Najveći muzički kritičar u Srba: Zorica Kojić

[---]

moram da otvorim topik o ovoj fantatičnoj ženi, mada sam čuo da je bilo ljudi na forumu B92 takođe fasciniranih njenim likom i delom. evo jučerašnje kritike koja je napisana u tri pasusu i tri rečenice:

Pako Penja (gitara) & Flamenko Grupa; Ciklus "Velikani muzičke scene" Centra za muziku Kolarčeve zadužbine

Senzualne ispovesti
Zorica Kojić

Ne, to Beograd do ovog časa svakako još nije video! U moru pohoda svetski čuvenih plesnih trupa i njihovih odmetnutih divizija, te sada već unekoliko jenjavajuće, no do pre koju godinu upravo pomamne ofanzive etničkih atrakcija odasvud, nadmašujući neprestance jedna drugu po stvarnoj ili navodnoj naročitosti - pojava senzibilnog gitariste Paka Penje sa njegovim ansamblom pevača, svirača i plesača A Compas u prestižnom koncertnom ciklusu "Velikani muzičke scene" Centra za muziku Kolarčeve zadužbine, pravo je srce zlata za sve skeptike i plamene flamenkoljupce podjednako, intenzivno i basnoslovno nabrizgano vrelinom i umećem da se skoro do kraja ne može podneti usled svog obilja osećanja.

Jer, od samog starta, kada se najedamputa ukaže celina ove prefinjene družine na parketima "Kolarca", niz vašu kičmu stanu da klize trnci pred ovako raskošnim priviđenjima stoleća senzualnih ispovesti u telu, glasu i gitarskom zvuku Iberijskog poluostrva - delikatno plovljenje, napola divlje, napola upravo uzornost dvorske etikecije sama, unatraške i čudnovatim pobočnim koracima, nadahnutim erosom i zlom kobi, svakom za sebe i hipnotišuće izmešanom, uh, sve to potpireno ekstatičnim gitarama i opsednutim glasom neprebrojivih sečiva egzaltacije! Imate li više snage za sve ono što će tek doći? Vi, slušaoci, smešteni na samu ivicu urvine, na dohvat trenutne veličanstvenosti kitnjastih fantoma igre u nadražujućoj polutami scene.

Neprestano odvijanje radnje u sićušnim arabeskama koraka, prstiju na žicama, te žicama glasa, ali u nekakvom snenom stanju, oplemenjenom veštinom, toliko dalekom od ma i pripomena proste akrobatike, toliko nadvladalom svaku silu teže, sred prekrasnih cvrkutanja kastanjeta, tog nesmanjenog pijanstva srca do skoro pa surove žestine, nikad razvratno, ali povremeno brutalno reljefno u svojoj strastvenoj razgovorljivosti, u samovlasnom fanatizmu koji isijava samu svemoćnu otmenost, eto to su vam Pako Penja i njegova Flamenko Grupa, oličenje onog nepobedivog u etnosu, koje prevazilazi svaku perfektnu tehnološku navijenost kakve mehaničke igračke današnjice, slaveći tako onu ljudsku nadmoćnost rase humanih bića u svakome od nas. Ole, hombre!

[---]

sunce ti žarkovačko, ovo bi trebalo na topik o SF-u. ova će se kritika Ghoulu svideti:

Religija kosmičke vere

Zorica Kojić
Primetili ste već da sve godine liče jedne na drugu, štaviše, kako vreme odmiče, to uzajamno nalikovanje povećava se do te mere da je skoro pa grozota i, suočite li se onda sa tim nepreglednim obiljem istovetnosti u jednom hipu, ne možete a da ne pomislite kako je ono piščevo naklapanje o srećnim porodicama jednostavno neukusno, primenjeno dabome doslovce na muzičke život jedne prestonice u njenom tristašezdesetpetodnevnom koncertnom kalendaru. Jer, sreća muzike kao vaskolika sličnost uvek je jednako tropa, a ako već samosvojnost i uzbuđenje prebivaju isključivo u onom stanju obratnom od sreće, onda hajdmo svi u ma koliku i kakvu čemernu umetničku ekspediciju, e da bi se u njenoj beznadežnosti i zlom udesu izborili za makar neki bedni ostatak svojeg artističkog ideala.

