Gavrilo Princip: Heroj ili terorista

[Ghoul]

Deset godina je vladao Slobo, deset godina razne varijante DOS i DS, nije nemoguće da i Vučić provede deceniju na vlastu

ovi prethodni su kolko-tolko imali šta da krckaju.
ovi sada vladaju bankrotiranom državom, narod je očajniji nego ikada, a kad je narod očajan, onda mu možda iz dupeta do glavudže dođe malko brže...

[SIMERIJANAC]

http://youtu.be/g1KKFQ40HpA

[дејан]

ббц је направио 'живи пренос' догађаја од пре 100 година све са видео извештајима из европских центара моћи

http://www.bbc.com/news/live/world-27978407

Just teenagers on the day of the attack, Princip and Cabrinovic were members of Young Bosnia, a loosely coordinated group of Serb nationalists and made up mainly of high school students. Supplying and aiding the assassination plot was the Black Hand, an extensive and well-orchestrated organisation with connections to the top ranks of the Serbian military.

хаха спектакуларно

а на овој страници је одбројавање до почетка рата

[дејан]

[Ghoul]

Какву нашу срамоту је пронашао Србин, који се изгубио у шуми на чешко-немачкој граници


У шуму, код места Јиндриховице, на граници Чешке и Немачке, довео нас је наш земљак, Дејан Ранђеловић, који од деведесете године прошлог века живи у оближњим Карловим Варима, монденској бањи за богате Европљане.

Та шума, надомак Јиндриховица, за Србе би требало да буде света. Требало би, али као што много тога Србима није свето, тако ни она није. У њој почива, у једва видљивим хумкама, око 1600 српских војника и официра, заробљених 1914. и 1915. године, током одбране Србије од Аустроугара.


Више од 40 000 војних заробљеника, Руса, Италијана, а највише Срба, одведено је са фронта у тада највећи заробљенички логор на територији Аустроугарске – Јиндриховице. У том малом месту али и у другим логорима широм данашње Чешке, заувек су остали многи. Далеке, 1932. године њихове кости сакупљене су и сахрањене у маузолеју у Јиндриховицама – 7100 српских војника и један број цивила.
Кажу да је најстарији био српски деведесетогодишњи свештеник, а најмлађи његов осмогодишњи унук. Изградњу маузолеја у Јиндриховицама помогао је тадашњи председник Чехословачке, Томаш Масарик, лични пријатељ Краља Александра И. Масарик није заборавио оно време када је, кријући се од Аустроугарских власти, у џепу носио – српски пасош !
Ту где је данас већ поменута шума, некада је био логор у Јиндриховицама. Деценије су пролазиле, време и природа обављали су свој посао, па је војничко гробље постепено зарастало у шуму и заборав. Све док 1994. године Дејан Ранђеловић није са пријатељима дошао да бере печурке: ,,Буквално сам се саплео на споменик на коме је писало ,,овде почива "тај- и – тај" из Пожаревца". Нисам могао да верујем ! Онда смо још мало боље погледали и нашли и друге споменике наших војника. Отишао сам у село и првог мештанина питао зна ли шта о томе... И тако сам сазнао за логор у Јиндриховицама – прича Дејан.
Иако је маузолеј у Јиндриховицама после Другог светског рата скоро заборављен, српска држава о њему се колико-толико бринула. Али, иста та држава није знала за постојање војничког гробља у само пет километара удаљеној шуми. Све док хумке и споменике српских заточеника није поново открио Дејан Ранђеловић, почетком деведесетих година прошлог века. Од тада траје његова борба да се ово, како каже, свето место, на одговарајући начин заштити. "Ми морамо то брзо да урадимо. По закону, војничка гробља штите се сто година, а после тога престаје њихова заштита. За две године биће 100 година од Првог светског рата, а да ми ништа нисмо учинили да уредимо ово место" – вајка се Дејан.
Дејан и његови пријатељи сакупили су неколико споменика српских војника на једном пропланку и ту подигли крст. Али, ово место нико не посећује. У маузолеј у Јиндриховицама долазе с времена на време српски туристи, званичници ретко. А Јиндриховице су, после Зејтинлика, највеће српско војничко гробље у Европи! Славољуб Стојадиновић, председник пожаревачког Градског одбора Удружења потомака ратника Србије од 1912. – 1920, који је предводио своје и смедеревске чланове Удружења на ходочашће у Јиндриховицама, не слаже се са тим : "На Зејтинлику је сахрањено седам и по хиљада наших војника! Јиндриховице су веће стратиште, јер треба рачунати и оне несрећнике који још почивају у шуми. Са њима их је 8 700"!
Будући да су Јиндриховице биле војнички логор, у њима није било масовних убистава, али је масовног страдања, ипак било. Логораши су умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Радили су до изнемоглости у оближњем каменолому, градили су фабрику хемије у Соколову, до кога су сваког дана, пешице, ишли по тридесет километара, тамо и назад. Бивало је да их је умирало и по четрдесеторо дневно. Њихови саборци односили су их на гробље у данашњој јиндриховачкој шуми, у отвореним, дрвеним ковчезима. Тамо би их изручили у већ откопане јаме, а сандуке враћали у логор, да у њих сместе нове мртваце. Многи од оних који су данас носили сандуке – сутрадан би били у њима!
Дејан Ранђеловић, као последњи апостол, чува сећање на Јиндриховице. И нада се да ће неко, ко је за то у Србији плаћен и надлежан, учинити нешто да борови и јеле, без своје кривице, не доврше оно што су Аустроугари започели пре скоро једног века.
(Данас)
Разговори су из 2012. год. (Дејан Ранђеловић помиње да ће 100 од Великог рата бити за две године – то је сада; а да ли је нешто постигнуто да се ово гробље заштити?)

