neumrli nepotizam ili "Covek praznošakac"

[Boban]

Zabavnik se ponovo zalaufava sa domacim pricama; u ponedeljak nosim novu turu, pa praktično ostajem bez radova za dalje... mislim da je konacno red za drugi krug.

Evo poslednja dva broja, cisto kao podstrek za rad, a i ghoulu u dalekoj Ameriki da baci oko kako to sve lepo izgleda:

[Ghoul]

Ha Ha - Ratko, eat THIS!
Uporno je izbegavao sva moja moljenja da mi pricu posalje tvrdeci da je 'ocajna, bezvredna,' itsl.
Sad cu, uz malo napora, kad ovo uvecam, konacno da procitam...

Inace, 'Bob still has it' , sta drugo reci? Cast mi je inspirisati genija.

PS: Zanimljivo da je Zabavnik, nakon vise meseci cekanja, objavio ovu moju pricu [u kojoj se pojavljuju Drakula, Franken-Stvor, Vukodlak i Mumija] bas na dan USA premijere VAN HELSINGA [gde se pojavljuju svi ovi, sem mumije]...

[The_Dancing_Clown]

Pitanje za Bobana (posto ove godine nisam uopste pratio te stvari) - da li je izasla moja prica u Zabavniku (Petak je dan za Sredu)?

[Plavi Skaut]

Izvinjavam se, ali mi se cini da je ovdje pravo mjesto da pitam, vidjela sam da moguca godisnja pretplata Zabavnika nama koji zivimo vani. Da li je neko vec pretplacen i ako jeste stizu li brojevi redovno? Je li istina da je sada zadnja stranica Zabavnika reklamna

[Milosh]

Nepotizam je uz Ne ljuti se covjece i Sumo najbolja prica od ovih domacih do sada objavljenih u Zabavniku.

ghoule, iznenadio si me sa ovom pricom Neumrli. jesi li to odlucio da nam pokazes i drugu stranu svoje licnosti, ili sta?    

jeste da je prica preduga, i da opisi na momente guse [narocito na pocetku], ali nije losa nimalo, setih se filma Monster Squad. nego, jel' je to u originalu izgledalo drugacije? imam utisak da je deo posle: "...a onda izadjose u noc." dopisan naknadno, ali mozda se varam...

[Boban]

U prvobitnoj verziji ghoul je uradio pricu gde decak umire (ta je bila na poslednjem konkursu za minijaturu), a monstrumi samo ostaju čavrljajući i vajkajući posmatrači; nije ni sada mnogo dinamicnija i manje razvucena, ali bar ima nekakav obrt. Ghoul treba jos mnogo da nauci o nekim elementarnim principima gradjenja dobrih i zanimljivih prica, ali mlad je pa ima vremena, dovoljno sujetan pa ce se mozda izapeti u potrebnom smeru...

[Ghoul]

Moja 'druga strana'?
Hej, ljudi, ima toga vise nego sto ovde pokazujem.
Ne mislite valjda da cu celog zivota pisati samo hardcore porno-splatter horror - ili samo horror, kad smo vec kod toga?

NEMRTVE [kako se prvobitno zvala] je najbolje opisao moj pronicljivi prijatelj Milos [iz Nisa], kao "devojcica sa sibicama a la Dejan "Leading the Way" Ognjanovic"; zaista, ovo je svojevrstan omaz bajkama H.K. Andersena [sa malom intruzijom slatkaste patetike O. Vajlda], sa ikonografijom Tima Burtona, i nesto malo mojih sopstvenih zachina. Pokusavao sam da stvorim ucinak mracne bajke, i zato nisam siguran koliko ima smisla suditi joj po merilima 'kratke price' a la Landsdale, King, ili vec ko. Mozda bi kao uzor Bredberi bio najblizi [mada sva ova imena i poredjenja dolaze post festum, nakon sto sam je napisao].
 Enivej, artificijelnost dijaloga i intonacije su namerni.

