Ilija Bakić, "U odvajanju" (2009)

[zakk]

Friško na Sajmu!

U ODVAJANU
priče

Izdavač: Agora (Zrenjanin)
Knjiga 24 u biblioteci "Kalendar"
210 strana

SADRŽAJ:

I DOLE
OČI JANUSA
ODGOVOR
BRAĆA PO LICU

I GORE
VISOKA ORBITA
SMIRNOF I JA
MREŽE

I IZMEĐU
CUBA 1.6.
PROSJAK
TRAGAČ

[zakk]

Cijena: valjda 700 din.

[Milosh]

[Berserker]

zasto ja ovo nisam video

[zakk]

500 din na Sajmu, na štandu AGORE u areni hale 1.

[Berserker]

ma nisam agoru ni zapazio, da sam znao sta su sve izdali pokupovao bih
offtopic: Zak, proveri PM, drugar mi dolazi na sajam u nedelju pa ce posluziti kao kurir. A ako skupim neki kintu dotle poslacu ga i u Agoru

[sivka]

Knjigu možete kupiti u knjižari Tardis. Imamo samo nekoliko primeraka.

[zakk]

Nagrada za najbolju knjigu godine za 2009.g. Društva književnika Vojvodine
Ilija Bakić "U odvajanju", "Agora" Zrenjanin

Tristo Giga

Stvarnost u kojoj živimo gotovo da je oduzela pripovedačima mogućnost da se bave tako željenom (i potrebnom) fikcijom. Još početkom sedamdesetih tim spisateljskim problemom pozabavio se čuveni američki pisac naučne fantastike Balard, onaj isti što je stvorio postapokaliptički "potopljeni svet", ističući da se ravnoteža između fikcije i stvarnosti veoma izmenila. "Živimo u svetu kojim vladaju fikcije svih vrsta", zapisao je Balard: "Mi živimo unutar jednog romana ogromnih dimenzija". Realizujući ideje već zacrtanog plana, američki pisac Vilijam Gibson teorijski pomera ove granice "sukoba sa drastično promenjenom stvarnošću" i svojim romanima - pre svega "Neuromanserom" - ustanovljuje podžanr naučne fantastike zvučnog naziva "kiberpank". Ilija Bakić, verovatno i najbolji znalac naučne fantastike ne samo na našim prostorima, u mnogim objavljenim knjigama, a sada i u zbirci priča "U odvajanju", pomaže nam da uhvatimo kreativnu kopču sa svetom ideja koje već godinama kolaju našom malom planetom... Zemlja u bliskoj budućnosti (čitaj: danas!) više nije ni na nivou sećanja jednaka jučerašnjem danu: ona je mračna, distopijska i prepuna (ekoloških) katastrofa, a moć međunacionalnih korporacija više i nije merljiva, ona je činjenica. Plutamo virtuelnim prostorom (pre)savršenih kompjutera, a "stvarni" život je samo slika koja nam oduzima vreme i kazuje kako je dosadno tako "obično živeti". Život u Matriksu možda i nije naš izbor, nego nametnuti stil koji će nam, možda, jednom doći glave. Jer, kako ti je ime? Tristo Giga, na primer? Surov je i realan svet budućnosti koji nam predočava Ilija Bakić: mi, kanda, živimo u jednom kompjuteru ogromnih razmera.

Đorđe Pisarev, član žirija

[zakk]

Ilijin govor na dodeli nagrade:


ILIJA BAKIĆ U ODVAJANJU
(Agora, Zrejanjin)


   ,,U odvajanju" je zbirka priča. Preciznije zbirka priča koje se mogu odrediti kao žanrovske, odnosno priče koje kreću iz žanra naučne fantastike, još preciznije iz podžanra kiberpanka.

   Nagrada koja je ovoj knjizi dodeljena prva je, koliko je meni poznato, zvanična nagrada jedne ovdašnje asocijacije književnika za delo koje dolazi iz žanra naučne fantastike. Smatram da je žiri pokazao veliku hrabrost što je doneo ovu odluku.

Naučna fantastika je već decenijama talac predrasuda. Žanr se, umesto kao pomoćna, bliža odrednica za tematsko interesovanje/usmerenje dela, koristi kao vrednosna kategorija za diskvalifikaciju. Žanrovsko je i dalje izjednačeno sa paraliterarnim, bezvrednim.