Извор: dnevne.rs

http://anti-censura.com/kakvu-nasu-sramotu-je-pronasao-srbin-koji-se-izgubio-u-sumi-na-cesko-nemackoj-granici/

[Alexdelarge]

Đukanović: Gavrilo Princip je bio terorista

Istorijska je činjenica da Crna Gora nije podržala teroristički akt koji je bio povod za Prvi svetski rat, kazao je premijer Milo Đukanović na Svečanoj akademiji povodom 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

"Tragika Crne Gore je u tome što je, uz sva stradanja, na kraju ostala i bez države", rekao je Đukanović na večerašnjoj svečanoj državnoj akademiji, posvećenoj početku Prvog svetskog rata. Obeležavanje stote godišnjice Prvog svetskog rata, kako je Đukanović ocenio, ima za Crnu Goru smisao da naknadno, objektivno sagleda sve izazove kroz koje prošla tokom jednog veka.

"Skupo nas je koštala lekcija da u takvim istorijskim kovitlacima najveću cenu plaćaju male zemlje i narodi", rekao je Đukanović.

Crna Gora je u Prvi svetski rat, po njegovim rečima, ušla kao već postradala i osiromašena zemlja, nakon Balkanskih ratova, ne trgujući sa onim u šta je verovala, dosledna prema svojim saveznicima, vođena principima slobode i nezavisnosti, iako su joj nuđene razne povoljnosti ako ne bi ušla u taj rat.

"Prvi svetski rat, kao i svi dotadašnji, pokazao je tradicionalnu postojanost, hrabrost i moral crnogorskog vojnika", kazao je Đukanović i podsetio na nekoliko pobeda crnogorske vojske, od kojih je najveća bila na Mojkovcu 1916. Godine.

Đukanović je citirao Milovana Đilasa da je Mojkovačka bitka bila "poslednja i najdivnija u istoriji ove male države, ali i besciljno poklanjanje za domovinu".


Sa Mojkovačkom bitkom, "ugasila se i crnogorska država, u krvavom i nezaboravnom zadnjem bljesku junaštva, slave i legende", podsetio je Đukanović na reči Đilasa.