Miki, dobro si nanjusio da je prvobitno to bilo malo drugacije, ali je razlika bila krupnija od tvoje pretpostavke.
 Evo, pastovacu ovde verziju sa originalnim krajem. On je bio mracniji, i 'pateticniji' [Ratko mi je recimo zamerio da Zabavnik-verzija nije DOVOLJNO pateticna! Originalna valjda jeste?].
 Da ne gresim dusu, Boban mi nije TRAZIO da menjam kraj, ali nakon njegove primedbe da mu je to suvise ravno i bez twista, rekoh sebi: daj da probam i vidim kuda bi ovo otislo da je Dracula ugrizao decaka.
 Verzija 2 je mozda dvosmisleno optimisticnija, ali mislim da je njen mrak samo malo drugaciji- da li je happy end ostaje na citaocu.
 Cuo sam suprotna misljenja od onih koji su je citali, pa me zanima koji kraj se vama vise dopada. Ako vas ne mrzi da ovo citate, voleo bih da cujem misljenja.

[za one koji su vec citali Zabavnik, vizuelno sam izdvojio razlicite verzije kraja od pocetka koji je isti u obe]

N  E  M  R  T  V  I
Dejan   O g nj a n o v i ć

    Dečak je ležao zgrčen u krevetu napuštene kuće: drhtao je i povremeno kašljao. Njegovo disanje bilo je glasno i piskavo, a dah iz grla, u kratkotrajnim oblačićima pare, topio se u tami. Svežina kasnooktobarske noći bila je i unutar sobe. Provukla se između unakrsno zakovanih dasaka na prozoru, zajedno sa trakama plavičaste svetlosti koje su po zidovima i uglovima iscrtavale nove zidove i uglove.
    Dečak je na sebi imao izbledele farmerke i tanku jaknu preko crnog džempera. Piskom iz grudi i parom koju je proizvodio podsećao je na mali čajnik: i zaista, unutar njega nešto je ključalo. Drhtao je dečak u tom krevetu, i činilo se da nekog očekuje. Napolju je bilo tiho, jer kuća je zabačena, zaboravljena od svih. Ostavili su je da truli tu, na kraju grada, jer niko nije smeo da u nju uđe, čak ni deca koja su upravo u ovoj noći krstarila gradom pod maskama i dobijala slatkiše. Dečak je znao da unutra ima duhova, i zato je u nju često dolazio. Voleo je da priča sa duhovima, i oni su bili ljubazni prema njemu.
    Nije mogao da čuje smeh niti dečje pesmice, i bilo mu je drago zbog toga. Zato je i pobegao iz sirotišta u ovu kuću baš na Noć Veštica. Ta deca su se plašila stvari koje je on voleo i volela stvari kojih se on plašio.
Ta deca nisu znala šta je strah. Ona su se plašila vampira i duhova.
    Kroz tamno plavetnilo noći prolomilo se zavijanje slično vučjem. Dečak se nasmešio i pridigao glavu; nije mogao da ustane jer bio je suviše umoran. Ulazna vrata zaškripaše, i začuše se koraci u prizemlju, a zatim i na stepeništu. Bili su to uzdržani, dostojanstveni koraci, i bili su sve bliži njegovoj sobi. Onda, vrata se otvoriše, i u sobu uđe visoka i bleda figura Grofa Drakule, obmotana plaštom.
"Oh," reče dečak i ponovo se nasmeši.
    Stepenice ponovo zaškripaše, ovoga puta neujednačeno i, čak, trapavo. Na vratima se pojavi Bezimeni Stvor doktora Frankenštajna, a iza njega behu Vukodlak i Mumija. Oni se okupiše oko dečakovog kreveta.
On reče: "Znao sam da ćete doći."
   Grof Drakula raskopča ogrtač, skide ga sa sebe i preklopi nadvoje. Zatim pokri dečaka i dobro ga umota njime. Najblažom mogućom nijansom svog hladnog glasa, još uvek zvučeći donekle strogo, on ga upita:
    "Zašto si noćas došao ovde? Hladno je, a ti si bolestan. Trebalo bi da si sa svojim drugovima. Sada je Noć Veštica."
