Merlinka - festival queer filma

[Ghoul]

Merlinka - festival queer filma

Internacionalni festival queer filma "Merlinka" biće organizovan od 11-13. septembra u Domu omladine Beograda sa idejom da promoviše filmske naslove koji se bave gej, lezbijskom i transseksualnom tematikom, a koji retko kad dođu do domaće filmske publike.

Festival je dobio ime po ubijenoj trans personi Vjeranu Miladinoviću Merlinki, koja je glumila u ostvarenju Želimira Žilnika "Dupe od mramora", koje će i biti prikazano na festivalu.

Festival ima za cilj da kroz filmsku umetnost promoviše gej-lezbijska prava i utiče na smanjenje homofobije u srpskom društvu.

U okviru festivala biće prikazano deset gej-lezbijskih dokumentarnih i igranih filmova iz Srbije i sveta među kojima su: domaći igrani filmovi ,,Kenedi se ženi" i ,,Dupe od mramora", nemački filmovi ,,Ghosted" i ,,Otto: Or, Up with the dead people", britanski film "An Englishman in New York" i britanski dokumentarac ,,Beyond the Pink Curtain", bosanski dokumentarac ,,Queer Sarajevo", islandsko-francuski film ,,The Amazing Truth About Queen Raquela", rumunski film ,,Love sick" (Ljubavni jadi) i francuski film ,,Les chansons d'amour" (Ljubavne pesme).

Pre početka festivala biće održana tribina na temu ,,Queer momenti u domaćem filmu" na kojoj će govoriti režiseri i glumci koji su snimali, odnosno glumili u domaćim gej-lezbijskim filmovima.

Festival organizuju Gej lezbejski info centar GLIC i Dom omladine Beograd uz podršku Centra za nenasilnu akciju, Queeria centra, Gete instituta, Francuskog kulturnog centra i Britanskog saveta.

Više informacija: www.gayecho.com/merlinka
Program (sve projekcije su besplatne i obezbeđen je prevod):

Petak 11.9.2009.

16:30 – Beyond the Pink Curtain (dokumentarac)
18:00 – Tribina ,,Queer momenti u domaćem filmu"
20:00 – Dupe od mramora
22:00 – Kenedi se ženi

Subota 12.9.2009.

18:00 – Ghosted
20:00 – Love sick
22:00 – An Englishman in New York

Nedelja 13.9.2009.

17:00 – Queer Sarajevo Festival (dokumentarac)
18:00 - The Amazing Truth About Queen Raquela
20:00 - Les chansons d'amour
22:00 - Otto: Or, Up with the dead people
O filmovima:

Beyond the Pink Curtain (2008)

Režija: Mathew Charles

U decembru 2008. godine je u londonskom hotelu ,,Covent Garden" održana premijera ovog dokumentarca, koji obređuje temu prava gej-lezbijske populacije u Istočnoj Evropi i pravi paralelu sa Velikom Britanijom i Evropskom unijom. U filmu govore gej aktivisti iz britanskih gej grupa, aktivisti iz Srbije, Litvanije i mnogi drugi.

Nakon sloma komunizma u Istočnu Evropu došla je sloboda za milione ljudi i homoseksualnost je legalizovana, ali je homofobija i dalje ostala institucionalna praksa u tim zemljama. Gej-lezbijska populacija i dalje trpi nasilje, Parade ponosa su nasilno prekidane, zakonska zaštita je slaba ili nepostojeća, a na Zapad gledaju kao na savršeno mesto bez homofobije. Iako su gej-lezbijska prava na Zapada na mnogo višem nivou nego na Istoku, autor ovog dokumentarca želi da pokaže da situacija nije savršena, da postoji velika mogućnost kako Istok i Zapad mogu mnogo da nauče jedni od drugih u borbi za ravnopravnost i poziva na solidarnost Zapada sa Istokom.