No, u još mnogo koga izgleda da bije divlje srce zvuka, dirljivo odano religiji kosmičke vere koja svojom interstelarnom sviračkom dobrotom podjednako obasjava pustinjske i prerijske zakutke Sjedinjenih Amerika, jednako kao i perfektno srezane megalopolise sa njihovim nadnaravnim koloidalnim odblescima po onom Gibsonovom nebu u boji TV ekrana. Ličnosti i samo ličnosti probile su no dakle jarko napolje iz svih tako raznovrsnih geografija, daleko nadmašujući tepihe imitirajućih eksplozija posutih preko univerzalne svetske estrade poput otrova napalm bombi za svakog korisnika civilizovanog života zarobljenog u sopstvenoj sobi.
Pa je tako u neprebrojnosti serioznih koncertnih događaja vehementna ležernost gospodina Najdžela Kenedija u Sava centru, ili ona mudra predrevnost pijaniste Alda Čikolinija na Kolarcu, prošlog proleća bila vrsta srednje i sasvim zrele generacijske poduke mladim, dolazećim izdancima, koji su već najesen, u liku kompozitora Jasne Veličković i Ivana Brkljačića na manifestacijama u slavu savremenog zvuka - septembarskom činč-produženom vikendu "kompozitori u prvom licu" i oktobarskoj Tribini kompozitora - te mladog violiniste Romana Simovića u glavnom programu Bemusa 2004, dodali mlazni pogon ovom zvučnom predanju stalngo intepretacijskog napredovanja kroz predele aspolutnog ćutanja sviračkog proseka i svega onog niže.
Rok je pridigao svoja sečiva izlaskom Igija Popa na finalnu Exit scenu, nakon čijeg božanskog dodira isceljenja sa aristokratskih rokenrol nebesa ovde nikad više neće biti kao pre. Grandiozni šou Metalike na stadionu "Partizana" bio je, uz mnogo manji format neodoljive atrakcije Pink nešto docnije u Hali 1 Beogradskog sajma, vrsta jezovitog sudara sa pak rokenrol paklom na talasu velike produkcije šou-biznisa koja imponuje svojom dosad neviđenom post-apokaliptičnom vizijom rok veličine, odnosno prizivanjem nekadašnjih velikih glasova i scenskih temperamenata 60-ih i 70-ih u slučaju potonje navedene.
A, opominjemo li se malih klupskih zgoda, koje dakako predstavljaju rezervni otvor spasenja za sva ambiciozna preduzeća popularne muzike? Pa, Tošio Macura i Patrik Fordž u Andergraundu u prvoj polovini godine, odnosno Drumagick u oktobru u Pogonu beogradskog Doma omladine, dolazak svete Viktorije Vilijams, The Willard Grand Conspiracy i Krisa Kakavasa u istom Pogonu, a onda i krune svega - Violent Femmes u Bašti SKC, te odmah potom nastup psihodeličnih heroja dirljive opipljive dikensovštine The Dead Moon i još nedavnih, njujorški briljantnih Enon u Pogonu, odnosno Klubu DOB, te oni divni malijski muzičari u vrtu Muzeja Afričke umetnosti u okviru Belefa, uz šarmantnu rap klasiku ponovo pronađenog bunta The Jungle Brothers u Pogonu i odgovarajuće iznova samootkrivene punokrvne rok snage već otpisanih zvezda prošle sezone Living Colour proletos u SKC, čine se dovoljno respektabilnim nizom da očuvaju poštenje onog mušičavog prašenja preko ćudljive lebdeće idiosinkrazije ili teškog naoružanja rok bardova, svejedno koje se oduvek naziva rokenrolom. Ako je i nećete upamtiti po ikakvoj izuzetnosti, 2004. ima itekako prava da gordo podigne glavu i isprsi se sa sijaset razloga. Poželimo joj još jednom srdačno zbogom za to.