    "Nemam ja drugova među tom decom. Ne volim ni njihove pesmice. Kah-kahh! Kao da su svi izašli iz mahuna, znaš... Napravili su lampe od bundeva, ukrasili sve trakama i lampionima, i sad se pesmom odužuju ljudima iz Fonda koji su im doneli slatkiše i igračke. Ja im ništa ne dugujem. Zato sam pobegao."
    Frankenštajnov stvor ga svojom krupnom šakom pogladi po kosi i reče:
    "Razumem te, dečače. Kada sam prvi put pokušao da se pridružim igranci, svi su se uplašili i pobegli. Još i sada mi je u glavi njihovo vrištanje: "Čudovište! Čudovište!" A ja ni ne umem da igram: samo sam hteo da vidim šta se tamo dešava. Svi su izgledali veseli..."
    "A kako sam ja igrao! Sa najlepšim ženama mog doba!" -prisećao se Grof Drakula setno... "Nikada me nijedna nije odbila."
    "Pa naravno kad si bio tiranin.-Igraj samnom ili ćeš na kolac!- Ha-ha-ha!"-smejao se Vukodlak svojim režećim glasom.
    "...Kakvi su to balovi bili, u mom zamku, u Karpatima... Kneževski! Žene su mi same padale u naručje, hipnotisane mojim šarmom. Predavale su mi se potpuno, i dušom i telom. A izvesna neugledna bića ovde, bez ikakvih manira, sa svojim divljačkim nastupom i smradom zveri, jedino bi te dame oterala daleko od sebe!"
    "Bio bi iznenađen, staromodni Grofe, koliko moj nastup ima uspeha kod žena. I to bez cveća i bombonjera. Hi-hi-hi" -cerio se Vukodlak i namigivao dečaku, koga je zabavljala njihova prepirka.
Tad mumija zausti glasom punim prašine vekova:
    "Kraljice su igrale predamnom, u mojoj raskošnoj palati u Tebi, vitke i okretne kao mačke... Ukrašene zlatnim dijademama i narukvicama, obavijene svilenim velovima... Ehh... Ali ta svila sada je prah, baš kao i njihove kosti, baš kao i moj dvor, i ostalo je možda još jedino zlato, tamo, ispod kamenja i peska, i ja, ovde..."
    "Manite se tih tričarija," prekide ih Vukodlak. "Naš dečko je bolestan. Trebalo bi da ga vratimo kući."
    "NE!" viknu dečak i snažno se zakašlja. "Ne želim da se vraćam tamo, nikad više! To nije moj dom. Hoću da ostanem sa vama."
"Zar baš nikog nemaš od rodbine?" upita Frankenštajnov stvor.
    "Otac me je napustio kada sam bio mali, a majka je umrla. Nemam više nikoga. Vi ste jedini koji su mi ikada došli u posetu..." i njegove male šake se obaviše oko ruke čudovišta. Ovaj mu odvrati:
    "Mene je Otac napustio jer sam ružan, znaš... Bio je ljut, i razočaran. Plašio se, i pobegao je od mene. Svi beže od mene. Ali ti si dobar i lep dečak: naći ćeš nekog ko će umeti da te voli."
Vukodlak ispruži svoje dlakave ruke ka njemu i reče:
"Hodi: ako ti je hladno, ja ću da te zagrlim. Moje krzno je toplo."
    "Topao je i moj ogrtač," ljutito reče Drakula. "A ti da ćutiš. Ti si kriv što se dečak razboleo!"
    Vukodlak postiđeno spusti pogled. Nije želeo da u to poveruje, ali znao je da je tako.
    Dečak se živo sećao pretprošle noći: trčao je kroz šumu iza sirotišta, jurcao i urlikao i lajao na Mesec sve dok ovaj nije izbledeo na nebu i postao proziran iza brda na Zapadu. Penjao se na drveće, stene: suve grane su fijukale oko njega, šiblje ga je grabilo a grančice i lišće pucketali pod njegovim stopalima. Vukodlak ga je pratio, trčao sa njim, preskakao blatnjave lokve i jaruge, nosio ga na svojim snažnim ramenima, vodio ga do izvora bistre i hladne vode... Noćne ptice su izletale pred njima, sove, slepi miševi: u mraku oko njih šuškale su sitne zverke ustreptalih srdaca i bežale dublje u gustiš, daleko od staza.