Dupe od mramora (1995)

Režija: Želimir Žilnik
Uloge: Aleksandar Brujić, Vjeran Miladinović, Milja Milenković, Nenad Milenković, Nenad Racković, Lidija Stevanović, Miodrag Suša, Suzana Zlatanović...

Film suprotstavlja dva lica ratnih devedesetih godina prošlog veka u Srbiji. Merlin je transvestit i prostitutka koja živi u predgrađu Beograda sa svojom prijateljicom Sanelom. Sanela, transžena i prostitutka koja je zaljubljena u bodibildera sa kojim se "venčava". Merlin sanja o luksuzu, ali je ujedno puna razumevanja i podrške prema svima. Kako se navodi u opisu filma, ona ,,pacifikuje Balkan" i brani Beograd na način na koji ume. Privodeći ih kao svoje mušterije, ona obuzdava nasilnike, trošadžije, usamljene nesrećnike i napaljene mladiće koji bi svoju agresiju u suprotnom ispoljili nad devojčicama, nezaštićenim majkama i bespomoćnim staricama. Film je dobio Teddy nagradu na Berlinaleu.

Kenedi se ženi (2007)

Režija: Želimir Žilnik
Uloge: Kenedi Hasani, Salji Hasani, Beni Halitii, Max Steiner, Philipp Eisenmann, Sladjana Pavlica, Maksud Humo, Ethem Saygieder

,,Kenedi se ženi" je treći film u serijalu, koji je usledio nakong filmova ,,Kenedi se vraća kući" i ,,Gde je Kenedi bio dve godine". Kenedi je izgradio kuću i ušao u dug. Baveći se raznim poslovima, on i brat pokušavaju da vrate dug. Nadnica je deset evra, a izgledi za zaradu slabi. Kenedi se odlučuje i na ljubavne usluge, u zamenu za novac. Prvo sa vremešnim damama i udovicama, a zatim i sa imućnijim muškarcima. Saznavši za nove, liberalne zakone u EU, interesuje se za kontakte sa potencijalnim mladoženjom koji bi mu omogućio legalni status u Evropi. Nalazi Maxa, rađa se idila i čini se da je rešenje na pomolu...

Ghosted (2009)

Režija: Monika Teut
Uloge: Inga Busch, Huan-Ru Ke, Ting Ting Hu, Jana Schulz, Marek Harloff, Jack Kao, Yi-Ching Lu, Kevin Shih Hung Chen

Misteriozna ljubavna priča koja se dešava na relaciji Hamburg-Taipej. Nerazjašnjeno ubistvo njene mlade tajvanske ljubavnice je totalno poremetilo hamburšku umetnicu Sophie Schmitt. U njenu čast napravila je video instalaciju koju želi da prikaže u Taipeju. Tokom otvaranja upoznaje misterioznu novinarku, kojom biva opčinjena na prvi pogled, ali odbija njeno udvaranje i vraća se u Hamburg. Nakon nekoliko dana na njena vrata u Hamburgu zakuca misteriozna novinarka.

Love sick (2006)

Režija: Tudor Giurgiu
Uloge: Maria Popistasu, Ioana Barbu, Tudor Chirila

Ovaj rumunski film prati dve studentkinje, Alex i Kiki koje žive u istoj zgradi. Njihovo prijateljstvo se brzo razvija, prolazi kroz nekoliko faza, od drugarstva do nežnosti. Iako su veoma različite, njih dve se odlično slažu, osim u trenucima kada se pojavi neko treći – Sandu. Kikin brat je konstantno ljubomoran, što implicira na incestnu povezanost dvoje rođaka. Ovaj film je premijerno prikazan na Berlinskom filmskom festivalu 2006. godine.

An Englishman in New York (2009)

Režija: Richard Laxton
Uloge: John Hurt, Denis O'Hare, Jonathan Tucker, Cynthia Nixon, Swoosie Kurtz

John Hurt je prvi put glumio Crispa pre tridesetak godina u televizijskom filmu ,,Razgolićeni državni službenik", koji je režirao Jack Gold po istoimenom autobiografskom romanu (Rende, 2005).