[---]

evo još jedne SF prozne minijature, ipak je ovo forum za fentazi:


Explicit music - Sesija 1: Zbignjev Karkovski (Zbigniew Karkowski) i Helmut Shefer (Schafer), beogradska Galerija o3one na Andrićevom vencu

Moć i destrukcija
http://www.danas.co.yu/20041008/kultura1.html
Zorica Kojić

Poslednje izdanje kultnog stripa "Akira" Katsuhiroa Otomoa (br. 29), koje se pojavilo kod nas, pod svojim aktuelnim nazivom "Moć i destrukcija", izviđa sve mogućnosti primenjene fantazmagorije dobra i zla na Zemlji, a onda dalje i korigovanje planetarnog sistema te intervencije na našem bliskom svemiru kakve uopšte možete da zamislite. Hm, pa, uđete li u nadnaravnu auru novoobnovljene Galerije o3one (Ozon) na Andriećvom vencu, ne možete a da ne pomislite kako je celi vaš organizam zakoračio u gromoglasno prakticiranje saundtreka baš za pomenutog novog "Akiru", kojem utisku je specijalno doprineseno opojnim ponavljajućim mantrovanjem dobrodošlice što se razleže iz jedne male crvene jeftine treš stvari smeštene uz haj-tek kompjutersku tehnologiju na radnom stolu - podijumu za događaj - iz dakle plastičnog kineskog tranzistora sa ubačenim samplom!

U određenim krugovima izvanredno cenjeni, poreklom poljski autor, serioznog obrazovanja i eksperimentalno-avangardnog "noise" opredeljenja, Zbignjev Karkovski (1958), posetio je Beograd u kolaboraciji sa svojim "uvodničarom" i scenskim asistentom Helmutom Sheferom, zahvaljujući ove jeseni izvanredno aktivnom i atraktivnom delovanju Inicijtive CHNCH i on-lajn Žurnala za savremenu i digitalnu muziku Explicit music (CHNICH, Beograd & Multimedijalni institut, Zagreb). Malo ali humano opredeljeno, radoznalo društvance u auditorijumu, okupilo se tako u pomenutoj galeriji na jednom događaju od temeljne važnosti za eventualni razvoj elektronskog stvaranja i izvođenja ovde, jer je na licu mesta dobilo genijalnu poduku kako se iz relativno dostupne i ne toliko skupe opreme može proizvesti decentna i osetljiva umetnost.

O kej, ako vas je već Shefer u startu "promitraljirao" svojim promišljenim sistemom rikošetirajućih projektila, pneumatskih bušilica i poludelih burgija i svrdala na njima tokom nekih superponiranih imaginarnih gradskih i kućnih desanata, na tankoj ivici prema rasnim ratnim dejstvima, onda vas je Karkovski u svom pak potonjem jednočinom setu poveo u središte ruže vetrova svih mogućih svetskih aerodroma i brišuće muzike propelera i elisa u punoj snazi na njima, što u svom vrhuncu ima za konkretno telesno dejstvo proizvođenje utiska u slušaocima da se nalaze tik ispred aviona neizmerene siline na sekund pošto će poleteti, dok vam se svaki atom u grudima i stomaku trese tog nezaboravnog trenutka kao podivljali rezonantni stroj.
Karkovski danas živi u Tokiju gde radi sa svojim akustičnim trijom Sensorbend, a priliku da se "uživo" obavestite o eksplicitnoj "noise" sceni u sred Bemusa i par dana pred već institucionalizovani elektronski Dis-Patch festival, gotovo da niste smeli da propustite ako ste uopšte iole ozbiljan slušalac. Mali jednokratni konzervatorijum radikalne konvencije intenziteta.