    Dečak se radovao: opijao se vazduhom, šumom, nebom i Mesecom: bio je slobodan. Svoje ushićenje, svoje veselje, sve ono što mu je beskrajno nadimalo grudi, izlivao je ka nebu svojim zavijanjem, taj vučić, sin čoveka. Ali Mesečeva svetlost nije topla. Vazduh je bio hladan, i izvorska voda bila je hladna. Dečak nije imao krzna, a njegovo grlo bilo je tanušno, slabo...
    Ali on se nije kajao zbog te noći, naprotiv. Zato je na Drakulinu primedbu kazao:
    "Ne, nije on kriv! Kah-kahh! Ja sam ga naterao, jedva sam ga namolio. Rekao mi je da u noć uvek odlazi sam, ali ja sam ga molio i molio, pa je na kraju pristao. Ne krivite njega. On nije uradio... Kah-kah-kahhh!... ništa loše. A nisam ni ja." Njegove krupne smeđe oči sjajile su sada u groznici, i čelo mu je gorelo, pa ipak, znao je šta govori. "Želim da trčim po poljima, noću, pod Mesecom... Hoću da lovim svoj ručak i svoju večeru, svojim rukama i zubima. Neću da jedem grašak, neću da jedem kupus. Ja imam očnjake u vilici!"
    Drakula je položio svoju šaku na dečakovo čelo i brzo je povukao nazad, uplašen tolikom toplotom. Zatim je zabrinuto kazao:
    "Mumijina grobnica je suviše duboko u zemlji... Hladna i memljiva. Ta vreća trulih kostiju nije  smela da te vodi tamo."
    Mumija drhtavo prozbori: "Ja... Zaboravio sam da je on živ, i da je mali... Davno je to bilo kada sam ja bio dečak.... Pa ipak, sećam se dobro da sam i ja bio radoznao.... I ništa nije moglo da me spreči da istražujem skrivene odaje palate mog oca..... A one su često krile mrtve i zabranjene stvari...."
    "Hm," mrmljao je Grof. Onda se obratio Frankenštajnovom stvoru:
     "A i ti i tvoja koliba u močvari! Baš si morao da mu pokazuješ svoje skrovište, tamo u vlazi i truleži, među komarcima i zmijama!?"
    Dečak je prikupljao snagu da bi kazao:
    "Dopalo mi se tamo, u grobnici, medu statuama, draguljima i islikanim zidovima..... Svidela mi se Frenkijeva koliba, i njegova močvara. Voleo bih da živim tamo. Ili u tvom zamku na bregu..."
    "Zar si se usudio da ga vodiš u onu gomilu ruševina..."-poskoči Vukodlak.
    "... pokrivenu prašinom i zavesama paučine..."- nastavi Mumija.
    "... među kamene zidove gde ne dopire ni zračak Sunca ni topline?" dovrši Frankenštajn.
    "Eh, sad, ne preterujte. To je vrlo otmen zamak kome patina vremena samo dodaje lepoti. Istina, moje vampirice baš i nisu neke domaćice, pa je postao malo zapušten, a znate kako je teško naći dobru poslugu ovih dana..." On susrete njihove smrknute poglede: bledo-zelene Mumijine oči, mutno-žute Frenkijeve i krvavo-crvene Vukodlakove zurile su u njega. Zato on dodade: " U redu, možda smo svi mi pomalo krivi, sad se tu ništa ne može. Ionako još nije sve izgubljeno. Dečače," reče, okrenuvši se njemu, "ti znaš da bih ja lako mogao da ti podarim večnost. Želiš li to?"
    "Bojim se da je prekasno," odgovori dečak. "Bolestan sam, moja krv bi mogla i tebe da zarazi... Uostalom -kah-kaahh!- osećam da već odlazim..." U njegovim grudima je strahovito sviralo.
    "Ne govori tako, izvući ćeš se ti, "tešio ga je Frankenštajn. Iz njegovih očiju kapale su suze pravo na prašnjavi krevet.