Prvi film je obrađivao Crispov život za vreme Drugog svetskog rata, dok još uvek nije bio poznat. S druge strane ,,An Englishman in New York" prati Crispa na vrhuncu slave.

On je 1981. godine prihvatio poziv da se preseli i nastupa u Njujorku. Dok je boravio u Americi imao je status ,,resident alien", kako je kasnije nazvao jedan od svojih romana. On je redovno nastupao po Americi, gde je izvodio svoj one-man šou ,,Kako biti srećan". Jednog dana upoznao je novinara magazina ,,The Village Voice", Phillipa Steela, s kojim se ubrzo sprijateljio. Ali jednim nesmotrenim komentarom u jednom intervjuu da je AIDS prosto hir, stvorio je puno neprijatelja i doveo do svađe sa Steelom. Film je nazvan po Stingovoj pesmi ,,An Englishman in New York", posvećenoj Cripsu, koji se pojavljuje i u video spotu. John Hurt je za ovu ulogu dobio specijalnu Teddy Bear nagradu na Berlinskom filmskom festivalu.

Queer Sarajevo Festival 2008 (2009)

Režija: Čazim Dervišević, Maša Hilčišin

Prvi Sarajevo Queer Festival (QSF) organizovan je u septembru 2008. godine. Vlada, suptilno i verbalno, a huligani, brutalno i fizički, bili su na istoj strani – protiv festivala. Policija je bila negde između. Na festivalu je povređeno osmoro ljudi, a organizacioni tim postao je meta govora mržnje i konstantnih pretnji. Iako program festivala, koji je uključivao izložbe, filmove, debate i performanse, nije sproveden, QSF nije zvanično zatvoren. Ostao je otvoren, i pretvorio se u političku borbu protiv nasilja, nacionalizma i fundamentalizma u BiH.

The Amazing Truth About Queen Raquela (2008)

Režija: Olaf de Fleur Johannesson
Uloge: Raquela Rios, Stefan C. Schaefer, Olivia Galudo, Brax Villa, Valerie Grand Einarsson

Rakela je transseksualac (ili "ladyboy") sa Filipina, koja sanja o bekstvu sa ulica Sebua u bajkoviti život u Parizu. Da bi ostvarila svoje snove, ona se okreće od prostitucije ka isplativijem poslu internet pornografije. Njen uspeh porno zvezde donosi joj nove prijatelje, poput Valeri, "ladyboy"-a sa Islanda, i Majkla, vlasnika sajta za koji Rakela radi. Valeri pomaže Rakeli da se domogne Islanda. Odatle, Majkl joj nudi sastanak u Parizu. Hoće li Pariz biti sve ono o čemu je sanjala? I hoće li Majkl zaista biti njen princ na belom konju?

Les chansons d'amour (2007) – Ljubavne pesme

Režija: Christophe Honoré
Uloge: Louis Garrel, Ludivine Sagnier, Chiara Mastroianni, Clotilde Hesme, Grégoire Leprince-Ringuet

U pitanju je romantični mjuzikl koji je imao premijeru na Kanskom festivalu 2007. godine i bio nominovan za Zlatnu palmu. Film prati Juliju i njenog dečka Ismael koji žive zajedno, a priključuje im se njegova koleginica Alice. Njih troje se šetaju ulicama Pariza, obilaze žurke, čitaju, spavaju zajedno. Ponekad sve ide glatko, ponekad ima ljubomore. I onda dolazi do smrtnog slučaja. Oni koji su preživeli pokušavaju da nastave sa svojim životom i da prihvate odlazak voljene osobe, ali onda se duh vrati i nove veze su moguće.

