Kori Doktorov - MALI BRAT

[PTY]

Elem, ovo je izašlo a niko ne prijavljuje, totalno je hush-hush i na sajtu izdavača – Profil.

Roman je preveo Zoran Trklja, a to ime je poznato bar onima koji overavaju njegov blog.

400 strana, 890 dinara, ima ga svuda – Vulkan, Delfi... da li je ko ovu knjigu video, ili čak štaviše – pazario? 

[PTY]

[cutter]

mislio sam da je 400 dinara 

[PTY]

eh, pa sad... nisam kupila pa ne znam, ali... ovo je direct info od prevodioca, pa je garant ispravan, a meni je 2&kusur dinara po strani sasvim fina cena za Korija.
Dobar je Kori i fin je ovo roman.

[Kunac]

Cene knjiga su otišle u PM.

[PTY]

Cory Doctorow's Little Brother
« poslato: 24.02.2009. 19:08:36 »



Ajde sad što je ovaj roman u suštini namenjen tinejdžerima (ili bar ciljnoj grupi sačinjenoj od svih koji se tako osećaju, he, he), i što nije striktno žanrovski, u ma kom pogledu. Ali baja Doktorov ima žešći hajp, i to ne samo žanrovski, pa ovaj roman maltene spada u obavezno čitanje. Osim toga, Mali Brat definitivno ima prepoznatljivo kiberpank poreklo, tim pre što je i sam Gibson danas degradirao u bavljenje kontemporarnim realizmom. (Dobro sad, možda "degradacija" tu i nije najsrećnije odabrana reč, ali kad se fokus tako radikalno skine sa futurizma Neuromancera i premesti na svakidašnju, trenutačnu, lako prepoznatljivu, skroz globalnu i neposredno post-9/11 sadašnjicu – onda to baš i nije bog zna kakav napredak, žanrovski gledano.)

No dobro, šta je – tu je, valjda ljudi i poput Gibsona ipak eventualno odrastu i prihvate se kukumavčenja kako je "ovo danas" vreme baš potaman gadno, fantastično i taman dovoljno distopično, da i ne vredi gledati u ni dalju, kamoli bližu budućnost. A Mali Brat je upravo takav; jednim delom se bavi analizom sadašnjosti, i to specifične američke post-9/11 sadašnjosti, a drugim delom nudi sumarizaciju trenutačnog stanja. ( Naravno, za oba ta napora koristi se pomalo distopična vizura, ali bože moj – postoji li uopšte politički komentar koji može izbeći tu i takvu vizuru? Sve da i postoji, niko ga ne bi čitao, garant. ) Po pitanju sumarizacije trenutačnog stanja, Mali Brat je tipično američki produkt, relevantan za to tržište i mentalitet. Baš kao i ideja-vodilja kiberpanka, Doktorov shvata i prihvata da to famozno "trenutačno stanje" nije baš ravnomerno razmazano po celoj planeti, pa se i ne trudi da ikog folira po tom pitanju. Doktorov piše Malog Brata u ime 17godišnjeg tinejdžera, za sve tinejdžere; njegov problem je specifičan i svodi se uglavnom na glorifikaciju borbe za ljudska prava, ali svejedno, takvo potenciranje najviše znači uglavnom amerima, i to specifičnim amerima koji poseduju i svoju vrlo specifičnu ideju o sticanju, odbrani i nametanju ljudskih prava uopšte. Naravno da Doktorov zna kako ni pod razno ne bi mogao umaći hipokriziji, pa se zato i ne trudi. To je pametno sa njegove strane, iako ostaje otvoreno pitanje koliko je to zapravo pošteno.
Mada, koga zapravo briga za ovo potonje?

Dakle, junak Malog Brata se zove Marcus Yallow, ima 17 godina i za sebe odmah kaže: "I'm a senior at Cesar Chavez high in San Francisco's sunny Mission district, and that makes me one of the most surveilled people in the world." Kao i svi tinejdžeri, Markus je buntovnik, i to ne bez razloga; u paranoičnom svetu u kom Markus živi – pod 24/7 legalnim nadziranjem i špijuniranjem – biti buntovnik podrazumeva i sticanje znanja uopšte, i to primarno onog tehnološkog. Markus zato i nije klasični praznoglavi tinejdžer pređašnjih generacija, nego je superiorni haker iz asortimana najbolje kiberpank ikonografije (zapravo, od samog ustoličenja termina na B. Bethke "Cyberpunk" priči, Doktorov je sa Markusom izveo jedan od najortodoksnijih pristupa tom podžanrovskom prototipu), koji ne samo da egzistira u skladu sa najmodernijom tehnologijom, nego često ide i malecki korak ispred.
Naravno, u pitanju je isključivo onaj subverzivni malecki korak; to Malog Brata upravo i čini kiberpank prozom.   