   Kao i svaka predrasuda i ova, o naučnoj fantastici (i sličnim žanrovima), zasniva se na neznanju, proizvoljnostima i poluistinama. Ono što se koristi kao ključni argument u diskvalifikaciji žanra jesu minorna dela koja su nekada bila popularna a ni tada nisu bila reprezenti žanra a danas su zaboravljena. Teodor Sterdžen, pisac naučne fatastike, pre pola veka je rekao da 90% naučne fantastike ne vredi ništa ali i da 90% bilo koje druge umetnosti takođe ne vredi ništa. Problem je što se o žanru sudi na osnovu najslabijih a ne najboljih dela.

   Ne obazirući se na predrasude, žanr se razvijao i danas svakako ne liči na ono kakav je bio pre par decenija a kamoli pre pola veka, opor je, lišen iluzija o instant sreći koju donosi tehnološka civilizacija. Žanr je započeo dijalog sa tzv glavnotokovskom književnošću, već dve decenije u svetu postoji termin 'slipstrim' (lično sam skloniji korišćenju termina post-žanr) kao odrednica za dela u kojima su spojena iskustva žanrova i glavnog književnog toka. Na ovdašnjim prostorima žanr takođe ima samosvojan i nadasve moderan glas koji, na žalost, nisu svi spremni da čuju. Nadam se da je ova nagrada korak u pravcu uvažavanja savremene naučne fantastike u krugovima etablirane literature.

   ,,U odvajanju" je pokušaj sagledavanja života ljudi (i mislećih entiteta) na tmurnom licu buduće Zemlje, u visokoj orbiti oko nje i u svemirima virtuelne realnosti. U odvajanju se otkrivaju promenjeni obrasci egzistencije, fizičke i mentalne granice jedinki, ljudskih odnosa, bioloških i artificijelnih inteligencija.

   Slobodan sam, na kraju, da zahvalim izdavaču Nenadu Šaponji i ,,Agori" na podršci i razumevanju, odnosno, još jednom, žiriju na hrabrosti i širom otvorenim literarnim očima.

   Ilija Bakić

[zakk]

Čestitke Iliji još jednom, forumaški  

[angel011]

Čestitke! 

[Ghoul]

rekoh već na animi, a reći ću i ovde:
jednom i neko ko stvarno zaslužuje nagradu da je i dobije!

i dodaću: sjajan govor!

[Boban]

2009 - година Илије Бакића.

[drf]

Bravo, Ilija!

[Milosh]

Čestitke! Za razliku od prethodnih zbirki Ilije Bakića ovu još nisam pročitao, ali dobro se sećam nekih priča koje sam ranije čitao drugde...

[biljan@]

Čestitke Iliji Bakiću 
E, sad moram ganjati i ovu knjigu...

[Mica Milovanovic]

I od mene, od sveg srca...

[Alexdelarge]

Fantom je dobio ćerku
Današnjoj književnoj sceni u Srbiji nedostaju pokušaji da se iskoči iz poznatih obrazaca, kaže vršački pisac i pesnik Ilija Bakić

Žanrovska literatura često se smatra manje vrednom, što je posledica neznanja i proizvoljnosti – kaže Ilija Bakić, jedan od vodećih pisaca fantastike u srpskoj beletristici. Bakićevu zbirku priča ,,U odvajanju", (,,Agora", Zrenjanin) Društvo književnika Vojvodine proglasilo je knjigom godine.

,,Knjiga 'U odvajanju' okuplja naučnofantastične priče. Tačnije, one spadaju u podžanr kiberpanka". ,,Sastoji se iz tri dela – jedan se dešava na zemlji, drugi u orbiti, a treći u virtuelnoj stvarnosti – i nastoji da predstavi život u budućnosti, i to ne samo ljudi, već i virtuelnih entiteta. Glavni lik jedne priče je kompjuterski program", objašnjava Bakić.

Osim nagrađene, u protekloj godini, vršački pisac objavio je još dve knjige: ,,Nastaviće se... (Stripopriče 1)" u izdanju ,,Tardisa" i ,,Bagra diše" koju je objavila kuća ,,Everest medija". Prva u (crno) humornom tonu govori o poznatim strip junacima, a druga se pretežno bavi srpskom stvarnošću devedesetih godina.

,,Priče o stripu rezultat su moje fascinacije ovim medijem. Razmišljajući o strip junacima, shvatiš da postoje jednostavni obrasci po kojima funkcionišu. Onda pomisliš: zašto se taj obrazac ne bi promenio? Na primer, da Fantom dobije ćerku umesto sina. Ili da su Holms i Votson mogli da budu ljubavni par, a Morijarti fatalna plavuša. Stripopriče su nastajale iz takvih razmišljanja. Slične zahvate prave i savremeni strip autori, kao, na primer, Frenk Miler sa Betmenom u ,,Mračnom vitezu". Junaci postaju približniji realnosti, nisu toliko superiorni, imaju slabosti", objašnjava Bakić.

