Mafest

[Dzimi Gitara]

Ti stripovi već 25 godina imaju visoku cenu. Primera radi, ZS13 u glanc stanju je u sred krize, ratova i sankcija, ranih devedesetih, kad su plate u Srbiji bile 3-5 DM, koštao 100 maraka. Cene su rasle, a veliki udeo su imali ljudi koji su tih 90-ih otišli, pa u pečalbi došli do ozbiljnog novca za exYu prilike. Znam brojne slučajeve da su kolekcije išle kolekcionarima preko granice. Sem toga i u regionu se standard poboljšavao i cene su rasle. Dakle, ovde pričamo o procesu koji traje decenijama, pa i to osporava teoriju zavere. Uostalom, kao što rekoh, cene sada ozbiljno padaju. Taj isti ZS13 pre 5-6 godina nije mogao da se kupi ispod 300e. Nedavno je jedan dobro očuvan primerak stajao 10 dana na Limundu za 200 eura i nije imao kupca. Znači ide i dalje dole.

Smešno mi je što neko pokušava da predstavi stvari tako crno-belo. Dok sam se ja bavio antikvitetima mi smo takav strip od 300 e plaćali u otkupu oko 200, a potom čekali nekad i po godinu i više dana da bismo uspeli da ga prodamo i zaradimo na njemu.  Dobra očuvanost je uvek bila retka, ali su uvek bili retki i ljudi koji su imali novca i bili zainteresovani da plate. Šta tu ima sporno?!Ti zamišljaš da su skupljači nekakve lude pue novca, koje ne znaju da prodaju, ali može im se skupo uvaliti. Oh, ne, itekako su skupljači svesni trenutnih vrednosti i sami participiraju u tom tržištu.

I ja pišem o tržištu ređih stripova. Tržište novih izdavačkih izdanja je daleko veće. Samo u Srbiji je značajno veće od pomenutih brojeva. Nema tu samo onih koji kupuju sve živo ili troše vreme na forumima, zapravo takvi su skoro zanemarljiva manjina, ali zbog pasioniranosti imaju uticaj na opšte mnjenje. Ima puno kupaca koji kupuju samo ono šta im se svidi i ne interesuje ih da participiraju u raspravama. Istina, u Hrvatskoj je taj segment značajno lošiji nego u Srbiji, uprkos boljem standardu, češćim i većim otkupima, redovnim sufinansiranjima od strane EU fondova... Izgleda da se u Srbiji više vole stripovi.

Ne pada mi na pamet da branim takve o kojima ti pričaš, takve stvari su organizovani kriminal i kao što rekoh ima ih u svim sferama, a pogotovo u trgovini. To je posao za takozvane državne organe. Međutim tvoji postovi govore da ne samo da nisi upoznat sa realnom situacijom, već si i sklon da domaštavaš. Prava si mudra lija, valjda ti je ponestalo materijala u "raskrinkavanju" Markosa, šta li?

Stripovi stari 50 i više godina koji imaju kolekcionarsku vrednost, a cene im zavise od stanja očuvanosti su antikvarna roba. Suštinski problem je što exYu države gledaju s podsmehom na strip, pa ne primećuju ni takve stvari inače bi rado uzele poreze. Ljudi koji nemaju registrovane firme u principu su svojom trgovinom štetili najpre državu. U Francuskoj, primera radi, postoje katalozi, pa kad dođeš na carinu oni pogledaju kolika je kataloška vrednost antikvarnog stripa i shodno njoj naplate carinu. Ali još ćemo mi čekati slične stvari kod nas.

[Dzimi Gitara]

ja sam se prešaltao na piratska izdanja po narudzbi
zaista ne želim davati stotine maraka za pišljive bonelije

A koliko plaćaš ta izdanja "po narudžbini"?

[džin tonik]

opet cekaj, dzimi. ti meni sad ucitavas fabulu, dok vrlo sazeto i precizno pisem o doticnom fenomenu; dok u svojim esejima nisi u stanju iznijeti dvije povezane recenice, bez skokova misli, salabajzanja po ne znam cemu, od omalovazavanja osobe, preko generalnog tupljenja, pa jos i do, pojma nemam, francuske i zlih namjera?

pazi, ja nisam trgovac "antikvitetima" i dio lobija poput tebe, tek stripofil kojem prilazio svako sa svakavim prijedlozima kroz posljednjih 20 godina i vrhunski upoznat sa prilikama.

znaci, vrlo konkretno sam opisao situaciju, razvoj, stanje. svidja li se to tebi, nije me ni najmanje briga. ako si sposoban argumentirati u smislu price koja se povela, izvoli, ako nisi, ne zatrpavaj me budalastinama.