I dok Markus vickasto izmišlja načine kako da umakne srednjoškolskoj i svakodnevnoj kontroli slobode uma i kretanja, paranoja ga prestiže u vidu kidnapovanja od strane homlend sekjuritate (sic), u aftermatu jednog terorističkog napada. Dakle, ni kriv ni dužan, prosto zatečen na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, sedamnaestogodišnji tinejdžer biva (mal)tretiran poput opasnog teroriste, i to samo zato što odbija da hom-seku preda šifru za otvaranje fajlova na celularcu.

Kori od svega toga pravi odličnu, vrlo uverljivu dramu; zamislite samo slom samopouzdanja u mlađanog amera, zadojenog superherojštinom američkog way-of-life, kada skonta da mu život zapravo ne vredi ni pišljivog boba... kad skonta da ga lako može progutati tama a da niko zbog toga ni prstom ne mrdne. (Naravno, roditeljima bi se reklo da je stradao u terorističkom napadu, a oni bi u to poverovali, prosto zato što ameri u sve lako poveruju.) Markus, zato, guta na brzaka sav ponos i gleda da izvuče živu glavu, to fight another day. Što smesta i čini, organizujući preko interneta pokret sebi sličnih buntovnika, i to na način i u razmerima one već pominjane tipične američke superherojštine.   

Upravo ta superherojština i sadrži sve vrline i sve mane ovog odličnog romana.   

Hipokrizija koju Doktorov stručno zaobilazi očituje se u izbegavanju čak i pominjanja onog famoznog "osnovnog problema", kamoli u ikakvom čeprkanju po istom. Markusu (tojest Doktorovu) ne pada na pamet da raspreda o globalnim zbivanjima koja su dovela do postojanja hom-seka; ne pada mu na pamet da makar i ovlaš ugazi u kaljugu američke spoljno-političke aktivnosti, koja je dovela do toga da neki tamo ljudi sa druge strane zemaljske kugle potežu sav taj put e ne bi li fanatično tamanili amerikance, gde god i kako god stignu. Markusa/Doktorova ne zanimaju Arapi, baš kao što ga ni ne zanima šta je to Arapima urađeno, za Markusa/Doktorova ništa od svega toga maltene ne postoji, ili barem ne postoji u ikakvoj uzročno-posledičnoj vezi sa zbivanjima kojima se on posvećuje. On svu tu zatečenu globalnu situaciju prima zdravo-za-gotovo, u stilu - da, napadaju nas neki tamo arapi i da, hom-sek je upravo zbog toga i osnovan, ali svejedno, briga mene, meni je važno samo da mene lično taj hom-sek ne deranžira. Da se niko ne zajebava sa MOJIM pravima. Nek slobodno krši nečija druga ne-američka prava, o tome ionako ništa ne znam jer neću da znam. U tom smislu, prosto osećam da je Markus zapravo Doktorovljev alter-ego. Zaista, nemoguće je pročitati knjigu i pri tom zadržati ikakvu iluziju da Doktorov poseduje stav radikalno drugačiji od onog iznesenog u knjizi. Mali Brat je zato prevashodno Korijeva politička izjava, bez obzira na sve te akšn-muvi/tinejđ-drama oblande, i bez obzira na neskrivene tendencije internet-internacionalizma.

Doktorov zastupa (tojest vešto koristi) kiberpank ideju pod-sveta u kom egzistiraju uglavnom marginalci, ali to je samo vešto poigravanje ikonografijom; Markus, naime, uopšte nije marginalac, daleko bilo... Markus je nešto upravo suprotno marginalcu - srednješkolski centar pažnje, dete obrazovanih profesionalaca u stabilnom braku, momak u intelektualnom (i svakom drugom) vrhu svoje generacije, obrazovan najmanje triput više od standarda za svoje godište, sposoban, načitan i skoro nepodnošljivo elokventan... Markus definitivno nije tipus koji se ostvaruje sačmarom, na kolegama i učiteljima, Markus ne neguje homicidalne ili suicidalne primisli – ne, Markus je zdrav, prav, ostvaren, uklopljen i skroz dobroizgledajući.