Kao uzrok nastanka knjige ,,Bagra diše" navodi sagledavanje situacije u okruženju, koje ga je dovodilo u nešto mračnije raspoloženje.

,,Te priče gledaju na naše moguće budućnosti, ali bez zavaravanja. Priča koja otvara zbirku, ,,Benzinaši", sasvim je realistična. Ona odslikava period 1993-94. godine, donosi prepisane prizore švercovanja goriva kojima sam prisustvovao. Tada se srušio svet u kojem smo do tada živeli. Slično je sa pričom ,,Begunci, krv" čiji junaci ne uspevaju da pobegnu u inostranstvo. U tom korpusu je i roman ,,Novi Vavilon" iz 1998. godine. U tim knjigama nema one vrste zavaravanja: 'Pa, neće biti baš tako'. Ne, biće još gore...", kaže pisac.

Eksperimentisanje sa različitim pristupima književnosti, koje možemo videti u ovim zbirkama, odlikuje celokupan Bakićev opus.

,,Oduvek su me privlačili književni eksperimenti. Početkom osamdesetih, recimo, čitao sam nadrealiste i zenitiste. Oni su mi dali ideju da neke svoje pesme otkucam na pisaćoj mašini i da ih polepim po svom gradu, Vršcu. Kasnije sam se vraćao na ta mesta i posmatrao kako reaguju ljudi koji to vide. Bio sam mlad, buntovan, šta li... Rezultat je bio to što sam pozvan na informativni razgovor. Sa mnom je razgovarao sekretar mesne zajednice. Pitao me je: ,,Zašto ti to radiš?" Ja sam mu objašnjavao da su zenitisti nešto slično radili po Beogradu, Zagrebu, da su delili plakate, da su francuski pesnici održavali pesničke večeri u restoranima brze hrane, i tako dalje. On je sve saslušao, ali me je iznova pitao: ,,Ali, zašto ti to radiš?! Nema potrebe da to radiš!" I od tada se to nastavilo. Moji eksperimenti su često zbunjivali", priseća se Bakić.

Pisac smatra da je današnja književna scena u Srbiji šarenolika, ali da na njoj nema dovoljno pokušaja da se iskoči iz poznatih obrazaca, kakve bi on voleo da vidi.

,,Početkom osamdesetih postojali su pesnički pokreti u Beogradu, Novom Sadu, koji su bili otvoreni ka novom, ali sada se sve to slilo u kalupe iz kojih se retko izlazi. Tako je i u prozi, čak i kada su mladi pisci u pitanju. Čini mi se da još ne uspevaju da izbace senzibilitet novih generacija. Ali, možda je to samo moj utisak, možda sam ja isuviše sklon eksperimentu", žali se naš sagovornik.

Zbog težnje da bude van ustaljenih šablona, Bakić se okrenuo i fantastici, koja omogućuje odmak od stvarnosti. U njoj može da se stvori novi, drugačiji svet, a da se i dalje priča o ovom u kojem živimo.

,,Smatram da naučnofantastična književnost nije eskapistička. Mnoge knjige ovog žanra otkrivaju stvari koje realističko opisivanje sadašnjosti ne može, jer se u njemu često gubi tenzija koju pisac oseća. Živeti dvadeset godina u zemlji bez perspektive, sasvim je sumanuto."

Osim u stripovima, Bakić pronalazi nadahnuće i u filmovima, o čemu svedoči zbirka poezije ,,Filmovi", objavljena 2008. godine u izdanju ,,Tardisa".

,,Film poseduje ono što poezija i strip teže da dočaraju – pokret. Te senzacije su na mene ostavile veliki utisak. U Vršcu su nekada postojala dva bioskopa – Gradski i Radnički – i meni se dešavalo da od četiri do šest budem u jednom, a od šest do osam u drugom. Pesme iz zbirke ,,Filmovi" nastale su tako što sam pravio beleške gledajući filmove. One su najpre bile razbacane na razna mesta, a onda sam naterao sebe da ih stavim u par fascikli i da ih spakujem u donji deo viseće kuhinje. Pregledavši to, utvrdio sam da imam pedesetak pesama o filmovima, i da četrdesetak drže vodu", kaže Ilija Bakić.

F. Rogović

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Fantom-je-dobio-cerku.lt.html

[zakk]

Koliko je vas nesrećnika koji niste nabavili i pročitali ovu knjigu?

