Conquest of Elysium

[ridiculus]

Zamislite sledeću situaciju: u poteznoj strategiji fantazijske tematike, nekromanser posle dobijene bitke podiže leševe sa bojnog polja kao svoje sluge, najčešće kao skelete. Ništa novo i neobično u igrama ovog tipa. Ali, sada, zamislite da svaki vojnik ima svoju istoriju, čak i kao leš; da svaki neumrli ima isto oružje, oklop i predmete koje je imao i u trenutku smrti. Koliko igara nam to pruža? U domenu strategija, gde su životi vojnika potrošivi i ljudstvo je vid resursa? Studio koji se brine i o takvim detaljima zove se Illwinter Game Design. Samo njihovo ime  zvuči kao nešto iz Hronika Tomasa Kovenanta - poredjenje koje je sasvim na mestu, rekao bih.

Pre svega zato što je u igrama tog studija - u stvari, u pitanju su samo dva čoveka, kojima to nije ni pravo zanimanje - dakle, u njihovim igrama sadrži se jedan od najbolje zamišljenih svetova koji se mogu naći u tom mediju. Lepo je neko rekao da je worldbuilding obrnuto proporcionalan grafici. ... ... U stvari, taj neko sam ja, i to nije tačno, ali ostaje ideja da je većina takvih svetova prezentovana vrlo siromašnim izborom oblika, boja i pokreta, i da to nadoknadjuju stilizacijom ili oslanjanjem na imaginaciju igrača. Koje igre, pitate? Pa, recimo, Sunless Sea, Planescape: Torment, King of Dragon Pass, mod za Civilizaciju IV zvani Fall from Heaven II, i igre pomenutog studija Illwinter, a to su dva serijala: Dominions i Conquest of Elysium.

Ista "scenografija", gotovo identična prezentacija, identično predanje, pa i gotovo isti žanr povezuju ove serijale. Gotovo, zato što je Conquest of Elysium (ubuduće CoE, radi sažetosti) mešavina potezne strategije i roglajka, dok je Dominions "velika" strategija; kako neko reče, CoE je 3X, dok je Dominions 4X; CoE je koncentrisan na jednog igrača (iako ima i druge opcije), dok je Dominions zamišljen za više njih; CoE je ličan i pun čudesa koje treba otkriti, poput avanture, dok je Dominions sveobuhvatan i pun planova koje treba realizovati. Nije retkost naleteti na komentare da je CoE Dominions za ljude koji nemaju vremena ili strpljenja da se bakću sa Dominions. Mada, ne sasvim pošteno poredjenje.

Ova tema je posvećena CoE, kao što naslov kaže, ali poredjenja sa Dominions će biti neminovna. Oba serijala su stigla do četvrte inkarnacije, i tu ćemo se najviše zadržavati, mada znam ponešto i o trećim.

Ukratko, ako vam je stalo do grafike, zaobidjite ovo. Ako vam je stalo do udobnosti i jasnog interfejsa, zaobidjite ovo. Ako vam je stalo do potpune kontrole u taktičkoj fazi - fensi naziv za borbu - zaobidjite ovo. Ali, ako volite fantaziju, istraživanje i neizmernu dubinu gejmpleja - Heroji mača i magije su sitni po mnogo čemu za ovo - zadržite se malo. Samo jedan podatak: u CoE 4, broj posebnih "jedinica" je dobro preko 1000. Da, dobro sam napisao.

[Meho Krljic]

OK, četvorka je 23 evra na Steamu trenutno, ali trojka je deset. Je li razumno da prvo uzmem trojku da isprobam?

[ridiculus]

Hm, teško pitanje, zato što su u mnogo čemu slične igre, ali razlike su bitne. Recimo, borba je prilično drugačija. Iako, generalno u CoE igrač nema uticaj na dešavanja na bojnom polju - uz koji izuzetak - princip izvodjenja je skroz drugačiji. Kad smo već kod toga, taj automatizam borbe je razlog zašto se CoE igra tako brzo. Mada, teoretski, neke bitke bi mogle da traju satima (realnog vremena), ako protivnici ne mogu lako da naude jedni drugima (pojavljuje se tamo gde magija ima udela). A drugi razlog brzine je to što jedan potez predstavlja mesec dana - a ne dan kao u većini sličnih igara - a radijus kretanja armija nije veliki...

No, mislim da vredi uzeti i trojku. Makar se lakše možeš navići na frakcije - koje su jedna od najjačih strana igre, po raznovrsnosti i različitosti. U četvorci ih ima nekoliko više, ali većina je ista.

[Meho Krljic]

Heh, uzo sam i pre nego što sam dočeko odgovor. Nestrpljivo to    Hvala na pojašnjenjima.

[ridiculus]

Sutra ću da stavim par skrinšotova, ali to zaista nije nešto što će ikog privući.

Kada sam prvi put započeo novu igru u CoE 4, prvo pitanje koje mi je postavljeno je bilo o veličini mape koju želim da igram. Drugo pitanje je bilo mnogo manje standardno: kakvu mapu želim da igram? U praksi ovo znači: koje doba istorije tog sveta želim da istražujem? Odabrao sam Poljoprivredni period, kada su sela bila glavni oblik civilizacije, gradovi retki, a banditi svuda. Onda me je igra pitala za klasu, i ponudila mi dvadeset, ili da izabere nasumice. Ta klasa u stvari predstavlja frakciju sa kojom se igra, jer taj prvi heroj ne mora da dočeka kraj igre da bi igrač pobedio. Prvo sam pomislio "hoću druida", jer znam da može da vlada životinjama, i znam da može da šalje vrane da špijuniraju po mapi za njega, i znam da može da prebacuje vojsku "vilinskim putem", ali, kada sam shvatio iz opisa da ne mora da ima ikakvih dodira sa ljudskom civilizacijom , odlučio sam se za iluzionistu (madjioničar? opsenar?). Sada postepeno uvidjam da ta kombinacija klase i istorijskog perioda možda nije bila najsrećnija. Opsenar zahteva odredjene resurse koje nije lako naći u selima...

CoE je roglajk zato što je mapa pri svakoj novoj igri drugačija, kao i skup magija koje komandanti mogu da koriste na velikoj mapi, a koje se nazivaju rituali, u terminologiji igre. S druge strane, čini (spells) su magije koje se bacaju u borbi. Ono što mi se ovde posebno svidja je što su magije stvarno moćne (ne sve, naravno) i što mogu da slome protivnika (ili vas) neočekivano. No, istraživanje je najveći adut ovog serijala, i neću to da kvarim i da iznosim ovde sve detalje. Mislim da bi neko mogao da igra CoE 4 godinama i da ne otkrije sve likove, magije ili mogućnosti.

Ali, reći ću da je novina u četvorci postojanje nekoliko dodatnih dimenzija. Lično nisam još video nijednu, ali ima ih barem 5 ili 6. Pominje se, recimo, Had, gde odlaze mrtvi. Taj svet izgleda isto kao osnovni svet, tj. Elizium, samo je mračan i naseljen duhovima. Kada neko pogine u gornjem svetu, velike su šanse da ga možete naći u Hadu. Jedini problem je što su te dimenzije praktično van pristupa, osim za najjače čarobnjake. Ali lepo je znati da postoje, i da igraju ulogu u pozadini tog sveta.

[ridiculus]

Krenuo sam da ispitam serijal od početaka, i... nigde ni traga o prvom Osvajanju Elizijuma. Sve što znam je da je to bilo još u dobu pre windowsa. Za sada igram CoE II, koji je besplatan, i može se skinuti ovde. Grafika je ultra-primitivna, ali mogu lepo da vidim kako se serijal razvijao. Koristiću ubuduće i neke analogije sa Herojima 3, pošto tu igru igrači u Srbiji obično dobro poznaju, a ima sličan zverinjak, komandante i neke mehaničke osnove.

U stvari, nije mi problem što je grafika u CoE II toliko prosta, koliko to što su neke stvari nepregledne. Kao i u Herojima, postoji velika mapa sveta i manje mape na kojima se vode borbe. Problem sa velikom mapom je što su neka polja nepregledna. Recimo, simbol mača, koji pokazuje da se neke trupe nalaze na tom polju, zaklanja osnovnu grafiku, dok se u CoE 4 oni lepše uklapaju. Pomaže i to što u CoE 4 možete da zumirate mapu, dok u dvojci to nije slučaj.

Što se borbe tiče, ona nije pod kontrolom igrača, i izvodi se donekle slično borbama u japanskim RPG-ovima. Tj, kako bi rekli, sa dosta apstrakcije. To i nije toliki problem kada shvatite koliko uzbudljive mogu da budu bitke sa mnogo učesnika. Evo šta se kaže u jednoj belešci povodom jednog od ranijih apdejtova (pre 2000-te):

maksimalan broj trupa povećan sa 7500 na 50000 i maksimalan broj komandanata povećan sa 100 na 250

Broj trupa 50 hiljada? U jednoj armiji? Ili možda toliko može da učestvuje u bici, na obe strane? Ispitaću to, nadam se. Cifra je u svakom slučaju impresivna, i pokazuje glavnu razliku u odnosu na Heroje: svaka jedinica je za sebe. S druge strane, i u Herojima se apstrahuju brojevi, pa imamo praktično samo 7 jedinica, a i heroj je fizički nedodirljiv. Za razliku od CoE, gde lako može da pogine.

Isto ovo važi za komandante - a to su jedinice koje mogu da se kreću po velikoj mapi. Neki od njih mogu da vode vojske, ali ne svi. U svakom slučaju, vojska NE MOŽE bez komandanta, osim kod lutajućih nezavisnih skupina.

I sad zamislite borbe sa po nekoliko stotina, ili čak hiljada jedinica na obe strane, zamislite uzbudjenje dok gledate taj haos, i ko je kome šta uradio, i ko je izbegao povredu... Jedini problem sa implementacijom u CoE II je brzina kojom se izveštaji smenjuju na ekranu. Mogu da biram tu brzinu, istina, ali za sada je i najsporija prebrza za jasno praćenje toka bitke (ili ja nešto ne radim dobro). CoE 4 je daleko bolji u tom aspektu: spori pregled je zaista spor. A bitka može i da se pauzira, i da se zapisnik poteza, koji se ispisuje sa strane, pažljivo prouči, nazad do samog početka. Otom potom...

Još jedna stvar u vezi bitaka, pa da predjem na generaciju sveta i odabir klasa. Otrov drugačije deluje nego u Herojima, gde, ako wyvern monarch ujede nekog, ovaj gubi deo života svaku rundu do kraja bitke. A onda nastavlja kao nov. Ovde se bitka ne prekida dok dejstvo otrova traje, čak i u slučaju da su svi protivnici mrtvi. Ne znam da li postoji neki način da se ovaj zaustavi kod stvorenja sa velikim brojem hp-a, ali znam da su 4 male zmije, inače potpuno fizički zanemarljive, ubile 2 moja vuka u močvari.

[ridiculus]

Na početku biramo mod igre: random world, customized world ili scenario. Odabrao sam nasumičnu varijantu, a posle sam saznao da je druga opcija ono što dobijamo i u kasnijim Osvajanjima Elizijuma: biramo veličinu i vrstu mape. Pod vrstom mape se misli na vrstu društva koje ćete dobiti na njoj, iliti istorijski period - postoji ih 6, i odredjuju kakve naseobine ćete najčešće sretati, i kakva lutajuća bića. I te mape se potom stvaraju proceduralno, da ne bude zabune. Jedino što se to dešava u okvirima odredjenih pravila, dok je kod random varijante sve zaista random.