I kako bi (a i zašto bi) TAKAV poster-boj završio ma u kakvom pod-svetu?

Pa eto, tu ulazi u priču superherojština: Markus se BORI.
On je BORAC, i to na strani ugnjetavanih.

Nije slučajno da Doktorov stavlja onoliki naglasak na kostimizaciju, svaki superheroj mora biti kostimiran, inače... gde je tu good old fun? A Markusu nije dovoljno da se samo bori na strani potlačenih, on sa/u toj borbi mora naći i zabavu, prevashodno za sebe a onda i za druge. Reklo bi se da je trivijalna literatura najzad zalutala (i to GPS navođena, i u cool obličju hajtek treša) u domen svoje primarne svrhe – u domen indoktrinacije. A kako fenomen "neravomerno razmazane stvarnosti" pruža neslućene mogućnosti po pitanju terena i razloga za konflikt, Markusova stvarnost se do te mere razlikuje od stvarnosti jednog 17godišnjeg Palestinca ili Kurda, da se slobodno može tvrditi kako žive na različitim planetama. Ideja o supremaciji nije strana niti jednom od njih, naravno; ali Markusova (tojest američka) supremacija uživa benefite političke korektnosti, to u vidu internet-internacionale. Ideja je primarno socijalistička, ali taman dovoljno mutirana da bude neprepoznatljiva kao "crvena opasnost": u borbi sa hom-sekom, Markus koristi resurse svetske internet infrastrukture, a i sam moto njegove borbe je neskriveno globalan, samo što je  Internetcionala potpuno lišena svih uobičajenih socijalnih podela na koje smo navikli. Umesto njih, Markusova Internetcionala vrednuje ljude po samo jednom kriterijumu: ili si high-tech, ili si low-tech.

A ako si ovo potonje, onda si izgubljen slučaj.

U Malom Bratu, istinski je prezren samo jedan lik, ali zaista samo jedan jedini: imbecilni Mr. Benson. Svi ostali negativci su itekako vredni borbe, pa time i nekakvog respekta, ali Mr Benson je vredan jedino sprdačine. Frederik Benson je, naime, g-l-u-p. A to je smrtni greh, zato jer je to difolt low-tech, ono krajnje dno dna smrdljivog čabra, a tome nema leka, naprosto zato što Mr Benson nema kapacitet za obrazovanje i on u romanu figurira samo kao oznaka Markusovog 'kraja detinjstva'. Mr Benson je trivijalna, tragikomična figura prologa i njegova jedina svrha je da ilustruje evoluciju Markusove borbe: sa početnog i relativno minornog nivoa srednješkolskog podjebavanja Mr Bensona, dakle jednog ograničenog tupavca koji je krajnje nezasluženo prigrabio hijerarhijsko mesto sa kog bi ga trebalo svrgnuti, pa do Merkusovog finalnog i krajnje visokog nivoa sigle combat-a sa celom jednom državnom strukturom.

Roman detaljno i zaista uverljivo nudi sve etape tog puta. Baza autonomije Markusovog interneta malko me asocira na izvesne hladno-ratovske proteste o sprečavanju militarizacije kosmosa; kao, "nemamo mi ništa protiv nuklearnog naoružanja, samo mislimo da ga ipak ne bi trebalo lansirati u orbitu i iza" – dakle, na napor da se u ratnim žarištima proizvedu "free zone", "safe haven" i takvi već paradoksi, a Markusove ideje mi izgledaju kao odjek tih pokušaja na kompromis, s tim što je Markusova free zone virtuelna - internet. U suštini, ideja je supremacijska, naravno, ali pošto su iz nje eliminisane sve nacionalne, rasne, verske i ine konotacije, učinjena je politički korektnom, a možda i više od toga: borba za integritet virtuelnog prostora jednako je nesebična i globalna (pa time i grandiozna) koliko je bila i ona borba za očuvanje obližnjih nebeskih tela. Napredak je nesumnjiv: Markus je dovoljno inteligentan da se ne bakće sa celom planetom, on ne pada u klopku megalomanije ideala; bori se da sačuva isključivo svoj mali internacionalni svet i oko njega kineski zid, a i na to se odlučuje tek kad njemu lično neko stane na žulj, baš kao što i Marskusov otac "progleda" tek kad mu hom-sek nagazi kurije oko. Otud paradoks da Markus zapravo ne mrzi Arape što se zaleću avionima na američke višespreatnice, nego ih prezire zato što su low-tech i što to kompenziraju destruktivnim remećenjem nečije mirne i uredne stvarnosti. Da nije izvesne reakcije na iste te Arape – reakcije u vidu stvaranja hom-seka i gaženja Markusovih prava na privatnost – Markus zapravo ne bi bio ni svestan njihovog postojanja, i to sa pravom. Čemu biti svestan nekih tamo primitivaca koji šetaju uokolo sa tonom eksploziva o pojasu?