[tomat]

rešio sam skoro da dam šansu domaćoj fantastici, pa sam započeo upravo ovom zbirkom. sve u svemu, nadprosečno dobro (iako ima nekih priča koje mi nisu legle), ovo je prvi put da se susrećem sa cajberpank kratkom formom (u stvari, drugi, ako računamo Burning Chrome), i prvi put sa domaćim sajberpankom uopšte. odmah posle ove knjige sam se bacio na Led, koji mi se nije toliko dopao - ona kombinacija srpsko-englesko-nemački mi previše odvlači pažnju sa same priče.

[Josephine]

ona kombinacija srpsko-englesko-nemački mi previše odvlači pažnju sa same priče.

I meni.

[Perin]

Koliko je vas nesrećnika koji niste nabavili i pročitali ovu knjigu?

...

S obzirom da sam od Bakića jedino pročitao "Bagra diše", (zbirka priča koja me nimalo nije oduševila) nisam dobio poriv da dalje čitam ovoga pisca... Ali, imam preporuku za "Novi Vavilon", tako da ću to pročitati, kad uzmognem i kad se Boban nakane da uradi reprint.

[zakk]

"U odvajanju" i "Bagra diše" su jako različite knjige.

Imam ja Novih Vavilona u knjižari...

[PTY]

Sve je to bilo na ranim ZS konkursima, i slabo se kotiralo, i posle toga bilo godinama na internetu, i niko to nije uspeo da dočita - šest linkova za LED koje sam ja lično poslala ortacma niko od njih nije uspeo da do kraja overi, a i ja sam tek na jedvite jade, jer ipak sam tad bila dosta tolerantnija, a i Bakić mi je onomad persirao (zamislite to samo ), pa sam mislila da je ipak red da to dovršim, kakvo je - da je, a slabo je. 

[smrklja]

Što ne rekoste da će Ilija biti danas na tv-u.Slučajno sam uhvatio i pogledao deo na drugom kanalu.

[sivka]

Što ne rekoste da će Ilija biti danas na tv-u.Slučajno sam uhvatio i pogledao deo na drugom kanalu.

Ja sam zabrljala
Imala sam veliku gužvu na poslu, i posle toga sastanak... i nisam ni videla emisiju, ali nisam ni razglasila.
Baš mi je žao. Kako je to izgledalo?

[smrklja]

Uhvatio sam dva segmenta dok je Ilija pričao, bilo je zanimljivo, u toku razgovora pomenute su zbirke Bagra diše i Nastaviće se, žao mi je samo što nisam od početka ukačio.

[Anomander Rejk]

Ovu knjigu sam video u ns knjižari Bulevar books, prodaje se u nekoj grupi knjiga po sniženoj ceni, čini mi se
454 din. Setio sam se topika kada sam je video, ali nisam još pazario, možda dođe na red pred NG.

[zakk]

To je jeftinije nego na sajmu što je bilo. Kupuj, nećeš se pokajati.

[Milosh]

To je jeftinije nego na sajmu što je bilo. Kupuj, nećeš se pokajati.

To što zakk kaže...

[Lord Kufer]

ШЕТЊА КРОЗ УМОВЕ


Илија Бакић, У одвајању, збирка прича, ,,Агора", Зрењанин 2009.


Мало ко је у стању да као Илија Бакић уђе у ум бића, људског или нељудског, и од почетка до краја доследно мапира свет који то биће искушава и својим постојањем представља. Унутрашња снага бића која твори свет, својим чулним упливом и тумачењем тог уплива, исцрпљује се чином који називамо, просто – животом.

У збирци прича У одвајању, писац се бави, грубо речено, двема врстама бића. У једну групу убрајамо мушкарце и жене, то јест људе, а у другу – машине и кибернетске програме. Анализом узрочности и окидача, обраде података, закључивања и делања, Илија Бакић даје, уједно и прецизну слику основне мотивације која долази из света около, као и извитоперену слику, или одраз, која одликује биће настало унутрашњим преобликовањем и размештањем тих, из околине, изворних потицаја. У крајњој линији, с обзиром на аналитички поступак који Бакић примењује, постаје јасно да је разликовање две врсте само питање опажања прелаза/метаморфозе, односно замене, једне форме у/или/за другу.

У текстовима овог писца, чији се опус у великој мери уклапа у сигналистички, авангардни и експериментални корпус савремене српске књижевне продукције, управо долази до изражаја аналитички третман података, који искључује идеологизацију на свим нивоима – од емотивне, идејне, естетско-стилске, па све до свођења представе целокупности света на минималистички, индивидуални доживљај изолованости у средини која представља скуп тачака које у сваком моменту могу бити нешто двојако – нешто што црпи или нешто што даје енергију, без које живота нема.
Бакићево саживљавање с елементима стварности и представом могућих исхода, даје нарочити естетски доживљај трошења мега-ума ,,светске машине" у огољеној форми ,,једног од нас" изложеног суровој технолошкој хемији примордијалног бујона као коначне основе живота.