-Prva, 'mracna ali ravna' verzija kraja [sa konkursa]    
"Trčaćemo ti i ja ponovo, čim ozdraviš," kazao je Vukodlak. Pogledao je kroz prorez između dasaka u noć, i uskliknuo: "Hej, pa napolju provejava sneg! Prekriće bregove i polja, i kad Mesec bude pun, sve će to biti od srebra. Onda ćemo pratiti tragove životinja i loviti ih. A ljudi će ispod svojih dimnjaka drhtati od naših urlika. Šta kažeš na to?"
    Dečak se smešio, ali onda se njegovo lice zgrči, i on reče:
    "Voleo bih to... ali sada ja odlazim..."
    Mumija stavi svoju koščatu šaku na dečakovo rame i reče: "Vodiću te u moju domovinu, u Egipat... Tamo Sunce večito sja i vazduh je uvek topao.... Pronaći ćemo grobove drevnih mudraca koji su poznavali zabranjena znanja... Ja znam gde su njihovi grobovi, i njihovi spisi..."
    Dečak čvrsto steže Mumijinu ruku i ona, krta i prašnjava, prsnu u zglobu i ostade u malenim šakama. Dečak  zacvile.
    "Ništa ne mari. Možeš je zadržati ako želiš..." reče Mumija brižno. Dečak je ubrzano, vrlo otežano disao. Ipak, nekako je uspeo da progovori:
    "Grofe... jednom ste rekli... da samo mali ljudi umiru zauvek... a ja sam mali... Hoću li ja umreti?"
    "Ne dečače, ti nisi mali. Ti si Dete Noći."
    Dečak se nasmeši, zagleda se u mračni zid nasuprot kreveta, a onda dah iz dubine njegovih grudi izlete između usana u poslednjem oblačiću pare. Glava mu klonu, i Mumijina šaka spade s njegovih grudi.
    "AUUUUUUUUUU!!!!" -zaurla Vukodlak i iz sve snage tresnu daske na prozoru. One izleteše napolje, i u sobu prodre plavičasta svetlost i nekoliko pahulja za njom.
    "Kako ti zavidim..." prošaputa Grof tiho, da ga ostali ne čuju. Stajao je uspravno, stisnutih pesnica i zatvorenih, odavno suvih očiju. Frankenštajnov stvor pade na kolena pored kreveta, i poče da drmusa maleno telo: "Dečače! Dečače!" vikao je on. "Nemoj i ti da odeš! Nemoj i ti da odeš!..." a onda je i sam počeo da plače, glasno, poput deteta.
    Jedino je Mumija stajala nepomično, zbunjena prizorom smrti. Njeno lice odavno je već imalo jedan jedini izraz, i nije bilo načina da ga ni sada izmeni. Nepokretne usne i ukočeni lik: oči koje su videle milenijume nisu imale zenica ni suza. Pa opet, nešto nevidljivo drhtalo je unutra.
    Napolju je sneg padao sve jače. Drakula uze svoj plašt i vrati ga na svoja ramena. Vukodlak prestade da urliče. Mumija pogleda u svoju šaku na krevetu, pa u patrljak svoje ruke, pa u šaku... i reši da je ostavi ovde. Uhvatiše Frankenštajnovog stvora ispod pazuha, podigoše ga i odvojiše od beživotnog tela. Zatim pokunjeno napustiše sobu, pa niz škripavo stepenište uklete kuće siđoše do vrata i izađoše u noć.
    Još neko vreme na dečakovom licu bio je osmeh. Onda je došla zima, i sneg, i oko kuće nije bilo ničijih tragova. Ostala je pusta sve do proleća. Ljudi koji su ga pronašli u prašnjavom krevetu nisu više mogli da vide osmeh na njegovom licu jer više nije bilo usana da se smeju. Ostali su samo zubi, i jedino oni behu poređani u osmeh. Ali taj osmeh bio je podrugljiv, i nije pripadao dečaku.