[Meho Krljic]

Podsmeh Zorici Kojić je toliko postao opšte mesto u krugovima u kojima se ja (gotovo nevoljno) krećem da se osećam malo neprijatno. Ne znam, meni je apsolutno ludački što ona piše ovako ali mi je to i simpatično baš zbog sulude ambicije i pretencioznosti koja je, rekao bih, izraz istinske strasti a ne samo nekakve egomanijačke težnje za dokazivanjem sopstvene pismenosti...

[---]

ma uopšte ne treba da bude predmet podsmeha, ženu sam i upoznao i bila je baš fina. meni je to super i ja i cimer smo upravo oduševljeni kako ona piše. bez zezanja.

[Meho Krljic]

Gahhh!! Pa ti upoznaješ sve žene o kojima ja godinama sanjarim!!!

[---]

učestvovali smo zajedno na tribini u Domu omladine, i iz više razloga sam poželeo da momčilo rajin nije stajao sa moje leve strane, zaklanjajući mi pogled na zoricu kojić. hiljadu puta bi bilo lepše i zabavnije te večeri da smo bili samo zorica, ja i svebor midžić.

[Meho Krljic]

Ili sve isto samo bez Svebora!!!! Mislim, svaka njemu čast ali...

[Kunac]

Zorica Kojić Keba je idol mladih!
Parira joj samo Duda Lakić!
Girl Power Revisited!

[Ghoul]

"najedamputa"
=??? jel ova reč stvarno postoji? (retorički pitam ja)

"Vi, slušaoci, smešteni na samu ivicu urvine, na dohvat trenutne veličanstvenosti kitnjastih fantoma igre u nadražujućoj polutami scene."
=na ivici urvine, NADRAŽENI... leminzi...

"cvrkutanja kastanjeta"
=ja sam notorna muzička neznalica, ali opet... da kastenjete cvrkuću. tu sliku može da sroči samo rođena pjesnikinja – ili notorni retard.

"ljudsku nadmoćnost rase humanih bića u svakome od nas"
=!!!!!! GENIJALNO!!!!!!!!

"interstelarnom sviračkom dobrotom"
=?!

"Gibsonovom nebu u boji TV ekrana"
=na praznom kanalu... – ala će da budu zbunjeni čitaoci neupućeni u sajberpank kad naiđu na ovu sliku: tim pre što je i meni prva asoicijacija na gipsona bio – mel!

"korisnika civilizovanog života"
=!pa ova žena je genije!

"vehementna ležernost"
=i gargantuanska suptilnost, pride!

"mladim, dolazećim izdancima"
=ne, mislim, zaista...

"božanskog dodira isceljenja sa aristokratskih rokenrol nebesa"
=ova žena nije moron, ona je živi oksi-moron!

[Mica Milovanovic]

Gahhh!! Pa ti upoznaješ sve žene o kojima ja godinama sanjarim!!!

Da li ti je palo na pamet da to može biti posledica činjenice da ne izbegava pojavljivanje na javnim mestima  

[Meho Krljic]

Sasvim moguće... No, to ne znači da ću odustati od svog životnog stila. Kako me je i Dušman malopre SMSom podsetio: ljubav je lepa samo dok se čeka. Ta Desanka Maksimović je bila gotovo jednako sociopatski nastrojena kao ja, izgleda.

[Boban]

meho, nema stvora na kugli zemaljskoj koji više od tebe želi socijalizaciju i pati zbog nemanja iste u dovoljnoj količini...

[Meho Krljic]

Učinio bih napor da te shvatim ozbiljno kad samo ne bih znao da se šališ. Ako uistinu žudim za socijalizacijom onda je to model socijalizacije po kome bih ja bio na jednoj planeti a svi ostali ljudi na drugoj. Mrtvi, po mogućstvu.