I to je glavni razlog zašto multiplejer nikad ne može da bude centralni aspekt ovih igara. Ne može da postoji pošten balans kada ne znate da li ćete biti srećni da se ikakvi izvori potrebnih resursa pojave u blizini vašeg početnog uporišta. Kao što rekoh za CoE 4, i ovo je prevashodno istraživačka solo-igra, iako podržava do 8 igrača (živih ili kompjuterskih).

Posle mape, dolazimo do klasa. I ovde stvari postaju vrlo zanimljive. CoE II deli klase na nekoliko kategorija, čega nema u CoE 4. Mada su te kategorije više deskriptori, i svako bi mogao da ih intuitivno shvati, čak i ako formalno nisu prisutne. To su: warlord, mage, priest i non-human.

Klase warlorda su: baron, barbarian, maharaja i senator. (U CoE 4 nema maharadže.)

Klase magova su: necromancer, demonologist, warlock i enchanter.

Klase sveštenika su: cardinal of El (u CoE 4 postoji voice of El), priestess of Ba'al (high priestess), witch, shaman i druid. Ovaj poslednji je bio moj izbor.

Klase ne-ljudi su: troll king (kojim se može igrati i u četvorci), orc warlord, dragon lord, dwarf lord, elf queen, elf king i king of the deep.

Najveća privlačnost ove igre za mene je to što se sa većinom ovih klasa igra potpuno drugačije.

A za protivnike sam izabrao varvarina i kralja trolova. Inače, druid kontroliše životinje, ali za sada moji u borbi najjači stvorovi su los i medved, a jedan trol, na koga sam usput naleteo, ima dosta jači napad od oboje... Nisam se usudio da ga napadnem.

[ridiculus]

Evo još malo mojih iskustava i razmišljanja o čitavom serijalu. Ove godine planiram da igram sva tri dela (to jest, drugu, treću i četvrtu igru - prva je izgubljena u ponorima vremena), pa očekujte sigurno više od hiljadu mojih provedenih sati u tom svetu...


O temperaturi i godišnjim dobima

Igra se odvija u potezima, od kojih svaki predstavlja po mesec dana. U medjuvremenu se smenjuju godišnja doba koja poznajemo, koja imaju veliku ulogu u svim svetskim mitologijama. Jedina grafička razlika medju njima (u CoE 2) je sneg koji se formira zimi. A razlika u samoj igri je ta što, iz perspektive druida, zimi ne dobijam resurse. Zato ih, očekivano, leti dobijam duplo. Negde sam pročitao da postoji i uticaj na moral, ali to još nisam potvrdio.

No, CoE 4 dodaje malo realističnog šmeka: zima je gora što više idete ka severu. Sneg će pre da se formira u planinama, a takodje i mraz-divovi mogu da smanje temperaturu.


O različitim dimenzijama u CoE 4

Koliko je ovo genijalna ideja! Šteta što se u ranim fazama igre ne može ni primetiti, jer igrači neće biti dovoljno moćni da otvaraju portale medju svetovima. Ali evo jednog primera koji se daje u beleškama za igru, kako bi taj koncept mogao da utiče na tok same partije.

Jedna klasa (u svim CoE) je demonolog (eng. demonologist). Njegova glavna sposobnost je prizivanje demona... što nije pouzdano, i može da krene po zlu, i da dodje glave tom demonologu, i ... nebitno za ovu priču. Najjači demoni su jako moćni, i, ako ih kojim slučajem porazite, samo ih vraćate u njihov rodni svet, inferno. Postoji šansa - jako mala, slabašna, minijaturna, ali postoji, batrga se - da odete u taj svet i uništite tog demona tamo. I onda je stvarno uništen, za vjeki vjekova.

Nisam svestan da je ovo realizovano u nekoj drugoj igri fantazijskog tipa. Elder Scrolls ima dimenzije Obliviona, ali ja nisam nikad igrao te igre dovoljno dugo - a dodatno sam zaboravio i mnogo od onog što sam znao - da bih znao koliko su predstavljene u samoj igri.

Igrao sam nekoliko igara - role-plej vrste, mislim - gde se pojavljuju kvestovi koji obuhvataju druge dimenzije, ali to nije imalo mnogo uticaja na igru u globalu. RPGejmeri, imate li neke ideje ovde, da li možete da navedete neku bitnu upotrebu drugih dimenzija u nekoj igri? Da nije samo zamena za drugu lokaciju gde vladaju drugačija pravila, pa bi se čitava "dimenzija" mogla smestiti u magični zamak, recimo? I da nije Planescape, očigledno?

[neomedjeni]

Pa, ovako iz glave, moj omiljeni primer tog koncepta je Neverwinter Nights 2: Mask of the Betayer i njegov predivni Shadow Mulsantir. Pretpostavljam da si ovo nekad igrao, radi se o spiritualnoj verziji grada Mulsantira koji moraš često da posećuješ u toku igre kako bi rešavao probleme vezane za tvoj glavni kvest i kojoj možeš da pristupiš sa par odabranih lokacija u "realnom" gradu. Zapravo, napredovanje u glavnom kvestu je striktno vezano za rešavanje par problema u Senovitom Mulsantiru. I to je fenomenalno odrađeno, i što se tiče mehanike, i što se tiče samog scenarija.

[neomedjeni]

Oh, pa važan podzaplet u čitavoj Dragon Age mitologiji, i bar po jedan duuuuug kvest u prve dve igre, tiču se postojanja sveta snova iz kog nas pohode demoni. To otprilike ovako izgleda - u DA svetu magija je mač sa tri oštrice jer su i neutrenirani i utrenirani magovi opasni i po sebe i po druge i po treće, odnosno, čitav svet. Praktikovanje magije (naročito zabranjene, krvne magije) privlači umu onoga ko je praktikuje demone koji u snovima pokušavaju da stupe u kontakt sa magom i da ga, igrajući na kartu njegovih najjačih strasti (a demoni su, inače, podeljeni u klase po tome koju ljudsku slabost personifikuju - glad, požuda, mržnja i tako dalje), navedu da postane njihov domaćin. Čak i obučeni magovi, ako ne paze, mogu lako da podlegnu ovakvim zamkama, a neobučeni su užasno lak plen. Mag koji sklopi pakt ove vrste postaje Abomination, izuzetno opasna kreatura koja je čak u stanju da otvara prolaze između realnosti i sveta snova.


Zbog svega navedenog, svakog za koga se primeti da poseduje magijski potencijal istog trenutka odvajaju od porodice i šalju u Mage Tower, kulu u kojoj će se obučavati da kontroliše svoje sposobnosti i porive i u kojoj će provesti ostatak života. Kulom upravljaju Templari, kasta ratnika koja je, usled upotrebe posebnih droga, izuzetno otporna na magijsko delovanje i koja je stoga u stanju da se efikasno odupre magovima u slučaju pobune.

[ridiculus]

Igrao sam samo prvi NW. Ali, ta priča me sad podseti na jednu od Legendi o Zeldi, koju sam sigurno igrao, i gde se takodje pojavljuju dve verzije istog sveta, svetla i tamna.

Mislim da je u strategijama to malo teže uraditi. Razmera je veća. Recimo, ove dimenzije u Elizijumu ne moraju uopšte da se pojavljuju, ako igrač ne želi da ih vidi. Ali, lepo je znati da su tu, da funkcionišu "ispod haube". S tim bi bilo usporedivo nešto iz neke open-world igre, poput Betezdinih, da može da se istražuje po želji.

[Meho Krljic]

NISove igre imaju nešto slično, item worlds u Disgaea, na primer.

[ridiculus]

Da, Disgeja mi je prva pala na pamet.   

Sad tek videh ovu drugu poruku neomedjenog. Još će da me zainteresuje za Dragon Age... 

[neomedjeni]

Pa, u tom (ne)srećnom slučaju bi verovatno bilo najslađe da pređeš direktno na treći deo, pošto se priča da je njegova tema masovana invazija demona u realan svet. Neko je kopirao Oblivion, ovaj, pootvarao silne kapije. 


Preporuke za Masku izdajnika. Bazični NWN2 nije baš impresivna igra, ali Maska se može igrati bez prelaza orginalne kampanje i zaista je jedna od najboljih priča ispričanih u kompjuterskim igrama.

[ridiculus]

Ha, naletoh na neke neobične likove i predele! Dakle, slede spojleri (iako pretpostavljam da niko neće ni igrati ovo...)!

Prvo, pomenuo sam da postoje "komandanti" (kako ih igra zove) koji se kreću sami, bez mogućnosti da vode armiju sa sobom. Ti se zovu skauti, mada moguće je da postoje i drugi tipovi komandanata bez trupa. Zaista ne znam zašto bi se skauti kretali sami po mapi, pošto ih je lako ubiti u bici... OSIM ako postoji nešto u vezi vidljivosti. Možda ih protivnik ne može videti dok se ne nađe na istom polju, ili tako nešto? Sama igra mi ne govori ništa. Postoji uputstvo, koje se dobija u formi txt fajla, ali nisam ga pročitao celog. Samo onaj deo o interfejsu jesam, pošto je većina ostalog svedena na opis klasa, što sam preskočio, da bih otkrio sam kroz igru.

Elem, poslao sam svog skauta dalje na jug, i prvo sam naleteo na zlatni rudnik (gold mine) u planinama, koji čuvaju patuljci, i čak patuljački kralj (dwarven king) lično. Taj rudnik je najveći izvor novca koji sam dosad video! A patuljački kralj nosi neke vredne predmete, koje bih verovatno nasledio ako ga ubijem. No, ta vojska je suviše jaka za čitavu moju silu, kamoli skauta, ali, srećom, ili ga ne vide, ili ne mare za njega. Nešto mi govori da se neće pomerati sa te teritorije.

Onda sam naišao na pustinje, i iza, džunglu. Ah, odličan izvor bilja za mog druida, ta džungla, još bolji od šuma severa. Ali, u prvoj džungli stoji slon, prva džinovska (giant-sized) jedinica na koju sam naleteo. Imam osećaj da bi ga druid lako ukrotio, ali ne usudjujem se ovoga da prebacujem toliko daleko na jug, i ostavim citadelu (tj. kolibu na drvetu  ) slabo branjenu. Videte, igra je gotova ako sve moje "citadele" padnu (imam samo tu jednu), ili svi komandanti poginu. Ili-ili. A na severu od moje baze se kreće jedna ogromna nezavisna banda, zbog koje se ne usuđujem da pomeram druida sa vojskom daleko na jug. Bar dok ne skupim novca da unajmim novog komandanta...

A onda, moj skaut naleće na selo ljudoždera (cannibal village) koje nosi oznaku da pripada drugoj stranki. Kad sam započeo igru, odabrao sam dva AI protivnika: varvarina koga sam nazvao Kul, i kralja trolova koga sam nazvao Hrung (od nordijskog diva Hrungnira). To je moj prvi susret sa drugim igračem u ovoj partiji. Elem, nisam znao koji od dvojice, dok...