[Dzimi Gitara]

Argumentima i primerima sam ti objasnio da nisi u pravu i da ne poznaješ materiju. Ukazao ti da postoji tržište, da postoje kretanja na njemu, da postoje malverzacije...

Omalovažavanje je nešto što si sam radiš, zamišljajući valjda kako to činiš drugima. Meni je to tvoje upinjanje zabavno, jer je suštinski bezopasno, čak i kad pokušavaš da budeš otrovan. Šteta što te ljudi nisu mogli duže trpeti na strip-forumima.

Inače, sve u prethodna dva posta sam pisao da bih sprečio da dovodiš Miću u zabludu, za tebe znam da je kasno da se stvari poprave.

[džin tonik]

dobro, sad si mi ukazao na prave prilike, spasio micu od zablude i mozes produziti objasnjavati svijet, pojma nemam, svojoj curi. posteno?

[Dzimi Gitara]

dobro, sad si mi ukazao na prave prilike, spasio micu od zablude i mozes produziti objasnjavati svijet, pojma nemam, svojoj curi. posteno?

Zapravo, jeste.

[džin tonik]

bravo i cmok. jubi te ciko.

[Mica Milovanovic]

Zaista mi nije bila namera da pravim razdor na forumu. Dosta mi je razdora. Ostadoh u pojedinim oblastima da pričam sam sa sobom.


Pitao sam samo zato što sam na kupindu video nerazumno visoke cene za pojedine stripove, kakvih nema kod antikvarnih knjiga gotovo uopšte, ako se izuzmu avangardna izdanja uglavnom iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kada je naša avangarda bila deo šireg pokreta, pa, ako sam dobro shvatio i ta kretanja, pored domaćih kolekcionara, postoji i šira potražnja za tim izdanjima.


Teško da kod domaćeg stripa, a posebno kod izdanja kakav je LMS ili ZS postoji nekakva vrednost koja se zasniva na ograničenom tiražu (kao što bi to kod avangarde iz dvadesetih moglo biti) - pretpostavljam da su tiraži ipak bili dovoljlno veliki da toga ima na tržištu.


Hvala obojici na odgovorima, mislim da mi je sada jasnije.

[Dzimi Gitara]

Teško da kod domaćeg stripa, a posebno kod izdanja kakav je LMS ili ZS postoji nekakva vrednost koja se zasniva na ograničenom tiražu (kao što bi to kod avangarde iz dvadesetih moglo biti) - pretpostavljam da su tiraži ipak bili dovoljlno veliki da toga ima na tržištu.

Ne, to sigurno nije razlog. Tiraži su bili prilično veliki, po više desetina hiljada.
Ali uglavnom se nije čuvalo, a pogotovo je retkost naći glanc očuvanost stripova iz 1968, 1969... Bacalo se, pozajmljivalo, razmenjivalo, ispunjavali kuponi, seckale naslovnice izdanja u najavi... Retko ko je imao ideju da bi to moglo imati vrednost, jer ZS i LMS postaju predmet želje kolekcionara tek u drugoj polovini osamdesetih. Mislim da u stvari niko nije mogao da predvidi takvu situaciju i da su glanceri ostali sačuvani samo sticajem okolnosti. Zato ih nema puno i zato im je narasla vrednost.

[džin tonik]

@mica: nema na cemu, a u pogledu razdora, dzimi i ja smo stari prijatelji.

slicnog fenomena nema pri knjigama, nitko se nije potrudio selektirati rijedja izdanja, stvoriti famu i kroz privid trgovine dati smjernice.

ovi koji se sa nerazumnim ponudama zateknu van centralne platforme domacih stripofila, samo reflektiraju navodnu vrijednost koja se prikazuje/nastaje kroz ucesce 20% ozbiljno zainteresiranih kupaca i 80% predstave u kojoj djeluje nekolicina stripoteka i velikih kolekcionara u smislu podizanja i drzanja cijene, dok i ostali presutno profitiraju. znaci, cetiri puta se odglumi prodaja po 1000 eura, peti put uleti zrtva.
pa neki vjeruju kako postoji realna mogucnost prodaje po toj cijeni "za sve".

meni su kroz vrijeme prilazile razne osobe sa prijedlozima kako to izvesti/proshiriti u/na inozemstvu/o, pa i bivsi sitni sverceri, sto sam uvijek odbio. na kraju i zbog cinjenice da, znajuci kolekcionare-gastarbajtere, znam kako skoro nitko "vani" nije spreman platiti slicne iznose. ne da bi isti cak prouzrocili slican porast ili ja bio vanredno osjecajan spram onih koji se daju tako preveslati.