Otto: Or, Up with the dead people (2008)

Režija: Bruce La Bruce
Uloge: Jey Crisfar, Katharina Klewinghaus, Susanne Sachße, Marcel Schlutt

Otto je mladić koji ustaje iz groba, odlazi u grad, obilazi klubove, sreće muškarce s kojima ima odnose bez strasti, a onda naiđe na rediteljku-lezbijku Medeu Yarn, koja veruje da je njegov zombi izgled samo šminka, a ukočeno ponašanje prebukvalno shvaćena metoda Stanislavskog. Ona ga angažuje za svoj artistički politički epik u kome kritikuje današnji svet, njegovu obezljuđenost, samodestruktivnost, proizvodnju đubreta i sranja u bukvalnom i metaforičkom smislu. Zombi je ovde očita metafora za umrtvljenu ljudskost mladog čoveka, autsajdera, neuklopljenog, izgubljenog, koji luta svetom na ivici apokalipse u kome je sve moguće. Osim ljubavi. Otto je film sa stavom, i to smelim i originalnim, a iznosi ga s mnogo duha.

[Son of Man]

au bice frke oko ovoga, znate i sami zasto, a bas steta, jer ja mnogo cenim travere, Sanela mi je Bog, a tek ovi stranci...issss...

[Джон Рейнольдс]

Razočaraće me navijači, vernici i hardlajneri ako nasednu, razbucaju ovo, pohapse ih i/ili rasture i/ili izduvaju se, te se ne pojave dvadesetog. Beše li dvadeseti?

Moram da priznam da je ovaj matori konspiratolog živo zainteresovan otkud baš sad ovolika aktivnost LBGT-a, u ionako veoma naelektrisanom društvu.

[raindelay]

Razočaraće me navijači, vernici i hardlajneri ako nasednu, razbucaju ovo, pohapse ih i/ili rasture i/ili izduvaju se, te se ne pojave dvadesetog. Beše li dvadeseti?

Moram da priznam da je ovaj matori konspiratolog živo zainteresovan otkud baš sad ovolika aktivnost LBGT-a, u ionako veoma naelektrisanom društvu.

Znas kako, sve, ali definitivno SVE ima da se radi samo da se skrene paznja javnosti sa ekonomske krize u kou tonemo. 

[Джон Рейнольдс]

Sticajem nekih okolnosti, tokom ovog leta često sam prolazio pored zgrada (množina je namerna) vlade. I uvek, ali uvek (kad sam prolazio) neko negde zbog nečega protestuje. Posle gledam vesti i o tome nema ni reči ili prođe neki šturi prilog. Kažu, svakoga dana u Srbiji u toku je tridesetak štajkova. Neko se zbog nečega buni. Odbijam da poverujem da je isključivo zgubidanstvo u pitanju (mada sam uveren da ima i toga, ali nije pretežno). Dakle, mnogi žive loše, nesrećni su, uplašeni ili prosto nisu u stanju ili se ne osećaju u stanju da se snađu. Onda su te priče o neminovnosti žrtvovanja u vremenima tranzicije. A voze se nikad bolja kola, gradi se na sve strane, svi stanovi rasprodati. Danas je potrošnja mesa u Srbiji skoro duplo manja nego zlih devedesetih, pisao sam o tome. Odbijam da poverujem da su ljudi postali vegetarijanci zbog zdravlja i "lajfstajla". Dakle, verovatno se nema para. Na kraju krajeva, nas je u porodici četvoro + pas i znam koliko košta život.

I usred svog tog ključalog nezadovoljstva i (sasvim opravdanog) grubog buđenja mnogih ljudi da na njihovu patnju niko ne obraća pažnju... ovo. Parada ponosa. Ajde. I šta ako bude krvi? Jedino što može da se dogodi jeste da ne dobijemo taj famozni beli šengen, na primer.

Izvinte me zbog ranta, tema je o nečemu realno drugom, ali mi je ozbiljno pun q haosa i krljanja po Beogradu.

[Ghoul]

hmmm...