... malo kasnije, nisam naleteo na trolove u planinama severno od ljudožderskog sela. Dva trola i jedna jedinica još veća od njih. Samo troje trojica, pomisliće neko? Da, ali troli su...  Ružni, sa dugim nosevima i nekim udaračkim oružjem (čekić, batina). Bah, svaka jedinica u igri ima nekoliko statistika: borbenu sposobnost (nešto poput napada, pretpostavljam), hitpoints iliti izdržljivost i otpornost na magiju. Prosečan napad kod ljudskih vojnika je 4-6, u zavisnosti od oružja i spreme. Moji vukovi imaju 6, ali malo životnih poena. Medvedi imaju mnooogo više hp-a, ali im je napad 5. Imaju dva napada po rundi, doduše. Los ima napad 7, a slon koga sam video ima 8. Trol ima 12. Što se tiče hp-a, ljudi imaju obično 4-8, vuk 4, los 20, međed 24, slon 52. Trol ima 36. Jesam li rekao da imaju i neke simbole za koje nisam znao šta znače dok nisam našao u priručniku? Hidrina glava znači moć regeneracije. Ako se regenerišu tokom bitke (a zasigurno posle nje leče sve rane), biće ih još teže pobediti.

A onda je tu, uz ta dva trola, i treća jedinica, veća od njih, giant-sized, još ružnija - Hrung the Troll King lično. Napad 30, dvostruki, životni poeni 105.

Ovde će mi trebati neka jača magija, tj. druidova sposobnost prizivanja nekih moćnijih stvorenja (kao i da platim armiju ljudskih strelaca), ali za to mi treba mnogo bilja, što u prevodu znači još jedno dve godine (24 poteza) . Ili da troli napadnu patuljke i međusobno se istrebe...

Jedini problem je što bih voleo da mogu da usporim borbe još više, jer su one ovde - i pored neinteraktivnosti - "analitičko oruđe" (kako je lepo rekao Tom Čik za CoE 3), koje omogućava igraču da proceni vrednost svakog stvorenja ili vojnika u borbi.

Nastaviće se utisci...

[ridiculus]

Evo par slika iz moje partije:

mapa


pomenuta vojska trolova



Primitivno, ali ovo nije video-igra koliko igra imaginacije. I radi taj deo veoma dobro. Primetićete da čak i ne igram fullscreen, jer nema poente.

[ridiculus]

Dakle, čim sam nastavio igru, troli su odmah napali mog skauta i ubili ga. Možda i pojeli? Kako god, to ne spada u narativ igre.

Sa patuljcima se desilo sledeće: povremeno nam igra prijavljuje neke bitne svetske dogadjaje, od kojih su neki stalni, poput "došlo je leto", do nasumičnih, poput "vidjen je zmaj kako leti ka zlatnom rudniku". Taj rudnik je mesto na kome su bili pomenuti patuljci, a posle toga se tamo smestio "elder dragon", koji je nepokretan, ali niko, pretpostavićete pravilno, se ne usudjuje da ga napadne.

Onda je moj druid prizvao još neka stvorenja - a ko se pojavi zavisi od terena na kome je izvršeno prizivanje - medju njima i jedno "legendarno". A Trol-kralj Hrung se ubezobrazio pa je zašao duboko u moju teritoriju, gde smo se sukobili, i... Pa, pobedio sam prilično lako. Legendarno stvorenje je odradilo svoje, a bio sam kupio i čarobnjaka koji je opčinio jednog od ona dva trola, i posle bitke je taj bio na mojoj strani. (Protiv zmaja teško da bi upalila ista taktika - njegova otpornost na magiju je jača od svačije do sada vidjene, čak i od mog druida.)

Posle mnogo drugih peripetija - kao što je zaraza koja je opasna po slabije jedinice - pojavila se nova vojska trolova, mnogo jača. Iako je Hrung mrtav (tj. skamenjen), nisu svi zapovednici njegovog carstva. I, sad dolazi trol Mum, u oklopu, fizički nešto slabiji od Hrunga (i dalje prejak za bilo koju moju jedinicu), ali otporniji na magiju, i sa mnogo više stvorenja...




A evo i moje glavne vojske:

[ridiculus]

Razlog zašto se uopše bakćem sa CoE 2 (a ne sa nekom novijom iteracijom) je taj što čekam da mi stigne nova Visa Virtuon, pošto mi je stara istekla. A onda ću prvo da se bacim na CoE 3, verovatno već za sledeći vikend.

Najveće zamerke dvojci su:
- mapa je ponekad nepregledna
- borba protiče prebrzo, i ne može da se uspori ili pauzira;
- interfejs je zaista naporan. N-A-P-O-R-A-N! Klik-klik-klik, 7 puta na 3 stavke;
- u borbi prednost ima strana koja se brani, i to u smislu da SVE njene jedinice (one koje su u stanju) izvode napad, pa tek onda jedinice napadačke strane. To dovodi do ogromne prednosti kod većih armija;
- nema muzike. Čekajte, jel to mana? Svakako sam slušao Per Gint od Edvarda Griga dok sam igrao ovo. Mogli biste proći MNOGO gore od toga.
- neke stvari mi nisu jasne. Kako AI u bici rasporedjuje jedinice po redovima? Meni ovo deluje potpuno nasumično.

Koliko sam svestan, većina ovih stvari je poboljšana ili ispravljena u trojci. A dodati su i novi sistemi i novi sadržaj.

Sve u svemu, još nekoliko dana ću da pričam o CoE 2, o onome što je dobro u toj igri - neplanirani narativ, imaginacija, worldbuilding...

Jedan od dvojice ljudi koji čine Illwinter je Christoffer Osterman, čovek kome je struka predavanje o istoriji religije. I mnoge njegove zamisli su bliske autentičnim mitološkim ili folklornim predstavama. Podjimo samo od trolova. U modernoj kulturi su predstave trolova suviše nalik onim stvorovima iz Džeksonovog Gospodara Prstenova. Mum i Trol-kralj iz Osvajanja Elizijuma jesu groteskni, ali sa zakrvavljenim očima i dugačkim, dugačkim nosevima ne pripadaju Džeksonovoj tradiciji već originalnoj skandinavskoj. (Preporuka za norveški film Trollhunters. Ogromna preporuka.)

(Samo da pomenem da sam napao Muma sa svojim druidom - videti vojske na slikama iz prethodne poruke. Mumova gomila goblina, ogra i trolova nije bila najveći problem - taj je bio Mumov strašni pogled (gaze of fear), pod kojim je većina mojih životinja iz prvog reda pobegla. Rezultet: svi mrtvi. Druid i Mum su ostali poslednji, pa je druid nastradao, a onda je otrov (od mojih zmija) ubio trola. Naravno, vratio sam se na snimljenu poziciju i odabrao da ne napadnem. )

Drugi primer težnje ka autentičnim mitovima: bazilisk. To je legendarno stvorenje koje je moj druid prizvao u planinama (posle je prizvao još jednog), stvorenje koje je pobedilo Trol-kralja. Jednim pogledom. "Kralj zmija." Baziliskov pogled okamenjuje - u ovoj igri, čitav red stvorenja koje pogleda. I njegov izgled je nalik onom iz nekih  srednjovekovnih ilustracija. Što će reći, pola zmija, pola ptica, ne mnogo velika, ne mnogo impresivna.

U sledećoj poruci: o nezavisnim zamkovima i neumrlima.

[ridiculus]

Jedan od dvojice ljudi koji čine Illwinter je Christoffer Osterman, čovek kome je struka predavanje o istoriji religije.

Kristoffer, ne Christoffer. Mrzim kada pogrešim ime nekome. 

Elem, neko je na Stimu napisao za treći Konkvest:"it even runs on a potato."  Genijalno primećeno, i istinito.

Da nastavim gde sam stao... U priručniku za II igru se kaže o trol-kralju:

The Troll King is the most physically powerful warlord, capable of conquering entire towns on his own.

Ovde sam se prisetio serijala Age of Wonders, gde se fizički najmoćnije stvorenje u igri - Kharagh, groteskni džin (doduše, pomalo reptilskog izgleda) i sa batinom - nalazi na strani slabašnih goblina. Fuck the orcs! Osvajanje Elizijuma pravilno postavlja taj odnos: goblini su na njegovoj strani.

Naleteo sam i na varvarske horde, čija glavna odlika je da ih ima jako puno. No, ovde sam hteo da prodiskutujem nezavisne snage.

One koje sam do sada sreo se mogu podeliti u dve grupe: lutajuće grupe (odmetnika ili divljih životinja), i snage stacionirane u starim zamkovima. Ove druge, bar one koje sam sreo, se ne pomeraju. U prvom zamku je bio ljudski čarobnjak sa solidnom silom odmetnika. On me je koštao trojice zapovednika, sa svim ljudstvom, i to u istoj bici, zahvaljujući tome što ima prvi potez - moji su napali njega - i što može da prizove vatru na više jedinica.

No, drugi zamak je bio zanimljiviji. To je bio moj prvi susret sa neumrlima. Neću ovde da nabrajam vrste stvorenja, ali reći ću da su i ona slabija moćnija od prosečnih ljudskih vojnika, kako razum nalaže. Ili to beše mašta? Kako god, uporedite to sa Herojima mača i magije ili Dobom čudesa, gde kosturi nadoknađuju svoju slabost samo brojnošću. S druge strane, u igri Chaos Reborn, kosture ne možete povrediti fizičkom silom. III Osvajanje Elizijuma ima dobru varijaciju na ovaj problem, ali otom-potom.

Starim zamkom vlada vampir. Osim standardnih odlika neumrlih (recimo, otrov ne deluje na njih, imunost na strah, itd), on se regeneriše, poput trolova, ali ima još jednu specijalnu odliku, vrlo specijalnu: besmrtan je. Besmrtnost je osobina koja (po priručniku) omogućava biću da, kada pogine, vaskrsne u svom prebivalištu. Problem sa nepokretnim nezavisnim jedinicama je taj što, ako osvojim zamak i ubijem vampira, on više nema prebivalište. Što znači da ostaje mrtav (do daljnjeg ili za stalno, pitanje je sad?), a u narativnom smislu se može protumačiti kao "osvojio sam zamak i uništio njegovo skrovište/kovčeg/šta god". Ali zamislite vampira koji služi određenoj strani... E, to je već stvarno opasno.

Sledeće: varvari i medvedodlaci

[ridiculus]

Samo da prijavim na brzinu da sam prešao na CoE 3. Najbolje potrošenih 2,5 evra ikad! Iz ovog mogu da se izvuku stotine i stotine sati! Dvojci ću se verovatno vraćati samo u cilju istorijskog proučavanja! 

Grafika je slična, ali bolja, tj. detaljnija. Ništa vredno posebnog pomena za 15 godina mlađu igru, ali OK. Ima i muzike, ali ni to nije vredno naglašavanja, jer će mi sigurno dosaditi kad-tad. Ali interfejs je MNOGO bolji, iako sigurno za samo-povremenog igrača težak i, ponekad, neintuitivan. Moram da pazim da ne pritisnem refleksno nešto što ne treba. Ali, mapa se može zumirati i ikone sa nje se mogu ukloniti za čist pogled na teren. Nema toliko kliktanja kao u igri broj II, jer su informacije dostupnije i preglednije. A ima ih više... koliko li ih samo ima više!

[ridiculus]

Posle sat vremena proučavanja priručnika i informacija u samoj igri, mogu reći da je ovo primer onoga što se zove (zapanjujuća) "evolucija" serijala, a ne kako je Ubisoft predstavio HoMM V, što smo pomenuli na topiku o strategijama. CoE 4 predstavlja evoluciju u odnosu na 3, ali ni blizu kao 3 u odnosu na 2, što je i normalno - dvojka je izašla 1997, trojka početkom 2012, a četvorka krajem 2015.