Druga, 'twist- Zabavnik' verzija:

"Trčaćemo ti i ja ponovo, čim ozdraviš," kazao je Vukodlak. Pogledao je kroz prorez između dasaka u noć, i uskliknuo: "Hej, pa napolju provejava sneg! Prekriće bregove i polja, i kad Mesec bude pun, sve će to biti od srebra. Onda ćemo pratiti tragove životinja i loviti ih. A ljudi će ispod svojih dimnjaka drhtati od naših urlika. Šta kažeš na to?"
    Dečak se smešio, ali onda se njegovo lice zgrči, i on reče:
    "Voleo bih to... ali sada, ja odlazim..."
    Drakula promuca: 'Dečače... Ja... Ja to ne mogu da dozvolim. Reci: želiš li da budeš jedan od nas? Želiš li da potpuno, i zauvek, budeš Dete Noći?'
   'Ja to već jesam,' reče dečak. 'Hteo bih da to i ostanem. Zauvek.'
   'Onda nema drugog izbora. Oprosti mi zbog onog što moram da uradim: možda će malo boleti, ali samo u početku.'
   'Ne!' trže se bezimeni stvor. Čovek-vuk mu stavi ruku na rame: 'Pusti ga. To je jedino što možemo učiniti. To, ili da ga prepustimo... raspadanju.' Jedino je Mumija stajala nepomično, zbunjena blizinom smrti. Njeno lice odavno je imalo jedan jedini izraz, i nije bilo načina da ga ni sada izmeni. Nepokretne usne i ukočeni lik: oči koje su videle milenijume nisu imale zenica ni suza. Pa opet, nešto nevidljivo drhtalo je unutra.
   Drakula se nadvio nad malu priliku u krevetu: ogolio je tanki vrat, i zagrizao.
   Tri nemrtva stvora stajala su nemo.
   Pahulje su uletale kroz procepe u daskama na prozoru i taložile se na podu.
   Čulo se samo zavijanje vetra spolja, i zvuci nalik velikoj mački koja lapće mleko u sobi.
    Onda i to prestade.
    Drakula se uspravi i obrisa usne, brzo, kao da se stidi.
   Dečkovo telo ležalo je potpuno mlitavo.
   'Šta...?' pobuni se Frankenštajnov stvor.
   'Nisi ga valjda...?' zareža vukodlak.
   'Dosta. Uradio sam šta se moglo. Ostalo je na njemu... Idemo.'
    Napolju je sneg padao sve jače. Drakula uze svoj plašt sa kreveta i vrati ga na ramena.
    Četiri figure se ćutke pozdraviše sa malenim telom na ležaju u hladnoj sobi uklete kuće, a onda izađoše u noć.
    Noć vampira i veštica.

   Tri dana kasnije, dečak ustade iz mrtvih.
   Podigao se iz kreveta i osvrnuo oko sebe.
   Nije bilo nikog. Mrak i tišina.
   Spustio se niz škripavo stepenište i došao do vrata.
   Napolju je bila noć. I kristalna belina.
   Bosim stopalima on zakorači u sneg, ali hladnoću više nije osećao.

[Boban]

Pa nije dilema u te dve verzije price koja ima manje ili vise srecan kraj.
Ja govorim o cisto tehnickim potreba koje jedno zaokruzeno knjizevno delo treba da ispuni.
Svaka prica treba da donese neku promenu sa sobom, bar ja tako mislim i stoga je ova objavljena verzija tenicki potpunija, ali nikako nije srecnija. Dilema je i inace bila prilicno gadna: biti mrtav ili biti vampir... ruku na srce, najbolje sto sam ikada procitao od Kinga je upravo razmatranje ove dileme u nekoj prici.

Generalno, odluku da uvrstim ovu pricu bila je vise bazirana na njenoj motivskoj postavci, nego na bilo cemu drugom; naime, ne pamtim da je ikada u Zabavniku bila prica sa sva cetiri horor arhetipa na jednom mestu. Cini mi se da ce to ostaviti odredjeni (nadam se pozitivan) utisak kod mladjih citalaca i stvoriti dozu interesovanja za zanr strave i uzasa.

[The_Dancing_Clown]

Pitanje za Bobana (posto ove godine nisam uopste pratio te stvari) - da li je izasla moja prica u Zabavniku (Petak je dan za Sredu)?

[Ghoul]

Pitanje za Bobana (posto ove godine nisam uopste pratio te stvari) - da li je izasla moja prica u Zabavniku (Petak je dan za Sredu)?

izgleda da ces odgovor dobiti kad u petak bude sreda.

ili mozda u subitu?

[Boban]

Pitanje za Bobana (posto ove godine nisam uopste pratio te stvari) - da li je izasla moja prica u Zabavniku (Petak je dan za Sredu)?