"I usred svog tog ključalog nezadovoljstva i (sasvim opravdanog) grubog buđenja mnogih ljudi da na njihovu patnju niko ne obraća pažnju... ovo. Parada ponosa. Ajde. I šta ako bude krvi?"

ako te dobro shvatam, kviri su krivi ako bude bilo sranja?

na svu muku, našli baš sad da paradiraju? umesto da sačekaju par vekova da se sranje u srbiji dovoljno smiri da njihova puka pojava na ulicama (ili na filmskom festivalu!) ne dovede do... krvi?
pretežno njihove, btw.

[Джон Рейнольдс]

Samo se pitam zašto baš sad i to je sve. Bude li krvi, krivica je na nadležnim, ahm... organima. Što se mene tiče, a ti to dobro znaš, a i škrabao sam ovde ranije, krljanje klerikalnih, pederskih, pandurskih i navijačkih grupa i organizacija je u mojoj knjizi win-win-win-win situacija. Ali...

Pazi ovako - situacija je naelektrisana i realno slabo se na smirivanju radi. Po običaju, rulja će ili tražiti (i u ovom slučaju "naći") nekog bezveznog krivca ili će bar naći nekog na kome će iskaliti bes. To je svakome jasno. A onda, insistira se na "paradi ponosa" koja, jelte, mora sad i odma, pa je i gradonačelnik Đilas (opet) naleteo na volej. Kao što će po ulicama (možda) neko naleteti na nečiji.

Čija će krv pasti, ako će uopšte - videćemo. Čija god bude, ma šta mislio o umlaćenima - neće na dobro. Tu je isključivo lose-lose situacija. Sve ovo nema nikakve veze ni sa kakvim ponosom, homoseksualnim ili hrišćanskim ili jebokerakojimveć, već samo uobičajeni svakodnevni čemer i jad.

Što se tiče filmskog festivala, sumnjam da bi ikome smetao da nema najavljene parade. Ovako, ne znam. Npr, nikako da pogledam Otoa, sam si ga nahvalio, ali se sad postavlja pitanje koliko će ljudi razmišljati o mogućnosti da im neki skot razbije glavu jer su došli da pogledaju jebeni film. Sve i da ništa ne bude, mir i tišina... Sama mogućnost da može da se desi, odvratiće gledaoce. E, vidiš, u mojoj knjizi je i to teško sranje.

[Gwydion]

Postojale su neke priče da će paradu obeznedjivati red skinsi, ali i drugi skisnki od kojih su neki gay. U stvari, ako ćemo iskreno ja više nisam ni siguran da u Londonu i ima skinehads-a koji nisu gej, to je u jednom momentu postalo veoma moderno u gej krugovima, a bomba koja je bila postavljena u gej bar otprilike na početku NATo intervencije na Srbiju, postavljena je baš u gay skins bar...pri tome sad postoje i naci gej skinsi i imaju puni legitimitet za svoju egzistenciju. Nije li Niki, bliski saradnik Ian Stuarta, opasan tabadžija iz uže Skrewdriver ekipe, umro od AIDS-a? Da li neko veruje da njegovi garesi iz tog okruženja nisu znali da je snimao gej porno filmove? Ili storija o Combat 18. Sticajem okolnosti pričalo se da David Myatt, ideolog tog neo-naci pokreta čije su tekstove ovde klinci prevodili i maltene učili napamet, ima gej fetiš prema mišićavim skinhedima tako da sve to ne da postaje već i jese krajnje bizarno...uostalom i same SS trupe su bile 90% čista spartanska gej organizacija gde je čvrsta muška ruka oko čvrstog nuškog bedra bila ne sam ouobičajen, već i poželjan oblik ponašanja... Dakle kad se ovde parade ustale i budu normalne, kad neke javne, kulturne i političke ličnosti počnu da se javno deklarišu kao gejevi, onda će krenuti šokovi ko je sve to krio do sada...a jedan strah u društvu će biti jednostavno izbrisan sa liste tabua kojim se može manipulisati javnošću. 