Četvorku sam igrao samo sat i nešto, ali u piratskoj verziji (čisto da probam da li mi leži ) koja ne funkcioniše najbolje posle prvog poteza. Ali, kako nije posebno drugačija od trojke, nema potrebe da odmah ulećem u nju (a to je i definitivni odgovor na Mehovo pitanje sa početka). Isto izgleda, slično zvuči (iako je muzika u 4 meni bolja), interfejs je isti, jedinice imaju (skoro) isti skup statistika. Ono "skoro" je zato što je borba drugačija - u 4 je uvedena praktično šahovska tabla, i bitni su kretanje, pozicioniranje i domet, dok su borbe u 3 apstraktne kao u 2 (tako sam čuo, iako još nisam došao dotle), tj. dve vojske stoje jedna nasuprot drugoj, i ne pomeraju se, a animacije pokazuju koja jedinica napada.

Elem, što se tiče jednog od najvažnijih i najlepših elemenata igre, klasa, recimo par stvari. Na početku topika sam pisao koje su klase u 2, i neću se ponavljati. Podela na vojskovodje, magove, sveštenike i ne-ljudske klase ovde (u 3 i 4) ne postoji, bar ne formalno. Od vojskovodja, zadržani su baron, varvarin i senator, a nema maharadže. Od magova, zadržani su svi. Od sveštanstva, tu su Elov glas (zvao se Elov kardinal), visoka sveštenica (Baalova sveštenica), veštica i druid, a šaman je spojen sa varvarinom (insajderska informacija). Od ne-ljudskih klasa, otpali su skoro svi, osim Trol-kralja (narafski!!!  ), a jedna ili dve su izmenjene ili preimenovane. Čisto da se zna, tu je patuljačka kraljica. Tako je, KRALJICA!

Ne mogu da naglasim koliko su ove klase jedinstvene, pogotovo u 3 i 4 (gde su samo dodate još 2). Recimo, u HoMM ili AoW možete da regrutujete protivničko stvorenje ako zauzmete njihov rodni grad ili boravište. U CoE ne možete, jer nema "gradjenja". Imate dva načina da sakupite vojsku: regrutacijom trupa koje se odazivaju na vašu klasu, i prizivanjem stvorenja (ili konstrukcijom, u jednom slučaju).

Nastaviću, samo da obavim nešto...

[Meho Krljic]

Fino, dakle četvorka uvodi taktičku mrežu, odličan dodatak, rekao bih.

[ridiculus]

Da, mada su obe strane u borbi i dalje pod vlašću računara. Ali, recimo, strelci imaju domet, što u trojci nije slučaj. A VELIKA inovacija u četvorci je kako se izvodi opsada. Recimo, strelci su NA zidinama, što im daje bonus. I kapija ima statistike, u zavisnosti od materijala (i ko zna čega još).

[Meho Krljic]

Pašće i četvorka uskoro, samo da ubedim ove da mi daju platu za ovo što, kao, radim!

[ridiculus]

Samo napred!

Imam utisak da bi, kada bi Illwinter imao dovoljan budžet, borbe u CoE ličile na Total War! A i dalje bi bile neinteraktivne...

Kada sam rekao da su u 3 uglavnom odbačene ne-ljudske rase iz 2, ne znači da ih nema uopšte. Dodate su neke nove. Ali nema standardnih elfova (klasa, za jedinice ne znam) i dragon lord-a. Patuljci su tu, samo su promenili pol.

Da nastavim priču, evo šta me je posebno impresioniralo. Uzeo sam istu klasu kao i kada sam igrao CoE 2 - druida. U prethodnoj igri, on ima sposobnost da priziva razne životinje i druga bića uz pomoć magičnog bilja, i onda one čine njegovu vojsku. Ali, druid je ljudsko biće, i može da regrutuje ljudske vojnike u citadelama i nekim naseobinama. Ti vojnici su standardne zapadnoevropske srednjovekovne vojne jedinice: kopljanici, strelci, mačevaoci, konjanici, samostrelci... Vaši zapovednici (osim univerzalnih skauta) su kapetani, iako se povremeno pojavi i koji čarobnjak (wizard). Dakle, sve su to jedinice koje bih ja najviše povezao sa klasom barona. Varvari su nešto drugačiji, ali verujem da nekoliko ljudskih klasa koristi taj isti osnovni sastav jedinica (uz neke dodatke, sigurno).

A u trojci? Mali odred koji sam dobio na početku se sastoji od keltskih ratnika: barechested warrior, barechested slinger i barechested scout. Njihove sličice su male, ali inspirativne i svakako funkcionalne, jer obično se iz njih može zaključiti za šta je jedinica sposobna. Ubacimo sad u igru osnovne karakteristike jedinica.

U dvojci su postojale tri osnovne statistike, plus još neke specijalne osobine (koje čine jezgro ove igre, uz klase, kao što ćemo videti). To su: hit points, melee combat i magic resistance. Mislim da to funkcioniše po principu: napadač oduzima od napadnutog maksimalno onoliko životnih poena kolika je vrednost njegovog napada. Ako stvorenje ima tvrdu kožu, to se u igri smatra oklopom i smanjuje štetu za poen ili dva, u zavisnosti od debljine. Ako obični strelci imaju napad 3, a elder dragon ima 200 i kusur životnih poena i dvostruki oklop, onda mu strelci ne mogu praktično ništa, koliko god da ih je, jer je maksimalna šteta koju jedan strelac može da učini 1, što je za LOL.

Ne verujem da se taj odnos strelaca i drevnog zmaja promenio u trojci, ali sistem se svakako znatno produbio, uzimajući mnoge prave elemente RPG-a. Prvo, možda najvažnije, ne postoji više neka univerzalna borbena statistika, napad ili combat. Sada se napadi baziraju na oružju ili prirodnoj sposobnosti stvorenja. Na primer: moji polugoli ratnici imaju koplje, štit i neka manja koplja (javelin). To se lepo vidi na slici. I onda je uvedena podela fizičke štete na klasične vrste uobičajene u DnD-u: probadanje (pierce), sečenje (slash) i drobljenje (blunt). Koplje probada i ima svoj raspon štete. Manja koplja isto tako, ali ona su za bacanje, i jednokratno upotrebljiva iz pozadine trupa. Moji polugoli praćkaši stoje u pozadini i koriste praćke, odnosno kamenje, koje je od drobeće vrste, a imaju i noževe za blisku borbu. Moj pomoćnik nije više univerzalni kapetan iz CoE 2, već drudski šegrt, koji ima nož za blisku borbu i čini* 1. nivoa za bacanje iz daljine. Moj druid ima srp (sekuće oružje) i čini 2. nivoa (automatski i prvog, podrazumeva se). I sve se to da naslutiti iz onih majušnih sličica. Toliko su male da sam namerno upotrebio pleonazam.

(*Magija je posebna priča i o njoj ću u budućnosti.)

Još bolje, sad svaka jedinica ima vrednost oklopa, nije više specijalna sposobnost kao ranije. Moji polugoli ratnici imaju nulu za tu vrednost. Grupa vidljivo oklopljenih mačevalaca u susednom selu ima sigurno više. Svaka jedinica ima i vrednost za moral, koja pokazuje kako se bori sa strahom. Otpornost na magiju je ostala, i vrednosti su praktično iste kao i u prethodnoj igri.

A onda, dodat je brojač koliko protivnika je taj jedinica ubila. Dodato je iskustvo, koje po odredjenim nivoima povremeno popravlja druge vrednosti. Dodati su slotovi za opremu za svaku prokletu jedinicu!

Ponovo sam za jednog protivnika odabrao varvarina, i imam utisak da će ovo da bude nalik na sukob Kelta i Germana! Onih iz legendi, to jest.

[neomedjeni]

Imam utisak da Ridiculus igra igre svog života, sa koliko strasti i oduševljenja piše o CoE. 

[ridiculus]

Pazi, još se ni ne usudjujem da počnem Dominions!

Verovatno je jedan od razloga taj što su te igre podešene za igranje medju ljudima, i AI se tu ne snalazi najbolje. Zato što su uber-kompleksni. Tako kažu ovi što ih igraju godinama. CoE je brz (pazi, brza spora igra, gde to ima? ) i dobar za jednog igrača.

Mada, vidim ja i mane, budimo realni !

[Kris]

Svakako ti preporučam Dominions. Četvorka je odlična i već ima i dosta mapa koje su napravili sami igrači. Trojka se vjerojatno može naći na nekim sniženjima značajno jeftinije. CoE nije ni izbliza tako kompleksna igra , tek u Dominionsima se vidi sva dubina i trud uložen u izgradnju cijele mitologije i raznih "fakcija" odnosno civilizacija. One se, naravno, kao i u CoE, igraju prilično različito.

[ridiculus]

Hvala, Kris! Medjutim, nema šanse da se upustim u Dominione dok ne odem na godišnji odmor ili tako nešto! Upoznat sam sa odlikama tih igara, ne brini. Na forumu koji posećujem, Quarter to Three, često se pojavljuju ljudi koji su bili beta-testeri i/ili pisci uputstava, a ponekad i sami developeri, posebno kada se radi o strategijama. Esko Halttunen je pisao zvanični priručnik za CoE 3, a Bruce Geryk za Dominions 3. U CoE 3, developeri se zahvaljuju Jasonu Lutesu, koga vidjam na tom forumu. (Usput, i nevezano za ovu priču, valjda Meho zna ko je Jason Lutes?) Mislim da se i Johan Karlsson pojavljivao pod nekim nadimkom. Tako da sam okružen pričom o tim igrama od ljudi koji znaju o čemu pričaju.

Ali, nepravedno je porediti Dominione i Osvajanje Elizijuma, i to sam već rekao na početku. Ovaj drugi serijal je više rogue-like - kada bi mu oduzeli slotove za snimanje pozicije, bio bi i potpuno. On je o istraživanju nepoznatog, dok su Dominioni o gradjenju carstva.

Na primer, znam da Dominioni imaju preko 70 frakcija. Ej, preko 70!   Jesu mnoge od njih (dis)kontinuirani razvoji iste frakcije u različitim vremenskim periodima, ali i tako postoje dovoljne razlike.

Kad smo već kod brojki, evo šta se u uputstvu za CoE 3 kaže o magijama:

Postoji 48 različitih magijskih disciplina koje se uče unutar ovih zidina, svaka sa desetinama* čini

*upotrebljena je reč "dozens"

Generalno ne volim da čitam uputstva ako mogu da shvatim mehanizme iz same igre, ali CoE ne spada u tu kategoriju. Priručnik je neophodan! Ne postoji tutorijal unutar igre, i neke stvari se mogu zaključiti i bez pomoći, posebno kada su uvedeni iskačući info-prozorčići za mnoge elemente mape i menija. Ali, nikad ne bih shvatio (ili bar ne bih lako) bez uputstva da simbol rimskog štita - koji je mene asocirao na runu na nečemu - u opisu polja na mapi znači "odbrambeni bonus", koji se dodaje na vrednost oklopa onih jedinica koje brane to polje. Koliko štitova, toliki bonus.

Takve knjižice su mi dobre samo za probleme interfejsa i sistema u igri. Opis sadržaja same igre - vrste stvorenja, vrste magija i tako to - preskačem.

No, Kris - da se vratimo na Dominione - kada se budem odlučio za njih, nadam se da ću imati saigrača!

[Meho Krljic]

Usput, i nevezano za ovu priču, valjda Meho zna ko je Jason Lutes?)

Pretpostavljam autor strip serijala Berlin.

[ridiculus]

Da, taj.

[Meho Krljic]

Rispekt.

[ridiculus]

Jedna od lepih odlika igara koje nam pravi Illwinter je konstantno popravljenje i usavršavanje. Što se tiče CoE 3, pretpostavljam da je rad praktično završen, pošto je poslednji apdejt bio u januaru 2015, i sada je pažnja usmerena na CoE 4. Ali, dok je ta igra bila aktuelna, stalno su je doterivali, tokom prve 3 godine njenog javnog života.