[Alex]

Čekaj, jel to ona što se preganjala sa Pajkićem u Vremenu Zabave?

Ili je to druga persona?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...sa Pajkicem se nadgornjavala, i to godinama, Svetlana Slapshak.

[Kunac]

vuk magare na plot nagonio...

[BladeRunner]

Meho Krljic

Podsmeh Zorici Kojić je toliko postao opšte mesto u krugovima u kojima se ja (gotovo nevoljno) krećem

Kad se uzme u obzir da je ovo:

Neprestano odvijanje radnje u sićušnim arabeskama koraka, prstiju na žicama, te žicama glasa, ali u nekakvom snenom stanju, oplemenjenom veštinom, toliko dalekom od ma i pripomena proste akrobatike, toliko nadvladalom svaku silu teže, sred prekrasnih cvrkutanja kastanjeta, tog nesmanjenog pijanstva srca do skoro pa surove žestine, nikad razvratno, ali povremeno brutalno reljefno u svojoj strastvenoj razgovorljivosti, u samovlasnom fanatizmu koji isijava samu svemoćnu otmenost, eto to su vam Pako Penja i njegova Flamenko Grupa, oličenje onog nepobedivog u etnosu, koje prevazilazi svaku perfektnu tehnološku navijenost kakve mehaničke igračke današnjice, slaveći tako onu ljudsku nadmoćnost rase humanih bića u svakome od nas.

jedna rečenica, uopšte se ne čudim. Ja vidim nabacane riječi sa zarezom gdje očekujem tačku i tačkom gdje očekujem novi tekst. Što se tiče pretencioznosti kojih ima u izobilju, skoro da uopšte ne iritiraju, jer ni ja nemam utisak da želi da zadivi, već da je u pitanju stil. Piše zanimljivo i preopširno (mislim na dužine rečenica čija bi gramatička analiza oborila jednu generaciju srednjoškolaca na prijemnom ispitu). Kad naučila da se zauzda u slikama koje ređa, bila bi Zorica veoma dobar kritičar. Pozdrav.

[Cornelius]

Kad naučila da se zauzda u slikama koje ređa, bila bi Zorica veoma dobar kritičar. Pozdrav.

Kada bi moja baba imala muda, bila bi moj deda. Pozdrav i tebi.

[Ghoul]

Kada bi moja baba imala muda, bila bi moj deda.

čekaj malo, ako bi tvoja baba bila tvoj deda, onda bi imao jednog dedu previše + ko bi onda bila tvoja baba?

[Cornelius]

Kada bi moja baba imala muda, bila bi moj deda.

čekaj malo, ako bi tvoja baba bila tvoj deda, onda bi imao jednog dedu previše + ko bi onda bila tvoja baba?

Vrlo jednostavno. Tada bi moj deda umesto jaja imao jajnike i on bi mi bio baba. Tako bih imao i babu i dedu.

[angel011]

Kada bi moja baba imala muda, bila bi moj deda.

čekaj malo, ako bi tvoja baba bila tvoj deda, onda bi imao jednog dedu previše + ko bi onda bila tvoja baba?

Vrlo jednostavno. Tada bi moj deda umesto jaja imao jajnike i on bi mi bio baba. Tako bih imao i babu i dedu.

[Kunac]

     

     

[David]

Kad naučila da se zauzda u slikama koje ređa, bila bi Zorica veoma dobar kritičar.

Kada je pocinjala sa muzickom kritikom, u predratnom 'Ritmu', upravo je bila takva - vrlo dobar, zanimljiv muzicki kriticar, bez kasnije razvijene logoreicnosti i predeskriptivnosti.
Doduse, nije ni danas, koliko vidim (jer sam malo novijih njenih kritika procitao; nisam, do Zikinog postiranja gornjih recenzija, ni znao da pise za 'Danas'), dakle nije ni danas ona toliko los kriticar.