Američki 'way of life', u svom najboljem izdanju.   

Naravno, ništa od svega toga nije negativno, samo po sebi, nego postaje donekle negativno tek u nekom fiktivnom sukobu mentaliteta, ali, realno gledano – svako takvo vrednovanje je najverovatnije besmisleno, zato što ni jedan mentalitet nije imun na hipokriziju i supremacijske tendencije, samo kamuflirane u drugačije ruho. Verujem da prava vrednost ovog romana ne leži toliko u vrednosti stavova koje plasira, koliko u straobalnoj sposobnosti autora da angažovanu prozu ponudi kao trivijalnu zabavu za mladež. U svakom slučaju, ovo mi je knjiga dekade, ne obavezno po kvalitetu ali svakako po impaktu; kontroverzni Mali Brat nudi odličan teren za razmišljanje i raspravu, a to je osnovno merilo literarne vrednosti.

[Meho Krljic]

Savim je moguće da ću ovo kupiti. Doktorov je kao da su Norman Spinrad i Vilijam Gibson imali dete koje je pokupilo najbolje od obojice.

[HAL]

Ko je izdavač ?

[Melkor]

Nisam odusevljen Doktorovim. Deluje mi kao slucaj u kome je hype uveliko presao granice dobrog ukusa a i gde je podloga samo pozlacena. Sad, ovakvo sam razmisljanje formirao bez procitanog romana, na osnovu prica i povremenog citanja njegovog bloga; te price nisu lose, daleko od toga te uzimam u obzir mogucnost da su me samo razocarala neispunjena a prevelika ocekivanja, ali, prosto mi se ne da i da pocnem da citam neki njegov roman.

I ne, nemojte mu reci ko je izdavac 

[angel011]

I ne, nemojte mu reci ko je izdavac 

[cutter]

e, ja prelistao ovo u knjižnici i delim Melkorovovljevo mišljenje. čovek se baš upinje da na malom broju strana pobaca što više referenci na aktuelne (dobro, pisao je to valjda pre 3 godine) mrežne tokove. prilično nevešto, rekao bih a kada je reč o fetišizaciji materijala nije gibsonu ni do članaka. čini mi se da je ovo dobrano simplifikovan vodič glede nepovredivosti privatnosti i uopšte naprednijeg korišćenja raznih konektovanih spravica. uložio je napor da objasni šta je tunneling i kako kriptografija funkcioniše, što su skilovi koji u konačnom bilansu svojom relativnom jednostavnošću verovatno škode proklamovanom statusu elitnog hajskul hakera koji treba da nosi priču. ali pitko je, pravi teen roman, izgleda i kompetentno preveden pride.

[PTY]

Pa vidi, ima nešto u tome što pominješ. Rani rivjui ovog romana su se uglavnom na to osvrtali, zato sam i oklevala da MB pročitam, iako je taj toman (i sva Korijeva proza) stavljen free4all na njegov blog. Mislim stvarno, čitati roman za YA za koji rivjui tvrde da je napisan "pomalo razmetljivo"...? Treba tu dosta hrabrosti i slobodnog vremena.