Ово свођење цивилизацијских и културних елемената под микроскопски окулар, карактеристично је за Бакића, и представља нужни одмак, измештање из ready made представе, како би се дошло у критичку позицију која је лишена горепоменутих емотивних или идеолошких филтера.
Црнохуморна обојеност, настала из супротстављених позиција људског света и појединца у њему, претећи се надвија над свест читаоца који се усуди да уплута у овај гротескни, кафкијански свет у којем једино одјекује злокобни смех као одјек пустоши бесконачног лавиринта безизлаза.
У Бакићевом опусу, који се састоји од хиперреалистичних прича и романа али и хумором засићених пародија и излета у поп-културни мозаички пејсаж, постоји и никад прекинута нит оптимизма, која пре свега служи као вођица и ослонац читаоцу. Ово је итекако потребно, јер се често, као читаоци, изненада обремо у бестежинском окружењу амбиса у који нас води зеноновски доследно проницање у суштину беспућа. Неке од прича управо се и завршавају тако, пред коначним тамним застором, у тренутку када је неопходно да се начини искорак из довршеног кретања животног облика. Тада, силовита магија Бакићевог путописа, као легендарни убик Филипа К. Дика, обнавља наше дисање.

Али, не поиграва се Бакић – надом, као лажним духом који дарује живот. Његови јунаци чине све у својој моћи, да се изборе за још један дан живота. Оно мало интелигенције коју поседују, користе до последњег даха. Управо овде писац и задаје коначни, немилосрдни удар печатом. Често прецењена интелигенција људског бића, као Лаокоон, хвата се укоштац са суровом стварношћу и у извесној мери је и освешћена, али тек толико да схвати да је гуши и њена сопствена суровост. А та суровост последица је слеђења ,,природних" закона.

Не треба имати илузија, човек је у безизлазном положају, а оно што га гони – такође га и убија. Код Бакића је егзегеза исто што и епифанија. Далеко од тога да он у своје текстове експлицитно уводи дискурс о смислу постојања. Хладни, сцијентистички приступ као бесћутни оклоп належе на живо и топло ткиво наше коже. Сам додир стварности је непријатан. Човек не види шта би још ту могло да се догоди, осим борбе која је неминовна. Иако у невољи, Бакићеви јунаци сами траже своја решења, не вапе за помоћ неком апстрактном милосрдном Богу.

Оно што одликује приче у збирци У одвајању јесте реализам. Без обзира на то да ли је сам контекст у садашњости или блиској будућности, спољашњи декор је само то, али начин на који је свет склопљен је болно реалистичан.


Збирка У одвајању састоји се из три групе по три приче: И доле, И горе, И између.

Прва група се бави телом: унапређеним, пониженим, предефинисаним и редефинисаним. Поглед је из телесних функција, које у међусобној спрези творе живот које су оне саме. Уколико је у овим причама реч о недоречености, ова се односи управо на спецификацију животног облика.

Следећа група прича бави се животом на свемирској станици – али животом обичног шљакера који често и лако остаје без посла претварајући се тако у прола. Нема ту никакве свемирскооперске романтике и величанствености – све је у ситној калкулацији ситних потеза које тако обезвређено биће може да произведе. Код Бакића је будућност горе од данашњег најлошијег. Ово специфично поређење придева јесте истинско понирање у фрактализацију цивилизацијског постојања. Декоративне естетике код Бакића нема. Оно што обичне људе спасава од зла људског постојања уклоњено је прецизним потезом скалпела. Упознајте се с голом стварношћу друштвеног бића.

Између, које је у овој књизи на крају, уводи нас у кибернетску матрицу. Двострука препозиција стварности у последње три приче, уводи у свесни живот паралелу у облику програма који под пишчевим пером постају видљиви, а који у великој мери управљају нашим животима из сфере несвесног. Или, боље речено, из несагледаног простора. Препознавање невидљивог догађа се продирањем последица дејства неопажених протокола у свест. Овај догађај мења представу стварности на нивоу парадигме. У коликој мери смо на расположењу ,,тајанственим" силама које нама управљају? Ако је судити по Бакићевом увиду, наше је постојање у потпуности одређено узрочно-последичним низом којем је почетак закопан у прошлости која сеже до Великог праска а предвидивост стварности искључиво зависи од способности да сагледамо механизме ,,светске машине" потекле из тог прадогађаја. Јер, нова, кибернетска стварност која нас у себе све више увлачи, није суштински различита од своје претходнице. Треба само прогледати.