Postoji zanimljiv grafikon koji pokazuje kako AI igra sa kojom klasom:



Ovo je testirano tokom više hiljada automatskih partija između kompjuterskih igrača, i vidimo koliko je učešće koje klase u broju pobeđenih partija. Test je napravljen krajem 2011, dakle nešto pre zvaničnog izlaska igre, i malčice pre nego što je dodata 17. klasa, kraljica patuljaka. U nekom trenutku posle izlaska igre je dodata i 18. klasa, Elov glas (voice of El), ali to je, u stvari, povratak na kardinala iz CoE 2. Dao sam poslednju verziju testa (koja može da se pronađe).

Dakle, računar najbolje igra sa baronom, i u Illwinteru kažu da je to normalno, pošto je baron lak za (AI) igranje. Ali dobri su i nekromanser, demonolog, druid (poboljšan u odnosu na prethodni test) i sveštenik-kralj. Enchanter* je slab, što je i logično, kada se razmisli, pošto zahteva silne resurse (setite se Tower-frakcije iz HoMM). To je klasa koju ću (verovatno) da igram posle druida, ali ovo služi kao smernica ka odluci da je ne biram za (AI) protivnika, osim ako njeno rezonovanje nije poboljšano od testa do danas.

*Kako da prevedem na srpski? (Primetićete da volim da prevodim igračke termine koji se obično ostave takvi kakvi jesu u govoru.) Volšebnik? Jape, Jevtropijevićka, pomagajte!

[ridiculus]

Evo još nekoliko kul stvari na koje sam naleteo:

- dok sam igrao CoE 2, nailazio sam na reke i jezera, koje nisam mogao da pređem (ako nema mosta). Pošto se tokom igre smenjuju godišnja doba, pomislio sam "aha, zimi će se zalediti i moći ću da pređem!". Međutim, ništa od toga. CoE 3 mi je ispunio tu želju. 

- još jedna stvar koja mi je nedostajala u CoE 2: igram sa druidom, i konstantno nailazim na životinje, ali, gde su bre veprovi!? Jedna od najnezaobilaznijih životinja fantazijskog zverinjaka! Elem, u CoE 3, vepar je jedna od prvih životinja na koje nalećem. I ima moral veći od drugih koje sam sreo - što će reći, ima nezgodnu narav i teško ga je uplašiti. I, ako je ranjen, obuzme ga bes (berserker). 

- postoje zombiji, ali se ne zovu tako. Zovu se soulless. Postoje i živi kosturi, ali se ne zovu tako. Zovu se longdeads. 

- u toku bitke protiv losova u šumi, nekoliko mojih keltskih kopljanika je zadobilo rane. Ništa strašno, pošto se to leči vremenom, a nemaju mnogo HP-a (max 5). Međutim, jednom od njih je posle bitke, max HP bio 4. WTF? Dobio je udarac rogovima i/ili kopitom, nikakva kletva ili magija. I, gle, među njegovim sposobnostima jedno srce za koje piše "never-healing wound". Praktično osakaćen, i nema leka. Drugom kopljaniku, u drugoj bici se desilo da izgubi oko. "Lost an eye" znači da 10% njegovih napada promašuje cilj (inače uvek pogadjaju, samo je pitanje da li ima štete). Genijalno! 

- nisam lično video, ali sam čuo: nekromanser, kako diže mrtve, tj. dugomrtve i bezdušne, postaje sve ludji. Ako poludi, to znači da igrač nema kontrolu nad njim (ako je u vlasti igrača, a ne nezavistan) 

I, za kraj (uz još mnogo toga što ne želim da pominjem):

- osim posebnih igrača (živih ili AI), postoje i nezavisne snage (so far, so good), ali postoje i specijalna čudovišta/jedinice (đavo će ga znati šta je to) a postoje i užasi (horrors).

[Kris]

No, Kris - da se vratimo na Dominione - kada se budem odlučio za njih, nadam se da ću imati saigrača!

Svakako!

Eto, ovom temom natjerao si me da poslije dugo vremena opet igram CoE 3... 

[ridiculus]

Ja bih, u suštini, igrao četvorku, pošto je to zaista evolucija (u suštini isto, ali sa dosta manjih promena na bolje), ali ponudu od 2,5 evra nisam mogao da odbijem! 

[Meho Krljic]

Heh, CoE4 upravo ove nedelje na steamu spušten na ispod 15 evra pa sam ga impulsiro. 

Ali Dominions 4 je na mnogo većem popustu, sa 32 na 16 evra pa sugerišem reagovanje.

[ridiculus]

Nepravda! Već sam se generalno istrošio ovaj mesec, a vidim da je i Soul Axiom, kao nova igra, 16 evra (30% jeftiniji).

Koliko prodje dok iste igre ne dodju ponovo do sniženja? Nema pravila, ili...?

[Meho Krljic]

Nema pravila. No, čim bude neki masovniji popust na Steamu (tipa nekakav Spring Sale), biće ove igre na popustima skoro sigurno.

Soul Axiom je zapravo 14 evra ako uzmeš samo igru a ne i saundtrek. Tako da... ko ima, nek uzme. Ja neću, štekujem se za Superhot a i već sam bacio 30 funti za Bravely Second koji treba svakog dana da mi stigne (a nisam još ni Bravely Default odigrao no kompulzija je kompulzija). A poslednja plata je bila još u Januaru 

[ridiculus]

Za sada mislim da je AI u borbi solidan. Naravno, nikad neće biti na nivou ljudskog protivnika, ali to u ovako kompleksnim igrama ne treba očekivati, pogotovo ne sa ovakvom asimetrijom (kada se strane ovoliko razlikuju).

U priručniku se kaže da magovi nikad ne bacaju beskorisne čini - recimo, ne prizivaju vatru protiv bića imunih na nju, i neće da zaštite svoje trupe od nje ako su im protivnici standardni vojnici, i sl. Zanimljiv sistem koji nam Illwinter ovde nudi u borbi je obaveza pamćenja čini. Moj druid na početku zna 4 čarolije koje može da upotrebi u borbi, ali samo 3 može precizno da zapamti pre nje. Ako igrač ne izabere sam, bira računar, nasumično. Naravno, poželjno je poznavati protivničku vojsku, i na osnovu toga odabrati.

Od te pomenute 4 čarolije, 3 se odnose na kontrolisanje životinja, sa različitim područjem dejstva, a ona poslednja priziva lozu da uplete i zarobi protivnika. Uvek sam je "nosio" sa sobom za svaki slučaj, em da bih video ponašanje druida, em da se osiguram od ljudskih protivnika. Protiv životinja je uvek bacao čini za njihovo opčinjavanje; protiv ljudskog viteza je bacio onu drugu ("upleti lozom"), i, kada je taj vitez ostao zarobljen i sledeću rundu (a pokušava da se oslobodi u svakoj, u zavisnosti od snage), nije bacio ništa.

Inače, to je još jedan mali detalj koji mi se svidja. Zarobljavanje te vrste imobiliše likove; takvi likovi primaju veću štetu od svakog napada a sami ne napadaju (iako sigurno stvorenja sa aurom imaju dejstvo); što su snažniji (veći strength) veća je šansa da se oslobode, iako gube potez na to; dovoljno snažna stvorenja mogu da se oslobode i napadnu u istoj rundi.

Good stuff.

[ridiculus]

Još malo dobrih stvari:

Način na koji je otrov (tj. poison damage) upotrebljen mi je bolji od svega što sam video u ratnim igrama. Čak više nego od onog u Age of Wonders, gde smo imali čini koje može da baci praktikant vodene magije, koja truje sve neprijateljske jedinice u njegovom/njenom domenu (beše li to Nemue?), tj. krugu određenog prečnika oko njene čarobnjačke kule, dokle god su u njemu. Iako je to na velikoj svetskoj mapi, ne u borbi, pa se ne računa. 

Elem, videh grupu od 8 zmija kako se šeta mapom.



Ove (obične) zmije su fizički slabe, ali ako ja napadnem njih, one imaju prvi potez. Plašio sam se toga, jer znam da im je ujed fizički jedva značajan, ali ubacuje otrov u tela ugriženih. A taj otrov je jak, jači od svakog na koji sam dosad naleteo. Što će reći, zmije imaju HP 2, početni zmijski ugriz nanosi štetu 1, ali otrov u rangu 1-10. E, sad, tu je neki prosek 5-6, a to je dovoljno da ubije prosečnog čoveka. Zato sam uklonio sve ljudske jedinice iz prvog reda (koji prima napad), i sve ranjene jedinice, i ostavio samo 4 losa, koji imaji HP oko 20.



Tako izgleda borbeni ekran, i vidimo da je vojska podeljena u borbene redove, čija organizacija ima silnu važnost. Ali nećemo sad o tome. Recimo samo da se prvi redovi međusobno šibaju, s tim što je redosled otpozadi - prvo reaguju magovi (ovde samo druid), pa onda strelci iz srednjeg reda, pa onda udara prvi red u bliskoj borbi. S tim da - ponoviću - onaj ko se brani prvi započinje čitavu tu seriju.

Ali ja započeh ovo zbog priče o trovanju. A ono funkcioniše ovako: ukupna šteta se odmah računa, a protiv otrova oklopi i štitovi ne pomažu. Ali onda se ta šteta (rekoh, u slučaju zmija, 1-10) ne primenjuje odmah u celosti, već se deli na desetak rundi, ili koliko je to moguće (ako je šteta 4, mogu biti samo 4 runde, normalno). Šteta sa različitih strana se sabira. Dva ugriza obično nanose mnogo veću štetu nego jedan. I onda vreme čini svoje. Čak i ako je stvorenje koje vas je ugrizlo mrtvo, čak i ako je čitava protivnička strana pobeđena, otrov uzima danak dok mu ne istekne dejstvo, ili dok ugriženo stvorenje ne umre. Nema leka i nema pomoći, osim za bića koja mogu da se regenerišu u toku bitke, poput trolova.

I to je jedna od genijalnih stvari ovde - nema pomoći. Ili ajde da ne podrazumevam šta sve postoji ili ne postoji u ovoj igri - nema pomoći koju je lako naći. Nema je kao u većini i zapadnjačkih i japanskih RPG-ova, gde se čini i bočice za lečenje troše bahato i postaju vrsta automatizma. Ili čak phoenix down u Final Fantasy igrama, mada se to ne objašnjava (?) kao podizanje iz mrtvih, nego više kao osvešćivanje. (U svakom slučaju, podiže likove koji imaju HP 0.)

Mislim da ipak ima rešenja, barem protiv zmija. Mislim da otrov deluje samo ako je udarac, tj. ugriz, uspešan. Pošto napad te vrste uvek pogađa cilja - osim u slučaju kada stvorenje izgubi oko ili oslepi - ostaje nam oklop da nas brani. Udarac koji ima štetu 1HP ne može da probije najslabiji oklop. I mislim da onda otrov ne deluje. Da, još nisam siguran, ali ispitaću prvom prilikom. No, šumske životinje obično nemaju takvu vrstu odbrane.


Ali! Postoje stvorenja druge vrste, poput sitnih paukova (čiji otrov je slabiji od zmijskog), koja ne nanose nikakvu fizičku štetu i oklop ih ne zaustavlja. Pretpostavljam da nađu neki otvor. A postoje i ovakva stvorenja:



Plavi div, bezuman i nepokretan, ali ne usuđujem se da ga napadnem, ne sa životinjama, pošto baca otrovne spore na više protivnika odjednom (oklop takođe ne pomaže).