Tako da sve to možda nekome i izgleda kao nekakva mana, ali to je onda mana samo na prelistavanje; jednom kad kreneš sa čitanjem, to ti postane maltene vrlina, jer upravo TO daje onaj potreban šmek romanu koji je pisan u narativnom prvom licu 17godišnjaka. Retko kome TO polazi za rukom, da se razumemo; samo istinski majstori mogu da prozom kažu sve što ih volja a da to i dalje zvuči kao da dolazi od strane samog lika u romanu lično, a ne od strane nadobudnog autora koji sebe smatra zrelijim (ili, in this case, koji je najmanje dvaput stariji) od proznog lika kroz čija usta pokušava da impresionira svoje čitalaštvo. Sujeta je bašbaš gadna stvar i retko koji autor uspeva da obezbedi dovoljno autonomije liku u prvom narativnom licu – pisci retko kad uspeju da se dovoljno odmaknu od takvog lika, pa kroz njegova usta neretko poturaju sopstveni imidž načitanog, zrelog, prepametnog ja-naratora...  u Malom Bratu toga nema: Markus je iskren i živopisan prozni lik, i sve što on radi i govori pripada upravo 17godišnjaku, zato mi taj roman i jeste tako ubedljiv.  (To donekle dovodi u pitanje i moje insistiranje na eskiviranju hipokrizije, pošto je to bio više rezultat mojih očekivanja, nego stvarne narativne potrebe; mislim, ko pa sa 17 godina oseća potrebu da analizira spoljnu politiku sopstvene države? Ne tvrdim da takvih tinejdžera nema, ali ja sigurno nisam bila jedna od takvih, a jednom kad to sebi priznam, onda stvarno ne vidim zašto bi Markus morao da bude jedan od takvih.)

Tako da... razmetljivost po pitanju tehnikalija ima itekako opravdanu svrhu, to od precizne gradnje vrlo 3D lika pa do samog zapleta, koji na upravo tim detaljima uvelike počiva. Sve je to opravdano, sve to ima svoju svrhu, pogotovo u onom potenciranju "neravnomerne stvarnosti" – s jedne strane, Markus ima dovoljno znanja da hakuje HS, dok je sa druge strane tek nespretni tinejdžer koji suočava svoj prvi emotivni i seksualni kontakt sa ljudskim bićem u stvarnom svetu. Da bi se plastično i realno prikazao takav  lik, autor definitivno mora da poseduje žešći talenat, kad već sam nije trenutno u upravo takvoj situaciji, pa da piše roman namesto dnevnika.  

[PTY]

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/130071_Mali%20brat_ISBN:978-86-6059-040-6

[PTY]

Behind every torturer's mask, behind every terrible crusade, behind every book-burning and war-drum is someone who has forgotten (or never learned) that all laws are local. Forgetting that all laws are local is the ultimate in hubris, and it is the province of yokels and bumpkins who assume that just because they do something in a particular way, all right-thinking people always have and always will. For a mild contemporary example, consider the TV executive who blithely asserts that her industry is safe, because no matter what happens in the future, the majority of us will want to come home, flop down on the sofa, and turn on the goggle-box – despite the fact that TV has existed for less than a century, a flashing eyeblink in the long history of hominids, most of whom have gotten by just fine without anesthetizing themselves with a sitcom at the end of a long day.

Which is not to say that cosmopolitans don't believe in anything. To be cosmopolitan is to know that all laws are local, and to use that intellectual liberty to decide for yourself what moral code you'll subscribe to. It is the freedom to invent your own ethics from the ground up, knowing that the larger social code you're rejecting is no more or less right than your own – at least from the point of view of a Martian peering through a notional telescope at us piddling Earthlings.

(ovo u argument Mehine zezancije o ofspringu Spinrada i Gibsona...)

[Meho Krljic]

Gibson je najbolje znao da su svi zakoni lokalni - pa je lahko prebegao u Kanadu da izbegne draft. 

[Lilith Lee]

Knjiga je dosta cudna. Ne dopada mi se.

[zakk]

Hvala na iscrpnom izeštaju 

[Lilith Lee]

Nema potrebe da se zahvaljujes.

[PTY]

Craphound.

[PTY]

A-ha!




Cover art, release date and the plot details for the long anticipated sequel to Little Brother by Cory Doctorow, entitled Homeland have been unveiled. According to current schedule book will be published on 5th February, 2013 through Tor Teen imprint.
















http://upcoming4.me/news/book-news/cory-doctorow-homeland-sequel-to-little-brother-release-info