Đukanović je, takođe, podsetio na oslobodilački komitski pokret nakon austrougarske okupacije posle 1916. godine, kao i na tešku političku i diplomatsku bitku kralja Nikole u egzilu za pravo Crnogoraca da sami odluče o svojoj budućnosti posle Prvog svetskog rata.

Uprkos tome, Crna Gora je u jugoslovensku državu ušla "na sraman način, bez uvažavanja njenog nacionalnog i državnog imena, bez njenog velikog istorijskog dela i nasleđa".

Crnoj Gori učinjena nepravda

Đukanović je citirao reči iz jednog proglasa kralja Nikole koji je ulazak srpske vojske u Crnu Goru 1918. godine nazvao okupacijom i zločinom, a odluke takozvane Podgoričke skupštine "falsifikovanjem narodne volje".

"Ostaće upamćena u evropskoj i svetskoj istoriji po paradoksu da je Crna Gora kao država pobednica nestala sa geografske karte. Neki su to nazvali zločinom Mirovne konferencije, kao Amerikanac Vitni Voren.

Sve je tada bilo uzalud, pa i naklonost predsednika SAD Vudroa Vilsona", rekao je Đukanović.

Prema njegovim rečima, od nestanka Crne Gore do danas napisane su hiljade stranica o nepravdi koja joj je učinjena i hiljade dokaza postoji na našoj strani, iako je sve urađeno da se više nikad ne čuje za bilo kakvu crnogorsku posebnost.


"Baš to je bio podsticaj pokretu za obnovu crnogorskog nacionalnog i državnog identiteta", rekao je Đukanović i podsetio na ulogu Komunističke partije u obnovi drzavnosti Crne Gore između dva svetska rata i tokom Drugog svetskog rata.

Crna Gora, iako mala država, još jednom je postala nova, obnovom državnosti na referendumu, u maju 2006. godine, podsetio je Đukanović.

Crna Gora je, po njegovoj oceni, državnost obnovila bez ugrožavanja stabilnosti društva, bez raspirivanja sukoba sa susedima, promovišući najviše evropske demokratske standarde.

Crna Gora je danas, kako je naveo, prepoznata kao stožer balkanske stabilnosti i uspješna evropska koordinata u ovom turbulentnom regionu.

"Pred takvom Crnom Gorom je izvesna i sigurna budućnost u ujedinjenoj Evropi", rekao je Đukanović.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/512642/Djukanovic-Gavrilo-Princip-je-bio-terorista

[scallop]

Slabo se vladika Danilo obračunao sa poturicama.

[Albedo 0]

ima tu i nekih istinitih stvari, ne ovo u vezi Gavrila, već tog ujedinjenja 1918. godine

tačno je da nije Crna Gora tek tako pristala da se utopi u SHS

[scallop]

Nije ni Srbija to dočekala kao poklon s neba.

[Albedo 0]

a zašto ne Nikola Petrović kao kralj nove države?

[scallop]

Zato što je zbrisao u Italiju i nje džedžio na Solunskom frontu.

[scallop]

Bolje da si pomenuo Stepinca. On je heroj solunskog fronta i nosilac francuske Legije časti za to.

[Nightflier]

Zna li neko da li je Srbljanovićkina drama objavljena kod nas u papirnom obliku? I da li je neko možda čitao ili gledao predstavu?

[Alexdelarge]

http://www.delfi.rs/knjige/39318_mali_mi_je_ovaj_grob_knjiga_delfi_knjizare.html

[Nightflier]

Zahvaljujem. Jesi li čitao?

[Alexdelarge]

nope. nisam ljubitelj drama općenito; previše je to brbljanja za moj ukus.

[Albedo 0]

pa zar drame baš nisu sasvim suprotna stvar, mnogo manje brbljanja, manje teksta, manje slova općenito!?!?!