A rezultat one borbe? Jedan los mrtav, drugi teško ranjen, ostala dva lakše. I dve zmije na mojoj strani, mada sam očekivao više (što je i bio glavni razlog za moj napad).  Ostale zmije mrtve. Ali onda sam ušao u močvaru i prizvao... (nešto, pošto druid nema kontrolu nad tim šta će se odazvati)... malog zmijskog familijara! Koji izgleda isto kao i druge zmije, i ima uglavnom iste odlike, ali one koje nisu iste su mi izuzetno dragocene.

Kada borba sa ovakvim, gotovo običnim stvorenjima uspeva da bude zanimljiva, šta li će biti sa nečim stvarno čudesnim?

[ridiculus]

Moja poslednja bitka je izgledala ovako:



Branioci - u ovom slučaju kanibali - su gore, napadači - u ovom slučaju jedan od mojih druida - dole, u tri reda.

Ovo pokazujem da biste videli koliko je grafika ekspresivna u tako malom prostoru (a umanjio sam rezoluciju na 640x480). Svaka jedinica ima i svoju animaciju, mada sam video za svakoga samo po jednu, iako neki imaju i više različitih napada ili oružja, u zavisnosti u kom redu se nalaze ili koliko su vešti borci. Isto važi i za zvučne efekte. Kada budemo pričali o CoE 4 pokazaću koliko je čitav sistem poboljšan.

Nego, gde su magični predmeti i oružja? Istražio sam četvrtinu mape (iako sam par mesta preskočio, dobro su branjena) i ništa nisam našao. Jeste da igram na maloj mapi, ali ipak... Ni jedan jedini predmet, u igri koja se ponosi veličinom svog inventara (između ostalih brojki)! 

U stvari, to mi se sviđa. U Herojima bih već bio našao 5 ajtema na prosečnoj mapi iste veličine, u AoW možda koji manje. Ovde postoji samo jedno dosad otkriveno mesto koje bi ih moglo skrivati, a njega čuvaju nepokretni čuvari i jedan kameni golem. Neprolazno za moje vojske, osim možda da okupim čitavu silu i istrošim se maksimalno, ali nisam siguran da mi se to isplati - ne dok imam žive protivnike na mapi - jer ne znam šta čuvaju. Golem je silno snažan, poput golema u DnD-u. Jedina mana njemu i čuvarima koji projektuju munje na neprijatelja je što ne zalečuju vremenom, i mogao bih da šaljem vojsku za vojskom radi boljeg efekta, kada osetim da mogu nešto da postignem.

Ritam je još bolje podešen nego u CoE2, gde je druid mogao da prizove neko legendarno biće čim sakupi 300 magičnih biljaka. Ovde mu treba 600, a pre toga mora da odradi ritual ovladavanja prirodom - za koji mu treba takođe 600 biljaka - da bi uopšte stekao sposobnost prizivanja takvih bića. I to da ga odradi u drevnoj šumi i nigde drugde. Mislim da to jeste bolje podešeno, jer je teže prizvati moćna stvorenja - nemoguće u prvih nekoliko "godina" unutar vremenskog toka same igre.

Rogue-like elementi sve više dolaze do izražaja kako igra traje. Pojavljuju se neki događaji koji utiču na jednu stranu više nego na drugu, i to je prilično nepravedno, ali u tome je draž ove igre (bar meni). Zato sam i rekao da nije poput klasičnih strategija. Svaka strana prikuplja resurse, neke opšte (zlato i gvožđe), neke (vrlo) specifične. Druid sakuplja magično bilje, iz šuma i drugih sličnih površina. Zimi ne dobija ništa, ali leti dobija duplo. I zamislite sada da je jedno leto, kada su moja očekivanja najveća, bila velika suša, i od biljaka nisam dobio ništa  . Kada bi moji protivnici doživeli isto, ne bi bilo problema. Međutim, igram protiv Baalove sveštenice i varvara. Dok varvarima trebaju biljke u kasnijoj fazi, sveštenici su potpuno beskorisne - njen resurs su ljudske žrtve, koje skuplja iz sela i gradova pod svojom vlašću. Varvarske vođe ne vladaju magijom, ali kasnije mogu da im se pridruže enarie, oni-koji-komuniciraju-s-duhovima-predaka, a ti koriste magično bilje za svoje rituale.

Ili, drugi slučaj, koji sam video u CoE2. Imamo bogat zlatni rudnik na planini, koji donosi veće prihode od mnoštva sela i seoceta. U njemu su nezavisni patuljci, ali onda, odjednom, igra odluči da će tu da sleti zmaj, i napravi sebi boravište. I tu više nema prilaza u ranoj fazi igre. E, sad, zamislite da je neko igrao sa enchanterom, kome trebaju takve strukture da bi pravio svoje mago-mehaničke konstrukte (poput onih pomenutih čuvara i golema), jer enchanter troši resurse nemilosrdno, ali ako ih iskoristi, postaje neverovatno moćan. Međutim, ako se desi da zmaj sleti na takvo mesto na koje se on nameračio, njegov napredak u igri je ozbiljno ugrožen. I onda sve zavisi od mape (takođe slučajno generisane) i protivnika (koji se bar mogu izabrati, ako tako igrač želi). Na to sam mislio kada sam rekao da ova igra nije preterano zahvalna za multiplejer, osim ako ne želite samo da se zajedno razonodite kreacijom priče kroz igru, u kom slučaju je fenomenalna.

No, zapanjen sam koliko je svaka strana/klasa drugačija, i koliko svi - iako su zlato i gvožđe zajedničke potrepštine - teže drugim resursima (dobro, ne baš svi, ali imamo 18 klasa i 6 resursa), i koliko svi imaju različite sekundarne ciljeve (ako stavimo kao prvi cilj pobeđivanje protivnika). Neljudski bakemono-čarobnjak postaje gotovo nepobediv (iliti teško pobediv) ako izvrši ritual skrivanja srca i postane besmrtan. Visoka Baalova sveštenica može da žrtvuje sopstveno telo i prizove u njega samog Baala, ali do tada treba da se muči i muči da bi se stekli uslovi za to. Mogu samo da pretpostavim kolike su nečije šanse da je onda pobede.

Kada bi ova igra imala produkcijske vrednosti Age of Wonders III, to bi bilo venčanje iz raja. 

Sledeća igra će mi biti veštica vs. nekromant vs. ne-znam-još-ko-ako-iko (dva nekromanta bi bila mnogo  ), na srednjoj mapi (3. po veličini od 5).

[ridiculus]

Ne igram često, uglavnom samo za slobodne dane, što znači 2 dana u nedelji. U suprotnom ništa drugo ne bih stigao da uradim.

Elem, stigoh u ozbiljniji deo igre. Već srećem jaka stvorenja; vojske broje po više desetina, i čak do stotinu jedinica. Otvaraju mi se mnogi novi sistemi. Recimo, tek skoro sam upotrebio trgovinu (čiji uticaj je skroman, ali može da pomogne); prvi put sam naleteo na opsadne mašine i shvatio njihovu važnost; prvi put sam video stvorenja koja imaju auru straha (njihovu važnost sam znao).

Kao i u Herojima i sličnim igrama (ali ovde su skoro svi igrali bar neke od Heroja, zato ih koristim kao referentnu tačku), svako stvorenje u armiji ima svoj radijus kretanja u jednom potezu, a svaka vrsta terena ima svoje zahteve. Satima sam lupao glavu zašto moj spori ent džinovskog koraka ne može da parira normalnoj skupini životinja (uglavnom veprova) kada idu po brdovitom terenu. (Džinovski korak - u originalu giant sized - znači da lakše prelazi težak teren.) U prevodu, u istoj su armiji, on ima manji radijus, ali lakše prelazi težak teren. Medjutim, on ih koči i dalje. I lupam glavu, te nisam nešto dobro shvatio, te možda je bag, te možda opis nije dobar... I, pročitam ja u uputstvu deo o kretanju, gde se lepo kaže da sve trupe pod jednim zapovednikom troše poene za kretanje koliko i najsporija jedinica, a specijalne sposobnosti, poput giant sized ili swamp move (brzo kretanje kroz močvaru), imaju efekta SAMO ako ih imaju svi u toj grupi. Dokaz da treba pažljivo čitati priručnike.

Ne znam koliko su ljudi svesni da u Herojima dobar udeo u pobedi mogu da snose dobro kretanje i dobro izvidjanje. Ovde je isto, ali problem je taj što, da bih iskoristio neku takvu sposobnost - recimo, mnoge životinje i konjanici imaju veći radijus kretanja, zmije lako prolaze močvare, patuljci su bolji u planinama, ptice (i druga stvorenja) lete preko svega, a postoje i bića koja mogu da prelaze preko vode - i moj komandant (onaj koji vodi) mora da je ima, a to je teško, pošto su moji komandanti do sada uvek bili ljudi. No, moguće da ću sresti drugu vrstu komandanta, kao i da ću nabasati na magični predmet koji daje nosiocu takvu sposobnost.

Po svemu što sam čuo do sada, tih magičnih predmeta ima na stotine, ali je njihova "distribucija" daleko škrtija od one u bilo kojoj drugoj igri ovog tipa koju sam video. A ja to uvek volim, zato što, kada konačno steknem takav predmet, imam osećaj postignuća daleko veći nego u slučaju, recimo Heroja, gde ih dobijate pregršt već na prostoru oko početnog grada. I zato su u Herojima ti predmeti praktično samo igrački mehanizam, a u CoE su, osim toga, i narativni. U skladu s tim je i odlika ove potonje igre da predmet možete dati praktično BILO kom svom stvorenju. Naravno, postoje razumna ograničenja - ne možete dati vranama ili vukovima mač ili kacigu, ali humanoidnim stvorenjima uglavnom možete.

[ridiculus]

Moji glavni protivnici:



To je samo glavna grupa visoke sveštenice Ba'ala. Osim toga imaju još jedno 150 ljudskih fanatika, naoružanih do zuba, i jednog lilota, sa par jedinica koje je opčinila da joj služe.

Neprijatna gomila. Ima tu dosta stvorenja da se čovek zabrine. Mantikora je zastrašujuća.

[ridiculus]

Pošto, nažalost, demo za igru Magicmaker neće na radi na mom XP-u  , još malo o CoE3. Neka vrsta zaključka, u stvari. (Mada ću se ja ovoj igri stalno vraćati, ima tu mnoštvo stvari koje nisam video. Samo neću stalno pisati o tome.)

Bagova nema u bitnoj količini. Naleteo sam samo na jedan, i nekoliko grešcica u vezi teksta. Dva glavna problema koje vidim su sledeći:

1. Mapiranje.
Nasumično kreiranje terena je prednost, ali u ovakvom fantazijskom okruženju samo dok ima smisla. Ovde možemo naći delić pustinje do delića šume ili džungle - nema pravila (osim da su pustinje i džungle samo na jugu, tj. donjem delu mape), nema prelaza. Time je oštećena i autentičnost okruženja.

2. Borba.
Ne sve u vezi borbe, naravno, ali neke stvari su problematične. Prostor je zanemaren u bitkama - recimo, stvorenje sa dva napada može prvim napadom da udari neprijatelja na jednom kraju reda, a drugim onoga na drugom kraju. Vezano za to, jako je naporno pratiti pogledom šta se tu dešava - oči samo jure levo-desno. Ne postoji vizuelna indikacija koje stvorenje je izbeglo štetu - recimo, podiglo štit. Vidim samo kad pretrpe povredu.