[Meho Krljic]

Ma nije ona loš kritičar. Mislim, razume ona stvari i uspeva da svoje mišljenje o njima na neki način iskomunicira. Ali umire u prekompleksnosti svojih rečeničnih sklopova. U vreme onog Ritma si ipak imao urednike koji su te sputavali u preterivanju. Mada je i pred kraj tog rana već postajalo prilično razulareno. Neki tekstovi Janje Bobić i u manjoj meri meni drage Olje Miletić su bili prilično razbarušeni u svojoj, er, lepoti.

Kad je Moma digao ruke pa je posle Dragan relaunchovao Ritam, tu su se stvari već otele kontroli, ali i to je trajalo prilično kratko..

No, poenta je da je danas urednički rad znatno slabiji. Pa meni ljudi na svaki tekst koji mi izađe na Popboksu u komentarima pišu da ne jedem govna i da se ne pravim da sam nekakav intelektualac, a ja se još i trudim da pišem koliko-toliko jasno, no očigledno je da me Goran ne kontroliše dovoljno. Zoricu pretpostavljam niko u Danasu mnogo ne kontroliše... Uostalom, ni mene - onih par intervjua koje sam objavio u toj novini su bili gotovo sasvim neuređeni... A poslednji (sa Matsom Gustafsonom koji smo uradili Mališa i ja združenim snagama) je bio ništa manje nego neuredan...

Svim ovim hoću da kažem da je na autoru da ima uzlete kreativnog ludila, a na uredniku da to ludilo kultiviše, pa i sputa kada je potrebno, da bi se dobio 'dobar' tekst. Dakle, manje bih krivio Zoricu, više urednike koji ne rade svoj poso.

[Alex]

Uh, što me mrzi da proveravam - a zar nije Zorica Kojić ipak pisala za VZ/XZ i pokrivala otprilike isti teren kao Žikica Simić i usput od njega pokupila "kitnjasti stil" (s tim, što to njemu niko nije prebacivao)?

[Meho Krljic]

Daleko je Žikicina kitnjastost od ove gore demonstrirane. Kada sam za potrebe pisanja prikaza pre nekoliko meseci čitao njegovu knjigu koja je zbornik tekstova objavljenih u štampi, morao sam da se ujedem za jezik više puta i nateram se da se prisetim da je Žikica ipak daleko bolji pisac tekstova o muzici nego što čovek konzumiranjem tekstova njegovih adepta ume da pomisli.

[Cornelius]

Pisanje Zorice Kojić me podseća na odredjene Afrikance koji govore francuski na vrlo izveštačen način. Naime, da bi ukazali na svoju erudiciju i blagoglagoljivost, oni sočinjavaju fraze od mnoštva nepotrebnih reči kojima je cilj da ornamentišu lik i delo govornika. Obična reč biva zamenjena neadekvatnim terminom koji ne znači isto, nego je samo srodan. Ali je luksuzan. Kod Afrikanaca je u pitanju zaostatak iz kolonijalnih vremena kada je crni čovek bio vidjen kao niže biće. Kitnjastim govorom se onda kolonizatoru ukazivalo na inteligenciju koju on nije opažao zbog crne kože sagovornika.

Tekstovi Kojićke su smešni. Tako devojčice u pubertetu pišu pismene zadatke i tekstove za školske novine. Rečenice su predugačke, te se lako gubi nit. Teško se prati smisao. Preterana upotreba tudjica i termina koji su u modi otežava praćenje teksta i shvatanje smisla. Preterana upotreba prideva zamagljuje prenošenje informacije. Preterano unošenje ličnog doživljaja i lika čini novinarski tekst amaterskim. Mislim da su njeni tekstovi odlični za radionice kreativnog pisanja namenjene polupismenima, ali ne i novinama. U novinarstvu se prednost daje prenošenju informacije, mišljenja ili stava, dok Kojićka gleda da očara auditorijum.