Trebalo je da pratiš.
Ne sećam se više, ali si mi u nekom periodu mnogo išao na živce, a pošto stalno nešto tumbam, tj. kako dobijem neku dobru priču ja je uturim napred, ispalo je da si "pomeren" više puta... vrlo je moguće da će tvoja priča izaći u narednih mesec dana. Znam da je Bob već uradio ilustraciju uz komentar da je priča bezveze.
Sve u svemu, idem u ponedeljak na neki dogovor u Zabavnik pa cu da rasvetlim tvoj slučaj; bićeš objavljen tokom ove godine; no, nadam se da ćeš kao pisac napredovati, a kao mladi čovek doći u posed nekih spoznaja i ovladati tehnikama takta i obzira.

[johnson bronson]

e, a kace moja prica da bude objavljena?

[Boban]

Da bi prica bila objavljena, mora prvo biti ponudjena.

[johnson bronson]

u da, moram da napishem neshto. pu! nikad sve da povatam!

[Boban]

A pre pisanja, preduzmi opseznu akciju samoopismenjavanja.

[Mica Milovanovic]

Hm. Nemoj da si tako strog prema sebi. Ona koju si dao na radionicu sadrži dovoljno horror elemenata... još samo malo explicitinih scena sexa sa Slovakinjicom i eto te između Hogara i Garfilda...

[johnson bronson]

čehinjicom...

[Sveti Filica]

Dopadaju mi se obe priče.

NEPOTIZAM je tipična priča tajanstvene atmosfere s otkrivanjem karata na kraju.

A NEUMRLI su me oduševili. Ghoul je majstor prezentovanja onog što se podrazumeva kao negativno u pozitivnom svetlu i obratno. (Predlažem mu pisanje nastavka porodice Adams) I drakula i mumija i frenki su puni topline prema dečaku a Vukodlak je pravi Majkl Džekson.
Dijalog:

Vukodlak: (dečaku) '' Hodi, ako ti je hladno ja ću da te zagrejem. Moje krzno je toplo''.

 Opasan je, opasan.
Da nema drakule da ga spreči u telesnom zbližavanju dečaka i ponudi svoj ogrtač kao alternativu grejanja, svašta bi bilo.
(Bože, na koji sam ja to deo najviše obratio pažnju, stidim se.       )

[Spider Jerusalem]

Još jedan za večito rastuću armiju ghoulovih obožavatelja!  

[Ghoul]

Ghoul je majstor prezentovanja onog što se podrazumeva kao negativno u pozitivnom svetlu i obratno.

Filice, zlato, ovo spada u najlepse i najpronicljivije stvari koje je neko rekao o mom pisanju; steta sto nisi slavan, pa da tu izjavu ubuduce koristim kao blurb.

Takodje, steta sto si to morao da pokvaris onim M. Jaxon poredjenjem...

[Boban]

Mislim da rec "pokvario" nije pravoverna u komentaru na Filicinu opasku.
Mnogo bi bolje stajalo "provalio".

I ne znajuci i svakako ne zeleci, ghoul nam je prezentovao svoju homoseksualnu (možda) prikrivenu stranu. Pet muškaraca i nijedan ženski lik, čak ni praznoglava medicinska sestra.

[Berserker]

Hm, kakva koincidencija: ove price su pocele da se pojavljuju nedelju dana posle jednog poooodugackog maila koji sam pisao Zabavniku, i u kome sam komentarisao silu stvari, od oglasavanja Bioklinike i kecapa do nestanka SF prica. Tada sam im i poslao jednu svoju pricu (prizivanje), i sad razmisljam postoji li neki nacin da saznam da li ce je objaviti. Koga bih mogao da kontaktiram?

[Sveti Filica]

I ne znajuci i svakako ne zeleci, ghoul nam je prezentovao svoju homoseksualnu (možda) prikrivenu stranu.

Nisam ja te sreće.
Na kraju krajeva sve biće DŽABE  
Dok se bude ispostavilo kakve sklonosti ima Ghoul i šta u stvari varvarin voli da radi biće kasno jer dotad će se ispostaviti da ja u stvari nit' sam muško, nit sam gej.

[Tex Murphy]

Pa eto, ako ispadneš žensko i strejt, onda opet voliš muškarce  

[johnson bronson]

hm, ako je fil zena to bi objasnilo mnoge stvari.