[Truba]

ja sam se prešaltao na piratska izdanja po narudzbi
zaista ne želim davati stotine maraka za pišljive bonelije

A koliko plaćaš ta izdanja "po narudžbini"?

sica...od 5 do 10 eura

[Boban]

Stripovi su oduvek imali visoke cene.
Zapravo, pomama za stripovima je počela mnogo ranije.
U Jugoslaviji se izdavalo poprilično stripa pre Drugog svetskog rata, tiraži su bili veliki i mnogi ljudi su ih kolekcionarski skupljali.
Onda je došao rat, mnogo toga je propalo, mnogo se ljudi raselilo i pojedinci su napolju stekli velike novce i poželeli da skupe sve što im nedostaje.
Imao sam priliku da budem kod verovatno najvećeg preprodavca stripova, Aleksandra Popovića, i da pored njegove ponude vidim i njegov rokovnik gde je upisano šta kome treba. Imao je gomilu ljudi iz inostranstva kojima je naplaćivao fotokopiranje pojedinih izdanja po 100 DEM. Dakle, on čoveku u Austriji proda fotokopiju za 100 DEM, pa posle nekog vremena mu javi da je našao primerak koji jeste u lošem stanju ali je ceo, pa mu opet uzme 100 evra i na kraju mu javi da ima glancer i da može da mu ga da 100 evra ako mu vrati onaj prethodni. I tako u nedogled. Govorio je da nikada nikome od njih ne odaje da ima sve u glanc stanju i više primeraka jer bi ljudi odmah došli do njega i zasuli ga parama da otkupe, a ovako im, na kašičicu, recimo pedesetorici njih, svakog meseca uzme po 100 DEM.
To je bila čitava nauka... tako se stvaralo kolekcionarsko tržište i ovo što se događalo u Ex-Yu krajem prošlog veka samo je evolutivni nastavak svega toga. Priče o sumanutim cenama za kolekcije imaju osnova u realnosti, posebno kada se zna da i neki izuzetno bogati ljudi skupljaju stripove. Naravno, sada mogu da se po velikim cenama prodaju zaista samo glanceri ekstra klase.
Prodaja fotokopija stripova i sada digitalnih verzija cveta; recimo, fotokopirana neizašla epizoda (zapravo epizuoda i po) Jugurte prodavana je za 50-60 DEM.

Ne kažem da nema ovog muljanja o kojem priča Zosko ali to je samo korišćenje stvorene situacije, nisu oni stvorili okolnosti.

[džin tonik]

sto se tice bonellija, famoznih "antikvarnih" primjeraka zs/lms, digitalnog i preslika, ovako nekako se razvijala scena:

devedesetih nije bila pretjerano bitna ocuvanost, gap izmedju vrijednosti razlicite ocuvanosti realan, cijene "normalne".
i tu se okupljaju prve online-zajednice, krece digitalizacija naslovnica, kreiranje baza, pa i prve prevare.

prva prevara odigrala se tako sto jedan odglumio print on demand, t.j. prodao pricu da poskenirao i preveo neke u zs/lms preskocene epizode, isprintao, ponudio, pokupio novac i zbrisao (taj je prvo stvorio reputaciju pisuci recenzije i sl.).
tada jos print on demand nije bila stvar sitnisha kao danas.

i tako su cijene opcenito bauljale kroz nove zajednice, sve do trenutka kad se pojavili aukcijski portali, pa se otvorila mogucnost za odredjene sheme.

inace, digitalizacija, naplaceno je tek skeniranje zs/lms zagora pri prvom pustanju u javnost, dok sve ostalo bilo i ostalo free. bilo je nekih pokusaja, uglavnom naroda niske inteligencije i percepcije iz 70/80ih, unovciti digitalne baze, ali to je sve sitnarija.

u smijesne sfere navodne vrijednosti te zs/lms stripove digla je tek sistematska manipulacija nekolicine stripoteka i velikih kolekcionara koji prvo stvorili "zalihe", dok gastarbajterska scena kao faktor koji bi imao uticaj jednostavno ne postoji.