Animacije bi mogle biti urađene za svaki napad posebno, a ne ovako da je svaka jedinica predstavljena samo sa jednom. Standardni strelci imaju lukove i strele, ali i kratke mačeve za borbu na blizinu - međutim, animacija njihovog napada je UVEK ona sa lukom.

Ipak, najveći problem u vezi borbe je redosled napada. Sem u par slučajeva (napadi označeni kao "asasinacija", opsadne mašine, možda još nešto), uvek prvi potez ima branitelj. Kompletno cela njegova vojska će da se izređa sa napadima dok ne dođe napadač na red. To znači da, u borbama sa velikim armijama (stotine jedinica), prvih nekoliko redova napadača biva desetkovano u svakom slučaju, što je posebno problematično ako su tu neki komandanti. To dovodi i do toga da se AI ne odlučuje lako za napad, ne dok nije mnogostruko jači od neprijatelja. S druge strane, napasti tvrđavu - a posebno napasti sa klasama koje nemaju pristup opsadnim mašinama - je prava noćna mora. Em što svi u njoj imaju odbrambeni bonus (to je kao da svaka jedinica nosi jak oklop), em što često imaju opsadne mašine.

Elem, odlična vest je da su oba ova nedostatka ispravljena u CoE 4! Otom potom. U stvari, već u sledećem izveštaju. 

No, ono što je stvarno dobro u CoE3, a sačuvano je i u narednoj iteraciji, je sam svet, jedinice na raspolaganju, zverinjak, magije i sposobnosti. Tako nešto se ne viđa često. Rekao bih da u celokupnom svetu video-igara, niko nema bolji world-building (ako izuzmeno Dominions, na koje je CoE direktno uticao ranije i koji je vratio taj uticaj u kasnijim iteracijama).

Evo par primera:
- vukovi su brze jedinice, što znači da imaju više poena za kretanje na velikoj mapi od prosečnih. Medvedi nisu, ali, u borbi, vuk ima samo jedan napad (ugriz), dok medved ima tri (ugriz plus dva udarca kandžama). Što je drugi način da se kaže da je medved lenština koja ne prelazi velike daljine, ali je jezivo brz u bliskoj borbi. Igra je puna takvih detalja koji daju životnost svim tim stvorenjima.
- jedna od osnovnih čarolija discipline ili škole mračne magije (dark magic) je shadowform. Ako pogledamo šta čarolija istog imena radi, recimo, u WoW-u, videćemo da to nema neke veze sa imenom (i našim predodžbama o magiji na osnovu folklora, legendi i književnosti). Više mu dođe kao superherojska moć (pojačava oklop i napade sa shadow atributom). Shadowform u CoE znači tačno to što nam ime kaže: stvorenje na koga se baci ta čarolija postaje eterično (tj. delimično pređe u svet senki) i dobije veliku šansu da obični fizički napadi ne mogu da ga povrede. Sposobnost koju u ovoj igri imaju i duhovi, sami po sebi.
- Aleksis Kenedi je jednom prilikom rekao da, ako date čudno ime običnoj pojavi, ona postaje začudna. Tako da, kada Baalova sveštenica baci paklovezivanje srca (hellbind heart) na neprijateljsku jedinicu, iako je to drugo ime za porobljavanje uma (ili duše), deluje skroz kul.
Itd.



* Blizzard je neka vrsta suprotnosti Bethesdi, koju napadam zato što volim njihove koncepte za The Elder Scrolls, ali me ljuti što decenijama ne rade ništa na uklanjanju nedostataka. Blizzard ima odličan dizajn igara, ali suptilnost pri kreiranju svetova im je odavno potonula u mračan mulj. 

[ridiculus]

Evo nekoliko priča koje je igra stvorila pri završetku moje partije. Postavke su:
- mala mapa (1 klasa ispod prosečne)
- poljoprivredno doba (malo gradova, mnogo sela i seoceta; banditi svugde)
- počeo sam sa druidom, a moji protivnici su visoka sveštenica Baala i varvarin (tj. varvarski vodja)
- podigao sam nešto težinu da moji protivnici imaju prihode resursa +50%

Mislim da, srećom po mene, Baalovoj sveštenici ne odgovara izabrano doba, jer na mapi nema većih gradova, koji su najveći izvor njenih resursa, ljudskih (ili drugih?) žrtvi. To sam donekle kompenzovao bonusom na većoj težini, ali samo donekle. Ona ima pristup najmoćnijim stvorenjima: od ljudskih fanatičnih sledbenika Baala, koji daju razne vojne jedinice (kopljanike, strelce, fanatike sa mačevima, oklopljenu pešadiju, kao i giborim, najjače od najjačih ljudi, koji imaju u sebi krvi Anakita i Refaita), preko katapulta (kojem ni druid ni varvari nemaju pristup), do bića prizvanih magijom. Sitni - ali vrlo otrovni! - pauci i škorpije, pa onda veći, pa onda još veći (izuzetno opasne zverske škorpije); pomenuti Anakiti i Refaiti, rase divova; zavodljiva lilot, koja zadobija duše protivnika; monstruozna mantikora; smrtonosni i neverovatno moćni posmatrač (vrsta palog andjela, recimo). Moja vojska se uglavnom sastoji od ljudi iz šumskih plemena (nalik na Kelte), raznih životinja iz šume, sa planina, iz močvari i džungli, i nekih legendarnih bića i zveri koje sam probudio u drevnoj šumi. Uglavnom čudovišni veprovi, ali i dva grifona, jedan ent i jedan biholder. Kasnije i jedan bazilisk, ali on nije bio prisutan u prvoj bici, protiv posmatrača.

Elem, njega sam prvi put video u prisustvu same visoke sveštenice i njenog paukolikog pratioca, sa mnoštvom pauka i škorpija svih veličina, kao i mazika, nalik na djavolčiće ili impove. Drugi put je bio bez njih, sa grupom od 20 i kusur teško oklopljenih Baalita. 156 ubijenih, kaže njegova statistika. Nešto malo manje od svih mojih armija zajedno, do tog trenutka u igri. A onda mi je sinulo šta se tu desilo.

Posmatrač Šet (kako je ovom ime) vlada krvnom magijom 3. nivoa, a to znači majstorski. Naravno, ne zna SVE čini, a ni sve od tih ne može da "ponese" u bitku, ali one koje nosi bivaju bacane nasumično. Znači, ne bira AI na osnovu neke logike, nego se bacaju po slučajnom odabiru, u cilju manjeg oslanjanja na magiju u toj fazi igre. Jedna od tih čarolija je bloodletting, koja krade deo životne energije od SVIH stvorenja na bojnom polju - jednako protivnika i saveznika - i daje ih posmatraču, koji može dobiti do duple količine od svog početnog HP-a. Jedino što može da smanji štetu je fizička zaštita (oklopi, štitovi), a osim toga, ne deluje na beživotna stvorenja (skelete, goleme, i tako to). Ali, slaba stvorenja - pa i slabije opremljeni ljudi - mogu da nestanu pri jednom bacanju te čarolije.

To se i desilo. Posmatrač je pobio obe strane u nekoj bici sa varvarima. Verovatno sve male paukove i škorpije, neke veće, kao i mazike. Verovatno i visoku sveštenicu i njenog hijerodula (hramsku kurvu). Zato je bio okružen samo oklopljenom pešadijom. Oni su mogli da prežive tako nešto. Tako da - srećom po mene, iako je posmatrač najmoćniji protivnik ovde - nije ostao niko ko može da priziva druga stvorenja.

Ali! Ne lezi vraže! U tim bitkama sa varvarima ubio je i pridruženog zlatnog čarobnjaka, koji je nosio šamanski štap. Taj štap, osim što nosiocu daje duhovni vid, sposobnost da vidi skriveno i nevidljivo očima, daje u bitkama i sreću (luck). A sreća čini da 50% napada promašuje nosioca štapa. Morao sam da eliminišem posmatrača što pre, dok je sa relativno slabim snagama koje ga usporavaju, što mojim vojskama daje šansu da ga stignu i okruže.

Izbacio sam sve slabije jedinice iz svoje vojske kojoj sam namenio da ga poraze. Grifoni i čudovišni veprovi napred, još nekoliko velikih veprova. Veprovi su berserkeri - kada ih povrede u bici, dobiju još malo snage i mnogo morala, koji im omogućava da se odbrane od zastrašujuće pojave posmatrača - sa četiri crna krila, oblivenog krvlju - i ne pobegnu. Biholder pozadi, a njegove magijske sposobnosti su neprevazidjene. Baca 6 čarolija u jednom krugu bitke - sve iz različitih škola - iako su sve prvog ilu drugog nivoa. Dovoljno da pomogne da se lako eliminiše pešadija i da se brzo dodje do posmatrača. A ostalo je legenda...

[ridiculus]

Elem ...

Posmatrač Šet, jedan od najmoćnijih slugu Baalovih, nije laka žrtva u fizičkom obračunu. Od svih stotinu i kusur bića i jedinica koje sam do sada sreo - iako je to vrlo relativno merilo - samo kameni golem ima nešto više životnih poena, i ent dosta više. Ali moj ent je zauzet na severu krijući se u šumama oko Baalovog hrama. Pošto sam ja napadač, posmatračeva vojska ima prvi potez. A prvi njegov potez je "puštanje krvi". Oduzeo je po malo života svima na bojištu i upio u sebe. HP: 145 ... +2 +5 +1...= 250! Jedino što je malo povredio i svoje vojnike i probudio berserkere u svim mojim veprovima. Biholder priziva plamen na njega. Šteta: 5HP plus efekat gorenja (po malo štete nekoliko sledećih rundi). Ah, ovo će biti naporno, pomislih. Trajalo je tri runde dok nisam pobio oklopljenu pešadiju Baalita. Za to vreme je posmatrač magijom povredio jednog čudovišnog vepra, (ali ovaj je preživeo) i ponovo upio život svih prisutnih. HP: 290. Ne može više, to je duplo od početnog. (Inače, ovde mi se jako svidja ideja da puka brojnost ne pomaže protiv njega, jer mu samo daje materijal da se osveži, i ojača.) Biholder nije bio velika pomoć kada su ljudi bili pobijeni - pošto je elementarna šteta koju je izazvao protiv posmatrača bila ili relativno sitna, ili je promašivala cilj, zbog sreće - ali je imao jedno uspešno bacanje čini zadržavanja, koje ošamućuju protivnika (ne može da reaguje jednu rundu). A grifoni i čudovišni veprovi su odradili posao. Mislim da je završni udarac došao od otrova kojim ga je biholder okružio (elementarna šteta, sitna, ali bio je ostao na par poena HP-a). Jedino gde sam se prevario u računici je što nisam dobio šamanski štap. Biholder nema slotove za ručno oružje, a nemaju ni ostale zveri. Dodjavola!

Ipak, borba koja mi je najviše ostala u sećanju je ona protiv poslednjeg zapovednika na strani Baalita: mantikore. Zastrašujuća zver, lav sa ljudskom glavom, krilima slepog miša, i repom škorpije. Nisam sreo nikog jačeg od nje, i jedino su ent i kameni golem na istom nivou. Ali - treba znati - u CoE snaga utiče na jačinu napada, ali je ne odredjuje. Drugim rečima, ako biće jača ili slabi (iskustvom ili magijom), njegov fizički napad nanosi više ili manje štete, ali ta šteta zavisi i od korišćenog oružja napada, bilo da je veštačko ili deo tela. Najopasniji u fizičkom napadu su grifoni, od do sada vidjenog. I bilo je zanimljivo videti kako se nose sa mantikorom, koja širi strah, ali ima i izuzetno snažan otrov u svom repu, praktično smrtonosan za obične ljude.

