike im postanu slične(prepoznatljive), a i pored toga imaju vrednost. Možda već i vi imate publiku ali ja nisam u toku.
Ostali sa radionice traže. Svetle. Pokušavaju da isključe dispoziciju boja. Ponekad naprave i poneki hit. Jahač.
Ja? Gde sam ja? Jedno hoću, drugo radim, treće postizavam. To mi je u krvi. Simpatično???
E, da. Do sada je anatomija mog pisanog stvaranja izgledala: - Jedan period živim priče, a sledeći ih pišem, pa opet. Ko preživi, pisaće.- Čini mi se da si me par puta zalepila zbog toga. To ti je u krvi. Simpatično. Nisi leptirić kao Vena.

Sada pristajem da napravim korak dalje. Učim da hodam iako već znam da letim. Crtam tvoje čaše. Hvala ti na njima. Neću reći koliko godina imam. Da li je to bitno? Jel jeste?

[angel011]

Pominjao si negde svoje godine...

Samo ti se čini da znaš da letiš. Da znaš, ne bih imala primedbe na tvoje priče.

Čini ti se i da sam te zalepila jer redom živiš priče, pa ih pišeš, pa ih živiš... "Zalepila" sam te jer ne umeš da ih napišeš, a na početku si nakon smornog teksta uporno objašnjavao kako je to mnogo dobro, samo mi ne razumemo.

No, napreduješ. Nastavi samo. Poletećeš već jednog dana.

Leptirić? Nope, nisam. Ako želiš analogiju sa nekom životinjom, probaj sa mačkom koja frkće i grebe i ujeda. Ponekad i prede.

[Ergon Lar Tund]

Evo, ja sam i zaboravio na ovu temu (drugi mi je profil, zaboravio sam šifru na ovom).

Sada, kada ovo gledam, deluje mi i smešno i tužno. Nisam trebao da počinjem sa ovakvim stvarima odmah, slažem se.

Ipak,hvala što se smogli snage da pročitate.

[scallop]

SuperSynthetic is back. Dobrodošao kući. Jesi li se sam dosetio ili te je neko pozvao. Imaćeš posla ovih dana.

[angel011]

Sintetika ili Highborn?

[Plut]

E da, natera me da izlistam čitav topic i opet ne spoznah istinu.
Znam samo šta bih volela.

[Ergon Lar Tund]

Highborn sam.

[pokojni Steva]

Vehehej, Sintetični! Šta bilo, zamrzlo i u Grčkoj? Prijatno iznenađenje.

Ups, sad tek video...jbg H, i ja sam te, to jest Sintetiku, povezao sa pređašnjom prepiskom sa Anđom. Izvinjence.

[Plut]

Highborn, utepaj se!

[Ergon Lar Tund]

Evo odmah trčim do mosta ! 

[angel011]

Po ovoj 'ladnoći, biće dovoljno da malo stojiš na mostu. 

[Ergon Lar Tund]

Preporučljivo je i da budem go ? 

[M.M]

Sintetik, dobro nam se vratio.

[scallop]

Zabrljao sam. Kažu nadležni da nije.

[Plut]

Miljane, aman, vid' scallopa, pogrešio pa priznao. A ti ni ne čitaš, ts, ts, ts.