[Alexdelarge]

dozvolite da i ja kažem koju...

prvo, ima već ohoho godina od mog polemičkog spisa "Malleus Maleficarum - Malj protiv Kolekcionara"... znači, već tada, kada bijah još 'zelen', nanjušio sam kužni dah strip-zajednice. Danas, u punoj životnoj snazi, ne trebam ni trošiti riječi o kakvim anomalijama se tu radi, i da sam prozreo sve njihove trikove...

In media res, cijena bilo kojeg proizvoda je, načelno, pretjerana.

Pređimo sa apstraktne općosti na konkretno. Cijena MV od 190 din je pretjerana. Ovo je toliko očevidna istina, da nija jasna jedino slijepcima - tu spadaju uglavnom svi unutar grupe, tj. stripaši. Oni nisu vjerodostojni kao donositelji sudova, jer pate od manjih ili većih nelagodnosti u duševnom životu. Tako jedan ogledni primjerak neurotičara (Duh koji hoda, op.a) pravda cijenu (te štoviše,zahtijeva još višu), u čemu mu se priključuje školski primjer već patološkog karaktera, neugodnosti u poodmakloj dobi kada se rapidno gubi kontakt sa stvarnošću (marlowe, op.a).
Dakako, posljednje utočište ovakvih likova je nabacivanje razlozima: te mali tiraž, te prava, te troškovi lektora, te tisak i t d... Prostodušan narod im prihvaća te spike, premda, jasno, ne vjeruje: dijalektikom se ne može uvjeriti nikoga!. Svatko osjeća da ono što treba dokazivati, malo vrijedi.

Ovdje želim pomoći tom, dragom mi narodu, tima mojima malima, te ih uputiti na daljnji korak, tj. oružje protiv izdavačke buržoazije i njihovih poltrona - umjesto zamaranja sa podastrijetim razlozima (kojih uvijek ima za sve i bilo šta; i cijenu od 100 kuna za kiosk-izdanje je moguće opravdati, kao i tipa koji jede fetuse itd) treba jednostavno napraviti negaciju nebuloznog antecendensa, što će reći, zanemariti razloge (kukanje izdavača), reći mu da si ih okači mačku o rep i slično

Jedina prava, istinska metoda za određivanje realne cijene je intuitivno saznanje, što će reći: narodski zdrav razum; u slučaju stripa na kiosku, intuicija govori da je ta cijena tu oko 10 kn (100 din) i nešto niže.

Dakle, ljudi moji, uvijek se rukovodite osjećajem iz Kičme Naroda, a racionalizaciju pustite šarlatanima.

(ovdje moram reći da sam više očekivao od alexa, koji se još kolko-tolko drži u tom nezdravom miljeu)

...

još bih samo spomenuo, da je cijela strip zajednica skup neurotičara, pa čak i jedan Ja, hrvatski ubermensch, Veliki Magisterium, gen kameni, klisurina i Elvis Presley, stružem po površini neurozi već samim čitanjem Zagora i ovih nekoliko Bonelli junaka, tj. jedino što vrijedi u svijetu stripa.

Općenito se pogrešno analizira ili raspravlja, vrijedi li ovo ili ono, taj i taj strip je kakti kvalitetan, nositelj nagrade itd, dok je jedino meni poznato (i možda Freudu) da je funkcija stripa ekvivalentna ulozi žrtve: strip treba jamčiti minimalnu konzistentnost stvarnosti: iz ovoga razloga prolazi Komandant Mark ili Veliki Blek, dok bi strip kojega je napisao sam Vrhunski Autor, propao ko njemačka tehnologija pod udarcima čekića naših seljaka. Da pojasnim - strip je produkt za srednju klasu, tj. one koji su živjeli 70-tih i 80-tih, i njihovim izumiranjem, nestat će i stripa. Kada su ovi živjeli, to je bila stvarnost, to je bilo ONO... danas se gube sve spone, užurbani tempo života i mahniti kovitlac kapitalizma pritišće, i direktan link u stvarnost je , npr. strip. Ali ne bilo koji strip, nego onaj koji im je poznat: od AF do Bleka. Uzimanje toga i takvoga stripa na kiosku je održavanje rituala, ritala koji jamči da stvarnost još postoji. a za sam strip i njegov sadržaj, koga je još briga.

Eto, da bi ljudima omogućili da nesmetano žive u stvarnosti, dragi moji, dajte im stripove po 10kn...