[Ghoul]

Tekstovi Kojićke su smešni. Tako devojčice u pubertetu pišu pismene zadatke i tekstove za školske novine. Rečenice su predugačke, te se lako gubi nit. Teško se prati smisao. Preterana upotreba tudjica i termina koji su u modi otežava praćenje teksta i shvatanje smisla. Preterana upotreba prideva zamagljuje prenošenje informacije. Preterano unošenje ličnog doživljaja i lika čini novinarski tekst amaterskim. Mislim da su njeni tekstovi odlični za radionice kreativnog pisanja namenjene polupismenima, ali ne i novinama. U novinarstvu se prednost daje prenošenju informacije, mišljenja ili stava, dok Kojićka gleda da očara auditorijum.

pa tako im reci, bre!
zaista ne razumem idolatriju i obožavanje onih kojićkinih amaterskih debilizama i praznoslovlja, sem za zabavu dokonih ( s tim što niti mi je naročito zabavno da se smejem debilima, niti to može dugo da ostane zabavno - tj, brzo smori, i onda je samo jadno i glupo)!

[Boban]

[Kunac]

He, he, he...

[angel011]

Da li joj je to perika?

[Alex]

Ne kapiram poentu. Ženska izgleda OK.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

... usudio bih se da ustvrdim (jedno vreme smo imali slicne termine u istom frizerskom salonu) da ovo, nazalost, nije perika, ali mislim da noseci to na glavi opasno rizikuje da je zbog povrede copyrighta utuzi Radmila VD Hrustanovic.... ili David Coverdale, recimo...

[Kunac]

Z. Kojić je jedna zadovoljna žena. Uspela je u životu, i bez obzira da li se nekom dopada ili ne njeno pisanije, ona gura dalje, piše, objavljuje, pozivaju je na tribine, selektor je Belefa... Ma, divota!

A ima i dodatni posao koji joj donosi još novca:
http://www.dekoracija.net/

[De mi mur?]

Ne vidim zasto vas chudi stilski izraz Zorice Kojic, kad svi znamo de se radi sestri-bliznakinji Mirjane Bobic-Mojsilovic iz njenog kratkotrajnog braka sa estradnim umetnikom Draganom Kojicem. Gde ce kruska, no pod krusku.

[surferlola]

zorica pise o dobroj muzici i to sto zeli da kaze je znacajno
da, razbija granice konvencionalnog novinskog recnika. moze vam se dopasti ili ne, nije vazno.
bitno je ono prvo
ps. ko ne shvata njen izraz je na gubitku. mislim, znam da moze da nervira, ali, probajte da slusate to o cemu ona pise, mozda ce te promeniti misljenje

[Kunac]

Zorica Kojić Revisited.

[surferlola]

ma nesto sam se zamislio i slucajno nabasao na temu. nisam ni obracao paznju na datum.
osecao sam se duznim da nesto napisem

[Kunac]

Lepo je da ZK ima svoje poklonike.

[Meho Krljic]

Zorica Kojić is back to the front motherfuckers!!!!!!!!!!!!!

[Alex]

mozda ce te promeniti misljenje

mozda ce mo

[Agota]

[Ghoul]

nagota, bolje bi ti bilo da kačiš slike na slikoviti kviz a ne ovde! 

[Kunac]

šta ćemo traži na topiku o zorici kojić?

[Father Jape]

Zorica je boginja. Drago mi je što je ovekovečena i na Sagiti. 

[Kunac]

a     ----



                 sada sam ukapirao.



                                            ćemo
                                                         ćete

                                              će te će mo
                                     čete

                                                četnici

[Agota]

nagota, bolje bi ti bilo da kačiš slike na slikoviti kviz a ne ovde! 

joooj, aj... sa cu, lako je, dok ispeglam kosu neko ce valjda pogoditi. sutra nista od mene.