A što se tiče navijača zanimljiv je Par Holdenov Awaydays koje je u isti film umeo da uklopi fudbal, navijače i queer-štinu.  Sad nekom se svidi, nekom ne, ali činejnica da u soundtrack nisu stavili najprepoznatljivije pesme Joy Division, Ultravox i The Jam, već govori nešto samo po sebi. 

BTW, pre više od 20 godina bila jedna pornoteka u Novom Sadu, u uličici blizu Sajma. Pornoteka je slala filmoveu celu tadašnju Jugoslaviju, a devojka koja je tamo radila rekla mi je da su najviše porno filmova sa homoseksualacima slali u... (šoka li i iznenadjenja) ne procentualno nego brojčano (dakle i brojem više nego u ostale republike i pokrajinu), ... ponosnu i junačku Crnu Goru gde će i danas neko teško da prizna da je gej  :?

[Ghoul]

ne znam zašto toliko insistiraš na tajmingu.
"Samo se pitam zašto baš sad i to je sve"
"insistira se na "paradi ponosa" koja, jelte, mora sad i odma"
itd.
KAD onda?
mislim, u srbiji sedeti i čekati da stanje bude 'bolje' prilično je zaludan posao.
čekati 'normalno' stanje u srbiji? come ON!

inače, lično bih voleo da svratim na tu tribinu ,,Queer momenti u domaćem filmu" - pitam se ko će tu učestvovati? možda i neki NOVI KADROVI? usotalom, imamo esej o tome u našem zborniku...

otto se tebi sigurno neće dopasti koliko meni, ako ti se uopšte dopadne.

a što se tiče bojazni "Sve i da ništa ne bude, mir i tišina... Sama mogućnost da može da se desi, odvratiće gledaoce" - citiraću extremistin potpis:
"Зло се трпи због страха од још горег зла,стога пук гунђа,али најчешће немушто.И трпи батине."

[Джон Рейнольдс]

Insistiranje na tajmingu je objašnjeno u mom (valjda) prvom postu ovde - šta ću kad sam matori konspiratolog. 

Primetio sam tribinu o queer momentima u domaćem filmu i sad me malo čudi da ne znaš ima li veze sa Novim kadrovima; no, bilo kako bilo, već sam ti obrazložio svoj stav o tom tekstu. Informativan je utoliko što se taksativno navode filmovi, ali je (po mom mišljenju) i pamfletarski sa onim bizarnim, skoro pa pretećim krajem. Možda bi prisustvovanje toj tribini bilo zanimljivo, ali imao sam prilike da posećujem tribine Ženskih studija (nekome sam pričao o tome, Mehu valjda, ili tebi) čija izdanja autorka (skoro?) isključivo citira i osećao sam se kao kad sam se jednom prešao pa otišao na one redovne tribine Dveri serbskih (nesreću da sluša o tom nemilom događaju imao je Cutter). Publika je bila takva da se svako ko odudara od tog šablona, ma koliko nezlonameran bio, jednostavno ne oseća preterano dobrodošlo. Evo, kažem, možda grešim, ali me dosadašnje iskustvo odbija od svih "obojenih" manifesacija. A imam bar dva pitanja u vezi sa stavom gej aktivista prema gej motivima u budućim filmovima.

Nijedno od ta dva nije ono suštinsko - čemu definisanje samog sebe ponajviše po seksualnoj orijentaciji. To mi, beš mi sve, ne ide u glavu. Matori konspiratolog bi možda imao da prozbori koju, ali mu ne dam. 