Ova neprijateljska vojska je bila gotovo duplo veća od one prošle, i, osim Baalitskih vojnika raznih vrsta, imala je i dva Anakita - bradati i rogati biblijski divovi, oklopljeni i sa štitovima i mačevima. Srećom, bili su u pozadini kad sam ih sreo. A na mojoj strani su ovaj put bili: 2 grifona; mnoštvo veprova, velikih ili još većih (čudovišnih); slon i tigar i grupa medveda; glavni stariji druid; bazilisk. Ovaj poslednji je čudna zverka - nije jak, nije izdržljiv (osim imunosti na otrov), nije nešto otporan na magiju, ali... ako proradi njegovo glavno oružje, okamenjujući pogled, ne postoji ništa u čitavoj igri moćnije od toga. A ovde imamo dobar primer da mogu da pokažem jedan genijalan sistem u ovoj igri: jednu vrstu štete koja uzrokuje drugu vrstu štete. Baziliskov pogled ima raspon štete 1-999 hp, magične vrste (dakle, deluje i na duhove). Uzmite u obzir da ent ima oko 300 hp-a, a to je ubedljivo najviše od svih do sada vidjenih stvorenja (iako nisam još sreo zmajeve u CoE3), pa ćete možda shvatiti šta znači prosek od 500 hp štete! Samo magična otpornost može da ga poništi, ali prosečni ljudi imaju šansu oko 18% da se to desi. Patuljci oko 37,5%, grifoni i anakiti nešto više od 50%, itd. Elem, SVEJEDNO da li je napad uspeo ili nije, sledi efekat paralizacije (ako je stvorenje još živo), koji može da se poništi snagom. Mantikora je odbacila oba efekta, kao i jedan anakit. Drugi anakit je nestao pod baziliskovim pogledom, kao i nekoliko vojnika. Ostali vojnici su nestali uglavnom pod dejstvom zemljotresa, koji je prizvao moj druid. Dva puta. Avaj, to mu je donelo smrt. Ali je verovatno znatno smanjilo moje gubitke - zemljotres ne deluje na leteća stvorenja poput baziliska. Ili grifone. Ili mantikore. Ali je desetkovalo Baalite.

Slon je pobegao pred mantikorom, a tigra je ubio otrov. Ostali su uglavnom ostali živi, a grifoni su ubili i preostalog anakita i mantikoru.

U medjuvremenu je jedan druidski šegrt, sa nekoliko praćkaša i jednim entom, uništio grupu Baalita vodjenih piromantom ispred njihovog hrama. I, pošto ta vojska više nije imala zapovednika, igra je za njih bila gotova. To mi je rešilo problem osvajanja hrama, jako utvrdjenog i sa pedesetak vojnika i nekoliko katapulta, što bi sigurno dovelo do masovnog pokolja na obe strane.

Ovo je služilo da pokaže kako je igra jedan veliki rock, paper, scissors, puta sto, gde protiv svega ima nešto jače, od čega takodje ima nešto jače, i tako redom dok se ne vratimo  na ono prvo.

Kao i da pomenem da je smrt mog početnog lika u zemljotresu koji je sam izazvao, prošla bez besa ili želje da ponovo učitam igru. Zato što se uklapa u narativ koji igra plete. A to se ne može reći za veliki broj igara.

A sada da se bacim na varvarina...

[ridiculus]

Varvari su zanimljivi, ali malo će da pričekaju. Ne podsećaju na varvarina iz HoMM 3 - to je više uloga trolovskog kralja. Ali zato veštičja strana podseća na vešticu i fortress iz te igre.

Veštice su čudni likovi. I opasni. Žive u suludim, iskrivljenim kamenim kulama, sledi ih narod zvani Androfazi (Herodotov naziv), i imaju najveću magijsku otpornost od svih ljudskih likova koje sam sreo u igri. Sakupljaju gljive, od kojih prave napitke čiji miris privlači, i eventualno kontroliše, stvorenja iz davne prošlosti Elizijuma. Za razliku od druida, koji samo treba da prizove zveri, veštica mora i da ih pridobije, na šta može da utiče i količina gljiva upotrebljenih za prizivanje (osim sreće, jelte). Takodje, dok je druidovo omiljeno mesto drevna šuma, vešticino je močvara, jer tu spavaju oni koje ona poštuje, Uspavani, koji su hodali svetom mnogo pre čoveka. Iako je vezana za otrov na mnoge načine, ipak su zmije druidov domen, kao i bazilisk (pretpostavljam). Veštica ima svoja stvorenja, medju kojima dopelgengeri nisu najbeznačajniji.

U priručniku piše: "praktikanti ove stare religije (obožavanja Uspavanih) su veštice, kojih se boje trolovi i ljudi podjednako."

(I majka trolovskog kralja, stara koliko i temelji Zemlje, je veštica, ali druge vrste.)

E, sad, ovaj put igram na velikoj (standardnoj) mapi, u doba monarhije (mnoštvo utvrdjenja i manjih gradova), a protivnici su mi baron i nekromant. Baron je i ovako najlakši za AI da ga igra, a i mapa mu odgovara, pa sam ga ostavio na normalnoj težini. Nekromantu sam dao bonus od 50%, i nadam se da se neću pokajati!   Jer je nečuveno kako taj brzo pravi trupe! Ne znam tačno kakav je postupak, pošto ne igram iz njegove perspektive, ali dugomrtvi i bezdušni (i, u manjoj meri, gulovi i aveti) samo niču! Koliko sam shvatio, za takvo osnovno podizanje nemrtvih, nekromant ne troši resurse, samo svoje vreme, i možda mentalno zdravlje, pošto posle svakog podizanja prikuplja malo ludila. Ako poludi skroz, onda je van kontrole neko vreme. I zato teži tome da postane besmrtan, da postane lič ili vampir, koji su imuni na ludilo (lič) ili imaju lek* za njega (vampir). A veštica teži tome da probudi Stare i Uspavane. Ko će ovde pobediti? (Već sam uništio nekromantovog šegrta.)

Elem, nekromant sakuplja ruke slave ('hands of glory'), odsečene leve šake obešenih ubica, i koristi ih za prizivanje drugih, moćnijih nemrtvih stvorenja. Kao i za svoj ritual besmrtnosti.

Možda najbolji prikaz nekromanta u video-igri ikad.


*napiti se krvi čitavog manjeg naselja

[ridiculus]

Evo kako izgleda moja poslednja partija:

- ogromna mapa (huge, 2. po veličini)
- doba Carstva (Empire, mnogo gradova, Car u prestonici sa velikom vojskom, malo divljih stvorenja)
- ovaj put sam napravio timove, njih 4. Igram sa dvalom, patuljačkom kraljicom, i moj saveznik je druid. Drugi tim su burgmajster i trolovski kralj. Treći je kralj-sveštenik, a četvrti je nekromant. Svi kompjuterski igrači imaju bonuse u resursima (u odnosu na mene), a ovima što su solo sam dao po 100%...što je možda bila greška , jer se nekromant zastrašujuće razvio.

Ovde se sve urotilo protiv mene. Prvo, saveznici počinju što je bliže moguće jedan drugome, a daleko od neprijatelja. Druid je imao nesreću da bude na malom poluostrvu čiji je jedini prolaz ka kopnu bio preprečen dobro branjenim gradom, tako da nije mogao da se razvija, i ja sam morao da gubim vreme na osvajanje tog grada. Drugo, moja dvala ima moć da vidi rudnike na daljinu, i ono što se dogadja oko njih. Prvi rudnik na koji sam se ustremio, preko velikog dela mape, me je doveo tačno licem u lice sa nekromantom, koji je bio vojno mnogo jači od mene. Samo sam bezveze izgubio možda godinu dana vremena u igri. Ako ovo preživim do kraja, biću iznenadjen.

No, patuljci su specifični. U smislu u kome su u drugim strateškim igrama to samo nekromanti. Oni traže specifične stvari, i imaju specifične sposobnosti. I specifičnu ekonomiju i metod regrutovanja jedinica. Nema mnogo magije kod njih u odnosu na mnoge druge klase, osim u slučaju dvala, koje ne napuštaju gradove i rudnike, i runokovača, koji mogu da napreduju do 2. nivoa magije (od 3), što ih čini slabijim od čarobnjaka drugih klasa. Patuljci ne poseduju ni neku posebno jaku jedinicu u fizičkom smislu. Sve upućuje na to da ću ovo glatko izgubiti.

Ali, moja poslednja bitka sa jednim kraljem iz grobnice, slugom nekromanta, je izgledala ovako: 52 jedinice na protivničkoj strani, uglavnom ljudski vojnici različitih vrsta i nemrtvi; 23 jedinice na mojoj, uglavnom Dvalinovi najbolji, ratnička elita, predvodjeni članom kraljičinog saveta. Nema magije, a kralj iz grobnice poseduje dva magična predmeta. Ja napadam, dakle neprijatelj ima veliku prednost početnog poteza. Rezultat bitke? 52 mrtva ili uništena na njihovoj strani, 1 mrtav na mojoj!!! Pa gde to ima?! Jel neko video nešto slično, sa statistički manje-više ravnopravnim jedinicama? Ovde sam tek shvatio koliko je patuljačka vojska moćna stvar.

[ridiculus]

U poslednjem komadiću vremena koji sam odvojio za ovo, upao sam u nezavidnu situaciju.

Južno od mojih rudnika gvoždja - gde imam vojsku od nekoliko desetina patuljaka - vršljaju nekromantove trupe. Uništio sam zmajsku lešinu koja slobodno leti preko zemlje i izvidja, ali to - kao i pobeda nad vojskom opisana u prethodnoj poruci - je Pirova pobeda (ili više kao beznačajna, na duže staze), jer, em je lešina besmrtna (tj. vratiće se u svet živih), em su sa juga došle još neke nekromantove vojske, koje su brojnije od mojih i, još važnije, imaju u svojim redovima tartarskog duha, izopačenost i prokletog benšija (ono "prokleti" je moj dodatak ). I nekadašnji nekromantov šegrt je postao veliki nekromant, što sigurno znači da je to uradio i njegov gospodar, i to može biti donekle problematično.

Kao da to nije dovoljno, na severozapadnoj strani mojih rudnika se pojavila vojska kralja-sveštenika, klase inspirisane astečkom civilizacijom. Moji skauti kažu: 177 jedinica u armiji koju vodi najamnički beli čarobnjak, praktikant srebrne arkane. Nije strašno kao što zvuči, jer se grupa sastoji uglavnom od slabih robova i slabo opremljenih plemenskih ratnika, mada ima i nekoliko ozelotla (letećih divljih mačaka). Odnosno, nije bilo strašno dok nisam video ko stoji u poslednjem redu uz belog čarobnjaka. Dva žabolika humanoida, viša od čoveka, sa štapovima koji upućuju da su u pitanju magovi. Sad, mene je još Kul naučio - a kasnije i Warhammer - da je reptilska magija moćnija od ljudske. Kliknem na prvog - aha, tlalok Juga (ili tlaloke - ovde mi distinkcija jezika nahuatl nije sasvim jasna). Jedan od bogova koji drže 4 strane sveta. Nebo je njihov domen. I kiša. Drugi je tlalok Istoka. Lepo. Onda pogledam spisak njihovih čini, i "lepo" postaje "predivno".

Kada bih samo nekako uspeo da izbegnem obe strane, i da učinim da se potuku izmedju sebe.