Zato što je zbrisao u Italiju i nje džedžio na Solunskom frontu.

imam bar dva prigovora na to

1. Srbija je zahtijevala da Cg obezbjedi odstupnicu, što je btw, prilično nekorektno bilo od same Srbije. To je podrazumijevalo da cg vojska odradi Mojkovac pa AKO uspije i sama da se povuče. Nije uspjela, Austro-Ugarska je okupirala, potpisana je kapitulacija, ili nešto slično kapitulaciji. Djelovanje Nikole Petrovića u inostranstvu je prvenstveno diplomatsko nakon toga.

a šta da je CG odbila da obezbjedi Srbiji odstupnicu? Da ne pričamo da se Živojin Mišić protivio napuštanju Srbije (što bi trebalo da bude 3. prigovor), i da su Prokletije bilo striktno Karađorđevićeva odluka, ''tamo me čekaju saveznici Francuzi blablatruć''. Mišić je predložio gerilski rat.

2. Dinastija Petrović Njegoš je, nakon Nemanjića, najveći srpski pedigre. A ne trgovci svinjama koji su napravili SHS, da budemo politički nekorektni. Jasno, vodili su ustanke u 19. vijeku, bili su uz narod, i sve to je za svaku pohvalu, ali s druge strane si imao elitu, pjesnike, vladike, filozofe. Mislim, kao da poredimo zastavnike sa generalima.

Najdugovječnija srpska dinastija puštena je niz vodu zbog tamo nekih Karađorđevića.

Meni to sve manje izgleda kao dobra odluka 1918.




P.S. Karađorđevići su zbrisavali tri puta: 1814, 1916. i 1941.
nije baš argument za Nikolu Petrovića

[Nightflier]

nope. nisam ljubitelj drama općenito; previše je to brbljanja za moj ukus.

Mene ovom prilikom, nećeš verovati, više zanima uvid u Srbljanovićkino stanje svesti nego što me zanima Princip (koji me uopće ne zanima).

[scallop]

Posle jebanja nema kajanja. Teorije posle 100 godina beznadežno su zakasnele. U svetu ima više loših nego dobrih odluka, a najčešće se donose kad ne znam kako će da se pokažu. Sve je to kao SF priče na temu "šta bi kad bi".


Prokomentarisao bih još samo tvoj P.S. Karađorđevići su 1814. rešili tek 1903.; 1916. već 1918., a za 1941. nema da se ofajde.

[Albedo 0]

zaboravio si Namjesništvo

a nije to samo jebanje-kajanje dilema

Crnogorci tvrde da Podgorička skupština nije legitimna, budući da je Karađorđevićev general sastavljao spisak poslanika

dakle, nije da je bilo nekakvih izbora ili referenduma, nego da je Crna Gora okupirana, i onda kroz kvaziparlamentarnu lakrdiju pripojena Srbiji

to Milo govori, da nikad nije bilo slobodne odluke Crnogoraca da se pripoje Srbiji

odatle i teza iz teksta: Crna Gora je u jugoslovensku državu ušla "na sraman način, bez uvažavanja njenog nacionalnog i državnog imena, bez njenog velikog istorijskog dela i nasleđa"

uostalom, postojao je ustanak protiv ujedinjenja, koji je Srbija krvavo ugušila

[scallop]

Crnogorci su pripojili Srbiju. I decenijama nam sedeli navrh glave u svim političkim institucijama. I danas jedva da se nešto promenilo.

[Albedo 0]

ako ćeš po toj nekoj etničkoj liniji i Nemanjići i Karađorđevići i Obrenovići su iz Crne Gore

Jedino ko nije iz CG su Petrovići

[scallop]

Petrovići su Šiptari. Ma, svi su. Iliri.

[Albedo 0]

Hercegovci. Kao i Vasilije Ostroški. I Šešelj i Nebojša Glogovac. Vidiš kako je zaebana Hercegovina.

[scallop]

Stavi tu i mog don Pedra Ohmučevića, pa smo sve nabrojali.