Što se skinjara tiče, svi ti mačo tripovi ako nisu pederski, onda bar deluju pederski i tu sumnje nemam. Postoji tu nešto zanimljivo. Kevin Tarner, pevač grupe Skullhead, već dugo nastupa pod imenom DJ Techno T i radi neki odvratan happy hardcore tehno (mene podseća na Skutera, ali pošto se ospem od svih tih Đ varijanti, neću da se istrčavam sa ocenama). Javna je tajna da je već dugo peder i uživalac hemijskih zezalica što je prilično nearijevski, jelte. Pod stare dane poželeo je da se priseti stare slave, oživeo je Skullhead sa bivšim članovima Toy Dollsa i Meteorsa i snimio jedan zaista sjajan album sa neideološkim tekstovima. To je bilo dal 2001. dal 2002, dakle relativno nedavno kad je uveliko bio autovani peder. E, tu je i glavna začkoljica. Turneja povodom albuma Return to Thunder bila je organizovana potpuno u RAC maniru, dakle skrivena od očiju mejnstrim javnosti, u i za (manje ili više uzak) krug posvećenika. A promociju su ponegde odrađivali (surprise, surprise) lokalni C18 čepteri. Verujem da se matori Kev nagledao polugolih tetoviranih nabildovanih telesa da mu potraje narednih deset godina.

[vilja]

Npr, nikako da pogledam Otoa, sam si ga nahvalio, ali se sad postavlja pitanje koliko će ljudi razmišljati o mogućnosti da im neki skot razbije glavu jer su došli da pogledaju jebeni film. Sve i da ništa ne bude, mir i tišina... Sama mogućnost da može da se desi, odvratiće gledaoce. E, vidiš, u mojoj knjizi je i to teško sranje.

Ma neće, odvratiće samo pičke tj. one koji misle da drugi treba da se izbore za njihova  ljudska i sexualna prava...
+ one koji bi možda i gledali te filmove ali se plaše da im se ne prikači queer etiketa...  WOOSIES!!

Mene najviše interesuju filmovi koji će se prikazivati trećeg  dana festivala, ali mi ne odgovara što je u pitanju nedelja. Moraću da uzmem slobodan dan .

[Gwydion]

Meni nikako nije jasno jasno kakva je to besmislena kalkulacija da neki muškarci koji se izdaju za hetero muškarčine odvraćaju druge muškarce od toga da budu gejevi? Po meni trebalo bi to promovisati što šire i što intenzivnije, naročito medju dobrim frajerima koji se dopadaju ženama. Što više tih lepuškastih predje u homoseksualce to će biti više slobodnih žena, a konkurencija će biti manja. Po meni tako bi trebalo da razmišlja svaki pametan hetero muškarac.

[Boban]

Festival je dobio ime po ubijenoj trans personi Vjeranu Miladinoviću Merlinki, koja je glumila u ostvarenju Želimira Žilnika "Dupe od mramora", koje će i biti prikazano na festivalu.

Mnogo pre tog filma, pomenuti lik je bio imenom i funkcijom pomenut u mojoj priči "Noć koja neće doći" (1981).

[Ghoul]

jebote, boban ne samo što je praotac kiberpanka, nego je i patrijarh srpske queer proze!

[Agota]

http://citymagazine.rs/clanak/pozorisna-kritika-merlinkina-ispovest/


Još se pamte i prepričavaju njegova gostovanja u emisijama[/size]Jelene Bačić Alimpić[/color][/size] i [/size]Tatjane Vojtehovski[/size][/font][/color][/size] u kojima je hrabro i bez dlake na jeziku progovorio o prostituciji i sklonosti ka istom polu.



Stavovi - NS Plus: Merlinka, Sanela, Tatjana Vojtehovski




...takodje, bilo je jos jedno cuveno gostovanje u emisiji TABLOID, A. Filipovica.

[Kunac]

Momak koji glumi raspričanu Merlinku je pljunuti Adam Skot.

[tomat]

jednom sam išao u opservatoriju na Kalemegdanu, i iznenadio se kada mi je Vjeran/Merlinka prodao kartu. sada vidim na vikipediji da je čovek živeo u opservatoriji, a kasnije i u planetarijumu.