Etnicko poreklo Albanaca

[...]

Elem, jedan moj prijatelj je poceo da veze pricu o tome kako su Albanci dosli sa Kavkaza, kao stocarski narod, na jug srbije i da se to moze dokazati pracenjem njihovog jezika.

Sa druge strane, poznanik koji se ovime bas bavi malo dublje, kaze da u Albanskom ima jako puno uticaja latinskog i aludira da je pleme Latinskog porekla.

Da'l neko moze malo da mi rascisti?

[Ghoul]

ja samo znam, iz prve ruke (jer sam pričao sa njima), da su mali šiptari sa majčinim mlekom i očevim kurcem posisali ideju da su oni iliri, da su ovde oduvek, i da je prema tome sve ovo ovde njihovo.

[IM]

Sva plemena, narodi, krsti ih kako hoćeš, koji su živeli na području Balkana su romanizovani za vreme vladavine Rima. Napisah prvo "svi varvari", ali nisu samo varvari, već i ogroman broj Grka. Taj romanizovan narod nije imao nikakvo "latinsko poreklo", već je jednostavno (delimično) poprimio latinsku kulturu. Zbirno, sav taj narod nazivamo Vlasima.

Recimo, Cincari (Grekoromani) su romanizovani Grci i Makedonci (da ne kažem staro-Makedonci).  Rumuni i Vlasi (iz istočne Srbije) su Dakoromani - romanizovani Dačani. U Hrvatskom primorju je do skora bilo Istroromana...

Ne znam tačno da ti kažem od kojih romanizovanih plemena vuku poreklo Albanci, ali sigurno je da nisu od jednog. Cincari su se u 18-19 veku utopili u Albance, (danasnje) Makedonce, Bugare i Srbe.

Albanski pripada romanskoj grupi jezika. Da je cincarski još uvek živi jezik, mogli bi zajedno da se stave u besmislenu grupu greko-romanskih jezika.

[milant]

Ja sam u osnovnoj skoli, u kabinetu za istoriju (1985), video kartu na kojoj je prikazana evropa oko, cini mi se 10 veka. I kao albanija je oznacen deo koji se zaista nalazi na kavkazu.
Inace, mislim da se u Dusanovom zakoniku pominje da arbanasi ne mogu da poseduju zemlju (upravo tu gde im je danasnja drzava), nego samo mogu da napasaju stoku....

[Maki]

Ko su Albanci?
Turska administracija nije se trudila da porobljenom narodu na Balkanu objasnjava zasto proteruje jedan narod, a doseljava drugi.
Nove generacije Srba posle visevekovne vladavine Turaka na Balkanu nisu vise pamtile kako su sa danasnje albanske teritorije iseljeni Srbi, Cincari i Grci, a naseljeni Albanci, nekadasnji svedski i nemacki protivnici, Vendi. Albanci nisu Iliri.
Etnoloska istrazivanja obicaja jednog naroda ne mogu bez poniranja u jezik tog naroda da tacno odrede proslost tog naroda. Kao sto covek pri rodjenju ne daje sam sebi ime, tako isto jedan narod ne moze da sam sebe nazove nekim imenom.
O periodu naseljavanja sveđana na Skandinaviju govori svedska spisateljka Moa Martinsson u knjizi "Drottning grågyllene" – "Plavo-zlatna kraljica".(zastava svedske je plavo-zuta) Ona prica da se se u njihovom narodu sacuvale legende o naseljavanju na Skandinaviju i da je to bilo u pocetkom gvozdenog doba. Na Skandinaviji su svedjani i Norvezani zatekli neki drugi narod koji nije znao za gvozđe. svedjani su krili tehnologiju dobijanja gvozdja. Radnici koji su topili gvozđe krili su se duboko u sumu, a zene su cuvale strazu. Domoroci su spijunirali dosljake da bi saznali tajnu, a svedjani su svojim susedima objasnili da njima gvozdje daje vestica.
Ako na svedskom kazete da nesto potice od vestice, odnosno da ona nesto daje, onda cete upotrebiti reci:
häxa ur.(izgovor: heksa ur)
häxa – vestica
svedski: häxa ur – od vestice = siptarski: hekur – gvozđe (x = k)
Nema nijednog evropskog jezika u kome se gvozdje naziva recju: hekur.
Naziv gvozdja – hekur i svedoci o tome da je Praalbanski narod u vreme pocetka upotrebe gvozdja bio na Skandinaviji i da je ziveo zajedno sa svedskim i norveskim narodom bez vecih problema sve do pocetka sirenja hriscanstva koje je pocelo u osmom veku. Narednih 300 godina hriscanstvo stagnira tako da se u jedanaestom veku proces hristijanizacije obnavlja. cinjenica da se hriscanstvo nije u narodu utvrdilo za tri veka navodi na to da postoji deo naroda koji ne govori istim jezikom, ali nema mogucnosti da na svoj jezik prevede crkvene knjige. Narod koji se odupire hriscanstvu od strane svedjana i Nemaca, nazivan je recju: Vend, Vendi.
Ovom svedskom recju vänd i nemackom: vend pozivan je nepokrsteni narod na okretanje, na primanje hriscanstava.
vänder/ vände/ vänt/ vänd/ vända(glagol) – okretati; menjati se
Iz knjige "Tajna srpskog jezika kod Hiperborejaca"
http://srpsko-svedska-etimologija.webs.com/